Obična bukva (lat. Fagus sylvatica) je jedna od najviše rasprostranjenih vrsta listopadnog drveta kod nas. Pripada familiji Fagaceae i raste širom Jugoistočne i Zapadne Evrope, u planinskim i brdskim oblastima. Za rast joj odgovaraju sve vegetacione oblasti. Može da dostigne visinu 40 m, a stablo može da bude prečnika i do 2 m.
Stablo bukve je veoma dugovečno i može da živi 100 - 200 godina. Ono što bukvu čini naročito privlačnom je njena bujna krošnja sa mnogo grana i listovima, koji su naizmenično raspoređeni, dužine 4 - 10 cm, širine do 7 cm, talasastih ivica i površine obrasle dlačicama.
Dlačice se javljaju samo na mladim listovima, dok sa starenjem opadaju i list ostaje glatke površine. Veći deo stabla bukve je bez grana, jer je krošnja toliko gusta, da kroz nju ne može prolaziti sunčeva svetlost, pa donje grane odumiru.
Cvetovi su grupisani u resaste cvasti, jednopolni su i jednodomi. Muški cvetovi su grupisani u duge rese koje se nalaze na dugim drškama, a ženski su grupisani po dva cveta u resastom ovoju koji nastaje razrastanje cvetnog osja. Muški cvet je sitan i sadrži 8 - 12 prašnika, a ženski cvet je okrugao i sadrži jedan tučak. Cvetanje se odvija u aprilu i maju, istovremeno sa listanjem, a cvet se oprašuje putem vetra.
U kupoli sazreva po dva ploda, koji nose naziv bukvice, u septembru i oktobru. Plodovi su trobridne semenke, smeđe boje, duge 1 - 1.5 cm, a štiti ih ljuska koja je drvenasta. Plodove stvaraju isključivo bukve koje su stare od 40 - 80 godina.
Bukva veoma često raste u grupama i stvara bukove šume. U planinskim krajevima se često sreće na visinama 1.800 - 2.000 m, iznad četinarskih šuma. Kod nas najviše raste na Fruškoj Gori, Kopaoniku, Goliji i Tari.
U sastav bukve ulaze fagin, oksalna i cijanovodonična kiselina, što je čini otrovnom u većim količinama.
Vrste bukve
Najrasprostanjenija je obična bukva Fagus sylvatica, a osim nje postoje mnoge atraktivne vrste bukve, kao što su Fastigata, Lacinata, Pendula, Quercoides i Quercifolia.
Pendula
Ova vrsta dostiže visinu od 15 m, a krošnja može imati obim od 8 m. Stablo je veoma lepo i često se nalazi u baštama, parkovima i atrijumima. Listovi u jajolikog oblika i u jesen dobijaju žutu boju.
Fastigiata
Ova vrsta nosi naziv i Fagus sylvatica Dawyck. Listovi su joj jajolikog oblika, tamnozelene boje, a kora stabla je sive boje i glatka. Cvetovi su sitni, a semenke sazrevaju u jesen. Ima dve podvrste, Fagus Dawyck Gold, koju odlikuju listovi koji su u proleće zlatnožute boje, dok su leti svetlozeleni, na u jesen ponovo postaju žuti; i Fagus Dawyck Purple, kod koje su listovi u proleće intenzivno crvene boje, u leto ljubičaste, a u jesen postaju smeđi.
Atropunicea
Ova vrsta dostiže visinu 25 - 30 m, a krošnja joj je ovalnog ili okruglog oblika. Listovi su tamnocrveni, a u jesen postaju smeđi, jajastog su oblika. Semenke su velike 10 - 20 cm, i stvaraju ih samo zrela stabla. Veoma je lepog izgleda i ponekad se naziva kraljicom šume, a često ukrašava i perivoje.
Lacinata
Ova vrsta je veoma atraktivna, sa sivim, glatkim stablom i sjajnim zelenim listovima, koji u jesen postaju bakarne boje. Potrebno joj je vlažno i bogato zemljište. Dostiže visinu od 18 m, a krošnja može biti prečnika 14 m.
Quercifolia
Ova vrsta svojim izgledom liči na hrast. Dostiže visinu od 20 m, listovi su sjajni i zelene boje, jajastog oblika sa uvrnutim vrhovima i imaju kratke lisne drške.
Quercoides
Ova vrsta je specifična po izgledu kore, koja je veoma ispucala. Dostiže visinu od 20 m.
