Mahovina

Mahovina (lat. Bryophyta) je jedna od najjednostavnijih i najstarijih kopnenih biljaka na svetu. Mala je biljka i uglavnom je rasprostranjena na zemlji, ali se može naći i na stenama, kamenju, kori drveta ili kraj reke. Razlikuju se od nižih tela zbog polnih i aseksualnih organa, a najbliže su joj paprati. Dugo su bile svrstane u isti rod, a danas su podeljene u posebne odeljke.

Poznato je da mahovina nema prave ćelijske delove, već umesto stabljike i korena ima rizoid, stabalce i listiće. Rizoid je odgovoran za apsorpciju vode sa mineralima i nije duboko uronjen u zemlju nego zavisi od sredine u kojoj se nalazi. Listići su zaduženi za fotosintezu. Polni organi se nalaze na vrhu stabalca. Razmnožava se putem spora. Na završetku stabljike se nalazi drška na kojoj je tobolac. Međutim, ima više vrsta mahovine i njihove glavne odlike mogu da se razlikuju.

Veruje se da je predak mahovine zelena alga koja je na kraju migrirala na kopno, iako ne postoji fosilni dokaz o njenom poreklu. Još jednim pretkom se smatraju i pršljenčice koje među algama jedine imaju biosintezu flavonoida, što je odlika viših biljaka.

Danas su rasprostranjene širom sveta i smatraju se bitnim biljakama u mnogim ekosistemima. Čine osnovni deo šuma i močvara, a nastanjuju i slatke vode. Međutim, ne mogu da žive tamo gde ima slane vode, pa na suvim i slanijim područjima nisu uobičajene.

Vrste mahovina

Mahovine se prema građi dele u 3 velike grupe: jetrenjače, antrocerote i prave mahovine. Svaka od njih ima svoje podvrste među sobom. Prvo ćemo da nabrojimo osnovne karakteristike najbitnijih vrsta i onda opisati neke što se mogu naći na našim područjima.

Prave mahovine

U prave mahovine spada preko 10.000 vrsta mahovina. Njih odlikuje stabalce koje je pričvrščeno rizoidom za podlogu. Rasprostranjene su preko celog sveta i formiraju mekane žbunaste grupice. Uglavnom se nalaze na zemlji i u šumama. Potrebno im je humusno, vlažno zemljište za rast.

Jetrenjače

Vrsta jetrenjača sadrži otprilike 8.500 vrsta. One su nižeg razvoja od pravih i ne susreće se s njima toliko često u prirodi. Liče na lišajeve. Mogu dobro da se snađu i u slatkovodnim staništima. Najviše ih ima u tropskim regionima, a neke vrste plutaju po vodi i formiraju pokrivač.

Antrocerote

U antrocerote spada svega stotinjak podvrsta. Nema ih u našim krajevima, već se nalaze u vlažnim staništima sa tropskom klimom. Telo im je sluzavo i mekano, a neke vrste mogu dugo da zadrže vodu u svojim ćelijama.

Od svih opisanih vrsta, na našim područjima najviše ima primeraka koji pripadaju grupi pravih mahovina. Dalje slede karakteristike najpoznatijih.

Polytrichum attenuatum

Najrasprostranjenija vrsta u područjima umerenih šuma. Voli vlažno zemljište, obično raste na zemlji u podnožju drveća i suši se tokom dužih suša. Odlikuje se zvezdastim listovima na stabalcu.

Polarna mahovina

Leucobryum glaucum ili polarna mahovina se takođe naziva i "mahovina jastuk", jer je izuzetno mekana na dodir i može prekriti čitavo stablo ili stenu. Ima živahnu zelenu boju i nižeg rasta je.

Zvezdasta jetrenjača

Zvezdasta jetrenjača se ističe tvorevinama koje liče na male šeširiće ili kišobrane. Može da preživi na zagađenim mestima sa malo vode jer se dobro adaptira na naseljena i urbana područja.

Vlasak

Vlasak, kao što mu ime nalaže, poseduje dugačke i tanke vlasi. Vrlo je rasprostranjen, nije posebno osetljiv na nedostatak vlage i voli kisela zemljišta.

Mah tresetar

Ova vrsta mahovine je česta u močvarama. Odlikuje se time što poseduje mrtve ćelije koje se pune vodom, a mogu da progutaju količinu vode 20 puta više od sopstvene veličine. Interesantno je kako nema koren i raste mu samo gornji deo. Donji deo truli vremenom, pa se pretvara u treset, što opravdava ime.

