Bonsai

Bonsai je umetnost koja potiče iz Japana i odnosi se na gajenje i formiranje mini stabala u saksijama. Postoje standardi koje bonsai stablo mora da zadovolji i ovaj način gajenja nije isto što i japansko formiranje mini-pejzaža u saksijama, koje nosi naziv penjing. Bonsai je prvi put prikazan javnosti u vreme vladavine dinastije Tang u Japanu. Drveće koje se gaji kao bonsai može da potiče iz svih krajeva sveta, jer se svako drvo može gajiti na ovaj način.

Ako se gaji na ispravan način, može dostići starost od 50 godina. Naročito je zahtevan u pogledu mesta na kome će biti i zalivanja. Za gajenje bonsaija nisu potrebna prirodno patuljaste biljke, već se gaji iz semena ili sadnica redovnih stabala. Da bi se proizvela minijaturna stabla, primenjuju se tehnike kao što su kalemljenje, orezivanje, smanjivanje saksije i korena, uklanjanje listova i ovako dobijena stabla potpuno liče na stabla redovne veličine.

Bonsai biljke su osetljive i ne mogu podneti promene temperature, ni direktne udare vetra. Najbolje se razvijaju na temperaturama 15 - 25°C, ali to zavisi i od vrste biljke koja se na ovaj način gaji. Koren ne sme da bude u suvom supstratu i potrebno ga je konstantno održavati vlažnim, ali ne i previše mokrim. Takođe je neophodno biljku prihranjivati tokom vegetacije.

Vrste bonsaija

Da bi se dobila bonsai biljka, mogu se koristiti sve vrste drveća, ali im je neophodno obezbediti uslove koji odgovaraju vrsti i oblasti u kojoj se gaji, kao što su vrsta zemljišta, temperatura, sunčeva svetlost, zalivanje. Kod ovakvog načina gajenja, najbitnije je orezivanje kojim se kontroliše rast stabla. Orezivanje je najbolje obaviti u proleće. Vrste kojima odgovara gajenje u zatvorenom prostoru su drvo žada, šeflera, fikus, kineski brest, serissa i karmona.

Fikus bonsai

Fikus bonsai je idealan za početnike u ovom načinu gajenja. Naziva se i kineski banyan i obična smokva, a u prirodi se sreće u Jugozapadnoj Aziji. Zimzelena je biljka, koja se lako prilagođava uslovima sa manje svetla i nižoj vlažnosti. Mnoge vrste su izvorno patuljaste. Popularne su indijski lovor (Ficus retusa) i fikus benjamin (Ficus benjamina).

Fikus krase lepi zeleni zašiljeni listovi. Raste veoma brzo, pa se mora često orezivati, kada izraste 6 - 10 listova, orezuje se 2 - 4 lista. Najbolje vreme za orezivanje je u proleće, ali može se obavljati u bilo koje doba godine. Prilikom orezivanja, ispušta beli mlečni sok, lateks. Da bi grane rasle u željenom smeru, možemo koristiti žicu koju omotamo oko stabla i grane i nakon 6 nedelja, grana će sama rasti kako je vođena.

Karmona bonsai

Karmona bonsai (Fukien čaj) ima bele cvetove koji cvetaju često cele godine i crveno voće, zbog čega je popularan za gajenje. Gaji se u zatvorenom prostoru, ali je dobro da u proleće i leto provede neko vreme napolju. Potrebno joj je dosta svetlosti i temperatura od oko 20°C, pa je najbolje mesto za nju u blizini prozora koji je najbolje osvetljen.

Tokom zime je potrebna bolja nega, zbog manje sunca i suvog vazduha. Mogu poslužiti svetla za gajenje biljaka, a za povećanje vlažnosti, ispod saksije se postavlja posuda napunjena penastom glinom ili mokrim kamenčićima. Za prihranu se koristi čvrsto organsko đubrivo, a tečno umereno. Prihrana se najčešće obavlja od proleća do jeseni.

