Grašak

Grašak (lat. Pisum sativum), engleski naziv pea, je jednogodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici mahunarki (Fabaceae), a kada je u pitanju povrtarstvo, pripada zrnastim mahunarkama. Najpoznatiji rođaci su mu pasulj, bob, leblebija, kikiriki, badem, rogač, soja, detelina i piskavica, ali i ukrasne biljke kao albicija, bagrem i glicinija.

Smatra se da staro ime za grašak Pisum vrlo moguće potiče od grčke reči ptissein što znači oljuštiti. Potiče iz Male Azije kao i iz Južnog Sredozemlja od divljeg graška za koji se smatra da je pronađen još u doba neolita i nije upotrebljavan u ljudskoj ishrani.

Njegova stabljika može biti uspravna ili savijena, uvek je tanka, može biti razgranata ili nerazgranata i raste visoko, čak do 150 cm visine, mada visina zavisi od same sorte i može se kretati od 30 do 200 cm. Koren graška je takođe razgranat i širi se duboko u zemlju čak preko 1 m dubine. Listovi su mu perasti, od 1 do 3 para listića, dok su mu cvetovi skupljeni u grozdaste cvatove u obliku leptira koji se nalaze na peteljkama dužine oko 1 cm sa zvonastom čašicom i bele su boje. Plod graška je mahuna koja je pravog oblika dužine oko 12 centimetara i takoreći je zašiljena na svojim krajevima, a u sebi sadrži zelene semenke (2 do 10 komada).

Grašak je biljka koja se smatra veoma ekonomičnom, jer daje velike prinose, koristi se u ishrani i kada se konzervira može da traje tokom cele godine, a najviše mu prija prohladna i prvenstveno vlažna klima.

Grašak je povrće koje u sebi sadrži dosta belančevina, skrob, šećer i ostalo. Sadrži dosta vitamina C (u suvim plodovima minimalno), vitamin E u veoma malim količinama, dosta vitamina B1 u suvim plodovima kao i dosta vitamina B2. Grašak je takođe bogat mineralima poput gvožđea kalcijuma, fosfora, magnezijuma i kalijuma.

Sorte graška

Sorte graška se mogu klasifikovati na više načina i to na:

• sorte po izgledu zrna
• sorte graška po uzrastu
• sorte po dužini vegetacije
• baštenske i industrijske sorte
• domaće, odomaćene i strane sorte

Sorte po izgledu zrna

Po izgledu zrna, razlikuju se dve vrste graška:

• glatki grašak
• grašak sa naboranim zrnom

Glatki grašak

Glatki grašak je grašak za glatkim, velikim i brašnastim zrnom, upotrebljava se uglavnom kao svež, a ukoliko se suši postaje žut ili beo. U sebi sadrži više skroba od sorte graška sa naboranim zrnom pa se mora duže kuvati.

Grašak sa naboranim zrnom

Grašak sa naboranim zrnom se koristi za sušenje i kod njega je povećan sadržaj lecitina što duže čuva hlorofil, te pri sušenju ova vrsta zadržava svoju zelenu boju. U sebi sadrži dosta manje skroba što doprinosi njegovom bržem kuvanju od sorte glatkog graška.

Sorte po uzrastu

Po uzrastu, grašak se deli na:

• niski grašak
• srednje visoki grašak
• visoki grašak

Niski grašak

Niski grašak je sorta koja raste od 35 do 60 cm. U najpoznatije niske sorte graška spadaju:

• Mali provansalac
• Linkoln
• Karina
• Čudo Amerike
• Čudo Kelvedonije
• Jof (Džof)

Mali provansalac

Mali provansalac je rani grašak čije su mahune ravne sa zašiljenim vrhom i raste do 45 cm visine. Sadrži od 5 do 7 zrna u mahuni.

Linkoln

Linkoln je rana sorta graška koji se može sejati često i to na svake tri nedelje čime daje neprekidan i stalan prinos.

Karina

Karina je rana, ali i novija sorta ovog povrća, veoma je plodna i u mahuni sadrži od 7 do 8 zrna.

Čudo Amerike

Čudo Amerike je srednje rana sorta koja stiže samo nekoliko dana kasnije od sorte Čudo Kelvedonije. Raste do 55 cm visine i mahune su srednje krupne sa po 6 ili 7 zrna u mahuni.

