Čuvarkuća

Čuvarkuća (lat. Sempervivum tectorum), kamena ruža ili debela koka jedna je od najskromnijih biljaka kada su u pitanju nega i održavanje. Poreklom je iz Meksika, a postoji oko 3.000 kultivisanih sorti čuvarkuća, koje se razlikuju rozetama, listovima i bojama. Boja rozeta se kreće od svetlo zelenih, tamno zelenih, sivih, pa do braon, crvenih i crnih. Listovi mogu biti goli ili sa dlačicama kod određenih vrsta. Debeli su, mesnati i puni vode. U prečniku biljka može da bude od 1 cm, pa do 25 cm.

Čuvarkuća cveta od aprila do septembra. Cvetovi mogu biti rozi, crveni, beli ili žuti. Čuvarkuća je veoma otporna biljka. Preživeće i sušu, i mrazeve, i zagađenje vazduha, druge negativne spoljne uticaje. Ova biljka jedino nije otporna na preteranu vlagu.

Kod nas je poznata kao veoma lekovita biljka, a u zadnje vreme se sve više gaji iz estetskih razloga. Kod nas je najpopularnija krovna čuvarkuća zbog njenih lekovitih svojstava. Zbog svoje lepote koristi se kao dekorativna biljka na krovovima kuća i kamenim zidovima.

Vrste čuvarkuće

Postoji 40 vrsta čuvarkuće i čak 3000 kultivisanih formi, raznih boja i oblika.

Kopaonička čuvarkuća ili zečiji kupus

Kopaonička čuvarkuća ili "zečiji kupus" (Jovibarba heuffelii (Schott) A. & D. Löve) vrsta ima rozete prečnika od 5 - 12 cm. Razmnožava se vegetativno, tj razdvajanjem rozeta. Ima listove dugačke od 25 - 60 cm, tamno zelene ili sivkaste boje, sa žlezdastim dlačicama, a koji su po obodu beli i trepljasti. Pri vrhu su trnasto zašiljeni. Ima bledo žućkaste ili žućkasto-zelene cvetove u obliku zvezde. Nastanjuje gorske oblasti, krševita i kamenita mesta. Na planinama Srbije je široko rasprostranjena. Ima je u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, Medvedniku, Pljačkavici i t.d. Na Kopaoniku raste njena endemska podvrsta. Lokalna je i raste samo na Kopaoniku (Sempervivum kopaonikensis). Može se videti na stenskim skupinama na krečnjaku i serpentinu. Zaštićena je zakonom.

Krovna čuvarkuća

Krovna čuvarkuća (lat. Sempervivum tectorum) jedna je od najpopularnijih i najstarijih sorti čuvarkuće. Ima sočne zelene listove. Rozeta je prečnika od 5 - 20 cm, loptastog oblika. Ivice lišća su crvenkaste boje sa dlačicama. Ima svetlo ljubičaste cvetove.

Paučinasta čuvarkuća

Glavna odlika paučinaste čuvarkuće (lat. Sempervivum Arahnoideum) je u postojanju velikog broja mekanih dlačica na ivicama lišća. Omotavajući biljku, podsećaju na paučinu. Odatle i naziv ove sorte. Rozete su veličine od 5 - 6 cm.

Ruska čuvarkuća

Ruska čuvarkuća (lat. Semprevivum ruthenicum) raste na teritoriji Rusije, u evropskom delu, i na Balkanima. Prečnik rozete je od 4 do 7 cm. Ima izdužene listove, svetlo zelene boje, sa crvenkastim ivicama, oblika nalik kamilici. Stabljika raste u visinu do 35 cm. U julu-avgustu se na njima pojavljuju žuti cvetići, koji traju mesec - mesec i po.

Čuvarkuća Gama

Gama čuvarkuća (lat. Sempervivum Gamma) je veoma retka vrsta, ali privlačna baštovanima. Njena glavna osobina je tamno braon lišće, zelenkasto po ivicama. U pitanju je proizvod produženog uzgoja. Dobro se razmnožava.

