Majčina dušica (lat. Thymus serpyllum) pripada vrsti timijana, a familiji Lamiaceae. Narodni nazivi za majčinu dušicu su još i majkina dušica, bakina dušica, tamjanika, materka, timijan, bukovica, divlji bosiljak.
Rod Lamiaceae u koji spada, čini više od 7000, uglavnom mediteranskih biljaka. Većina ovih biljaka sadrži etarska ulja i lekovite su. Naziv su dobile po izgledu cveta, koji kao da ima gornju i donju usnu. Najpoznatije biljke koje pripadaju ovom rodu su žalfija, crna kopriva, ruzmarin, vresak, tamjan i timijan.
Naziv Thymus potiče od grčke reči thymon (hrabrost), jer postoji verovanje da su vojnici pre bitke koristili kupke od majčine dušice, kako bi dobili hrabrost i spremni otišli u rat.
Majčina dušica obuhvata veliki broj višegodišnjih biljaka, uglavnom grmova ili polugrmova. Takođe, ima onih koje rastu uspravno, kao i puzećih. Osim te razlike, stabljike kod nekih vrsta mogu biti okrugle, a kod drugih četvrtaste. Tanke su i rastu veoma gusto, starije su u donjem delu drvenaste, sa belim krugovima. Koren je veoma dubok i razgranat, pa se biljka dobro snalazi na zemljištu u kome ima kamenja i drugih čvrstih prepreka.
Listovi majčine dušice su unakrsno raspoređeni na stablu, sitni su i mogu biti različitog oblika. Najčešće su okruglasti, nenazubljene ivice, sa kratkim drškama i glatki. Cvet je sitan, prijatnog mirisa, skuplen u grozdaste cvasti na kraju stabljike. Boja im je bela do svetloružičasta, cvetaju od maja do septembra. Plod je merikarpijum, ima četiri komore u kojima se nalazi po jedna tamnosmeđa semenka.
Majčina dušica vodi poreklo iz sredozemlja i odgovaraju joj sušna područja i siromašnija zemljišta. U prirodi raste u busenovima, uz puteve ili ivice šuma, na mestima sa mnogo sunca. Što je zemljište siromašnije, biljka će imati više eteričnih materija i biti aromatična, plodna zemljišta joj ne pogoduju. Bere se i gaji zbog mirisa, etarskog ulja i cenjen je začin u mnogim kuhinjama. Može se gajiti i kao ukrasna biljka, zbog svojih ružičastih cvetova.
Vrste majčine dušice
Majčinu dušicu predstavlja oko 35 vrsta sa sličnim karakteristikama, koje rastu širom Sredozemlja. Sve su višegodišnje zimzelene biljke, razlikuje ih stablo, koje može biti uspravno ili puzeće. Rastu u prirodi, ali ima mnogo vrsta koje se gaje kao ukrasne biljke zbog dekorativnih listova i cvetova, a nastale su ukrštanjem. Do ukrštanja može doći i u prirodi, pa se i tamo mogu sresti hibridi majčine dušice. U nastavku donosimo neke od najpoznatijih vrsta kod nas.
Divlja majčina dušica
Ova vrsta nosi još i naziv baštenski timijan. Gajena je vrsta i najviše je ima na području Mediterana. Stablo joj je puzavica, višegodišnja je biljka, koja ima veoma aromatične cvetiće i veliku koncentraciju etarskog ulja. Postoje engleska, koja ima šire listove i francuska, koja ima uže listiće. Gaji se i kao ukrasna biljka veoma je bujna i najaromatičnija od svih gajenih vrsta.
Obična majčina dušica
Ova vrsta se naziva i poljski timijan. Tipična je vrsta majčine dušice koja se nalazi u prirodi. Ima puzavo stablo i ružičaste cvetove. Medonosna je i privlači pčele svojim intenzivnim mirisom. Nosi još i naziv antibiotik za siromašne, zbog svoje duge istorije i mnogobrojnih lekovitih svojstava. Koristi se osušena, za čaj ili kao začin, a koristi se i za izradu etarskih ulja.
Thymus serpylum Goldstream
Ovo je uzgajani hibrid majčine dušice, prepoznatljiv po zlatastim listićima, po kojima i nosi naziv Goldstream. Ima puzavo stablo i gaji se uglavnom kao dekorativna biljka. Veoma je otporna na sušu i druge nepovoljne činioce i ostaje zelena tokom cele zime.