Šeflera bonsai

Naziva se još i havajsko kišobran drvo. Ima velike listove, a kora stabla je zeljasta, pa se teško oblikuje. Najčešće se gaji kao sobna biljka i podnosi slabu svetlost i nižu vlažnost vazduha. Najbolje uspeva na temperaturama 18 - 22°C, a ne bi smela biti niža od 10°C. Zemlja ne bi smela da se sasvim osuši, dok se zimi umereno zaliva. Naročito treba voditi računa o vlažnosti zemljišta ako je biljka iznad grejača, jer se tako brže suši. Prehrana se obavlja jednom nedeljno, tečnim đubrivima, od proleća do jeseni, a zimi je dovoljno jednom mesečno.

Kineski brest

Kineski brest vodi poreklo iz Jugoistočne Azije i Kine, a može dostići visinu i do 25 m. Listovi su sitni, zbog čega je pogodan za bonsai. Odgovara mu mesto sa mnogo sunca, ali podnosi i umerenu senku. U umerenoj klimi može da provede zimu na otvorenom. Biljke koje vode poreklo sa severa Kine imaju veću otpornost na niske temperature od onih sa juga. Ne odgovara mu suša, kao ni prevelika vlaga, pa se zaliva kada se površinski sloj osuši. Prihrana se obavlja čvrstim organskim đubrivima u kombinaciji sa tečnim mineralnim đubrivima. Orezuje se kasno u jesen.

Drvo žada

Drvo žada potiče iz južne Afrike, drvenasta je biljka i može dostići visinu od 3 m. Sukulentna je biljka, pa ne podnosi niske temperature i najčešće se gaji u zatvorenom. Potrebno mu je puno sunčeve svetlosti i ne izdržava na temperaturama nižim od 5°C. Ukoliko nema dovoljno svetlosti, ivice listova poprimaju crvenu boju. Zaliva se ređe od drugih vrsta bonsaija, jer listovi imaju u sebi veliku količinu vode. Prihranjuje se od proleća do jeseni, jednom mesečno, a orezuju se samo donje grane.

Serissa

Serissa (Snežna ruža) cveta u proleće i leto belim cvetićima. Nosi naziv i stablo sa hiljadu zvezda, može da se gaji u zatvorenom prostoru i na otvorenom, dok su temperature noću veće od 10°C. Od jeseni do proleća se gaji u zatvorenom, na temperaturi 10 - 20°C, jer ne podnosi velike promene u temperaturi. Zemljište se ne bi smelo potpuno isušiti.

Ako listovi počnu da opadaju, potrebno ga je ređe zalivati. Odgovara joj neutralni supstrat, a ako cvetanje izostane, treba je zalivati vodom koja ne sadrži kamenac. Prihranjivanje čvrstim đubrivima se obavlja svake 4 nedelje, a tečnim svake nedelje dok traje vegetacioni period.

Uzgoj bonsaija

Da bi gajenje ovom tehnikom bilo uspešno, potrebno je odabrati vrstu koja odgovara uslovima. Treba uzeti u obzir i to da li će se biljka gajiti na otvorenom ili zatvorenom. Ukoliko se gaji na otvorenom, veći je izbor vrsta. Najveći broj vrsta koje nisu tropske, mogu se gajiti na otvorenom, a najbolji izbor su autohtone vrste.

Najvažnija mera pri gajenju bonsaija je orezivanje kojim se kontroliše veličina biljke. Da bi se biljke usmerile može se koristiti žica kojom se omotaju stablo i željena grana, a koja se skida kada se postigne željeni oblik. Orezivanje se najčešće obavlja u proleće.

Zemljište

Zemljište koje je odgovarajuće za bonsai treba da dobro zadržava vodu, ima dosta vazduha i dobru drenažu, jer suvišna vlaga mora oticati iz saksije. Mešavina zemljišta za bonsai sadrži akadamu, stenu lave, plovućac, šljunak i organski kompost. Najviše mu odgovara zemljište neutralne reakcije pH 6.5 - 7.5.

Odnos delova mešavine zemljišta za sadnju listopadnog drveća je 2:1:1 (akadama:plovućac:stena lave), a za zimzeleno drveće je odnos komponenti ujednačen. Ovaj odnos se može menjati na različitim područjima na kojima se biljke sadi, pa se zadržavanje vode povećava dodavanjem akadama ili organskog komposta. Ako je klima vlažna, da bi se poboljšala drenaža, dodaju se pesak ili stena lave.