Patuljasta čuvarkuća

Patuljasta sorta Sempervivum Pumilum sa rozetom u prečniku do 3 cm. Lišće je zeleno sa tananim dlačicama na ivicama. Stabljika raste do 25 cm. Cvetovi su ružičasti i mali.

Loptasta čuvarkuća

Loptasta čuvarkuća (lat. Sempervivum globiferum) raste na Kavkazu i istoku Turske. Ima sočne zelene rozete, prečnika 5 cm, sa oštrim crvenim ivicama. Period cvetanja: druga polovina leta. Pojavljuju se cvetovi žute boje.

Kavkaska čuvarkuća

Kavkaska čuvarkuća (lat. Sempervivum caucasicum) ima sitne bledo ljubičaste rozete, prečnika do 5 cm i duge i oštre latice. Visina stabljike je, uglavnom, 20 cm. Cveta krajem leta.

Planinska čuvarkuća

Planinska čuvarkuća (lat. Sempervivum montanum) raste u planinama Zapadne i Centralne Evrope. Ima sićušne rozete, do 2 cm u prečniku, tamno zelene boje, izdužene, sa zaoštrenim ivicama, obilato pokrivenim dlačicama. Na stabljikama koje su visine samo od 5 do 7 cm, u period cvetanja se pojavljuju maleni bledo ljubičasti cvetići.

Kasiopeja

Kasiopeja (lat. Sempervivum Cassiopeia) se odlikuje otpronošću na mraz, sposobnošću da izdrži jake mrazeve, pa zato može da se uzgaja u severnim predelima Rusije. Takođe, ova sorta može da menja boju lišća. Tako, boja može da varira od zelene na jesen, do crvene boje u proletno-letnji period.

Palisander

Palisander (lat. Sempervivum Palisander) ima krupno mesnato lišće cvrene boje. Cveta početkom leta.

Faraon

Faraon (lat. Sempervivum Faraon) je hibridna sorta čuvarkuće. Rozete su jarko svetlo zelene boje, prečnika do 10 cm. Ima ivice trouglastog oblika ljubičaste boje.

Sadnja čuvarkuće

Za sadnju čuvarkuće najbolja je kombinacija 20% zemlje, 20% đubriva, 60% peska ili šljunka. Čuvarkuća se zaliva po principu "što manje - to bolje". Prilikom sadnje potrebno je da bude od 12 do 20 biljaka po kvadratnom metru.

Vreme sadnje

Čuvarkuća može da se sadi od početka proleća, pa sve do jeseni. Najbitnije je da stignete par nedelja pre početka mrazeva, da biljka uspe da se učvrsti.

Priprema za sadnju

Najbolje je da za sadnju izaberete osunčano mesto u vašoj bašti, koje neće biti zamračeno drvećem ili nečim drugim. Pre početka sadnje čuvarkuće potrebno je detaljno očistiti zemljište od korova. U zemlju treba dodati peska i malo zaliti.

Sadnja iz semena

Ovo je najteži i najrizičniji način sadnje čuvarkuće, jer brzo gube sposobnost za klijanje, pa je zato uvek bitno da se ima maksimalno svež materijal za sadnju.

Sićušna semena mogu da stanu u malene, ne duboke jamice, koje je veoma lako napraviti štapićem ili običnom grafitnom olovkom.

Rastojanje između jamica treba da bude od 3,5 do 4,5 cm. Ne treba ih posipati zemljom, kao što se radi nakon setve. Zatim, zemlju treba uvlažiti, ali pomoću prskalice, kako se semena ne bi raspala.

Vreme početka klijanja zavisi od sorte čuvarkuće. To je otprilike 1,5-2 nedelje. Na kraju, sadnice koje su porasle i ojačale, mogu se presaditi u saksiju ili u otvoreno tlo.

