Dren

Dren (lat. Cornus mas) ili kako se još u narodu zove i drenak, dren, drenić, drenovina, drinika, drinovina, drenj, žuti drenak, rumeni dren, tvrdi drijen, je listopadni žbun ili nisko drvo, visoko 5 - 8 m. Dren pripada porodici drenovki koja ima pedesetak, priznatih ali uglavnom nepoznatih, vrsta. Obuhvata i rod alangijum, kome pripadaju grmovi i biljke iz južne Azije i Afrike, kao i kaliforu koja se može naći na Madagaskaru.

Raste iz nekoliko stabala. Stablo i grane su pokrivene poleglim dlakama, a kora je sive boje i kod starijih stabala je ispucala u crvenkaste ljuspe. Listovi su najčešće tamnozeleni, izduženo eliptičnog oblika, na vrhu zašiljeni, po obodu celi, naizmenično raspoređeni. Sa lica su glatki, a sa naličja lagano dlakavi. U jesen dobijaju karakteristične crvene tačkice. Narodna izreka: "Zdrav kao dren" govori nam da je otporan na bolesti i štetočine. Ime potiče od latinskog imena za rog (cornu) na koga podseća izgledom, a ima i čvrsto stablo.

Cvetovi drena su žuti, mali i mnogobrojni, po 10 - 20 sakupljeni u štitaste cvasti, javljaju se pre olistavanja, već u martu. Cveta od februara do marta. Plod je glatka, viseća crvena koštunica, vrlo prijatnog ukusa. Naziva se drenjina i sazreva krajem avgusta ili u septembru. U jestivom delu ploda dren ima šećera (do 9%), organskih kiselina, pretežno jabučne (do 3%), proteina, tanina, boja i vitamina C.

Dren sporo raste, ali je dugovečna biljka i može doživeti i 200 godina. Dren raste na suvim, sunčanim i kamenitim mestima, naročito u pojasu hrastovih šuma. Raste u šumarcima, ali i pored puteva i na livadama, do 1.500 m nadmorske visine. Prirodno je rasprostranjen u jugoistočnoj Evropi i delovima Azije, ali se gaji na mnogim područjima širom sveta. Može se sresti i u delovima jugoistočne Azije i na ostrvu Krim iako je submediteranska biljka. Otporan je i dobro se prilagođava klimi, tako da nije zahtevan za gajenje. Dren se može saditi samostalno, u grupama, kao zaštita od vetra, živa ograda, za spriječavanje erozije i kao međa između imanja.

Popularan je jer plod ima lekovita svojstva, a može se koristiti ceo grm. Može da se gaji i u gradskim sredinama, ali kod nas još uvek nema ozbiljnijih plantaža ni proizvodnje.

Vrste drena

Nažalost, dren je biljka koja je pomalo zaboravljena i ne gaji se planski. Na našem području on je i dalje samonikla biljka. Kod nas se smatra divljom voćkom iako bi za plansko gajenje mogli da se koriste kultivari kojih ima u većem broju i koji daju kvalitetniji plod. Prinos samoniklog drena u prirodi je oko 10 kg po biljci, a stvoreni su kultivari drena čiji je prinos od 20 - 50 kg po biljci. Neke sorte imaju žute bobice, a varijacije boje poznate su od 17. veka. Kultivari se međusobno razlikuju po boji lišća i plodova, ali svi rastu kao grmovi. Neke od sorti drena su:

Crveni dren

Latinski Cornus mas je predstavnik celog roda. To je listopadni grm koji je samonikao na našim prostorima i rađa crvene bobice oporog ukusa. Od njih se proizvode likeri i džemovi. Cvetovi su mu lepi, žuti, i javljaju se među prvima u proleće.

Svib

Latinski Cornus sanguinea ili u narodu pasji dren, sibovina, svibovina, siba, je ukrasni listopadni grm. Zbog svoje otpornosti sadi se u parkovima, mada se može naći i u prirodi. Može da naraste i do 5 metara. Ima velike listove i tanke grane. Cvetovi su beli i grozdasti, lepog mirisa.Plodovi su tamno plavi i ne preporučuju se za konzumaciju jer izazivaju mučninu i smetnje sa varenjem. Drvo je čvrsto i koristi se za izradu štapova.

