Orhideja

Orhideja (lat. Orchidaceae) je zajednički naziv za sve biljke iz mnogobrojne porodice Orchidaceae, koja uz glavočike (Asteraceae) predstavlja jednu od dve najbrojnije porodice biljaka, brojeći oko 1.000 rodova i čak do 30.000 vrsta, uz pretpostavku o postojanju i ogromnog broja hibrida nastalih ukrštanjem različitih vrsta, što dodatno komplikuje određivanje sorti.

Zbog nesvakidašnje lepote, orhideju uz ružu često smatraju "kraljicom cveća", i dok se pri pomenu ovog cveta uglavnom prvo pomisli na egzotičnu biljku tropskog izgleda kakve se najčešće kupuju u cvećarama, istina je da se različite vrste odlikuju raznolikim šarmom.

Poznavaoci orhideja smatraju ih "najinteligentnijim biljkama na svetu" jer je sve ono što ih određuje, počevši od živopisnog izgleda, preko mirisa specifičnog za svaku vrstu ponaosob, do njihove neobične prilagodljivosti i otpornosti, u vezi sa njihovom strategijom preživljavanja i evolucije, jer upravo ovim karakteristikama orhideje privlače insekte i ptice uz pomoć kojih se oprašuju. U prilog njihovoj izuzetnoj sposobnosti prilagođavanja govori i činjenica da orhideje rastu u celom svetu, jedini izuzeci su polarne oblasti i pustinje.

Interesantan je i podatak da orhideje svoj naziv duguju grčkoj reči órkhis, što znači "testis", a zasluge za ovo pripisuju se izgledu njihova dva gomoljasta korena iz kojih raste stabljika.

Vrste orhideja

Imajući u vidu izrazitu mnogobrojnost porodice orhideja, ne čudi da se pojedinačne vrste međusobno veoma razlikuju izgledom, veličinom, bojama, ali i mestom i načinom rasta. Na osnovu mesta rasta, orhideje se dele na epifite, koje nemaju kontakt sa tlom, već rastu na drugim biljkama ili čak stenama, i terestričke, odnosno zemljane orhideje, čije je korenje u zemlji.

Epifitske orhideje

Epifitske orhideje odlikuje živopisniji izgled od zemljanih. Karakteristične su za područja tropske i suptropske klime, a u kućama i staklenicima se gaje češće od zemljanih orhideja. U prirodi rastu na drugim biljkama ali se ne smatraju parazitima jer ni na koji način ne ugrožavaju "domaćina", već ga samo koriste kao oslonac, a hranljive sastojke apsorbuju iz spoljne sredine, zahvaljujući velamenu, posebnom tkivu koje se nalazi na njihovom korenu i imitira sunđer. U epifitske orhideje ubrajaju se rodovi Dendrobium, Epidendrum, Cattleya, Miltonia, Phalaenopsis, Pleurothallis, Oncidium i Vanda. Ovim orhidejama najviše će odgovarati da ih stavite u providnu saksiju jer će tako svetlost dopirati do njihovog korena u kojem se obavlja fotosinteza. Biljke će ceniti prozračan supstrat koji im ne ometa protok vazduha do korena.

Terestričke orhideje

Terestričke, odnosno zemljane orhideje vezane su za tlo. Rastu uglavnom u područjima umerene klime i gotovo sve evropske vrste orhideja su zemljane. Pripadaju im rodovi Calanthe, Cymbidium, Cypripedium, Paphiopedilum, Phaius i Pleione. Uglavnom su zeljaste višegodišnje biljke, a hranljive materije crpe iz tla rizomima ili gomoljima. Mogu se uzgajati u vrtu, ali ih je bolje uzgajati u teglama. Odgovara im isti supstrat kao i epifitskim orhidejama, ali se njihovom supstratu dodaje i pesak, u razmeri 2:1.

Prema načinu rasta sve orhideje se mogu podeliti na monopodijalne i simpodijalne.