Sadnja sadnice

Pošto korenje ove biljke nije baš razvijeno i pliće je, biljke treba saditi na udaljenosti od 5 do 10 cm, u zavisnosti od sorte.

U zemlji je potrebno napraviti mala udubljenja, u koja se stavljaju rozete. Ne trebate se bojati da ćete povrediti korenov sistem prilikom ubacivanja biljke u zemlju i nema potrebe da se posipa zemljom.

Kada je sadnja rozeta završena, potrebno ih je lagano zaliti prema korenu, kako vlaga ne bi dospela na lišće. Kada se zemlja skroz osuši, biljke se veoma malo zaliju. Nakon 4 - 5 godina nalaženja čuvarkuća na jednom te istom području, preporučuje se presađivanje čuvarkuća na drugo mesto, jer će u suprotnom rozete iz godine u godinu postajati sve manje i slabije.

Uzgoj u bašti

Ova biljka je skroz nepretenciozna, ali poštovanje pravila agrotehnike omogućiće da njen razvoj prođe još bolje, lakše i komfornije. Ova biljka će se odlično osećati i u letnju vrelinu i za vreme zimskih mrazeva. Najidealnije mesto će biti osunčano, dalje od drveća i žbunja. Zemlja treba da bude slabe kiselosti. Takođe, ovo tlo treba sadrži veći nivo drenažnog materijala, pesak i glinu.

Ako se čuvarkuća presađuje iz saksije u zemlju u bašti, ne treba čistiti korenje od zemlje, a prebaciti biljku zajedno sa komadom zemlje. Ako je korenje golo, pažljivo posadite biljku u zemlju i malo pospite zemljom. Treba obratiti pažnju na to da se čuvarkuća ne treba saditi na mestima gde će je druge biljke zakloniti ili prerasti, i gde je zemljište vlažno.

Uzgoj u saksijama

Iako raste po stenama, krovovima, može da se uzgaja i u saksijama, pa čak i razbijenim saksijama. Veličina saksije će zavisiće od sorte koju ćete uzgajati, ali minimalna dubina saksije je 10 cm. Veoma je bitno da biljka dobija jako puno svetlosti, iako može da bude i u senci. Zalivanje treba da bude vrlo retko, jer je to biljka, koja je adaptirana za ekstremne suše. Takođe, jako je bitna drenaža. Prilikom sadnje čuvarkuće u saksiju, treba u smesu dodati i pesak, a na dno treba staviti drenažni materijal, kao što je sitni šljunak, vermikulit ili mrvice od opeke.

Ukoliko čuvarkuću presađujete, bitno je voditi računa da je ne oštetite zbog njenih regenerativnih osobina.

Čuvarkuća se može uzgajati i u teglama. U ovom slučaju je samo bino da tegla bude plitka i da prima puno sunčeve svetlosti. Ukoliko je tegla duboka, zbog većeg volumena supstrata može doći do zadržavanja vlage, a to će onda negativno uticati na biljku i vodiće ka njenom truljenju.

Lopta od čuvarkuća

Kao vid zanimljivog baštenskog aranžmana, možete napraviti loptu od čuvarkuće, a za to će vam biti potrebno da prvo napravite korpice od metalnih žica, a zatim ih napunite cvećarskim zemljištem ili suvom travom. Nakon toga, svaku polovinu lopte treba da napunite humusom. Kako biste formirali loptu, prvo postavite jednu polovinu lopte, pa stavite na nju daščicu, a zatim drugu polovinu lopte prevrnite na daščicu. Zatim lagano izvadite daščicu. Kako vam se lopta ne bi raspala, pričvrstite je na spojevima sa žicom. Nakon toga možete da počnete sa sadnjom čuvarkuća širom lopte. Za pričvršćivanje vam mogu pomoći kukice ili ukosnice, ukoliko nemate kukice. Kada popunite sva mesta, vaša lopta od čuvarkuća je gotova.