Thymus serpyllum Lemon Curd
Thymus serpyllum Lemon Curd je vrsta kojoj odgovaraju siromašna, čak i peskovita zemljišta i može da podnese duže sušne periode. Višegodišnja je biljka, laka za gajenje i otporna. Ima aromatične bledoružičaste cvetove i listove koji mirišu na limun, po čemu je dobila ime.
Thymus serpyllum Lucy
Thymus serpyllum Lucy je vrsta kojoj odgovara mnogo sunca i veoma je otporna. Retko cveta i daje malo cvetova, gaji se uglavnom zbog lišća. Listovi su veoma aromatični i kao takvi cenjen začin u kulinarstvu. Imaju antibaktrerijska i antigljivična svojstva.
Kimova majčina dušica
Ova zimzelena vrsta majčine dušice može izrasti veoma visoko i do 2 m. Zimzelena je i gaji se pre svega za ukras, cvetovi su joj ružičasti i aromatični i cveta tokom celog leta. Lišće podseća aromom na kim, pa je zbog toga cenjen začin u kulinarstvu.
Uzgoj majčine dušice
Majčina dušica je veoma otporna i daje dobar prinos bez velikih ulaganja. Može opstati u uslovima dugih suša, a više joj odgovaraju siromašna, peskovita zemljišta. Biljke koje su izrasle u prirodi, često su aromatičnije od gajenih. U daljem tekstu možete pronaći savete vezane za gajenje.
Plodored
Kada se uzgaja majčina dušica, potrebno je voditi računa o plodoredu, kako ne bi došlo do razvoja bolesti. Razmak prilikom sadnje treba da bude 25 - 40 cm da bi imala dovoljno prostora za rast.
Gaji se kao jednogodišnja biljka, i na isto polje se ne bi trebala vraćati bar 3 - 4 godine. Dobar predusev su joj mahunarke - pasulj i grašak. Izuzetno se može gajiti i nekoliko godina na istom prostoru uz brižljivu negu. Sadi se kao trajnica na obodima bašti za upotrebu u kuhinji.
Kulture koje joj ne odgovaraju kao susedi su bosiljak i ruzmarin.
Zalivanje
Majčina dušica dobro uspeva u sušnim periodima i odgovaraju joj suva zemljišta. Previše zalivanja može izazvati truljenje korena. Koren je veoma dubok i razgranat, pa lako dolazi do vode u zemljištu. Kada se gaji u zatvorenom prostoru, dovoljno joj je umereno zalivanje, ne češće od jednom nedeljno.
Đubrenje
Majčinoj dušici odgovaraju lakša zemljišta, bez previše hranljivih materija. Što se đubrenja tiče, najbolje je primenjivati ih na predusevima. Prilikom duboke obrade, zaorava se stajsko đubrivo, koje će obogatiti zemljište organskom materijom. Mineralna đubriva se primenjuju kod jesenjeg obrađivanja zemljišta, najbolje je tada koristiti đubriva bogata kalijumom i azotom. Pre nego što se biljke presade, može se koristiti mineralno đubrivo bogato azotom, kako bi se koren brže razvijao. Prihrana mineralnim đubrivima obavlja se kod višegodišnjih zasada, nekoliko puta u toku leta.
Razmnožavanje
Majčina dušica se može razmnožavati semenom i pomoću reznica. Nakon cvetanja, seme sazreva i za gajenje se biraju semena dobrog kvaliteta i proverenog porekla. Razmnožavanje reznicama se obavlja u proleće. Mladi zeleni izdanci se režu na 5 - 8 cm i sade u supstrat. Mogu se vezati za potporu.
Presađivanje
Presađivanje majčine dušice se obavlja kod dobro razvijenih biljaka, sa razgranatim korenom i bar dve razvijene grane. Presađuje se u kasno proleće ili rano u leto i ne treba joj mnogo zalivanja. Koren je osetljiv na presađivanje, pa se mora paziti da se ne ošteti i ne razdvaja.
Zemljište
Majčinoj dušici najviše odgovaraju suva, srednje laka zemljišta sa dobrom drenažom. Uspešno preživljava na suvim i siromašnim zemljištima, a ne smeta joj kamenje ni korenje drugih biljaka u zemljištu. Pri kontrolisanom gajenju, traži srednje laka zemljišta, dovoljno vlažna i dobro drenirana. Neke vrste najviše vole zemljište pomešano sa peskom i hranljivim materijama.
Klima
Majčinoj dušici najviše odgovara mediteranska klima i nadmorska visina do 1.700 m. U prirodi raste na sunčanim delovima uz ivice livada ili puteve. Ne odgovaraju joj zasenjena područja. Višegodišnja je biljka koja u prirodi raste u busenovima. Nekim sortama odgovara peskovito zemljište. Imaju dubok razgranat koren i kožaste listiće, pa dobro podnose sušu.