Čudo Kelvedonije

Ovo je srednje rana sorta koja srednje buja i raste do 50 cm visine. Mahune su joj krupne i dugačke do 9 cm sa po 6 do 8 zrna.

Jof

Jof (Džof) je kasna sorta, vrlo dobro rađa, mahune su mu krupne i ravne i sadrže od 8 do 9 zrna.

Srednje visoki grašak

Srednje visoki grašak raste od 60 do 100 cm visine, a najpoznatija sorta je kapuinac.

Kapucinac

Kapucinac je sorta srednje visokog graška i smatra se veoma interesantonm sortom. Mahuna ove sorte je zelena, a zrna su joj ljubičaste boje, mada tokom kuvanja se pretvaraju u zelenu. Rađa veoma dobro i raste do 70 cm.

Visoki grašak

Visoki grašak raste od 100 do 150 cm visine. Najpoznatije sorte su: telefon, senator, maxigolt i Selma-pisum.

Telefon

Telefon je sorta koja raste do 140 cm visine. Smatra se odličnim, jer su mu mahune dužine oko 12 cm i formiraju u sebi 9 krupnih zrna.

Senator

Senator je sorta čije su mahune žuto zelene boje i formiraju oko 6 ili 7 krupnih zrna. Rađa veoma dobro, a visina rasta mu je oko 70 cm.

Maxigolt

Maxigolt je novija sorta graška i smatra se naslednikom sorte telefon. Otporna je na bolesti i daje veoma velike prinose, a raste do 1 m visine. Veoma je lepog ukusa i lako se čisti.

Selma-Pisum

Selma-Pisum je kasna sorta, ali u mahuni formira 15 zrna srednje veličine i sladunjavog ukusa. Kao i sorta Maxigolt se lako ljušti i raste do 1 m visine.

Sorte po dužini vegetacije

Po dužini vegetacije, grašak se deli na: rane sorte do 60 dana vegetacije, srednje rane sorte od 61 do 65 dana vegetacije, na srednje kasne sorte od 66 do 70 dana vegetacije i na kasne sorte iznad 70 dana vegetacije.

Baštenske i industrijske sorte

Takođe, ovo povrće se deli i na baštenske i industrijske sorte. Da bi se gajio u baštama, sorta graška mora biti visoka i svetlozelena, a da bi se gajio industrijski, sorta graška mora biti niska ili srednje visoka, zelena ili tamnozelena.

Baštenske sorte

Kao što smo rekli, baštenske sorte graška su visoke i svetlozelene i mora im se obezbediti redovno zalivanje. Najpoznatije baštenske sorte su domaće sorte: Tamiš, Dunav, Kelvedon, a u baštama je moguće gajiti i sortu mali provansalac

Tamiš

Tamiš je sorta koja se preporučuje za prolećnu setvu i spada u rane sorte jer sazreva za manje od 60 dana. Mahune sup rave i imaju sabljasti vrh, dugačke su od 6 do 7 cm sap o 6-8 zrna. Veoma je dobrog kvaliteta, pa je čak 80% zrna obuhvaćeno u I klasi. Težina 1.000 zrna ove sorte iznosi 320 g.

Dunav

Dunav spade u rane baštenske sorte. Za berbu stiže za 60 dana od dana setve, a zrna su mu svetlo zelene boje i sladunjavog su ukusa. Težina 1.000 zrna ove sorte iznosi oko 400 g.

Mali provansalac

Mali provansalac je sorta pogodna i za gajenje u bašti. Spada u kasne sorte jer svoju tehnološku zrelost dostiže nakon 75 do 80 dana. Mahuna ima sabljasti vrh i savijena je dužine 7.5 cm a prozvodi 7 do 9 zrna.

Industrijske sorte

Kao što smo pomenuli, sorte za industrijsku preradu moraju biti niske ili srednje visoke, zelene ili tamnozelene. U ove sorte spadaju: telefon, kelvedon, čudo Amerike, Jof, Karina i ostale koje smo prethodno opisali.

Domaće sorte

Može se reći da postoji i podela na domaće sorte graška, odomaćene i strane. Dakle, u domaće sorte spadaju: fruškogorac, dunav, tamiš, vitez, galija, kosmaj, maja, palanački G-65.