Monopodijalne orhideje

Orhideje koje se odlikuju samo jednim stablom koje se ne grana već raste samo u visinu, nazivaju se monopodijalne. Kod ovih vrsta izdanci nastali prethodnih godina nastavljaju se novim izbojima, a iz stabljike se na obe strane pojavljuju listovi. Teže se razmnožavaju vegetativno, pa se za njihovo razmnožavanje koriste stare biljke. Monopodijalnim orhidejama pripadaju rodovi Phalaenopsis i Vanda.

Simpodijalne orhideje

Simpodijalne orhideje za razliku od monopodijalnih ne rastu vertikalno već bočno. Kod njih se iz korena razvija više izdanaka, a svaki traje jednu, dve ili tri sezone. Neke vrste razvijaju lukovice koje predstavljaju mala zadebljanja na stablu i u kojima se skladište voda i hranljive materije. Zahvaljujući načinu na koji rastu, razmnožavaju se deobom mnogo lakše nego monopodijalne orhideje. Predstavnici su im rodovi Cattleye, Schomburgkia, Ondoglossumi, Epidendrumi i Brassovole.

Kako po spoljnim karakteristikama, vrste orhideja se veoma razlikuju i po nezi koju zahtevaju, pa kada birate orhideju za svoj dom, uvek imajte na umu karakteristike prostora u kojem ćete gajiti orhideju i pažljivo partite uputstva koja se odnose na uzgoj svake zasebne vrste.

Phalaenopsis

Ove orhideje zovu i "noćnim leptirima", a odlikuju ih cvetovi živopisnih boja koji se pojavljuju u zimu ili početkom proleća i ostaju sveži mesecima. Pogodne su za uzgoj u kući jer su vrlo prilagodljive. Ne zahtevaju puno svetla, pa se mogu držati i na južnim prozorima. Ipak, treba voditi računa da ne budu izložene direktnom suncu jer od njega mogu dobiti opekotine po listovima, ali ih ne treba držati ni na suviše tamnom mestu kako se ne bi sprečilo cvetanje. Presađuju se nakon cvetanja, ali ne suviše često jer je to za ovu vrstu stresno.

Cattleya

Ovaj rod orhideja obuhvata četrdesetak vrsta od kojih neke rastu i na stenama. Vole vlagu pa ih na svaka dva dana treba prskati mekom vodom, najbolje kišnicom, naročito tokom visokih temperatura. Zalivaju se na svaka tri dana tokom perioda rasta i jednom nedeljno zimi, ali se mora voditi računa da se supstrat između dva zalivanja prosuši. Ove orhideje će vas nagraditi svojim cvetom ukoliko im osigurate razliku od pet stepeni između dnevne i noćne temperature.

Dendrobium

Rod Dendrobium je najrasprostranjeniji i obuhvata oko 1.200 vrsta orhideja. Ne odgovara mu direktna sunčeva svetlost i tokom perioda rasta zahteva dohranu. Prelepi beli ili cvetovi u boji lavande ostaju otvoreni po nekoliko nedelja.

Paphiopedilum

Ovu orhideju zovu i "Damska cipelica" i važi za savršen cvet za uzgajivače početnike. Od prejakog svetla treba ih zaštititi zavesama, a pogoduje im temperatura između 13 i 35 stepeni celzijusa. Mogu se držazi na istočnom, zapadnom ili južnom prozoru.

Masdevallia

Orhideje ovog roda odlikuje unikatan cvet trouglastog oblika. Ne prija im direktna sunčeva svetlost pa ćete im bolje ugoditi veštačkim svetlom i klimatizovanom prostorijom. Vazduh u prostoriji u kojoj uzgajate ovu orhideju mora biti svež i veoma vlažan.