Uzgoj mahovine

Osim toga što je vrlo bitna biljka u šumskim zajednicama, uzgaja se i u komercijalne svrhe zbog svojih dekorativnih svojstava. Prilikom gajenja preporučuje se korišćenje mahovine koje se nalaze u neposrednoj blizini. Slede najbitniji saveti o uzgoju i nezi mahovine.

Plodored

Mahovina živi u simbiozi sa drugim biljkama, pa se samim tim i dobro slaže s njima. U divljini raste i na kori drveća i na travnjacima. Dobar je dodatak travnjaku i neće ometati njegov rast. Čak nasuprot, ume dobro da zadrži vlagu i da pomaže biljkama u razvoju. Oni su pioniri vegetacije i koriste se kao predkultura u siromašnim područjima. Ne smeta im ni da budu blizu četinara, pa mogu da se koriste kao alternativa za zeleni pokrivač ako trava ne uspe.

Zalivanje

Prilikom gajenja mahovine bitno je pripaziti na količinu vlage u zemlji. Mahovina traži konstantnu vlažnost zemljišta od 60%. Najbolji metod za navodnjavanje mahovine je prskanje ili veštačka kiša. Mahovine koje se gaje u saksijama je isto najbolje zalivati odozgo. Mahovina nije osetljiva na povećane količine vode, pa nije bitno da zemlja ima dobru drenažu. Višak vode mahovina čuva u slučaju da će biti suše.

Đubrenje

Kod mahovina je specifično to da hranljive materije ne upijaju iz zemlje nego iz vazduha. Zato predstavljaju odličan početak za druge biljke. Zemljište koje je prekriveno mahovinom postane hladnije, prikuplja hranljive materije iz atmosfere i zadržava vlagu. Kada se gaji mahovina nije potrebno da se prihranjuje, nego ona pravi prihranu za druge biljke.

Razmnožavanje

Mahovinu odlikuje razmnožavanje polnom i bespolnom generacijom. Ona je samonikla i čovek ne može da utiče na proces razmnožavanja. Bespolno razmnožavanje se vrši putem spora koje niču kad dobiju kontakt sa vodom. Polno razmnožavanje se vrši oplodnjom polnog organa. Kako bi se gajila mahovina, koristi se deo mahovine uzet iz zemlje.

Presađivanje

Mahovina se presađuje iz svog prirodnog okruženja tokom gajenja. Nežno se otkine deo mahovine koji raste u prirodi na tlu ili nekoj drugoj podlozi, pa se pomeri na željeno mesto. Bitno je obezbediti humus i rastresito zemljište i navlažiti ga u većim količinama. Premeštanje je najbolje odraditi jedan dan posle berbe.

Zemljište

Mahovina može da raste na svakom tipu zemljišta, čak iako je siromašno. Može da raste na glinovitom zemljištu, kiselom ili kontaminiranom zemljištu, a neke vrste rastu čak i na smrznutim i suvim područjima. Ne uspeva samo na peskovitom zemljištu. Pored zemlje, mahovina se adaptira i drugim podlogama. Može da se gaji na trulim stablima ili u kultivisanim posudama sa hranljivim materijama. Pored toga, neke vrste se gaje i kao deo slatkovodnih akvarijuma u vodi. Prilikom pripreme zemljišta za mahovinu treba pripaziti na kiselost zemljišta jer puno mahovina vole kiselija zemljišta, do 4 pH.

Klima

Mahovina može da živi u većini klimatskih uslova, sa obzirom na to da je ona pionir vegetacije. Ne smetaju joj ni oštrije klime, a može da raste i u zagađenim područjima. Međutim, uglavnom se susreću u vlažnim i kišnim područjima, kao i močvarama. Isto tako, ne smeta joj da bude blizu vode i lako se adaptira na promene. Zbog svoje prilagodljivosti je postala deo urbane vegetacije. Neke vrste rastu uprkos zagađenom vazduhu i navikle su na njega, a neke su pokazatelji čistoće vazduha.

Sadnja mahovine

Mahovina se najviše uzgaja u komercijalne svrhe kao dekorativna biljka, ali se koristi i prilikom ukrašavanja interijera.

Vreme sadnje

Mahovina može da se sadi tokom cele godine. Dobro se adaptira na klimu i nije senzitivna na temperaturne promene. Međutim, kada se sadi na otvorenom, najbolje je posaditi na proleće u aprilu. Bitno je da zemlja bude dovoljno vlažna i da ne bude smrznuta kako bi se rizoid mogao ukoreniti. Zbog toga se sadnja mahovine može početi čim se mraz otopi.