Odomaćene sorte

U odomaćene sorte spadaju:

• Mali provansalac
• Telefon
• Kelvedon
• Čudo Amerike

Strane sorte

U strane sorte spadaju:

• Karina
• Đžof (jof)
• Avola
• Linkoln
• Verdo
• Frila
• Zenit

Najpoznatija sorta graška na našim prostorima je grašak šećerac.

Grašak šećerac

Grašak šećerac je veoma ukusna sorta graška čije se cele mahune koriste za konzumiranje, voli vlagu, tako da je za njegovo gajenje u bašti neophodno obezbediti redovno zalivanje, dobro uspeva na zemljištima koja ne sadrže hranljive materije, ali se lako prehranjuje mineralnim đubrivima kao i tzv. braun đubrivom - kompostom, koji ubrzava njegov rast. Ova sorta sadrži belančevine, masti i ugljene hidrate, kompleks vitamina B, C i E, sadrži glukotin, glukokinin i smatra se odličnim u ishrani dijabetičara. Šećerac takođe poboljšava varenje, jer sadrži i celulozu, a njegova energetska vrednost je niska - 170 kJ na 100 g.

Uzgoj graška

Za uspešno gajenje graška potrebno je poštivati određene uslove kao što su izbor kultura, zalivanje i đubrenje za što bolji urod.

Plodored

Grašak je neophodno gajiti u plodoredu kao i većinu mahunastih biljaka, tako da se na istu njivu vraća tek nakon 4 ili 5 godina. Plodored je jedna od najbitnijih agrotehničkih i preventivnih mera u zaštiti povrća od bolesti, štetočina i korova.

Grašak je veoma dobar kao predusev za mnoge biljke, tako da je posle njega na tom mestu najbolje gajiti paradajz i papriku, a mogu se gajiti i citrusi (kao kumkvat) s obzirom da ostavlja dovoljne količine azotu u tlu. Zelena salata, šargarepa, kupus i krastavac su odlične tzv. "biljke prijatelji" na jednom mestu ovoj mahuni.

Zalivanje

Grašak zahteva dosta vlažnosti s obzirom da mu odgovara vlažna klima, ali svakako da u slučaju velike vlažnosti zemljišta može lako da istruli. Mora se navodnjavati i veoma je zahtevan po tom pitanju, jer iako je zemljište aluvijalno ili peskovito, neophodan je proces navodnjavanja. Optimalna vlažnost zemljišta mora biti od 60-80% PVK. Da bi se ostvarili visoki prinosi ovom povrću treba obezbediti oko 140 mm vodenog taloga.

Đubrenje

Grašak u odnosu na druge kulture nije zahtevan kada su u pitanju mineralna đubriva, jer je on azotofiksator i ima kratku vegetaciju. Svakako, zemljište za njegovo gajenje mora biti dobro pođubreno. Azotno đubrivo se koristi u veoma malim količinama samo kako bi se grašak osigurao azotom u prvim fazama svog rasta i razvoja. Tokom proleća nije zahtevan uopšte, te se prehrana i ne koristi. Jedino ukoliko je usev slabiji u porastu tada se može prehraniti sa merama opreza sa 100 kg KAN-a/ha.

Razmnožavanje

Sve sorte graška se razmnožavaju semenom.

Zemljište

Za rast graška treba birati slabo kisela zemljišta pH vrednosti od 6,5-7,5. Zemljište svakako treba biti rastresito i mrvičaste strukture kako bi se koren što bolje razvijao. Zemljište je neophodno orati u jesen do 30 cm dubine.

Temperatura

Optimalna temperatura za razvoj graška je 18°C. Ova biljka niče već na temperaturi od 4-6°C, a idealna temperatura za nicanje je od 15-16°C. Mlade biljke graška podnose zimsku temperaturu i do -6°C.

Grašak voli umerenu i vlažnu klimu. Potrebno mu je sunce i nikada ne uspeva u hladu i jako je osetljiv na mraz.
Danas se gaji svuda širom sveta, posebno i najviše u Sjedinjenim Američkim državama, Rusiji, Kini i Indiji.