Vanda

Ovim orhidejama prija svetlo i ako im obezbedite dovoljno sunca, nagradiće vas svojim prelepim cvetovima i do tri puta godišnje. Vole visoku vlažnost preko dana, ali tokom noći moraju biti suve, pa ih nemojte zalivati u popodnevnim časovima.

Orhideje koje rastu u Srbiji

U šumama i na livadama Srbije raste oko 50 vrsta orhideja, a neke od njih su i gospina papučica (Cypripedium calceolus), pčelica (Ophrys apifera), pegavi kaćunak (Dactylorhyza maculata), purpurni kaćunak (Orchis purpurea), mirisni kaćunak (Anacamptis morio), vimenjak (Platanthera bifolia), crno smilje (Nigritella nigra), nadbradac (Epipogium aphyllum)i gnezdovica (Neottia nidus-avis).

Uzgoj orhideja

Vrlo je rasprostranjeno mišljenje da se orhideje teško uzgajaju, međutim, ono je uglavnom neosnovano, jer kada im obezbedite uslove koji liče na njihovo prirodno stanište, ove biljke mogu biti veoma dugovečne. Uvek treba imati na umu dva osnovna životna ciklusa orhideje - fazu intenzivnog rasta, kada orhideji rastu lisovi i korenje i kada cveta, i fazu mirovanja, u kojoj su njene potrebe vrlo svedene. Kompletnu negu i uzgoj orhideja treba uskladiti sa ovim fazama.

Plodored

Orhidejama odgovara društvo drugih tropskih biljki kao što su palme, filadendroni i fikusi. Ako planirate da posadite orhideju u bašti, povedite računa da se ona nađe pored drugih biljaka koje ne vole direktnu sunčevu svetlost ili pored onih koje će je zaštititi od prejakog sunca, poput malih paprati ili nekog grmlja.

Zalivanje

Orhideje se ne zalivaju poput većine biljaka, već se potapaju u vodu na dvadesetak minuta, a nakon što se dobro natope vodom moraju se i dobro ocediti. U vodu se potapaju samo stablo i koren biljke, ne i cvetovi. Voda iz vodovoda nije dobra za orhideje zbog hlora i kalcijuma koji sadrži, pa treba koristiti kišnicu, filtriranu vodu, vodu iz klima uređaja ili čak odstajalu vodu u koju ste dodali nekoliko kapi limuna. Upotrebite vodu sobne temperature jer orhideje ne vole hladnu vodu. Ukoliko se koren orhideje smežura i poprimi sivkastu nijansu, znaćete da vašoj biljci nedostaje voda. U fazi rasta zalivajte orhideju dva puta nedeljno, a u fazi mirovanja jednom u desetak dana.

Sami cvetovi orhideje nikako ne podnose zalivanje, njih jedino možete ponekad vrlo nežno obrisati pamučnom krpicom koju ste natopili mlakom vodom.

Pored zalivanja, orhideje zahtevaju i orošavanje, odnosno prskanje listova vodom i to naročito tokom toplih letnjih dana i u grejnoj sezoni. Uz jutarnje orošavanje sa obe strane lista, vaše orhideje će ostati sveže i zdrave, a zaštitićete ih i od biljnih štetočina. Za orošavanje takođe upotrebite kišnicu.

Đubrenje

U negu orhideja treba uključiti i specijalno mineralno đubrivo koje stimuliše cvetanje, kao i rast korena i listova. Prihrana se ne koristi u fazi mirovanja biljke već samo kada ona intenzivno raste i tada je možete dodati nakon svakog drugog zalivanja. Za orhideje postoji i veoma praktična specijalizovana prihrana u vidu štapića, koja oslobađa potrebne hranljive materije postepeno u periodu od nekoliko nedelja.

Razmnožavanje

Orhideje se mogu razmnožavati iz semena ili vegetativno. Proces razmnožavanja orhideje iz semena je izuzetno tehnološki zahtevan i podrazumeva laboratorijske uslove, a potrebne su godine da orhideja dobijena ovim putem postane spremna za cvetanje. Vegetativno razmnožavanje može se obaviti na tri načina: izdancima, stabljičnim reznicama ili deljenjem.