Uzgoj bukve
Stablo bukve se prilično lako gaji, ali da bi što bolje raslo i razvijalo se, moraju mu se obezbediti neki osnovni uslovi. Bukva je veoma osetljiva na sušu, pa joj je neophodno redovno zalivanje. Podnosi zasenjena mesta, ali mora biti zaštićena od jakih vetrova. Osetljiva je na niske temperature, a često se gaji kao ukrasna biljka u baštama, parkovima, na perivojima i grobljima.
Zemljište
Bukvi najviše odgovaraju zemljišta bogata organskom materijom, rastresita, ilovasta, blago kisele do neutralne reakcije. Zemljište mora imati dobru drenažu, da se ne bi nakupljala suvišna voda u području korena. Ako je zemljište dobro drenirano, bukva može uspevati na raznim tipovima zemljišta. Teža zemljišta se mogu mešati sa peskom, kako bi mu im se poboljšala dreniranost.
Klima
Bukva najbolje raste na temperaturama od -19°C preko zime, do 29°C tokom leta, ako ima dovoljno padavina. Postoji termin “klima bukve” koji se koristi za oblasti u kojima se sreću guste bukove šume i kod kojih postoji izražena razlika između godišnjih doba. Mlade biljke bukve su osetljivije na mraz u proleće, pa to treba imati u vidu kada se sadi bukva.
Vreme sadnje
Vreme za sadnju bukve je od sredine oktobra do početka decembra ili u proleće. Tokom leta se ne sade, a izbegavaju se sušni periodi. Mlade biljke su osetljive na mraz, pa se sadnja mora obavljati pre prvih, odnosno nakon zadnjih mrazeva.
Plodored
Biljka koju je veoma dobro gajiti uz grab. Osim toga, mogu se u blizini saditi i lombardijska leska, zimzeleni šimšir buxus semervirens, i biserno proso. Bukva koja raste u šumi, najčešće se nalazi u blizini smreke, pitomog kestena i jele.
Bukva je biljka kojoj odgovara senka, pa se sadi zajedno sa biljkama koje imaju slične zahteve, kao što su javor, geranijum, jorgovan i paprat. Treba izbegavati sadnju bukve uz osetljive biljke kao što su gladiole, begonije, frezije, ljiljane, narcise i druge lukovičaste biljke, zbog jakog korena.
Faza mirovanja
Bukva spada u listopadno drveće i preko zime odbaci listove. Faza mirovanja traje do proleća, kada počinje istovremeno da lista i cveta i tako kreće novi vegetacioni ciklus.
Sadnja bukve
Bukva je biljka koja živi veoma dugo i može narasti jako velika, pa se pri sadnji mora dobro odabrati mesto, jer se odrasla biljka više ne može presađivati. Mora joj se obezbediti dovoljno mesta da može širiti svoju krošnju i korenov sistem. Za sadnju se moraju kopati duboke rupe, zemljište treba da ima dobru drenažu, a mesto sadnje ne bi smelo biti blizu kuće, zidova, ili ograde, i treba obezbediti razmak od bar 10 - 15 m.
Sadnja semena
Seme je najbolje saditi rano u proleće. U uslovima umereno tople klime, sa slabim mrazevima, seme bukve bi pre setve trebalo stratifikovati, tako što se seme stavi u posudu sa vermikulitom, i doda se malo sumpora, kako se ne bi javljala gljivična oboljenja.
Seme koje je ovako pripremljeno se drži na temperaturama 0 - 3°C, 3 meseca. Može se držati i u frižideru. Setva se obavlja u proleće, u dobro drenirano zemljište, najbolje crni treset pomešan sa perlitom.
Ako je klima hladnija, seme se može sejati i bez stratifikovanja. Setva se obavlja u treset sa dosta hranljivih materija i prekrije sa tankim slojem treseta. Ako se prekrije većom količinom zemlje, semenu se može umanjiti klijavost. Na ovakav način posejano seme se zalije i postavlja na mesto na kome će dobijati dovoljno svetla.
Sadnja reznice
Bukva se retko razmnožava pomoću reznica. Da bi se dobile reznice, odseca se 12 cm dugačak izdanak sa kog se uklanjaju donji listovi. Reznica se sadi u posudu u koju se prvo na dno stavi pesak ili šljunak, a zatim zemlju za sadnju. Ovako posađenoj biljci potrebno je oko 2 meseca da bi se ukorenila.
Kalemljenje
Za proizvodnju hibrida bukve koristi se kao podloga obična bukva, Fagus sylvatica.