Sadnja sadnice

Mahovina se sadi iz sadnice, ali na malo drugačiji način od ostalih biljaka. Naime, u blender se stavlja šaka mahovine zajedno sa čašom vode i kiselog mleka, ili mleka. Kada se sve to pomeša, smesa se rasporedi na područje koje ste namenili za uzgoj mahovine. Mlečna kiselina će podstaći razvoj i na ovaj način će se mahovina lakše ukoreniti.

Uzgoj u bašti

Pre nego šte se započne uzgoj mahovine na otvorenom prostoru, treba očistiti željeno područje. To podrazumeva uklanjanje svih korova i korova i ravnanje zemlje. Sve biljke na zemljištu na kojem se uzgaja mahovina moraju biti uklonjene. To može da se uradi primenom herbicida ili stavljanjem sloja lišća koje će ih ugušiti. Ako je područje čisto, mahovina je spremna da se sadi i širi. Mora da se sadi u hladovini i da se zaliva redovno da bi se dobio bogat busen mahovine.

Uzgoj u stakleniku

Uzgajanje u zatvorenom je dobro za mahovinu zato što se na taj način održava vlaga. Međutim, mahovina uzima hranljive materije iz atmosfere, pa je bitno i da se staklenik provetrava redovno. Pored stalne vlažnosti, mahovini treba obezbediti adekvatnu temperaturu u stakleniku, a optimalno raste tokom prolećnih temperatura. Na taj način se dobija kvalitetna mahovina tokom cele godine.

Uzgoj u saksijama

Mahovina se u saksijama gaji uglavnom kao supstrat za druge biljke. Mah tresetar se često gaji sa presađenim biljkama. Njegov se donji deo pretvara u treset pa je izvor hrane za biljke. Pored toga, mahovina može biti vrlo korisna prilikom gajenja orhideja i drugih tropskih biljaka, zato što zadržava vlagu u zemlji i omogućava bolji razvoj biljke. Moguće je uzgajati mahovinu u saksijama koje sadrže samo vodu, a tad samo treba prskati mahovinu da ne bi izgubila svoju zelenu boju. U slučaju da se gaji unutar kuće, treba pripaziti da se ne stavlja blizu grejalica i da na nju ne ide direktan vazduh iz klima uređaja.

Održavanje i nega

Mahovina je vrlo samostalna biljka i ne zahteva puno rada oko sebe. Vrlo je zahvalna biljka na otvorenom zato što se lako adaptira na uslove sredine, međutim, ako se gaji u zatvorenom prostoru, ti uslovi moraju da se mimikuju kako bi ona opstala. Sledeći saveti će vam pomoći u gajenju kultivisane mahovine.

Faza mirovanja

Mahovina prelazi u fazu mirovanja tokom suša ili hladnih perioda. Ona polako izvlači vodu iz zemlje ili troši sopstvene rezerve vlage. Primetno je sušenje listića. Međutim, živne ponovo čim krene kiša ili čim dobije vlagu. Neke vrste mogu da podnesu suše vrlo dobro, i da dočekaju kišu, dok se druge potpuno osuše bez vode. Prilikom gajenja mahovine treba znati prepoznati fazu mirovanja i obezbediti vodu u slučaju suše.

Održavanje zasada

Održavanje zasada mahovine podrazumeva odstranjivanje korova i mrtvih biljaka, kao i provetravanje zemljišta. Ventilacija zemljišta se vrši bušenjem malih rupica šiljkom ili vilama po području gde raste mahovina. Pravljenjem rupica se obezbeđuje protok vazduha u zemljištu. Isto tako, treba ukloniti sve korove koji mogu da smetaju biljci u razvoju ili da crpe vodu iz zemlje. U slučaju da se mahovina sasušila, treba da se odstrani da bi na njenom mestu mogla rasti nova mahovina.

Berba

Mahovina se najviše traži pred Božić kada se koristi prilikom ukrašavanja jaslica ili ostalih božićnih aranžmana. Mahovina uzgajana za dekoraciju se bere po narudžbi lakim uklanjanjem. Ima vrsta koje se gaje u lekovite svrhe ili za zaštitu biljaka. Bere se u proleće, od aprila do avgusta, dok sadrži najveći procenat vlage. Bere se ručno, željene veličine. Ipak, uglavnom se beru jednogodišnje biljke.

Sušenje

Ako se koristi kao lek, mahovinu treba osušiti na suncu. Bitno je da se potpuno osuši što može potrajati i do 10 dana. Osušena mahovina se melje ili se koristi kao stočna hrana.

Skladištenje

Mahovina može zadržati svežinu i do nedelju dana kada se lagano prska vodom na podu ili na nekoj dekorativnoj površini. Mahovinu je moguće i stabilizovati, što bi značilo da zadržava izgled i svojstva žive biljke, ali da nije više živa. Stabilizovana mahovina može da se koristi u sklopu zelenih zidova, aranžmana ili kao dekoracija enterijera, i može izdržati do 7 godina tako.