Najjednostavniji način je razmnožavanje korenskim izdancima, koji se kod orhideja nazivaju i keiki, po havajskoj reči za bebu. Kada izdanci dostignu dužinu od 2,5 cm, možete ih odvojiti sa orhideje-majke i presaditi u kompost za orhideje. U početku se presađene biljke retko zalivaju, a više orošavaju dok se korenje ne adaptira na novu sredinu.

Pomoću stabljičnih reznica orhideje se mogu razmnožavati ako su reznice dugačke oko 30 cm.tada se one odsecaju sa roditeljske biljke i polažu na tamno mesto i u hranljivu podlogu poput vlažne mahovine, odakle se dalje razvijaju.

Razmnožavanje deljenjem podrazumeva nežno odvajanje mladih lukovica u zasebne podloge.

Presađivanje

Orhideje se ne presađuju često, a kada odlučite da to uradite, postarajte se da to bude u fazi mirovanja, nakon cvetanja biljke. Orhideje se ne presađuju u zemlju u koju se sade druge biljke, već u supstrat koji se može kupiti gotov ili napraviti od mešavine kore drveta, mahovine i korenja paprati. Važno je da je supstrat prozračan i da dobro propušta vodu.

Orhideju izvadite iz stare posude i dobro je očistite od prethodnog supstrata, vodeći računa da joj odstranite i trulo korenje. Kada je položite u novi supstrat, nežno joj fiksirajte korenje većim komadima kore. Ne zalivajte je dok se supstrat potpuno ne osuši, već u ovom periodu samo orošavajte listove.

Podmlađivanje

Ako se odlučite da podmladite orhideju, trebaće vam sterilan skalpel ili oštar nož kojim ćete odrezati vrh sa vazdušnim korenjem. Tačka rezanja se nakon toga mora tretirati kalemarskim voskom radi zaštite biljke, a novodobijene biljke smeštaju se u prozirnu posudu sa supstratom.

Zemljište

Kao što je već rečeno, orhidejama je potreban supstrat, a ne obična zemlja za cveće. Mešavinu možete kupiti gotovu, ali i napraviti od većih komada kore drveta, grubog peska, mrvljenog suvog lišća (najbolje bukvinog jer ono ne trune brzo pa neće ugroziti orhidejin koren), korenja paprati, malo drvenog uglja koji će osigurati da supstrat ne postane kiseo, mahovine, kao i veštačkih materijala poput stiropora. Materijali za supstrat uvek moraju da budu sveži da ne bi sadržali štetočine ili recimo puževe koji često napadaju orhideje.

Klima

Različitim vrstama orhideja pogoduju različiti klimatski uslovi, međutim, neke smernice su univerzalne i treba ih se pridržavati u uzgoju svih orhideja. Iako ovom cveću veoma prija svetlost, ne odgovara im direktan uticaj sunca, pa je najbolje da ih ukoliko ih držite na prozoru, zaštitite laganom zavesom. Tokom zimskog perioda, osvetljavajte ih veštačkom svetlošću, a najbolje informacije o količini svetla koja im je potrebna, pružiće vam lišće biljke. Svetlo zeleni listovi govore da je vaša orhideja zadovoljna, dok listovi tamno zelene boje poručuju da im nedostaje svetlosti. Ako je orhideja previše izložena svetlosti, njeno lišće će poprimiti "spaljen" izgled, požuteće i dobiće tamne mrlje.

Za orhideje je bitna i količina vlage u vazduhu i, iako procenat vlage koji im pogoduje varira od vrste do vrste, univerzalno pravilo je da su ovom cveću omiljene prostorije u vašem domu kuhinja i kupatilo, u kojima uvek ima više vlage nego u ostatku kuće. U kojoj god prostoriji uzgajali orhideju, pobrinite se da je udaljite od grejnih tela koja isušuju vazduh.