Zemljište

Čuvarkući odgovara vodopropustljivo tlo, slabo hranjivo. Kako bi se biljka zaštitila od vlage, ne bi bilo loše da gornji sloj zemlje prekrijete kamenčićima, šljunkom ili peskom.

Klima

Čuvarkuća podnosi temperature od +50°C do -20°C bez problema. Prezimljavanje na niskim temperaturama, koje forsiraju bujanje i cvetanje čuvarkuće na proleće.

Uzgoj čuvarkuće

Čuvarkuća može da uspe na panju, na kamenu, drvetu, pa i cigli, jer može da raste bez komposta. Kultivisane sorte čuvarkuća su malo osetljivije na vlagu i teže se razmnožavaju.

Može se gajiti u kući ili stanu, kao sobna biljka, u saksiji. Najrasprostranjenije je uzgajanje čuvarkuće na balkonima, koji su okrenuti ka jugu, ili u kamenim baštama. Svakako, to mesto treba da bude osunčano, sa dobrim propusnim tlom. U normalnim uslovima, zalivanje skoro da nije ni potrebno.

Plodored

Čuvarkuća se dobro slaže sa karanfilima, iberisem, zvončićima, majčinom dušicom, odnosno, sa biljkama koje imaju plići korenov sistem i dobro podnose sušu.

Zalivanje

Kako ova biljka ima sposobnost da čuva vodu u svojim debelim listovima, i, ako se gaji u normalnim uslovima, zalivanje skoro da nije ni potrebno. Stoga, prilikom uzgajanja ove biljke, treba obraćati pažnju na vlagu, jer nju ne podnosi dobro. Dovoljno je da se zaliva samo kada su velike suše.

Ukoliko uzgajate čuvarkuću kao sobnu biljku, u zimski period je treba zalivati jednom u toku 1,5-2 nedelje, a preko lete svake nedelje. Bitno je uvlažnjavati je ispod korena, kako se ne bi nakvasile rozete, jer to može dovesti do truljenja biljke.

Đubrenje

Svake 2 ili 3 godine čuvarkuća može da se prihrani tečnim razređenim đubrivom. U prodavnicama možete kupiti posebno tečno đubrivo samo za čuvarkuće.

Razmnožavanje

Čuvarkuća se najbolje razmnožava odvajanjem malih rozeta. Svaka ta rozeta ima svoj koren. Moguće je razmnožavanje semenom, ali je to dosta komplikovan proces pošto čuvarkuća ima jako sitno seme. Takođe, čuvarkuća se može razmnožavati iz cveta, ali to je jako sporo, jer čuvarkuće uglavnom cvetaju u trećoj godini.

Održavanje i nega

Plevljenje i okopavanje je potrebno za čuvarkuće koje rastu u vrtu. Korenov sistem biljke nije mnogo jak, jer u prirodnoj sredini rastu tamo, gde ostale biljke uopšte ne mogu, te konkurencija ne postoji. A to znači da brzo rastuće trave i korov mogu da "uguše" kamenu ružu. Korova oko ove biljke ne treba da bude. Potrebno je korov ukloniti zajedno sa korenom, semenima i plodovima.

Okopavanje će poboljšati kvalitet zemljišta, zasititi kiseonikom i stvoriće optimalniju teksturu. Međutim, to treba odraditi vrlo pažljivo, jer su korenčići čuvarkuće plitki, tj rastu blizu površine zemlje, pa se mogu lako povrediti.

Potrebno je reći da ove biljke rastu polako, stabljika polako ojačava, listovi postaju mesnatiji, a u visinu ove biljke ne moraju puno da rastu. Čuvarkuća se ne orezuje.

