Dajkon

Dajkon ili bela rotkva zeljasta je biljka koja se sadi i uzgaja zbog izdužene, pomalo valjkaste, bele ili krem krtole koja se zove i zadebljali koren. Ukus joj je neutralan pa se često kombinuje sa drugim jelima, a konzumira se iz istog razloga kao i ostalo povrće - zbog velikog broja hranljivih materija koje sadrži.

Dajkon ili latinski Raphanus sativus var. longipinnatus jednogodišnja je biljka koja pripada familiji kupusnjača.

Dajkon se sastoji od korena (jestive krtole) i listova. Koren dajkona je bele boje, sličan šargarepi ali glađe teksture. Raste plitko u zemlji, pa većim delom viri iz tla. Listovi dajkona rastu duž rozete, dlakavih su liski koje prema vrhu postaju veće. Cvetovi rastu na dugačkim peteljkama koje stoje uspravno na biljci, smešteni u grozdaste cvasti. U plodu se nalazi nekoliko semena smeđe boje.

Dajkon se još naziva i japanskom dugom belom rotkvom, a prirodno se može naći duž celog područja istočne Azije. Postoje različite sorte dajkona, a u Japanu se najčešće uzgaja sorta čiji je koren izdužen, dug 35 cm, i širok samo 5 do 10 cm.

Već se neko vreme može kupiti i u našim prodavnicama zdrave hrane, a zbog porasta popularnosti sve se češće uzgaja i u privatnim zasadima.

Pokušajte i vi da uzgajite dajkon i uživate u njegovim zdravim plodovima tokom cele godine. Lako se skladišti, ali i prerađuje i kiseli, pa ćete ga lako moći iskoristiti i kasnije.

Sadnja dajkona

Pre nego što ga posadite, zemlja mora biti čista i s nje moraju biti uklonjene sve grane i kamenje koje bi moglo sprečiti njegov neometan rast.

Za sadnju dajkona važe isti uslovi kao i za sve ostale biljke iz familije kupusnjača. Nemojte ga sejati na isto mesto 3 do 4 godine. Seje se u redove (poput šargarepe), odmah na stalno mesto jer ne podnosi presađivanje.

Razmak među lejama neka bude kao i kod rotkve, budući da razvija veliki lisnatu masu. Seme se seje na 1,5 cm dubine sa udaljenošću od 60 cm između redova, svake dve nedelje.

Vreme i klima

Dajkon se odmah seje u zemlju u unapred isplanirane leje i to krajem juna pa sve do avgusta (u zavisnosti of područja u kom se seje). Budući da voli hladnije vreme, možete ga posejati i u kasno leto, pa ćete prve plodove imati pre mrazeva. U toplijim klimama uspeva i posejan u rano proleće.

Preuranjena setva i velike vrućine mogu prouzrokovati neplodnost cvetova, što će dovesti do izostanka plodonošenja.

Voli pomalo senovita ili blago osunčana mesta. Nemojte ga saditi direktno na sunce.

Zemljište

Najbolje uspeva u plodnim zemjištima, bogatim humusom. Sadite ga u srednje teška, blago peskovita, neutralna do blago kisela zemljišta (pH od 5,8 do 6,8).

Voda

Dajkonu je za rast potrebno dosta vode, u suprotnom se može razviti sunđerasta krtola niskog kvaliteta. Ipak, pripazite da ne preterate, jer bi u tom slučaju mogao istrunuti.

Uzgoj dajkona

Uzgaja se isključivo kao postrna kultura. U slučaju da ga posejete ranije, neće oblikovati koren, već će odmah procvetati i izrasti u cvetno stablo. Da bi postigao punu zrelost biće mu potrebno 60-ak dana.

Kod uzgoja dajkona treba pripaziti na kvalitet zemljišta koje se koristi. Naime, budući da čisti telo od otrova, isto tako čisti i zemlju od radioaktivnih materija, teških metala i drugih štetnih elemenata. Ako ga gajite zbog ishrane, nikada ga nemojte sejati u takvo zemljište jer će biti štetan za upotrebu.

Ukoliko želite da testirate kvalitet zemljišta, posadite dajkon. Ako izrastu plodovi prepuni tamnih mrlja, znači da zemljište nije bezbedno za uzgoj voća i povrća, odnosno da je puno otrovnih materija.

Održavanje zasada

Zemlju oko dajkona potrebno je pleviti i redovno čistiti od korova. Preporučuje se da se nekoliko puta prelije kompostnim čajem tokom vegetacije.

Nemojte upotrebljavati teška đubriva bogata azotom, jer će ona stimulisati vegetativni rast i stvaranje bujne rozete, a loš kvalitet krtole.