Klima

Bonsai koji se gaji kao sobna biljka traži dosta toplote, pa mu odgovara mesto na kome se temperature neće spuštati ispod 10°C. Ako se temperature spuste, bonsai treba približiti prozoru, da bi dobio dovoljnu količinu svetlosti, naročito ako je prozor okrenut ka jugu. Ako se bonsai ne može postaviti u blizini prozora, moguće je biljku 10 sati dnevno osvetljavati fluorescentnim svetlom.

Ukoliko se stabla bonsaija gaje napolju, uglavnom podnose i visoke i niske temperature, ali se moraju zaštiti od mrazeva, naročito ako su posađeni u plitke saksije. Ako su dani vrući, potrebno je postaviti posudu za vlaženje i orošavati biljke više puta dnevno. Biljkama je takođe potrebno da budu izložene svetlosti nekoliko sati u toku dana.

Oblasti u kojima vlada umerena klima, pogodna su za gajenje mnogih vrsta, dok se mediteranske i suptropske biljke mogu držati u stakleniku, kako bi se zaštitile od mraza. U uslovima mediteranske klime, gde su vlažna leta, bitno je obezbediti dobru drenažu zemljišta, dok biljkama u kontinentalnoj klimi treba obezbediti polusenku preko leta i zaštiti ih od zimskih mrazeva.

Vreme sadnje

Najbolje vreme za sadnju reznica bonsaija je početak proleća, jer se tada lakše prilagođava gajenju u saksiji i novim uslovima. Reznice za sadnju se mogu, između ostalog, naći u šumi. Seme je najbolje saditi u jesen, jer na taj način miruje preko zime i u proleće postepeno klija i niče. Vreme sadnje nije važno ako se biljka sadi u zatvorenom, jedino je bitno da ima dovoljno svetlosti.

Plodored

Da bi se dobio oblik stabla koji želimo, biljci je potrebno mnogo godina. Bonsai dostiže starost i do 50 godina, neke sorte mogu davati cvetove, iako to kod mladih biljaka nije slučaj. Cvetajući bonsai se sadi u saksije bez ivica, čija boja se slaže sa bojom cvetova. Za vrste kojima je potrebna velika vlažnost, ispod saksije se stavljaju posude sa vodom.

Mada se to ne praktikuje često, uz bonsai se mogu gajiti i druge biljke, kao što su trave, paprat, cvetnice, neke pečurke. Prateće biljke nose naziv shitakusa ili kusamono.

Faza mirovanja

Biljke uglavnom ulaze u fazu mirovanja sredinom ili kasno u leto, a mnoge bonsai biljke su u fazi mirovanja preko zime. Hladnoća koju mogu izdržati je uslovljena genetski, ali korenov sistem nije otporan na niske temperature i potrebno ga je zaštititi. Da bi stablo bonsaija mirovalo, tokom zime treba da bude na otvorenom, a da bi izašlo iz ove faze, potrebno mu je obezbediti sunce i više temperature. Seme koje je u stanju mirovanja ne može klijati ni pod kakvim uslovima.

Da bi biljka izašla iz faze mirovanja, potrebno je da provede oko 1000 sati na temperaturi nižoj od 4°C. Kada se temperatura podigne, počinje rast, a ako se podigne iznad 4°C u periodu od nedelju dana, pupoljci se otvaraju i biljka kreće sa rastom. Ako se ponovo dogode niske temperature, biljka prestaje da raste. Biljka ulazi u fazu mirovanja i na visokim temperaturama 32 - 35°C, koje usporavaju fotosintezu.

Sadnja bonsaija

Da bi sadnja bonsaija bila što uspešnija, najbolje je odabrati biljke koje prirodno rastu u tom području. Sadnja se može obaviti pomoću semena ili reznica, što je i češći način. Pre sadnje se bira saksija, koja će svojim izgledom biti komplementarna sa biljkom. Svim biljkama je potrebno obezbediti dobru drenažu, pomoću peska ili posude sa vodom ispod saksije, a ostali uslovi zavise od vrste biljke.

Bonsai se sadi u supstrat koji je mešavina komponenti kao što su akadama, stene lave i plovućac koji se mešaju sa materijalom koji obezbeđuje drenažu, kao što je organski kompost ili pesak. Sadnja se najčešće obavlja u saksije, iako je moguća i sadnja direktno u zemljište na otvorenom.