Prihrana

Unošenje đubriva stimuliše rast rozeta, one se izdužuju, a boja lišća postaje bleđa. Ako se čuvarkuća pođubri pred zimski period, ona onda neće moći pravilno da se pripremi za period mirovanja, a njena otpornost na mraz će se smanjiti. Zato se prihrana organsko-mineralnim đubrivima preporučuje samo kod čuvarkuća koje su starije od 3 godine. Pritom, ne treba koristiti čisto organsko đubrivo, jer čuvarkućama to i ne odgovara baš, a i sukulentima uopšte. Najbolje bi bilo da se iskoristi đubrivo za kaktuse, ali pola od te doze.

Priprema za zimski period

Kada je u pitanju priprema biljke za zimski period, mogu se koristiti različiti predmeti koje imate, kako bi se biljka zaštitila od vlage, jer će to u suprotnom dovesti go truljenja i uginuća biljke. Na primer, baštovani najčešće koriste plastične ambalaže u te svrhe, tako što od te plastike naprave "kapice" za svoje biljke, koje se stavljaju preko rozeta. Za pričvrščivanje se mogu koristiti metalne kukice ili ukosnice. Preko improvizovanih "kapica" mogu da se stave grane jele, bora ili smreke, a ako je reč o prvom zimovanju čuvarkuća, mogu samo one da se koriste.

Presađivanje

Presađivanje čuvarkuća je moguće u bilo koji period vegetacije, ali se ne preporučuje raditi to krajem jeseni, jer biljka neće uspeti da se ukoreni pre mrazeva i početkom proleća izaći će na površinu. To, naravno, neće dovesti do uginuća biljke, ali će korenov sistem morati da se učvrsti dublje.

Berba čuvarkuće

Čuvarkuća cveta u julu i avgustu. Listovi se mogu brati tokom cele godine.

Skladištenje

Preporučuje se čuvanje semena i lišća čuvarkuće u čvrsto zatvorenim posudama, kako bi bila zaštićena od vlage i radi očuvanja njihove svežine.

Bolesti

Kada su u pitanju čuvarkuće, generalno, nemaju nekih problema. Ako se i pojave, onda je to zbog prevelike vlažnosti ili lože drenaže zemljišta.

Truljenje krunice

Ova bolest može biti čest problem kod čuvarkuća, i uglavnom bude izazvana slabom drenažom, naročito oko vrata biljke. Ovaj problem možete rešiti, ako stavite sloj krupnog peska oko vrata rozete.

Rđa

Ovo retko gljivično oboljenje uzrokuje organizam Endophyllum sempervivii. Oštećene biljke imaju žućkaste neobično uske i na gore okrenute listove, na kojima se pojavljuju male žute ili oranž bubuljice rđe. Biljke treba odstraniti i uništiti na prve znake infekcije.

Štetočine

Puževi i puževi golaći

Ovo su glavne štetočine koje privlače sočni listovi čuvarkuće. Mogu biti ogoljene cele rozete, a da ostane samo kratka očvrsla osnova lista. Zbog potreba da se sačuva životna sredina nije dobra hemijska kontrola. Puževi se mogu lako ukloniti rukom, kasno uveče i po vlažnom vremenu.

Gusenice

Treba paziti na male larve koje ispredaju trake svile unutar unutrašnjih listova rozete. Sakrivene iznutra, a bezbedne od predatora, larve izjedaju lišće praveći štetu. Lako ih je odstraniti razbijanjem svilene mase štetočine, koristeći tanku oštricu, ubačenu između listova.

Lisne vaši

Ponekad lisne vaši mogu da napadnu čuvarkuću. Retko su štetne za biljku i nevidljive su. Oštećene biljke možete tretirati registrovanim tečnim sprejem, bez rizika za zdravlje biljke.

Larva vinskog žiška

Larve ove štetočine napreduju u vlažnim uslovima, uglavnom u kontejnerima. One polako izjedaju koren biljke, ostavljajući rozetu da sedi na površini zemlje. Ukoliko se ova štetočina primeti na vreme, oštećena biljka se može ponovo presaditi u svežu smesu, gde će se oporaviti i stvoriti još korenja.