Berba i skladištenje

Dajkon je spreman za jelo u oktobru i novembru, kada ga možete brati po potrebi. Budući da dobro podnosi zimu i temperature do minus 5 stepeni, možete ga ostaviti u zemljištu kako bi što duže zadržao lekovita svojstva.

Na suvim i tamnim mestima, u podrumu, može se čuvati i do pola godine.

Kako uzgojiti mikrozelen dajkona

Ako ste početnik u uzgoju mikrozeleni, dajkon je odličan izbor! Potrebno je nabaviti kvalitetno seme, supstrat i posude u koje ćete ga posejati. Preporučuje se ekološko seme i ekološko zemljište jer ćete ipak te male biljčice kasnije direktno jesti. Što se tiče izbora posuda, biće dobre i one plastične koje imate od iskorišćenog sladoleda ili kolača.

Plastične posude napunite supstratom koji ćete potom poprskati s malo vode i blago pritisnuti. U njega položite semena dajkona tako da količina zauzima 70 posto površine posude. Kada niknu, biljčice moraju rasti jedna uz drugu, pa ih je potrebno posejati što gušće. U tom slučaju nećete morati da brinete o tome hoće li biljke polegnuti. Ipak, izbegavajte i previše gustu sadnju jer u tom slučaju rizikujete pojavu plesni i neravnomerno nicanje dajkona.

Nakon što ste semena rasporedili po posudicama, ispod svake u kojoj ste prethodno probušili rupe, stavite još istu takvu bez rupica.

Semena nakon setve zalijte prskalicom. Potrebno je nežno zaliti i paziti da se ne pretera. Kako bi se semena što bolje primila, nakon obavljene setve pokrijte posudu folijom i tanjirićem ili poklopcem.

Sledeća četiri dana semena držite poklopljena na temperaturi od oko 25°C.

Kada primetite da su biljčice nikle, skinite poklopac i premestite ih na osvetljeno mesto. Svetlo im je potrebno za rast i dobijanje lepe zelene boje. Mlade biljčice treba držati na nešto nižim temperaturama nego kod nicanja, i osigurati im 12 sati svetla i isto toliko mraka.

Nakon otprilike nedelju dana dajkon će biti spreman za branje. Kada primetite prave listiće, uzmite nož ili makaze i isecite biljčice u nivou supstrata.

Mikrozelen dajkona možete držati do nedelju dana u frižideru, a biljčice operite tek pre konzumacije kako bi što duže ostale sveže.

Upotreba dajkona

Dajkon je prepun enzima koji mogu da podstaknu varenje, izbacivanje toksina iz tela, kao i razgradnju masti. Zato se najčešće upotrebljava u svrhu čišćenja tela i detoksikacije.

Od vitamina i minerala sadrži vitamin C, gvožđe i kalijum. Može se pohvaliti niskom kalorijskom vrednošću - na 100 grama ima svega 18 kalorija.

Njegovom konzumacijom podstiče se i rad žuči i bubrega. Ako se borite s viškom kilograma ili imate problem s celulitom, pokušajte da redovno konzumirate dajkon koji će vas uz zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost dovesti brže do vašeg cilja.

S obzirom da su i listovi biljke lekoviti, koriste se za kupke jer čiste organizam od otrova i stimulišu metabolizam. Kupke sa dajkonom se preporučuju kod svih ženskih tegoba - oboljenja materice i jajnika, kod bolova tokom PMS-a i tokom menstruacije, kao i kod upala bešike i mokraćnih kanala. Kao obloga se može koristiti i sveže izrendan dajkon. Dovoljno ga je izrendati i staviti na bolno mesto.

Dajkon u kuhinji

Dajkon je aromatičnog i pomalo pikantnog ukusa, slično ukusu rotkvice. Termičkom obradom gubi na aromatičnosti i postaje sličan repi. Možete ga konzumirati sirovog ili termički obrađenog. Obično se dodaje u supe, čorbe, variva i žitarice, može se dinstati, dodati u varivo od graška ili kiseliti.

Najbolje ga je konzumirati sirovog ili dodati u jelo nakon kuvanja kako bi zadržao sva svoja lekovita svojstva. Ukoliko želite da ublažite težinu masnih jela, servirajte ih uz salatu od dajkona. Dovoljno ga je narendati i preliti sa nekoliko kapi limunovog soka i spreman je za jelo.

Najčešće se konzumira u Japanu u sklopu tradicionalne japanske kuhinje gde se jede uz suši i sašimi narezan na tanke listiće i nezačinjen. U makrobiotici se koriste i mladi listovi za jelo, dok se konzumiranje listova starijih biljaka ne preporučuje jer postaju žilavi i tvrdi.

Foto: Hans/Pixabay