Cornus hungarica

Do nedavno ova vrsta je na našim područjima bila nepoznata. Ukršta se sa drugim vrstama pa ima mešovite karakteristike. Cvetovi su bele boje i raste kao listopadni grm.

Beli svib

Latinski Cornus alba je listopadni grm sa karakterističnim crvenim ukrasnim granama. Najčešće se gaji kao dekorativno drvo jer lepo izgleda čak i kada opadne lišće. Otporan je na niske temperature i brzo raste. Takođe, podnosi loše zemljište i senku, pa se gaji i kao živa ograda. Cvetovi su mu beli, a bobice su takođe bele, sa malom crnom tačkom na vrhu.

Jolico

To je možda najpoznatiji kultivar, koji se gaji zbog mesnatih i velikih plodova. Raste kao listopadni grm i može biti visok i do 3 m. Plod je veliki oko 3 cm i dvostruko je mekaniji i slađi od divljeg drena. Plod ima dužu peteljku na kojoj visi pa podseća na trešnju.

Kazanlak

Na našem području ovo je najčešće gajen kultivar. To je bujan grm koji može biti visok i do 8 m. Krošnja je velika i gusta. Zreo plod je tamnocrven i kada sazri pada sa stabla, ali je kao nezreo izrazito kiselog ukusa. Ne zahteva posebno zemljište, a daje sočne i velike plodove koji se koriste u prehrambenoj industriji.

Uzgoj drena

Dren se dobro slaže i sa drugim biljkama i ne traži komplikovane uslove za gajenje. Na našim prostorima uglavnom je samonikla biljka, ali može se uklopiti i u voćnjak.

Plodored

S obzirom da u divljini raste u šumarcima ili uz livade i puteve drenu najviše odgovara da bude okružen listopadnom šumom, kao na primer grabom, hrastom cerom. Međutim, može da raste i uz druge voćke, pa se često sadi u voćnjacima uz jabuku.

Ako se sadi u plodoredu razmak između redova optimalno je 2 m, a razmak između pojedinačnih biljaka 1,5 m pošto se biljka širi, a i zbog lakšeg održavanja.

Zalivanje

Dren voli sunčanu stranu listopadnih šuma. Ne podnosi veliku količinu vode koja se zadržava i može preživeti i kraće sušne periode. Vegetativno je najaktivniji u proleće, pa se tada zaliva 2 puta nedeljno, a preporučuje se upotreba kišnice.

Đubrenje

Đubrenje drena može da bude dvojako. Kod pripreme za sadnju zemljište se đubri organskim đubrivom, najčešće stajskim. Ono ga obogaćuje i ubrzava mu rast, s obzirom da u divljini sporo raste. Tokom proleća potrebna je dohrana mineralnim đubrivima koja sadrže visok procenat azota. Najbitnije je đubriti ga tokom rasta plodova, koji u tom slučaju budu veći i sočniji.

Razmnožavanje

Dren se može razmnožiti na mnogo načina: semenom, reznicama, kalemljenjem, položenicama i korenovim izdancima. S obzirom na veoma različite načine razmnožavanja dren se može na nekom području veoma brzo proširiti i postati invazivan pa je njegovo gajenje neophodno kontrolisati.

Seme se može i odmah sejati, ali je bolje koristiti prethodno pripremljeno i tretirano seme. Takođe, plodovima se hrane ptice, pa i one mogu da budu prenosioci semena.

Kalemljenje je najbolji i najsigurniji način, ali se dosta koriste i reznice. Njih je potrebno ostaviti u vodi minimalno nedelju dana da bi pustile korenčiće i bile spremne za sadnju. Poleganje je postupak kojim se grana zakopava zemljom tako da iz nje izbijaju novi pupoljci i stvara se grm.

Presađivanje

Mlada sadnica se iz kontejnera na stalno mesto sadi kada je stara oko 2 godine. Kada je koren dovoljno razgranat presadi se u rupu koja je dublja nego kontejner. Pažljivo se razdvoje koreni i pokriju se rastresitom zemljom. Najbolje je biljku presađivati u proleće, pre vegetacijskog razdoblja ili u ranu jesen, pre perioda mirovanja. Tako će se na vreme navići na novu okolinu i klimu.