Sadnja semena

Kako se bonsai formira od različitih vrsta biljaka, ne postoji seme koje je specijalno namenjeno za bonsai. Seme biljaka koje su prilagođene oblasti sadnje se seje tokom jeseni, a seme biljaka koje potiče iz drugačijeg klimata je neophodno pre setve stratifikovati.

Stratifikacija se obavlja da bi se imitirali uslovi koje biljka ima u svom prirodnom staništu i podstaklo klijanje. Saksija za sadnju mora biti ispunjena supstratom koji ima dobru drenažu, kao što su kamena lava ili pesak. Seme se sadi u zemlju i sabije prstima, a zatim se dobro zalije i stavlja na mesto na kome će dobiti dovoljno svetla dok klija, što može da potraje 3 - 4 nedelje.

Sadnja sadnice

Bonsai se najčešće proizvodi sadnjama sadnica, jer je ovaj način jeftiniji i novo drvo se odgaji za oko godinu dana ranije od onih posejanih semenom. Biljci je potrebna zemlja sa dobrom drenažom, kao i dovoljno sunčeve svetlosti. Ukoliko ne može dobiti prirodnu svetlost, može se nadomestiti korištenjem fluorescentnog svetla, u trajanju od 10 sati svakog dana.

Biljci odgovara zemljište neutralne reakcije, sa pH vrednošću 6 - 7 i potrebno je da ima dobru drenažu. Supstrat za setvu predstavlja mešavinu akadama, stene lave i plovućca u jednakom odnosu. Na ovaj način se obezbeđuje drenaža i osigurava rast biljke.

Uzgoj u bašti

Gajenjem u vrtu mogu se dobiti stabla koja će biti debela i snažna. U zemlji biljke najbolje uspevaju, pa se na ovaj način bonsai i danas gaji u Japanu. Za sadnju se prave gredice, najčešće od cigle i u njih se stavlja mešavina za gajenje sa dobrom drenažom. Potrebno je voditi računa da se između biljaka ostavi dovoljno mesta, jer stabla mogu izrasti godišnje i do 1 m.

Prilikom sadnje u bašti mogu se koristiti i obične pločice, koje korenje biljke usmeravaju vodoravno i na taj način se stvara izbočina na donjem delu stabla. Umesto pločica, mogu poslužiti i plastične ploče ili drvene daske. Na pločice se nasipa zemlja, na koju se stavlja biljka. Korisno je malčirati zemljište oko biljke, da se ne bi isušilo.

Uzgoj u stakleniku

Bonsai biljke koje se gaje u staklenicima, najbolje je saditi u proleće, pogotovo ako su u pitanju reznice, mada se može saditi u bilo koje vreme. Idealna temperatura je oko 20°C, uz vlažno zemljište i dovoljnu količinu svetlosti.

Nega bonsaija je drugačija od nege drugih sobnih biljaka u saksijama. Bonsai stabla se sade u male saksije, koje mogu skladištiti male količine vode i hraljivih materija.

Tropsko drveće zahteva visoku vlažnost i mnogo svetlosti, što se ne postiže lako u zatvorenom, pa im je i gajenje teže. Saksije treba napuniti materijalom za drenažu ili se ispod njih stavlja posuda sa vodom.

Uzgoj u saksijama

Biljke koje se gaje kao bonsai, uglavnom se razmnožavaju reznicama, za njih se biraju grane koje se odseku na 5 - 10 cm dužine, i 3 - 5 mm debljine. Najbolje ih je posaditi u proleće i leto, mada neke vrste mogu da se sade i kasnije. Na dno saksije se stavlja drenažni sloj, od peska ili stene lave, a zatim mešavina zemlje za bonsai.

Reznice se seku pod uglom od 45°C i stavljaju se u zemljište, uz međusobni razmak od 2 cm. Zemljište je potrebno održavati vlažnim redovnim zalivanjem, pa će početi sa rastom nakon nekoliko nedelja. Na sličan način se sadi i seme, ali klijanje traje oko 3 - 4 nedelje.