Sadnja majčine dušice
Majčina dušica se može uzgajati iz semena ili sadnicama. U nastavku možete pronaći savete kako da setva bude što uspešnija.
Vreme sadnje
Setva se na otvorenom obavlja krajem aprila ili početkom maja. Optimalna temperatura za klijanje je 15 - 20°C. Ako se uzgajaju sadnice, sejanje se obavlja u zatvorenom prostoru, u kontejnere napunjene supstratom, tokom februara, a može se obaviti i u jesen. Sadnja uzgojenih sadnica se obavlja rano u leto, kada je biljka dovoljno razvijena.
Sadnja iz semena
Direktnom setvom se najčešće uzgajaju obična i divlja majčina dušica. U zatvorenom prostoru, setva se obavlja u kontejnere, na supstratu. Nakon nicanja i porasta, presađuje se na stalno mesto gajenja. Direktno se može sejati i sejačicama za sitno seme, u polju, u široke redove, na dubinu od 1 - 2 cm. Koristi se kvalitetno seme. Ne treba preterivati sa zalivanjem, jer seme može da istrune od previše vlage.
Sadnja sadnice
Kod dugogodišnjeg gajenja, majčina dušica se sadi iz sadnica, jer tako bolje uspeva. Sadi se na otvorenom u kasno proleće i rano leto. Sadnica bi pre presađivanja trebala imati razvijene bar dve grančice. Razmak između sadnica na mestu stalnog rasta, bi trebao biti 30 - 40 cm. U toplijim krajevima najbolje je sadnice saditi u jesen, kako bi već u maju dobili prinos.
Uzgoj u bašti
Na otvorenom, najviše joj odgovara sadnja na mestu sa mnogo sunca. Potrebno je izbegavati zasenjena mesta. Kao začinska biljka, dobro uspeva u krajevima bašte, ali treba voditi računa da se zimi zaštiti od previše niskih temperatura. U bašti joj odgovara gajenje u pravilnom plodoredu, bilo da je gajena kao jednogodišnja ili višegodišnja biljka.
Uzgoj u stakleniku
U stakleniku se gaje sadnice majčine dušice koje se kasnije presađuju. Setva je u kontejnere, da bi se korenov sistem što bolje razvio. Kod gajenja u zatvorenom, moguća je setva u jesen, pa čak i u februaru. Temperatura ne bi smela biti niža od 15°C. Zaliva se jednom nedeljno, najbolje kišnicom. Ukoliko dugo ostaju u stakleniku, potrebno je redovno provetravanje.
Uzgoj u saksijama
Majčina dušica je pogodna za gajenje u saksijama, jer joj nije potrebno mnogo vode. Sadnice se sade u supstrat, pa im nije potrebno često prihranjivanje. Prihranjivanje se može obaviti nakon godinu dana, da bi se poboljšao rast. Zalivati je dovoljno jednom nedeljno i važno je obezbediti dobru drenažu. Tomom leta je biljka na otvorenom, na sunčanom mestu, a zimi u zatvorenom, najbolje na južnoj strani. Može se gajiti u kuhinji, jer joj odgovara veća vlažnost vazduha.
Održavanje i nega
Majčinoj dušici nije potrebna naročita nega, jer je dosta otporna. Lako se gaji i može biti višegodišnja kultura. U nastavku slede saveti kako je pravilno negovati da bi se dobio što veći i kvalitetniji prinos.
Faza mirovanja
Kod majčine dušice faza mirovanja traje od početka oktobra do februara. U toj fazi potrebno je biljke pokriti agrotekstilom, kako bi se zaštitile od niskih temperatura ili ih uneti unutra ako se gaje u saksijama. Majčina dušica dobro podnosi niske temperature, ali je mogu oštetiti duži mrazevi bez snežnog pokrivača. U ovoj fazi mogu se deliti busenovi koji će se presaditi na drugo mesto.
Održavanje zasada
U održavanje zasada spadaju razbijanje pokorice, uništavanje korova i navodnjavanje. Pokorica se razbija kultiviranjem, čime se omogućava bolji rast i više kiseonika za korenov sistem. Korov se uništava okopavnjem i plevljenjem. Okopava se nekoliko puta godišnje, u zavisnosti od prisutnosti korova, naročito je važno u prvoj godini. Plevljenje se izvodi ručno, kako se ne bi oštetile mlade biljke. Navodnjava se ako duže traje sušni period, odnosno bar mesec dana. Najviše joj odgovara navodnjavanje sistemom kap po kap.