Podmlađivanje

Nije potrebno, osim ako biljku ne gajimo u ukrasne svrhe. Odstranjuju se osušene i bolesne grane i formira se stablo.

Zemljište

Dren voli krečno zemljište, a često ga nalazimo i na kamenitim područjima. Prilagodljiv je i nije osetljiv na siromašno zemljište, ali na peskovitim i močvarnim zemljištima ne uspeva. Za gajenje optimalno je izabrati rastresito i humusno zemljište jer ono neće sprečavati koren u rastu i razvoju. Ono mora biti dobro drenirano i ne sme biti kiselo, jer utiče na kvalitet plodova.

Klima

Umerena kontinentalna klima optimalna je za gajenje drena. Dobro uspeva na staništima koja su topla i suva, bez kasnih mrazeva jer rano cveta. Dren je otporan na niske temperatute i do -30°C, ali ne podnosi prolećne mrazove koji mu mogu uništiti ceo rod. Raste maksimalno do 1.500 m jer mu ne odgovaraju veće visine.

Sadnja drena

Biljka ima više mogućnosti za razmnožavanje, pa sadnja nije komplikovana ni teška. U prirodi je samonikao i brzo se širi, a možete ga gajiti i u svojoj bašti.

Vreme sadnje

Zbog različitih načina sadnje gajenje se može započeti u bilo kojem delu godine. Iz semena dren se seje u zatvorenom, pa se setva može obaviti već tokom februara. Sadnja sadnica se obavlja od aprila do maja ili rano ujesen. Kalemljenje biljke se radi u julu i avgustu, a polaganje se vrši u martu i aprilu.

Izbor podloge za sadnju

Najbolji način za gajenje je kalemljenje. Kao podloga bira se srodna vrsta iz porodice drenovki ili neka podvrsta. Kalemljenjem se dobijaju kultivari, a obogaćuju se i vrste. Ovim načinom dobijaju se kvalitetni plodovi. Za podlogu se biraju dvogodišnje sadnice, ili ožiljene reznice koje ne daju mnogo plodova. Može se kalemiti na dva načina, okuliranjem, na otvorenom ili zarezom i spajanjem za gajenje u zatvorenom. U oba slučaja važno je da se mesto kalemljenja dobro zaštiti i obloži kalemarskim voskom.

Sadnja iz semena

Seme drena nalazi se u sredini ploda i relativno je malih dimenzija. U 1 kg  semena ima oko 4.500 semenki. Seme se može i odmah posejati u zemlju, ali time se smanjuje klijavost. Bolje je koristiti stratifikovano seme, koje je prošlo period dozrevanja, ili ga ostaviti da odleži godinu dana.

Ako seme nije stratifikovano može da se dogodi da ne proklija u zemlji i do dve godine. Za uzgajanje iz semena potrebno je obezbediti kontrolisane uslove, čime se sprečava nekontrolisan rast. Seje se na dubinu od 3 - 4 cm, a minimalna temperatura za klijanje je 10°C. Kada se ujesen zemlja osuši na 2 cm dubine preporučljivo je posejati seme i držati ga u zatvorenom prostoru uz redovno zalivanje.

Ako skupljamo seme važno je da odstranimo mesnati deo jer on može istruleti, a zatim seme osušiti na vazduhu. Čuva se u hermetički zatvorenoj posudi, na temperaturi do 5°C.

Sadnja sadnice

Ovo je najbolji način ako želimo pravilne redove i raspored biljaka. Sadnici dobijenoj iz semena treba oko 2 godine da potpuno razvije koren i bude spremna za presađivanje. Sadnju je najbolje obaviti u proleće, kada se zemlja zagreje, a prođe opasnost od kasnih mrazeva. Sadnica se presađuje u rupu koja je 10 cm dublja nego što je prethodno rasla i zatrpava se rastresitom zemljom. Da se zadrži vlažnost i zaštiti koren od smrzavanja može se malčirati.

Gajenje u bašti

Pošto dren mnogo voli sunce trebalo bi ga posaditi na osunčano i toplo mesto. Može da raste u polusenci i postoje vrste koje su otpornije i dobro uspevaju i na senovitim mestima, ali u hladu retko uspeva. Može se gajiti kao živa ograda jer se lako oblikuje i čini gustu zaštitu, sadi se na ivicama voćnjaka ili na mestima koja se žele prekriti. Veoma je dekorativan, rano cveta i ima lepu boju grančica, a plodovi su takođe ukrasni.