Održavanje zasada

Bonsai koji se gaji kao sobna biljka se sadi u saksije sam, a ponekad uz biljke kao što je mahovina. Prihrana se obavlja u proleće i može biti češća, jer je biljke u saksijama potrebno češće zalivati i prihranjivati. Neophodno je obezbediti dobru drenažu, da se ne bi suvišna voda zadržavala u oblasti korenovog sistema.

Sadnja bonsaija na otvorenom zavisi od vrste, ali uglavnom je razmak među biljkama 50 - 100 cm. Razmak je potreban zbog korenovog sistema koji raste horizontalno i može se isprepletati među susednim biljkama.

Održavanje i nega

Bonsai je osetljiviji od drugih sobnih biljaka, pa se mora voditi računa o mestu na koje se stavlja kao i o zalivanju. Odgovarajuće zemljište, količina vode i temperatura su odlučujući kod gajenja bonsai biljaka. Stare grane i listovi se uklanjaju redovnim orezivanjem. Dok je biljka mlada, može se oblikovati tako što se žica omotava oko drveta i na taj način se usmeravaju grane.

Prihranjivanjem biljaka u proleće obezbeđuje se dodatna količina hranljivih materija koje češće treba dodavati biljkama koje su u saksijama. Bitno im je obezbediti dovoljno sunčeve ili veštačke svetlosti za rast, a u proleće se može izneti napolje čim temperatura dovoljno poraste.

Zalivanje

Koliko će se bonsai biljka zalivati, zavisi od vrste biljke i od načina na koji usvaja vodu. Neke vrste traže svakodnevno zalivanje, a druge se zalivaju na svakih nekoliko nedelja. Stabla se ne bi trebala zalivati dok je zemljište još mokro, ali ne sme se ni potpuno isušiti. Vlažnost se može konrolisati meračima vlage ili proverom prstima na dubini od 1 cm.

Za zalivanje se koristi kanta, zemljište treba da je potpuno natopljeno, a suvišna voda će iscuriti kroz otvore za drenažu. Na ovaj način se zemljište ne ispira. Najpogodnija je kišnica, a može zalivati i vodom iz slavine koja ne bi smela biti hladna. Moguće je zalivanje u bilo koje vreme.

Đubrenje

Bonsai se najčešće prihranjuje u vegetativnom periodu, od proleća do jeseni. Biljke koje se gaje kao sobne, mogu da se prihranjuju čitave godine, a starijim stablima je potrebno ređe prihranjivanje. Primenjuju se NPK đubriva sa ravnomernim odnosom elemenata - azota, fosfora i kalijuma koji povoljno utiću na zdravlje biljaka i podstiču rast korena, stabla, listova i cvetova.

Tokom vegetacionog perioda, biljka se prihranjuje svake 4 nedelje, čvrstim organskim đubrivima, a razređena tečna đubriva se primenjuju jednom nedeljno. Tokom zime se prihrana vrši jednom mesečno, tečnim đubrivima.

Razmnožavanje

Bonsai se može razmnožavati putem semena ili reznica. Predstavlja minijaturno izdanje drveta i može se proizvesti od gotovo svake vrste drveća ili žbunja koje ima prave grane. Najpopularnije vrste za gajenje bonsaija su one koje imaju sitne listove ili iglice.

Razmnožavanje reznicama se naziva Sashiki i predstavlja jeftin način da se biljke razmnože, pa je zbog toga popularniji. Biljke se dobijaju u kraćem vremenskom periodu i mogu se predvideti njihove osnovne karakteristike. Nema posebnog semena za bonsai drveće, jer se ono dobija od normalnih vrsta drveća.

Razmnožavanje pomoću semena se naziva Misho i na taj način se biljke setve gaje kao bonsai. Ovaj način zahteva više vremena i truda. Seme se može sakupiti u prirodi ili kupiti. Ako se seme prikuplja od vrsta koje su karakteristične za dato područje, postoji veća verovatnoća da će gajenje biti uspešno. Seme je najbolje posaditi u jesen, mada je moguća sadnja u bilo koje doba godine.

Presađivanje

Bonsai se presađuje u zavisnosti od potreba vrste i od veličine saksije. Biljke koje brzo rastu je potrebno presađivati svake druge godine, a starija stabla koja sporije rastu se presađuju na 3 - 5 godina. Jedan od znakova da je vreme za presađivanje je koren koji se pojavljuje na površini, a ako je korenov sistem u zemljištu, presađuje se narednog proleća. Najbolje vreme za presađivanje je proleće, dok je faza mirovanja još uvek u toku, pa se oštećenja korenovog sistema prilikom presađivanja brzo zacele.

