Dalija

Dalija (lat. Dahlia) su višegodišnje ukrasne biljke, zeljeste, grmolike i gomoljaste koje su svrstane u jedan rod. Ovaj rod sačinjava preko 40 vrsta i 50.000 sorti koje pripadaju familiji glavočika (Asteraceae), zajedno sa maslačkom, buhačem, kamilicom, belom radom, hrizantemom i suncokretom. Nosi naziv i georgina. U prirodi se može sresti u Južnoj Americi i Meksiku, odakle je prenešena u ostale delove sveta.

Stablo biljke je uspravno, krto i dostiže visinu 30 - 180 cm. Listovi su jajastog oblika, tamnozeleni. Cveta u proleće, leto i ranu jesen, od juna do oktobra. U zavisnosti od sorte, cvetovi su cevasti, jezičasti ili zrakasti, uvijeni na ivicama. Razlikuju se i po oblicima i veličinama i bojama, mogu biti jednobojni, dvobojni i višebojni. Na cvetnoj stabljici može biti jedan cvet ili više njih. Cvetovi privlače pčele i druge oprašivače. Koren je gomoljast.

U prirodi dalija raste u oblastima bez mraza. Kako je postala popularna dekorativna biljka, razvijeni su i hibridi koji su otporni na niske temperature, pa se danas gaji širom sveta. Može se gajiti i u planinskim oblastima. Predstavlja veoma važnu vrstu u hortikulturi.

Dalija predstavlja simbol rasta, otpornosti, pozitivnosti i divljine.

Vrste dalija

Postoji veliki broj hibrida sa različitim cvetovima, pa se dalije dele na osnovnih 14 grupa koje se međusobno razlikuju po vrsti cvetova: ukrasne, kaktusne, polukaktusne, sa jednim cvetom, kolar dalije, loptaste, vlaknaste, sa anemonskim cvetom, vodene, zvezdaste, sa božurovim cvetovima, pompon i orhidejske.

Kaktusne dalije

Kaktusne dalije se razlikuju po tome što su im cvetovi šiljasti. Veoma su dekorativne i često se gaje. Otporne su na nepovoljne klimatske uslove, na koje su druge vrste osetljive, kao što su obilne padavine. Latice cvetova su veoma uske povijene prema unutra, cvetovi su dvostruki. Mogu se sresti u različitim bojama i veličinama, od minijaturnih od veoma visokih.

Pompon dalije

Ova podvrsta je dobila naziv po svom cvetu koji podseća na pompon. Cvetovi su složeni, prečnika do 5 cm, a latice su povijene unutra. Podsećaju na loptaste dalije koje imaju spljošten vrh i spiralno raspoređene latice, tupe ili zaobljene. Najbolje uspevaju na dobro dreniranom zemljištu i na mestu sa dosta sunčeve svetlosti. Nisu otporne na mraz, pa se gomolji moraju dobro zaštititi pre zime.

Dekorativne dalije

Dekorativna dalija ima dvostruke cvetove sa ravnim i širokim laticama koje se pri vrhu malo povijaju. Latice u zavisnosti od hibrida, mogu biti pravilne i nepravilne. Postoji veliki broj hibrida, a najviše se gaje Rothesay Reveller, Arabian Night i Kelvin Floodlight.

Uzgoj dalije

Dalija je dekorativna biljka, čije je gajenje jednostavno, naročito u uslovima toplije klime. Gaji se kao pojedinačna biljka ili u grupama. Uglavnom se sadi u cvetnim lejama, na ivicama leja, a često i uz baštenske staze.

Plodored

Dalija predstavlja pogodnu vrstu za gajenje sa mnogim baštenskim biljkama. Naročito joj odgovaraju višegodišnje vrste - zumbul, kamilica, iris (perunika), hortenzija, božur, ranunkula.

Dalija ne predstavlja konkurenciju drugim baštenskim biljkama, jer raste iz gomolja, pa se može gajiti i u blizini jednogodišnjih biljaka, kao što su paradajz, paprika, zelena salata, endivija, matovilac, luk, beli luk i sl.