Za sadnju je potrebno birati zemljište koje nije previše rastresitno, ni kiselo, a sadrži veće količine hranljivih materija. Ako se sadi u glinovita zemljišta, ona se mešaju sa peskom, da bi se poboljšala drenaža, a ako se sade u posude, one moraju na dnu imati otvore.
Uzgoj u bašti
Mesto za sadnju u bašti se mora pažljivo odabrati, zbog velikog rasta biljke i njenog korenja. Odgovara joj mesto sa dosta sunca ili delimičnom senkom. Rupa za sadnju treba da bude dva puta veća od prečnika korenovog sistema i u nju se sadi sadnica.
Kada se koren zatrpava zemljom, da bi se zadržavala voda, treba napraviti izdignuti pojas zemlje oko spoljašnje ivice korenovog sistema. Korisno je i malčiranje zemljišta oko korena, za šta se koristi kora drveta ili seno, koji ne smeju direktno dodirivati stablo. Posađena biljka se zaliva 1 - 2 puta nedeljno, u zavisnosti od vremenskih uslova.
Neki hibridi bukve su pogodni za formiranje žive ograde u bašti, kao što je Atropunicea. Sadi se u 1 - 2 reda, pre sadnje se sadnice skraćuju na jednu trećinu, a u zemljište se zabijaju klinovi.
Uzgoj u stakleniku
Bukva nije biljka koja je pogodna za gajenje u plasteniku ili stakleniku. Ako se ipak gaji na taj način, potrebno joj je obezbediti dovoljno vlage i zaštititi je od direktnog sunca i udara vetra.
Uzgoj u saksijama
Bukva nije biljka koja je podesna za gajenje u posudi. Korenov sistem joj je u proseku dubok 60 cm, a može ići i do dubine od 2m. Kada koren napuni posudu, biljka se presađuje na otvoreno. Zbog svog izgleda i bujne krošnje, popularna je biljka za gajenje bonsai tehnikom i tada se može gajiti u saksijama.
Održavanje zasada
Mladim biljkama je potrebno redovno zalivanje, kao i zaštita od vetrova. Zemljište oko korena se malčira, da bi se koren što bolje razvio. Kod starijih biljaka, potrebno je prekopati površinski zemljište i redovno uklanjati korove. Zalivanje treba da bude umereno, u suprotnom može doći do truljenja korenovog sistema.
Održavanje i nega
U mere nege bukve spadaju redovno zalivanje, kao i orezivanje. Uklanjaju se suve i stare grane, kao i one koje pregusto rastu da bi se biljak mogla dalje razvijati.
Zalivanje
Mlade biljke bukve zahtevaju dosta vode, pa se zalivaju jednom nedeljno, osim ako je padala obilnija kiša. Odrasle biljke dobro podnose umereno isušivanje, ali ih treba zaliti kada se zemljište kod korena osuši. Zemljište oko korena se malčira da bi se sprečio gubitak vlage iz zemljišta.
Đubrenje
Bukvama najviše odgovara đubrenje sa postepenim oslobađanjem, bogato azotom, koje se primenjuje svake godine u proleće. Đubrivo je potrebno dobro raširiti, bar 50 cm van kruga krošnje, da bi čitavo područje na kome je raširen koren bilo dobro nađubreno. Prilikom pripreme zemljišta pre sadnje, korisno je pomešati đubrivo sa zemljom.
Razmnožavanje
Bukva se uglavnom razmnožava putem semena, a hibridi koji se gaje kao ukrasne biljke se razmnožavaju vegetativnim putem, kalemljenjem i pomoću reznica. Moguće je i razmnožavanje mladim izdancima koji se pojavljuju na stablu.
Presađivanje
Presađivati se mogu samo mlada stabla. Kako je veoma velika biljka, kada dostigne svoju punu veličinu, više se ne može presađivati, pa je važno dobro planiranje mesta sadnje. Prilikom presađivanja mladih biljaka, treba izvaditi pažljivo kompletan koren iz zemljišta, inače biljka neće moći da se ukoreni i preživi.
Podmlađivanje
Bukva nema velike zahteve u pogledu gajenja, a podmlađuje se tako što joj se povremeno uklanjaju suve i stare grane. Zbog veoma guste krošnje kroz koju ne prolazi svetlost, donje grane polako odumiru i njih treba ukloniti, kako ne bi iscrpljivale biljku.
Proređivanje
S vremena na vreme je potrebno proređivanje grana koje rastu veoma blizu jedna drugoj, jer je bukva biljka sa veoma bujnom krošnjom. Na ovaj način se obezbeđuje dovoljno svetlosti i vazduha u unutrašnjosti krošnje, čime se podstiče rast i zdravlje biljke.