Setva graška

Sadnja graška se obavlja u rano proleće ili jesen, onda kad se uveća temperatura zemljišta, jer se nikako ne sme sejati u hladno zemljište, a poželjna temperatura zemljišta je bar 10°C. Inače, spade u povrće koje se seje najranije. Grašak traži rastresito zemljište i njegova priprema počinje još u jesen kada je potrebno poorati ga. Mlade biljke graška mogu izdržati kratkotrajne mrazeve, jer ovo povrće podnosi prilično dobro niže temperature.

Vreme sadnje

Grаšak je povrće koje se seje u rano proleće i to početkom marta od 5. do najkasnije 20. marta. Može se sejati i u jesen kad mlade stabiljke nekih sorti ove biljke mogu da izdrže golomrazice na čak do -15°C. Kod nas setva u aprilu nije pogodna, jer se prinos smanjuje dosta ukoliko se seje posle 10. aprila. Može se sejati i krajem novembra, pa u tom slučaju stiže za branje u drugoj polovini maja i sve do prve polovine juna kada mu je cena malo veća, jer je stigao ranije.

Seje se takoreći uskoredo gde je razmak između redova od 12 - 20 cm, 3 - 5 cm u redu i na dubini od 5 - 7 cm. Seme mora biti potpuno zdravo i to sa čistoćom od 95% kao i klijavošću od oko 90%.

Seje se mehaničkim sejalicama, a za jedan hektar je potrebno od 100 do 200 kg semena. Sejanje stočnog graška se preporučuje sejalicom za žito.

Uzgoj u plasteniku

Grašak je kao što smo pomenuli povrće koje je otporno na zimske temperature, tako da se grašak seje na otvorenom i nema potrebe za plastenikom.

Održavanje i nega

Kao što smo već pomenuli, grašak ima veoma kratku vegetaciju, tako da zahteva baš minimalnu negu i održavanje.

Najbitnije je čistiti korov oko njega i zalivati ga sa 20 do 30 l vode po metru kvadratnom tokom prolećne setve. Isto važno je da mu je potrebna dobra tzv. potpora s obzirom da njegova stabljika nije čvrsta i kad naraste počne da se savija, tako da je preporuka da se doda zemlja oko biljke kako bi se stabljika učvrstila.

Berba

U velikim gazdinstvima berba se vrši kombajnima, a u manjim ručno. Vreme za berbu se određuje tako što se prati stanje šećera u plodovima i kako teče proces njegovog prelaska u skrob.

Smatra se da je idealno vreme za berbu kada je od 75-80% mahuna zrelo. Takođe, postoji uređaj koji meri tvrdoću zrna graška, odnosno njegov stepen zrelosti i zove se tenderometar.

Prinosi ranih sorti su 40 t po hektaru, a kasnih sorti i do 70 t po hektaru. Za svežu potrošnju grašak se bere ručno i obično se obave dve ili tri berbe jer sazreva postepeno.

Inače, ukoliko dođe do kašnjenja sa početkom berbe pošto su tokom berbe veoma vioske temperature, dolazi do toga da se plodovi sortiraju u nižu klasu.

Skladištenje

Mahune se otvaraju i vadi se zrno koje se zamrzava, jer se proces zrenja graška nastavlja i šećer vrlo brzo prelazi u skrob, čime se pogoršava kvalitet zrna.

Ubrani grašak koji je namenjen za prodaju se mora što pre dopremiti na prodajno mesto zbog nastavljanja svoje zriobe.

Nakon što se završi berba kombajnom, zrna graška je potrebno već u roku od par sati transportovati do hladnjače kako bi se počelo sa njihovom preradom.

Malo je poznati da se zamrzava u kontinualnim tunelima za zamrzavanje sa fluidizacionim slojem u prvoj sekciji kao i mirnim zamrzavanjem u drugoj sekciji.

U prvoj sekciji, zrno pada na tzv. perforiranu traku (plastična ili žičana) ispod koje se nalaze ventilatori koji uduvavaju jake struje hladnog vazduha. Sloj se diže, a zrno pulsira i zamrzava se samo površinski. Cilj ovakvog zamrzavanja površinsko zamrzavanje zrna, tj. da se svako zrno posebno zamrzne (rolend). Kvalitet zamrznutog zrna ceni se po tome koliko je zrna slepljeno jedno uz drugo.