Gajenje u stakleniku

U stakleniku se gaji kada se proizvode sadnice ili ako se kaleme nove  vrste. Mora imati najmanje 8 sati svetla dnevno, a ako to nije slučaj koristi se veštačko svetlo. Gajenje u stakleniku je najbolje za kalemljene vrste, koje se  zatim čuvaju u tim uslovima minimalno 2 godine.

Gajenje u saksijama

Dren je biljka koja, kao samonikla, uglavnom raste na otvorenom, pa nije često gajenje u saksijama. Mogu se primeniti pravila za lijander ili grmaste biljke. Sporo raste pa se u veće posude presađuje svake dve ili tri godine. Važno je da zemljište bude dobro drenirano i humusno.

Održavanje i nega

Uglavnom samonikla biljka, pa je za gajenje veoma zahvalna i isplativa, jer su ulaganja minimalna. Cena sadnica nije visoka, a ne traži velika ulaganja, ni dodatnu zaštitu.

Faza mirovanja

Ova faza kod drena kratko traje i počinje odbacivanjem lišća. Ujesen lišće najpre dobija crvene pege, a zatim požuti i opadne. Do novembra većina lišća opadne, a biljka ulazi u fazu mirovanja. Vegetacijski period počinje već krajem januara, kada se pojavljuju pupoljci iz kojih se u februaru razvijaju cvetovi.

Održavanje

Održavanje posađenog drena uključuje košenje trave i korova oko biljaka. Ako se gaji na otvorenom dobro ga je saditi u pravilne redove i sa minimalnim razmakom od 2 m, kako bi košenje moglo da bude mehaničko.

Proređivanje

S obzirom da stalno pušta nove mladice iz korena ukoliko se ne pazi može se raširiti. Proređivanje se vrši odsecanjem izdanaka, dok se ne ukorene.

Orezivanje

Nije ga potrebno orezivati zbog boljeg roda, ali se uklanjaju suve i oštećene grane. Orezuje se u jesen, kada prestane vegetacijski period i otpadne lišće. Osnovni cilj orezivanja je da se kontroliše bujnost krošnje i olakša berba ili da se estetski oblikuje.

Berba

Dren se bere krajem avgusta ili u septembru, kada plodovi postanu jarko crveni i počnu sami da otpadaju. Najčešće su potpuno zreli posle prvih mrazeva i tada samostalno opadaju. Beru se ručno, sa grma ili skupljanjem sa zemlje. Divlji dren daje oko 10 kg po biljci, ali kultivari mogu da daju i 20 - 50 kg. Plod se zatim suši na suncu dok ne poprimi voštani izgled kožice. Potrebno ih je stalno okretati da se ne pokvare. Može se sušiti i u sušari.

Skladištenje

Sveži plodovi ne mogu se dugo čuvati jer jako brzo trule, čime dolazi do uništavanja roda. Najbolje je skladištiti osušene plodove i to u suvim i hladnim prostorijama. Nakon berbe i sušenja ako se koriste za dalju preradu plodovi se mogu i posuti šećerom. Tako se na hladnom mogu očuvati i nekoliko meseci. Takođe, mogu se zamrznuti ili čuvati u salamuri kao masline.

Bolesti

Izrazito je otporan na bolesti i u našim krajevima nisu poznate bolesti koje bi mogle ošteti dren. Nije ga potrebno tretirati hemijskim sredstvima, pa je pogodan za ekološko gajenje. Time se ostvaruje velika ušteda i gajenje je veoma isplativo.

Štetočine

Dren nije meta štetočina, ustvari, ptice jedine predstavljaju opasnost za rod. Zreli, crveni i slatki plodovi krajem leta privlače ptice kao što je čvorak naprimer, pa se biljke moraju zaštiti protivgradnom mrežom da bi se zaštitio rod.

Upotreba drena

Iako njegova upotreba nije dovoljno raširena dren se, zahvaljujući hranjivim i lekovitim svojstvima, može koristiti na više načina.