Presađivanje treba izbegavati u toku leta i zime, dok nekim vrstama odgovara presađivanje u jesen. Za presađivanje je potrebno pripremiti odgovarajuću posudu, napunjenu najčešće mešavinom stene lave, makadama i plovućca, u ravnomernom odnosu.

Podmlađivanje

Da bi se bonsai podmladio, prvo se uklanjaju stare i osušene grane i listovi. Zatim se proverava korenje i ako je počelo da izviruje iz saksije, biljku treba presaditi u veću saksiju, da bi se korenje moglo normalno razvijati i biljka se obezbeđivati hranljivim materijama.

Prilikom presađivanja, biljka se zajedno sa korenjem vadi i priprema se saksija u koju će se posaditi. Saksija sa biljkom se postavlja na odgovarajuće mesto, biljka se prihranjuje i zaliva.

Proređivanje

Bonsai stabla je najbolje proređivati rano u proleće, a ponekad i kasno u jesen, što zavisi od vrste. Prvo se odstranjuju mrtve grane, a zatim se biraju grane prema željenom izgledu. Nakon što se obavi rezidba, rane se premazuju pastom koja ih štiti od infekcija.

Postoje stručnjaci prema kojima se nakon uklanjanja grana, uklanja i podjednaka količina korena. Oblikovanje fikusa se obavlja tako što se odgovarajućim makazama uklanjaju grane koje kvare oblik stabla i pri tome se odstrani oko 20% listova. Nakon rezidbe, primenjuje se pasta na rane.

Priprema za sledeću sezonu

Da bi biljka naredne sezone što bujnije listala i cvetala, uklanjaju se osušene grane, listovi i cvetovi. Treba zadovoljiti potrebe biljke za zemljištem, svetlosti i temperaturom, naročito kod onih biljaka bonsaija koji ne dobijaju prirodnu sunčevu svetlost.

Preko zime, biljkama treba obezbediti temperaturu od 10°C, da ne bi došlo do žućenja listova, oštećenja korena i sušenja grana. Nakon zime se biljka može izneti na otvoreno, na već odabrano mesto, gde će biti zaštićena od vetra i izložena sunčevoj svetlosti.

Bolesti

Bonsai ugrožavaju iste bolesti kao i biljke iste vrste normalne veličine. Problemi se kod njega ranije uočavaju, jer mu je potrebna česta nega, pa je moguće na vreme reagovati. Potrebno je redovno pregledati biljke, jer zbog veličine mogu lako stradati. Da bi se smanjila mogućnost zaraze, treba im obezbediti odgovarajuću negu, ali ipak postoji mogućnost pojave gljivičnih bolesti. Usled nedostatka ili viška vode, listovi počinju da žute i opadaju. Da se zaraza ne bi širila, bolesna biljka se odvaja od ostalih i tretira fungicidima.

Štetočine

I štetočine, kao i bolesti, zavise od vrste koja se gaji. Bonsai najčešće napadaju bele mušice, paukova grinja, lisne vaši i brašnasta stenica. U zavisnosti od vrste štetočina primenjuju se hemijska sredstva.

Paukova grinja

Paukova grinja (lat. Tetranychidae) je sitni insekt koji se teško uočava na stablu bonsaija. Kako bi se proverilo prisustvo ove štetočine, ispod grana se postavlja komad papira. Grane se protresu i na papiru se može videti kretanje grinja. Ovoj štetočini odgovaraju suvi i topli uslovi sredine. Koren biljke ne sme doći u kontakt sa vodom, kao ni zemlja, pa se na dno posude stavljaju kamenčići, koji se prekrivaju vodom.

Zaraženi delovi biljaka se sakupljaju u plastičnu vreću i bacaju. Borba protiv ove štetočine se vrši insekticidima.