Ni na pitanje o temperaturi vazduha idealnoj za orhideju, ne postoji jednostavan odgovor. Idealna temperatura varira od vrste do vrste, ali se menja i u odnosu na faze same biljke, pa orhideje u fazi mirovanja podnose niže temperature nego dok cvetaju.

Ako orhideje ukrašavaju vaše prozore, pobrinite se da ih smestite na odgovarajuću stranu sveta zavisno od same vrste. Severne prozore vole orhideje Angraceum, Anguloa clowesii, neki hibridi Miltonie, Odontoglossum, Paphiopedilum i Stanhopea, dok će južna i zapadna strana odgovarati rodovima Cattleyama, Laeliama, Oncidiumima, i Zygopetalumima. Na istočni prozor možete smestiti Phalaenopsis. Dendrobiumi, Epidendrumi, Lycaste, brazilske vrste Miltonie, Odontiode, Brassie i Cymbidiumi, ubrajaju se u najveće ljubiteljke jakog svetla, ali čak i njih obavezno treba zaštititi zavesama kada je sunce najjače.

Sadnja orhideja

Orhideje su osetljive na prisustvo štetnih mikroorganizama, pa pre njihove sadnje instrumente koji se koriste treba sterilisati, a ruke dobro oprati. Poznato je da se orhideje ne sade u prevelike posude, već u one u kojima će se osećati pomalo "skučeno", jer će u suprotnom svu svoju energiju upotrebiti za rast korena.

Vreme sadnje

Orhideje se ne sade u vreme velikih vrućina niti u zimskom periodu, a idealno vreme za sadnju je nakon faze cvetanja.

Sadnja iz semena

Sadnja iz semena je spor i komplikovan proces. Podrazumeva klijanje semena u strogo kontrolisanim uslovima u sterilnim staklenim posudama i na kombinaciji organske i neorganske podloge agar-agara. Kod uspešne sadnje iz semena, za godinu dana biljka će narasti svega 1 cm, a postaće spremna za cvetanje tek za nekoliko godina.

Sadnja sadnice

Sadnja sadnica preporučuje se po umereno toplom vremenu. Sadnice treba dobro oprati mlakom vodom, a nakon toga se svaka smešta u zasebnu posudu.

Uzgoj u bašti

Iako su prvenstveno sobne biljke, neke vrste orhideja pogodne su za uzgoj u bašti. Orhideje se napolju sade tokom maja, uz precizan odabir mesta sadnje, gde će orhideja imati dovoljno svetlosti ali neće biti izložena direktnom suncu.

Uzgoj u plasteniku

Plastenik može biti pravi izbor za uzgoj orhideje jer se u njemu uslovi mogu prilagoditi upravo onim koji pogoduju svakoj vrsti ponaosob. Nekim vrstama orhideja nije lako obezbediti u domu uslove koji liče na njihove prirodne, jer takvi uslovi ne pogoduju ljudima, pa je za ovo cveće plastenik odlično rešenje. Mikroklima plastenika sjajno se pokazala i za oporavak nekih orhideja oštećenih usled nepovoljnih uslova za negu u kući.

Uzgoj u saksijama

Najbolji izbor za orhideju je uzgoj u staklenoj ili plastičnoj providnoj saksiji, mada se preporučuju i terakota saksije sa velikim rupama za drenažu. Keramičke ukrasne saksije su najlošiji izbor jer onemogućavaju protok vazduha i blokiraju dotok svetlosti korenu. Orhideje vole kada im je posuda u kojoj rastu "taman", a kada primetite da su je prerasle, presadite ih u veću samo za jedan broj.