Tokom druge faze se obavlja mirno zamrzavanje na temperaturi od -35°C do -40°C, tako da se u centru ploda postigne temperatura od -18°C ili čak i niža.

Bolesti

Bolesti graška koje se javljaju tokom vegetacije su:

• Plamenjača (lat. Peronospora pisi)
• Palež (lat. Ascochyta pisi, lat. Ascochyta pinodella te lat. Ascochyta pinodes)
• Rđa (lat. Uromyces pisi)
• Pepelnica (lat. Erysiphe pisi)
• Bela trulež (lat. Sclerotinia sclerotiourum)
• Venuće (lat. Fusarium solani f. sp. pisi)

Plamenjača

Kad ova bolest napadne mlade biljke graška uglavnom dolazi do propadanja celog nasada. Plamenjača se prenosi semenom, mada do infekcije uglavnom dolazi prenošenjem parazita iz generacije u generaciju na zaraženim biljnim ostacima. Tzv. spore preživljavaju u zemljištu od 10 do 15 godina tako da predstavljaju izvor primarnih infekcija.

Palež graška

Uzrok ove bolesti su uglavnom tri gljive (lat. Ascochyta pisi, lat. Ascochyta pinodella te lat. Ascochyta pinodes), koje se prenose semenom iz generacije u generaciju. Moguća je takođe i infekcija zaraženim biljnim ostacima ali je onda od manjeg je značaja. Plodored i setva zdravog semena graška su glavne mere koje se preuzimaju u borbi protiv ovih uzroka bolesti.

Rđa graška

Rđa je bolest koja se javlja skoro svake godine, mada retko izaziva neku veliku štetu. Gljivica prelazi sa korova mlečike i u junu izaziva najveće štete na grašku. Ako se biljka zarazi velikom količinom rđe izaziva sušenje listova i biljke. Suzbijanje ove bolesti se započinje tako što se uništava mlečika, a potom spaljivanjem zaraženih biljaka i prskanjem sredstvima koja se koriste u borbi protiv antraknoze ili pepelnice.

Štetočine

Štetočine koje napadaju ovo povrće su:

• Zelena graškova lisna vaš (Acrytosiphon pisum)
• Pipe mahunarke (Sitona spp)
• Graškov žižak (Bruchus pisorum)
• Crni i pegavi graškov savijač (Laspeyresia nigricana, Lasperesya dorsana)
• Graškov trips (Kakothrips robustus)
• Graškova mušica (Contarinia pisi)

Zelena graškova lisna vaš

Zelena graškova lisna vaš je duga 3,5 do 6 mm i spada u jednu od najvećih vaši. Ona sisa sok iz lišća i tako nanosi štetu, a takođe je prenosilac virusa. Kada je toplo, pojavljuje se na svakih 10 dana i može se godišnje pojaviti čak 19 generacija.

Pipe mahunarke

Ovo su tvrdokrilci štetočine i dugi su oko 4 do 5 mm. Pipe se javljaju u aprilu mesecu i na mladim listovima grizu lisku sve do glavne žile. Pipa ima samo jednu generaciju godišnje. Suzbijanje štetočine se obavlja kada je uništeno samo više od 10% lisne površine i to insekticidima na bazi fosalona (Zolone liq) ili fosalona (Galation, fenitrotion).

Graškov žižak

Ova štetočina je takođe tvrdokrilac kako pipa mahunarka. Sivo smeđe je boje sa belim pegicama dužine oko 4 do 5 mm, dok su larve duge oko 0.6 mm. Žižak napada zrno graška samo koje nije pogodno za ljudsku i stočnu ishranu i ima jednu generaciju godišnje.

Crni i pegavi graškov savijač

Leptiri savijača se javljaju od maja do avgusta i imaju samo jednu generaciju godišnje, a suzbija se sredstvom na bazi fozalona.

Graškov trips

Ovo je štetočina koja se javlja polovinom juna i oštećuje vrhove cvetova pri čemu se oni deformišu i opadaju, a mahune se ne formiraju ili ako se i formiraju nemaju razvijeno zrno. Suzbijanje se vrši sredstvima koja su na bazi fozalona i fenitrotiona.