Proređivanje
Kada se vrši direktna setva u zemljište mehanički, potrebno je proređivati biljke. Razmak između biljaka trebalo bi da bude minimalno 30 cm. Proređivanje se vrši 2 - 3 nedelje nakon setve, kad se biljke presađuju na stalno mesto. i kad se biljke gaje u kontejnerima, potrebno ih je prorediti, da bi sve biljke mogle da razviju korenov sistem, pre nego što se presade.
Orezivanje
Biljke se orezuju nakon cvetanja, da bi bolje rasle. Tokom jula, početkom avgusta se kose na 5 cm visine, radi obnavljanja vegetacije i boljeg rasta. Nakon toga bi je trebalo prihraniti mineralnim đubrivima i dobro zaliti, kako bi se poboljšao rast. Biljke se orezuju i ako se gaje za ukras, da bi se dobio oblik koji želimo.
Berba
Berba majčine dušice počinje u junu. Cvasti se beru makazama ili nožem. Čupanje se izbegava, jer se na taj način može oštetiti koren. Drvenasti deo se ostavlja, jer je samo zeljasti deo sadrži aromatične lekovite materije. Posle kerbe vrši se kultiviranje, a ponovo se može brati posle 3 nedelje.
Sušenje
Majčina dušica se suši na temeraturama od 40 - 50°C u sušarama ili napolje na nižim temperaturama, u hladu. Biljku ne treba dodirivati dok se suši, jer njeni sitni listovi lako otpadaju. Za okretanje se koristi drveni štapić, da se ne bi pretvorila u slamu i tako ostala bez svojih lekovitih svojstava. Prinosi suvih cvetova se kreću oko 400 - 800 kg/ha, a zelenih biljaka 1.000 - 2.000 kg/ha.
Skladištenje
Sveža biljka može se čuvati u frižideru nakon berbe do nedelju dana, odnosno dok ne uvene. Osušena majčina dušica se može čuvati do 6 meseci na suvom mestu. Suvi listići koji se skinu sa stabljike mogu se čuvati u kutijici za začine ili u vrećicama za pripremu čaja.
Bolesti
Majčina dušica je izuzetno otporna biljka na nepovoljne vremenske uslove, ali je osetljiva na bolesti koje su karakteristične za ovu familiju biljaka. Kako su listići kožasti, bolesti koje napadaju list su dosta retke. U nastavku donosimo najčešće bolesti i kako se boriti protiv njih.
Pegavost lista
Ovo je gljivična bolest lista, koja se najčešće javlja kada su biljke pregusto posejane i previše zbijene, kao i kada je sejano seme lošeg kvaliteta ili se prenosi putem zaraženih sadnica. Na listićima se javljaju žute tačkice koje postepeno dobijaju smeđu boju i izazivaju opadanje lišća. Kako bi se sprečilo širenje ove bolesti, važno je napraviti razmak među biljkama ili ih prorediti ako su pregusto sejane, kako bi vazduh cirkulisao. Ako se bolest već pojavila, zaražene biljke se uklanjaju i uništavaju. Preventivno se seme i sadnice tretiraju fungicidima.
Trulež korena
Ovo je gljivična bolest korena koja se javlja kada se voda dugo zadržava u zemljištu. Majčina dušica ne podnosi preveliku vlagu u zemljištu, pa ova gljivica samo ubrzava proces truljenja. Bolest se uočava kada je već prekasno i biljka počne da se suši. Biljku treba ukloniti, a zemljište se tretira fungicidima i ne sadi se ista biljna vrsta najmanje 3 - 4 godine.
Štetočine
Majčinu dušicu retko napadaju štetočine, jer ih njen miris i etarska ulja odbijaju. Na našim prostorima nema poznatih štetočina koje ugrožavaju majčinu dušicu. Zbog svojih repelentnih svojstava, sadi se na ivicama bašti ili u povrtnjacima, gde odbija insekte i štetočine koji bi mogli ugroziti biljke. Ako se ipak pojavi neka štetočina, mogu se koristiti insekticidi kako bi se uništila.
Upotreba majčine dušice
Majčina dušica se već jako dugo koristi za najrazličitije svrhe. Upotrebljava se u najrazličitijim granama i veoma povoljno utiče na zdravlje ljudi. Retko se koristi kao stočna hrana, ali se može koristiti u ispaši kod ovaca i koza, da bi mleko dobilo karakterističnu aromu.