Održavanje i nega

Pravilna nega osiguraće cvetanje orhideje svake godine. Uz brigu o faktorima svetlosti, vlažnosti vazduha, zalivanju i prihrani, pobrinite se i da orhideju sačuvate od promaje i od čestih premeštanja, jer ove biljke ne vole seljakanja. Poštujte njihove cikluse u razvoju, kako bi neometano rasle.

Faza mirovanja

Faza mirovanja je podrazumevani deo životnog ciklusa orhideje, a u zavisnosti od vrste može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Ovu fazu posmatrajte kao vreme odmora biljke kada joj je potrebno znatno manje vode, svetla i prihrane da bi preživela. Po pravilu, orhideje koje nemaju lukovice nemaju ni klasičnu fazu mirovanja, ali ih tokom zimskih meseci svakako treba ređe zalivati da bi se sprečilo truljenje korena. U fazi mirovanja orhideje mogu podneti i niže temperature, a tada je i pravo vreme za presađivanje.

Održavanje zasada

Prelepe, živopisne orhideje obično se kupuju u punom cvatu, a kada se faza cvetanja završi, ako se ne održavaju na pravi način, vlasnici ih često bacaju, ne čekajući da za nekoliko meseci ponovo procvetaju. Kada kupujete orhideju obratite pažnju na njene listove. Oni ne smeju biti isušeni i oštećeni, a korenje ne bi trebalo da izviruje iz posude niti da pokazuje znake truljenja. Ako već posedujete druge orhideje, novu, tek kupljenu, nemojte stavljati sa ostalim orhidejama dok ne utvrdite da je potpuno zdrava.

Berba i sušenje

Neke vrste orhideja koje pronalaze primenu u kulinarstvu ili kozmetici, podrazumevaju i berbu i sušenje. Takve su na primer orhideje iz roda Vanilla, čiji je plod jestiv i predstavlja jedan od najskupljih začina na svetu jer je proces njihovog sazrevanja dug i komplikovan. Mahune vanile beru se ručno kada sazru, devet meseci nakon oplodnje, a nakon toga se suše nekoliko meseci pre nego što postanu spremne za tržište.

Bolesti

Bolesti orhideja u zavisnosti od izazivača dele se na gljivične, bakterijske i virusne.

Gljivična oboljenja

Gljivična oboljenja uglavnom su posledica preterane hladnoće i vlage i prvo se primećuju na listovima na kojima postaju uočljive ljubičaste ili braonkaste mrlje. Pre nego što oboljenje zahvati celu biljku, možete je spasiti tako što ćete nožem odseći zaražene delove, sterilišući pritom nož nakon svakog reza. Obrezane delove treba posuti fungicidom ili cimetom. Tipična gljivična oboljenja su trulež korena i rizoma, crna trulež, mlečna rosa i palež cvetova.

Bakterijska oboljenja

Razvoj bakterija izazvan je toplim i vlažnim uslovima a zaraza se suzbija na isti način kao i kod gljivičnih oboljenja. Najučestalija bakterijska oboljenja su smeđa pegavost i bela trulež.

Virusna oboljenja

Dva virusa najčešće napadaju orhideje: Cymbidium mosaic virus i Odontoglossum ringspot virus, a prenose ih insekti ili alat u uzgoju u plastenicima. Nažalost, delotvornog leka nema, pa se pri ovim infekcijama biljke najčešće uništavaju.

Štetočine

Kao što višak vlage može uzrokovati gljivična i bakterijska oboljenja orhideja, tako i manjak vlage može privući neke štetočine poput crvenih paukova i biljnih vaši.

Crveni pauk

Crveni pauk je najpoznatija od nekoliko vrsta paukova koje napadaju orhideje i skoro da se ne može videti golim okom. Na listovima orhideje pojavljuju se žućkaste ili srebrnaste pege usled prisustva ovih štetočina koje se hrane ćelijskim sokovima orhideje. Mogu se uništiti insekticidima, ali da se ne bi vratili, obavezno povećajte količinu vlage u vazduhu.