Kulinarstvo

Za konzumiranje koriste se zreli plodovi. Mogu se jesti i sirovi, ali imaju opor ukus i skupljaju usta, pa nisu posebno popularni tako. Zreo plod je kiseo, pa se najčešće prerađuje kuvanjem, kao kompot i džem. Mogu se od njega napraviti i liker ili vino. Dren je bogat vitaminom C pa se preporučuje posebno zimi.

Koštice se mogu prepržiti, a zatim hladnim ceđenjem iz njih dobijamo malu količinu ulja. Takođe, mogu se i samleti i koristiti kao zamena za kafu. Osušeni plodovi mogu se dodavati u testa ili kolače. Lišće i kora suše se za čaj. Cvetovi su medonosni i koriste se za ranu ispašu pčela.

Kozmetika

U kozmetičke svrhe najčešće se koristi u vidu obloga ili pomešan sa vazelinom za ublažavanje ekcema ili kožnih oboljenja.

Privreda

Drvo drena prilično je ravno i čvrsto tako da se od njega proizvode štapovi za hodanje ili štake. Koristi se i za čvrste merdevine. Može se koristiti i za izradu kvalitetnog nameštaja ili za dobijanje drvenog uglja. Sadi se i na delovima gde se javljaju erozija i klizišta da bi se zemljište zadržalo na mestu.

Medicina

Svi su delovi drena lekoviti i koriste se za lečenje različitih bolesti.

Plod je bogat vitaminom C i dobar je antioksidans. Drenjine sadrže čak duplo više vitamina C od pomorandži, a bogate su taninom, pektinom i organskim kiselinama. Pomaže kod bolnog grla, problema sa bubrezima, koristi se za izbacivanje viška vode, ublažavanje rana, kao i kod povišenog šećera.

Čaj se pravi od osušene kore, cveta ili lista. Kora se guli u jesen ili u rano proleće sa stabla ili debljih grana. List drena se bere preko leta. Ovi delovi biljke suše se na suncu ili u rerni na 60°C. Čuvaju se u papirnim kesama ili staklenim posudama na suvom i hladnom mestu. Za pripremu čaja u zavrelu vodu doda se čajna kašika na 2 dl vode. Posle 20 minuta se procedi, zasladi po želji i koristi posle jela. Čaj od drena pomaže čišćenje organizma i kod smetnji sa varenjem. Koristi se i kao pomoć kod proliva, krvarenja spoljašnjih rana ili kod menstrualnih poteškoća.

Sok od drena pije se posle groznice ili za oporavak organizma posle povraćanja.

Tinktura od cveta drena koristi se za snižavanje temperature.

Zanimljivosti

Pozitivna svojstva drena poznavali su još stari Grci. Smatrali su da je veoma lekovit i koristili ga za lečenje unutrašnjih upala. Čuvali su ga kao masline i konzumirali ga tokom zime, za podizanje imuniteta. Takođe je veoma popularan u Rusiji i hladnijim krajevima, zbog lekovitosti kao i zbog hranljivih svojstava, naročito tokom dugih hladnih meseci. Dren je raširen na području Sredozemlja. Gajio se  kao dekorativno drvo ili kao živa ograda za zaštitu privatnosti.

S obzirom da dren rano cveta njegove grančice se u hrišćanstvu često na Cveti nose u crkvu da se blagoslove. Jedan su od simbola Uskrsa, jer je dren među prvim biljkama koje cvetaju i najavljuju novo rađanje.

U našem narodu, pored hrasta i tise, i za dren se veruje da je magično drvo. Ukoliko ga nije bilo u blizini mesta gde su ljudi podizali kuće, prvo bi bila izvršena sadnja drena, a potom podizana kuća. Verovalo se da im drvo drena štiti porodicu i donosi zdravlje i dugovečnost.

Dren se različito koristi u različitim zemljama, u Rusiji kao začin i dodatak čorbama, u Nemačkoj kao dodatak džemovima ili se, recimo, plodovi drena kuvaju sa šećerom i sirćetom, a zatim tako dodaju u pastu ili krompir, a u Italiji i Francuskoj se drenjine čuvaju u salamuri i koriste kao masline.

U Bosni i Hercegovini grad Drvar može se nazvati Drenjingradom. Tamo se već 17 godina održava manifestacija u čast ove biljke i njenih proizvoda. Najzanimljivije i najmasovnije je pečenje rakije od drena.

Foto: Goran Horvat / Pixabay