Štetočine

Mahovina ima malo hranljivih materija, pa nije uobičajena hrana za druge životinje, niti postoje prirodne štetočine koje mogu da ugroze mahovinu. Otporna je na mnoge bolesti. Mahovina se i sama po sebi smatra štetočinom zato što može da omete razvoj travnjaka.

Jedino irvasi jedu mahovinu. Ponekad je mahovina jedini izvor hrane koju irvasi imaju tokom dugačkih zima. Veće stado irvasa može naneti veliku štetu biljci.

Upotreba mahovine

Mahovina nema značajniju upotrebu iako je danas jedna od najčešćih i najrasprostranjenijih biljaka. Nema puno hranljivih materija u sebi i ne koristi se u ishrani. Ranije se koristila kao dodatak stočnoj hrani u slučaju nestašice. Međutim, ona ima važniju ulogu kao dekoracija i kao pomoćno sredstvo prilikom gajenja drugih biljaka.

Privreda

Mahovina se uglavnom koristi za estetsku i ekonomsku upotrebu. Igra važnu ulogu u hortikulturi zato što uspeva na mestima gde puno biljaka ne može, kao što su teška i siromašna područja i mesta u hladu. Isto tako, može lako da se manipuliše i preuređuje pa se može koristiti za izradu baštenskih skulptura i raznih dekoracija. Može poslužiti kao pokrivač da sakrije neuredne delove bašte ili kamenje. Takođe, podstiče rast biljaka i zadržava vlagu.

Osim estetske upotrebe, korisna je prilikom gajenja i rasada tropskih biljaka. Načini upotrebe kod sadnica i za uzgoj orhideja je već pomenut, ali je bitno napomenuti i značaj mahovine prilikom kompostiranja ili prekrivanja biljka kao zaštitu od hladnoće. Zasađene biljke mogu da se pokrivaju sušenom mahovinom kao način regulacije toplote i zadržavanja vlage u zemlji preko zime.

Zdravlje

Mahovina se odavno koristi u medicini. Zbog svog svojstva zadržavanja vlage, koristila se kao obloga za previjanje rana ili opekotina. Nije se nikada stavljala direktno na ranu već se zamotavala u gazu i prislonila na povređeno mesto. Takođe je korišćena kao lek za povrede i rane tokom Drugog svetskog rata. Osušena mahovina se koristi u proizvodnji kupki koje pomažu kod bolnih mišića i artritisa. Preko mahovine se prelije vrela voda i stavlja se u kadu gde pacijent sedi pola sata. Posle toga se zagreje peškirom.

Zanimljivosti

Mahovina je živela na zemlji mnogo pre ljudi. Primetili su je prvi ljudi i bila je korišćena kao podloga za sedenje ili spavanje. Bila je korišćena i za oblaganje drški oružja. Kako je vreme prolazilo tako se mahovina adaptirala klimi i menjala svoja svojstva. Sušena mahovina se koristila za paljenje vatre ili pravljenje baklji.

Nema značajnu ulogu u ljudskoj ishrani, ali je zato dobra kao obloga za zidove i krovove. To se posebno praktikuje u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ima dosta vlage, a mahovinama je to odličan uslov za život. Istovremeno mahovina čuva toplotu kuće i sprečava prokišnjavanje.

Mahovina je navodno odgovorna za 30% kiseonika na planeti. Nakon evoluiranja od zelenih algi, jedne su među prvim biljkama na zemlji i odgovorne su za fotosintezu i proizvodnju kiseonika. Interesantno je što i danas postoje mahovine koje žive pod vodom, a nemaju svojstva algi. Ove mahovine, osim što služe kao riblja hrana, štite škampe i vodene insekte od predatora.

Mahovina je bitna i za neka druga jedinjenja. Krečnjak koji se lepi za mahovinu u rekama formira sedimentne barijere koje su odgovorne za prelepe vodopade u prirodi. Krečnjak ubija biljke, ali ih samim tim ugrađuje u sebe i zato su šuplje.

Pored toga što formiraju ove barijere, tresetna mahovina formira i tresetišta. To su područja sa kiselim i močvarnim zemljištem gde ima malo biljaka. Mahovine koje žive na tim područjima imaju sposobnost da upiju ogromne količine vode, pa se nakon toga njihov donji deo raspada. Prilikom slaganja slojeva, dolazi do formiranja uglja koji se zimi koristi za grejanje. Danas su ovakva područja ugrožena i retka.

Foto: NickyPe / Pixabay