Štitaste vaši

Štitaste vaši napadaju orhideje i oštećuju joj lišće, grane, izdanke i koren. Uporne su i otporne pa kada se jednom pojave, protiv njih vas čeka duga borba koja uključuje alkoholni rastvor, insekticide i izolaciju orhideje od drugih biljaka koje gajite u kući.

Biljne vaši su najčešće štetočine i uglavnom se hrane cvetovima i izdancima. Na sreću, ako ih nema puno, lako ćete ih se rešiti vodom i četkicom.

Oslabljen rast orhideje i listovi nezdrave, žućkaste boje, upozoriće vas na prisustvo vunastih vaši. Možete ih otkloniti pincetom ili četkicom, a ukoliko ih ima u velikom broju, trebaće vam i insekticid.

Puževi

Neprijatelji orhideja su i puževi koje je ponekad teško uočiti jer se skrivaju u korenju biljke. Najbolje je da im sa orhideje odvučete pažnju tako što ćete pored biljke staviti krompir, tanjirić s pivom ili krišku nekog agruma.

Upotreba orhideja

Iako su najčeće dekoracija, biljke iz porodice orhideja imaju i široku primenu u različitim sferama života. Od kulinarstva, preko industrije parfema do zapadne i narodne medicine, orhideja je našla mnoge primene. Neke vrste se smatraju afrodizijacima, dok se od nekih kuva čaj koji se koristi u prevenciji i lečenju mnogih bolesti i stanja.

Kuhinja

U različitim delovima sveta razne vrste orhideja koriste se u lokalnim kuhinjama, ali širom sveta je u ovoj oblasti najčuvenija Vanilla od koje se dobija istoimeni začin. Od vrste po imenu Orchis i danas se na Bliskom istoku priprema slatki napitak salep, rado kupovan od uličnih prodavaca. Salep se nekada redovno pio i u Evropi, ali ga je sa tržišta izgurao dolazak kafe.

Kozmetika

Industrija parfema obožava mirisne note različitih vrsta orhideja, a neka svojstva ove biljke našla su primenu i u prepratima za podmlađivanje kože.

Zdravlje

Od davnina mnogi zdravstveni problemi, od povreda i glavobolje, do artritisa i postporođajnih tegoba, širom planete rešavaju se pomoću orhideja. Orhideje su bogate antioksidansima pa se sve češće koriste u farmaciji.

Zanimljivosti

Zbog nesvakidašnje rasprostranjenosti i otpornosti, neki stručnjaci smatraju da su orhideje postojale i pre 120 miliona godina, međutim, prvi put se spominju u istočnjačkoj medicini, pre oko 3.000 godina. U Zapadnoj civilizaciji najstariji zapis o orhidejama potiče od Teofrasta iz trećeg veka pre nove ere, a nadalje se spominju na raznim meridijanima, i to podjednako po svojoj lepoti i po svojim blagodetnim svojstvima. U osamnaestom veku botaničar Karl Von Line objavljuje studiju posvećenu orhidejama, kasnije korišćenu kao polazište za teoriju evolucije.

Seme orhideja je najsitnije na svetu, a u jednom plodu, kod nekih vrsta, može biti čak tri miliona semenki!

Svaka dvanaesta biljka koja raste na našoj planeti je orhideja!

Na vrhovima Anda pronađene su orhideje koje neometano rastu iako su noću okovane snegom i ledom.

U Njujorškoj botaničkoj bašti postoji nekoliko orhideja koje su tamo još od 1898. godine.

U feng šuiju se orhideje posmatraju kao simbol rasta i napretka.

Drevni Asteci pred borbu su spravljali "čarobni" napitak koji daje neverovatnu snagu upravo od orhideja.

Lokalno stanovništvo na Havajima veruje da ćete se, ako pojedete cvet orhideje, jednom vratiti na ta ostrva.

Foto: GoranH / Pixabay