Upotreba čuvarkuće

Zbog svoje lekovitosti i učinkovitosti čuvarkuća može da se upotrebljava u obliku soka, čaja, obloga, masti i tinkture. Takođe, njeno lišće može da se koristi kao dodatak jelima.

Osim toga, raznolikost oblika i boja ovih biljki omogućava njihovu upotrebu u vrtovima i baštama u kombinaciji sa drugim biljkama, ili da se stvore takozvani "biljni ukrasi" - kompozicije raznih geometrijskih oblika. Od geometrijske kompozicije se obično postavljaju na ravnu površinu, kao što su zidovi, krovovi nekih niskih konstrukcija (podrum, šupa za baštenski alat i sl). Na zapadu je zadnjih decenija postalo moderno uređivanje bašta od sukulenata na ravnim krovovima kuća, uključujući i gradske, u kojima čuvarkuće igraju glavnu ulogu, formirajući prelepi cvetni tepih.

Zdravlje

Čuvarkuća sadrži mnogobrojne lekovite sastojke, kao što su tanin, biljna sluz, smola, kalcijumov malat, flavonoidi, mravlja i jabučna kiselina.

U narodnoj medicini čuvarkuća se primenjuje zbog svojim antiupalnih i diuretičkih svojstava.

Upotrebljavaju se sok čuvarkuće, oblozi od čuvarkuće, čaj, masti, tinkture.
Njen sok pomaže kod opekotina, uboda, ujeda. Sa njim mogu da se tretiraju rane, kurje oko, čirevi, tvrda koža i pege. Takođe može da pomogne kod bronhitisa, upale zuba, uha i grla. Čuvarkuća se izdavna koristila kao lek protiv bolesti uha i oštećenja bubne opne.

Sok od čuvarkuće može da pomogne i kod problema sa tvrdom ispucalom kožom laktova, peta, lica. Smatra se da čuvarkuća u kombinaciji sa medom jako delotvorno utiče na ceo organizam, tj imuni sistem.

Efekat delovanja čuvarkuće na kožu lica je sličan efektu aloe vere. Smatra se jednim od najbezbednijih prirodnih lekova i pomaže kod problema masne kože, sklone mitiserima, bubuljicama i infekcijama.

Kuhinja

Lišće čuvarkuće se može koristiti u ishrani, a po ukusu podseća na briselski kupus, te se može dodavati u razne salate, čorbe, variva od povrća, ili kao prilog uz mesna i riblja jela. Osim toga, ne upotrebljava se u kulinarstvu.

Zanimljivosti

Čuvarkuća je veoma otporna biljka, a to najbolje potvrđuje i njeno latisko ime, koje u prevodu znači "uvek živa". Vodi poreklo iz Meksika.

Čuvarkuća je višegodišnja biljka iz porodice tustkovki. Njena druga imena pod kojima je zakođe poznata, su cmilić, netres, možek, treset, uhovnik, ušna, vazdaživ, žednjak, pod silu živ.

Ova biljka raste od Maroka do Irana, pa preko Pirinejskog otoka, Alpi, Karpata, Balkana, Turske i Kavkaza.

Postoje verovanja da čuvarkuća čuva kuću od gromova i bolesti, pa se kod nas često može videti i na krovovima kuća, u staroj tepsiji ili u oluku.

Stari rimljani su je gajili na svojim prozorima, jer su je smatrali ljubavnom biljkom koja čuva od veštičarenja i gromova.

Prema jednoj od legendi, stanovnici Skandinavije su smatrali da je zimzelena biljka, koja se ne boji mrazeva, pripada bogu groma Toru, te se masovno sadila po krovovima kuća kakob bi se zaštitili od udara gromova.

U Engleskoj se smatralo, da ako čuvarkuća procveta u kući gde žive neudate devojke, da će se jedna od njih obavezno uskoro udati. Dame iz visokog društva su utrljavale sok od čuvarkuće u lice, kako bi dobile prirodno rumenilo.