Orezivanje
Orezivanje bukve treba izvoditi oprezno, jer ako se pretera, biljka može početi slabije da raste. Ako se orezuje iz estetskih razloga, obavlja se preporcionalno i na taj način daje oblik krošnji. Orezivanjem se uklanjaju suve i stare grane, kao i grane koje su podlegle napadu štetočina.
Orezivanje se obavlja u fazi mirovanja, kasno u zimu ili rano u proleće, jer se lakše orezuje dok nije počelo da se razvija lišće. Orezivanje bukve koja se gaji kao ukrasna živa ograda u baštama se obavlja isključivo iz estetskih razloga.
Bolesti
Bolesti se mogu razviti na različitim delovima biljke, pa se dele na bolesti listova, bolesti korena, bolesti izdanaka i bolesti kore stabla i grana. Najveći broj izazivaju gljivice. Kod bukve se najčešće javljaju pepelnica, rak bukve, antraknoza, trulež korena, mastiljava bolest korena.
Antraknoza
Antraknoza se naziva još pegavost listova. Javlja se kao nekroza listova nepravilnog oblika, koja se širi i potpuno prekriva list, a dešava se i da izazove uginuće mladih izdanaka biljke. Uglavnom je izaziva gljivica koja pripada rodu Discula ubrinella i ponekad može dovesti do opadanja svog lišća sa biljke.
Pepelnica
Pojava ove bolesti se prepoznaje po beličastom paučinastom sloju koji prekriva listove i grančice bukve. Vetar lako raznosi ovu bolest na susedne grane i listove. Za uništavanje i sprečavanje širenja pepelnice, koriste se fungicidi širokog spektra delovanja.
Trulež korena
Trulež korena najčešće izazivaju gljivice koje pripadaju rodu Armillaria. Prvi simptomi ovi bolesti nisu specifični, pa ih je teško prepoznati. Gljivica prvo napada koren, a zatim se širi na stablo. Prvo se najčešće uočava sušenje grana i tek kada se drvo odseče, vidi se da trulež kreće iz korena i panja. Daljim napredovanjem bolesti na stablu se pojavljuju otvori i vlažna bela trula mesta.
Ovu bolest je moguće dosta uspešno lečiti fungicidima, kao što su cink hlorid, zatim tretiranjem ureom ili natrijum tetraboratom, a ako je bolest previše napredovala i ne može se izlečiti hemijskim putem, bolesna stabla se odsecaju i uklanjaju.
Rak bukve
Rak bukve izaziva gljivica Nectria ditissima. Prvi znaci bolesti su mnogobrojne izrasline na kori stabla, usled kojih se ona deformiše, a kasnije i puca i dobija rane koje ne zarastaju. Bolesna stabla je potrebno odseći i ukloniti, jer primenjivanje raznih hemijskih sredstava ne daje posebno dobre rezultate u borbi protiv ove bolesti.
Mastiljava bolest korena
Mastiljavu bolest korena izaziva gljivica Phytophthora cambivora. Ona napada stabla bukve i kestena. Deo korena koji je zaražen dobija tamnu boju, a kasnije se na kori stabla pojavljuju tamne pege. Kako stablo nastavlja da odumire, počinje da se javlja tečnost boje mastila, a sa odumiranjem korena, propadaju i listovi na granama. Protiv ove bolesti nema efikasnih sredstava, pa se zbog sprečavanja širenja, obolela stabla seku i uklanjaju.
Štetočine
Bukvu ugrožava nekoliko vrsta štetočina. Bukva ima veliki privredni značaj, pa je od velike važnosti rano prepoznavanje napada štetočina i sprečavanje da se one dalje šire i razmnožavaju. Na bukvi se najčešće javljaju lisne vaši, gusenice, bukova skočipipa i svrdlaš.
Lisne vaši
Ako se lisne vaši jave u manjem broju, ne mogu naročito naškoditi bukvi, ali ako se razmnože, mogu da nanesu štetu. Hrane se sokovima iz listova, koji poprimaju žutu boju, deformišu se i opadaju. Za sobom ostavljaju lepljivi trag, koji nosi naziv i medna rosa i koji je podloga za razvoj gljivičnih bolesti. Kod mladih stabala, efikasan način borbe protiv štetočine je tretiranje sapunicom, a kod velikih stabala, ili kod jačeg napada, koriste se insektici, koji u sebi sadrže organofosfate.