Bele mušice

Bela mušica (lat. Aleyrodidae) je česta štetočina na bonsaiju i najčešće se nalazi na poleđini listova gde isisavaju biljne sokove. Za sobom ostavljaju lepljivu mednu rosu, koja je podloga za razvoj gljivičnih bolesti na biljci. Često napadaju biljke ispod krovova ili vazdušnih prolaza. Odrasli insekti su prilično otporni na insekticide, pa je potrebno tretiranje svake nedelje u toku 4 - 5 nedelja, da bi se uspešno eliminisali.

Može se koristiti i insekticidni sapun, koji nije štetan za biljke i može se lako nabaviti. Takođe su efikasni i azadirachtini koji usporavaju rast i prave se od ekstrakta biljke neem.

Lisne vaši

Lisne vaši (lat. Aphidoidea) su mali insekti koji sišu biljne sokove i nazivaju se i zelene mušice. Mogu ugroziti bonsai zbog njegovog malog rasta, jer se dešava da potpuno prekriju biljku. Lako se uočavaju pregledom biljaka, najčešće na naličju listova i na stablu. Podjednako ugrožavaju biljke koje imaju listove i one sa iglicama.

Bubamare su prirodni neprijatelji lisnih vaši, a za odbranu se mogu gajiti i biljke kao što su suncokret, lavanda, kopar, neven koje privlače lisne vaši. Takođe se koristi i insekticidni sapun.

Brašnasta stenica

Brašnasta stenica (lat. Pseudococcidae) je štetočina koja se hrani biljnim sokovima. Slabo se kreću i imaju voštani izgled, pa se često zamenjuju sa gljivicama. Najčešće napadaju sobne biljke i one u staklenicima. Vole biljke koje sadrže dosta azota i napadaju mlada tkiva. Glavni uzročnik pojave ove štetočine je preterano đubrenje.

Bradavičasta bubamara

Bradavičasta bubamara (lat. Cryptolaemus montrouzieri) je grabljivica koja se hrani lisnim vašima. Takođe se koriste i hortikulturno ulje, ulje biljke neem, kao i insekticidni sapuni, kojima se štetočine direktno tretiraju.

Upotreba bonsaija

Bonsai tehnikom gajenja dobijaju se minijaturna izdanja originalnih biljaka. Koristi se isključivo u estetske svrhe, odnosno ukrašavaju zatvorene ili otvorene prostore. Ne koriste se u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji.

Berba

Bonsai podrazumeva gajenje biljaka za ukras i ne obavlja se berba. Kada su posađena stabla voćke, kao što su višnja i trešnja, berba se obavlja kao i kod redovnih stabala.

Zanimljivosti

Bonsai je reč japanskog porekla, ali su Kinezi još 700. godine počeli gajiti minijaturna stabla u saksijama. Iz Kine je donešen u Japan pre oko 1200. godina, a prvi crteži datiraju iz 13. veka

U Kyotu se svake godine, do kraja 18. veka održavala izložba patuljastih borovih stabala u saksijama. Oko 1800. godine u blizini Osake, održano je okupljanje naučnika iz oblasti kineske umetnosti, na kojoj su predstavili nove stilove gajenja minijaturnih stabala. Ova stabla su dobila naziv bonsai.

Postoje spisi iz 1604. godine, na španskom jeziku, o tome kako su na Filipinima kinezi gajili minijaturne biljke fikusa na koralima. Na engleskom je prvi put pomenut 1637. godine. Minijaturna stabla su se našla na izložbama u Filadelfiji 1876. Čikagu 1893. Parizu 1878. i 1889. a u Sent Luisu 1904. 1910. godine su izloženi na japansko-britanskoj izložbi, a 1915. u San Francisku.

Poznata je priča koja datira sa kraja 12. veka, koja govori o siromašnom samuraju,  koji je pomoću tri poslednja bonsaija ugrejao putnika vojnika.

Dlanolisni javor predstavlja najmanje bonsai stablo. Najskuplji je beli javor, procenjen na 1.3 miliona dolara u Takamatsu.

Na najvećoj izložbi, bilo je 2649 stabala bonsaija, a održana je u Avadhoota Data Peethamu. Jedan primerak je izbačen u stratosferu, na visinu od 30 km. Reč je o belom boru, starom 50 godina, koga je Makoto Azuma stavio u okvir od karbona i povezao sa balonom napunjenim helijumom.

Foto: Devin H / Unsplash