Graškova mušica

Graškova mušica se javlja tokom proleća i to u predelima sa velikom količinom padavina. Suzbijanje graškove mušice se vrši sredstvima na bazi fozalona ili fenitrotiona.

Upotreba graška

Upotreba graška je raznolika, ali ga najviše koristimo u kuhinji u pripremi raznih jela, ali ne smemo zanemariti i njegovu upotrebu u medicini.

Kuhinja

Grašak je povrće koje ima veoma veliku biološku i energetsku vrednost, tako da zeleni mlad grašak je najbogatiji korisnim sastojcima, dok suvi grašak sadrži najviše kalorija.

Grašak u zrnu se za ishranu koristi za kuvanje: sirov, sušen ili konzerviran. Koristi se vrlo često kao glavno jelo bez mesa, ali i sa mesom. Koristi se takođe i kao dodatak glavnom jelu uz upotrebu raznih začina. Preporučuje se za ishranu i deci i trudnicama. Može se koristiti za spremanje pirea ili kaše jer se tada se mnogo lako vari. Preporučuje se i ljudima nakon dugog uzimanja antibiotika kako bi im se poboljšao metabolizam.

Zdravlje

Grašak sadrži mnoge biološke i lekovite sastojke kao što su: belančevine, biljne masti, biljna vlakna, vitamini A, B1, B2, B3, B6, vitamin E, C, sadrži glukozu, kalijum i klacijum, gvožđe, magnezijum, mineralne soli, dolnu kiselinu, fosfor, natrijum, ugljene hidrate, cink, celulozu, fruktozu i drugo.

Smatra se da povoljno deluje na organizam kod: akni, anemije, anksioznosti, bolesti zuba, pada imuniteta, nesanice, neplodnosti, prevencije kod organa za varenje, hemoroida, hroničnog umora, stresa, herpesa i ostalo.

Snažni antioksidans

Grašak sadrži antioksidanse kao što je flavonoid (katehin, epicatechin), karotenoid (alfa-karoten i beta-karoten) folna kiselina i polifenol (kumestrol). Predstavlja izvor fitonutrijenata što znači da sadrži vitamin C i E, cink, kao i omega-3 masne kiseline.

Neprocenjiv je za održavanje imunog sistema a materije koje sadrži aktivno učestvuju u proizvodnji energije, pa preporučuje kod umora i iscrpljenosti.

Grašak je veoma bogat dijetalnim vlaknima kao i proteinima koji redovno regulišu probavu,a time regulišu i šećer kao i protok ugljenih hidrata kroz probavni trakt što održava potreban nivo šećera u krvi.

Kao povrće koje je bogato folnom kiselinom i vitaminom B6, smatra se perfektnom namirnicom u borbi protiv koštanog oboljenja od osteoporoza.

Zanimljivosti

Kao što smo na početku pomenuli, grašak potiče iz Male Azije kao i iz Južnog Sredozemlja od divljeg graška za koji se smatra da je pronađen još u doba neolita i nije upotrebljavan u ljudskoj ishrani. Nađen je u starogrčkim grobovima još 6.000 godina pre nove ere, dok je u Južnoj Rusiji pronađen u arheološkim slojevima starim 5.000 godina.

Na naš kontinent je stigao početkom srednjeg veka za vreme velikih seoba naroda. Grašak je postao veoma popularan i počeo je da se ozbiljno gaji za vreme Rimskog carstva. Svuda u svetu pa i kod nas, grašak je biljka koja se smatra veoma ekonomičnom, jer daje velike prinose, koristi se u ishrani, a u srednjem veku su ga nazivali čuvarom gladi. Danas ga najviše u Sjedinjenim Američkim državama, Rusiji, Kini i Indiji.

U narodnoj medicini brašno graška se koristi u obliku vlažnih i toplih kašastih obloga za lečenje osipa po koži.

Jedna šoljica graška sadrži manje od 100 kalorija i treba ga kuvati što kraće u što manjoj količini vode kako bi se smanjila mogućnost da se izgube vitamini B i C.

U srednjem veku je bio poznat kao snažno sredstvo za jačanje plodnosti, a sušeni grašak je bio osnovna hrana siromašnih evropskih seljaka.

Foto: Сергей Шабанов / Pixabay