Svrdlaš
Svrdlaš Synanthedon scitula nanosi štetu raznim vrstama stabala i grmova, pa i bukvi. Larve se razvijaju ispod kore stabla ili korena, i hrane se stablom, što dovodi vremenom do njegovog propadanja. Znaci da je stablo napao svrdlaš su proređivanje krošnje i postepeno odumiranje stabla, koje propadne za oko tri godine od početka napada svrdlaša.
Bukova skočipipa
Bukova skočipipa (lat. Rhynchaenus fagi) je štetočina koja se nalazi u velikom broju u šumama. Ugrožava stabla i u fazi larve i kao odrasla jedinka, a listovi koje napadne izgledaju kao da ih je oštetio mraz. Hrani se listovima do kraja svog životnog ciklusa, a onda prezimljava.
Gusenice
Postoji mnogo vrsta gusenica, a mnoge se hrane i listovima bukve. Listovi su izgriženi, a gusenice napadaju i lisne drške i mlade izdanke i grančice. Uništavaju se pomoću insekticida, koji kao aktivnu materiju sadrže indoksakarb.
Upotreba bukve
Bukva ima veliki privredni značaj, naročito za drvnu industriju. Takođe se koristi kao ukrasna biljka koja služi za dekoraciju bašti, parkova i groblja. Iako se danas retko koristi na ovaj način, imala je svoju ulogu i u kulinarstvu.
Berba
Berba mladih listova se obavlja u aprilu i maju. Semenke se prikupljaju tokom septembra i oktobra. Bukva koja će se koristiti kao ogrev se seče od oktobra do marta kada je biljka u fazi mirovanja i stablo sadrži najmanju količinu vlage.
Skladištenje
Drvo bukve potrebno je čuvati na suvom mestu, na podlozi, gde ima dosta sunca i vetra, a razmak između zemlje i drveta bi trebao biti bar 20 cm, da drvo ne bi upilo vlagu iz zemljišta. Ako se čuvaju semenke bukve, stavljaju se u papirne vrećice i odlažu na hladno i suvo mesto.
Drvna industrija
Drvo bukve je visokog kvaliteta i jedno je od najviše korištenih vrsta u industriji drveta. Služi za izradu veoma kvalitetnih komada nameštaja, za parkete, ploče od drveta, stolove, stolice i sl.
Kuhinja
U prošlosti bukva je korištena u kulinarstvu, naročito kada su vladale nestašice hrane. Mladi listovi i pupoljci su konzumirani kao salata. Prilikom konzumacije plodova bukve treba strogo voditi računa o količini, jer sadrži fagin, oksalnu i cijanovodičnu kiselinu koji pri preteranoj konzumaciji mogu biti jako otrovni.
Zanimljivosti
Rod Fagus je dobio naziv od grčke reči phagein - jesti, a sylvatica od latinske reči sylva - šuma. Veruje se da su bukvu u Evropu donela još plemena iz doba neolita, koja su koristila plodove bukve za ishranu.
Prema nekim istraživanjima, u Evropi su se prvi ljudi koji su se bavili poljoprivredom, bavili i sadnjom bukovih šuma. U oblasti Karpata se i danas nalaze drevne šume bukve, koje su na spisku svetske baštine UNESCO-a.
Stari Sloveni su bukvu poštovali kao sveto drvo i postojalo je verovanje da je kuća pored koje raste bukva, zaštićena od svih uroka. Takođe se veruje da su u feudalno doba, kmetovi koristili samlevene plodove bukve kao zamenu za brašno.
Belogorično drveće
Bukva spada u belogorično drveće i jedna je od brojnih vrsta iz ove grupe. Zajedničko za sve ove vrste je da im se listovi pojavljuju u proleće, a u jesen menja boju iz zelene u žutu, narandžastu, crvenu i smeđu. Pre nastupanja zime listovi opadaju sa stabla, pa se ova grupa biljaka naziva i listopadno drveće.
Listopadno drveće se razlikuje po kori drveta, obliku lista, izgledu cvetova, izgledu plodova, veličini koju dostiže, obliku krošnje itd. Najveći broj vrsta cveta tokom proleća i cvetovi imaju prijatan miris kojim privlače insekte oprašivače. Nakon što se cvetovi opraše, iz njih se razvijaju plodovi, koji mogu da budu jestivi kod nekih vrsta, dok kod drugih nisu za jelo.
Kod nas su najviše zastupljene vrste listopadnog drveća bagrem, jablan, leska, divlji kesten, pitomi kesten, breza, vrba, javor, grab, topola, lipa, zova, divlja trešnja, platan, brest, hrast lužnjak i kitnjak i razne vrste voćki.
Ostavite odgovor