Zimnica
Kuhinja
Majčina dušica se često koristi u kuhinji, kako sveža, tako i sušena. Prilikom kuvanja češće se koristi sušena. Kad se listići protrljaju, puštaju miris koji je zemljast i ljutkast, a imaju pikantan ukus, koji podseća na karanfilić.
Sveža biljka se koristi za izradu likera, kada mu se doda rakija, a može poslužiti kao osnova i za druga alkoholna pića. Kako je majčina dušica jako aromatična, nije lako pogoditi pravu količinu. Blagotvorno deluje na varenje, naročito masne hrane, pa se često dodaje masnijim jelima, kao što su variva i gulaši. Može se dugo kuvati, a da ne izgubi ukus. Često se koristi za pripremu umaka koji se serviraju uz meso, jer se dobro slaže naročito sa živinskim mesom i morskim plodovima.
Izuzetno je značajan začin u mediteranskim i istočnjačkim jelima, naročito je karakterističan za italijansku kuhinju. Odgovara za kombinovanje sa mnogim začinima i namirnicama, kao što su: čili papričice, beli luk, ruzmarin, majoran, bosiljak, lovor, piment, jagnjetina, zečetina, šargarepa, praziluk, paradajz, pečurke, kukuruz.
Ulazi u sastav mešavine začina zvane provansalske trave. Majčina dušica može se kuvati u jabukovom ili vinskom sirćetu i dobija se sirće od majčine dušice, aromatičnog ukusa, i koristi se kao začin za ribe i salate.
Kozmetika
Zbog protivupalnih i antibakterijskih svojstava, majčina dušica se često koristi za izradu prirodnih krema za lečenje akni i čišćenje kože. Zbog velike količine etarskih ulja, mora se pažljivo koristiti i ne nanositi blizu sluzokože. Takođe je ne bi trebale koristiti trudnice i mala deca.
Zdravlje
Majčina dušica, zbog svojih antibakterijskih svojstava nosi naziv i antibiotik za siromašne. Koristi se često u narodnoj, ali i klasičnoj medicini, zbog mnogobrojnih blagotvornih svojstava. Čaj koji se pravi od suvih listova koristi se za lečenje upale grla i za ispiranje usne duplje kod problema sa aftama i desnima.
Čaj koji se koristi zbog lekovitih dejstava, mora se spremati od proverenih i očuvanih biljaka, jer mlevene biljke gube mnogo od svoje lekovitosti. Čaj se priprema u zatvorenoj posudi, od osušene majčine dušice, a može se zasladiti medom. Pomaže i kod menstrualnih tegoba i koristi se za ubrzavanje porođaja.
U prošlosti se koristila i za lečenje alkoholizma i za ublažavanje mamurluka. Etarsko ulje majčine dušice sadrži timol koje ima blagotvoran učinak na reumu.
Zanimljivosti
Majčina dušica se koristi od davnina, bila je poznata u staroj Grčkoj, u kojoj su verovali da leči sve bolesti unutrašnje organe, ali su pod tim verovatno podrazumevali probavne smetnje. Bila je poznata i u starom Egiptu, ali se zna da potiče iz južne Evrope. Stari Rimljani su je stavljali u žitarice koje su čuvali, kako ne bi došlo do kvarenja. U srednjem veku se mnogo koristila za lečenje bolesti jetre. Karlo Veliki je podsticao njeno gajenje zbog lekovitog dejstva. Kasnije je počela da se gaji u čitavom svetu, a danas se najviše gaji u Evropi, ali i u Sjedinjenim Državama i Africi.
Majčina dušica je veoma brzo počela da se gaji u celom svetu i važan je sastojak u mnogim nacionalnim kuhinjama. U francuskoj kuhinji najviše se koristi kod pripreme pirjanih jela i sa crvenim vinom. U meksičkoj kuhinji se kombinuje sa ljutim papričicama. Upotrebljava se i u kreolskoj kuhinji, a u engleskoj u pripremi pita.
Korisna je u ispaši pčela zbog svojih antibakterijskih svojstava i pčele često sleću na njene cvetove. Po jednom hektaru, može se dobiti i do 180 kg meda, čiji ukus je aromatičan, a boja izrazito žuta. Ovaj med je na ceni zbog lekovitih dejstava i prijatnog ukusa.
U srednjem veku se majčina dušica koristila za spravljanje "sirćeta četiri lopova". U sirće su se dodavali, pored majčine dušice, i beli luk, timijan i žalfija. Postojalo je verovanje da tera i leči kugu.
Foto: bernswaelz / Pixabay
Ostavite odgovor