Zalivanje

Dalija u gomoljima pravi rezerve vode i hranljivih materija, pa može dobro da podnese sušu. U letnjim mesecima je ipak potrebno zalivanje, kada se zemljište potpuno isuši. Tom prilikom treba voditi računa da se ne pretera sa količinom vode, jer može doći do truljenja gomolja. Dalija je biljka koja ne podnosi previše vlažna zemljišta. Obilnije zalivanje joj je potrebno nakon sadnje, a zatim se proređuje do faze intenzivnijeg porasta i cvetanja.

Ako se biljka gaji u sušnijim i mediteranskim oblastima, tokom leta je treba zalivati 1 - 3 puta nedeljno, u zavisnosti od vrste zemljišta i meteoroloških prilika. Pri zalivanju treba paziti da se ne pokvase listovi, jer to pospešuje razvoj bolesti.

Đubrenje

Pre svakog đubrenja treba utvrditi hemijski sastav zemljišta, odnosno količinu dostupnih hranljivih materija. Dalije najbolje rastu na zemljištima koja su bogata organskom materijom. Pri sadnji treba dodati u zemljište određenu količinu komposta.

Svakog proleća može se prihranjivati stajskim đubrivom, lumbripostom ili kombinovanim đubrivima, sa većom sadržinom kalijuma i fosfora. Prihranjivati se može i tečnim đubrivima za cveće, sa niskim sadržajem azota, od jula do septembra.

Razmnožavanje

Razmnožavanje dalije se može obaviti na više načina - pomoću semena, gomolja ili zelenih reznica. Svaki od ovih postupaka se obavlja u proleće, kada prođe opasnost od mraza. Sadnja iz semena počinje u zaštićenom prostoru, u februaru, a pomoću reznica i gomolja u aprilu.

Mnogi hibridi ne mogu da proizvedu seme, pa se razmnožavaju isključivo pomoću gomolja. U prirodi se dalije razmnožavaju semenom koje rasejava vetar, a može doći i do vegetativnog razmnožavanja.

Presađivanje

Presađivanje dalije u baštu se najčešće obavlja u aprilu i maju, a u toplijim krajevima može i krajem marta. Važno je da prođe opasnost od kasnih mrazeva koji mogu oštetiti gomolje. Biljke koje su gajene iz semena se presađuju kada im visina dostigne oko 15 cm, a biljke gajene iz reznica kada razviju korenov sistem.

Podmlađivanje

Dalija se podmlađuje tako što se odseca vrh stabla i to se može obavljati svake godine. Odstranjuju se i suvi listovi i precvetali cvetovi da bi se biljka stimulisala da stvara nove cvetove. Može se podmladiti i ceo zasad, kada napuni nekoliko godina, tako što se izvade svi gomolji i sade se novi. Ako se gaji u povoljnim uslovima, nije je potrebno podmlađivati svake godine, jer ima veoma dobru moć regeneracije.

Zemljište

Da bi se dalije uspešno gajile, potrebno je plodno i bogato zemljište. Najvažnije je da bude dobro usitnjeno i da ima dobru drenažu, jer dalija je biljka koja ne podnosi preveliku količinu vode u zemljištu. Zbog toga joj ne odgovaraju glinovita zemljišta u kojima se voda zadržava i kiseonik ne može doći do gomolja i korena. Odgovaraju joj lakša zemljišta, blago kisele reakcije, sa pH vrednošću oko 6.5, ali može se gajiti i na neutralnim i umereno alkalnim zemljištima.

Klima

Dalije u prirodi uspevaju u oblastima sa tropskom i suptropskom klimom i umerenom vlažnošću. Odgovara im umereno topla klima, sa periodom vegetacije od najmanje 120 dana. Razvili su se hibridi koji su prilagođeni gajenju u brdskim i planinskim krajevima.

Većina hibrida ipak ne preživljava temperature niže od 0°C, pa se zbog toga gomolji pre mraza vade iz zemlje. Loše podnosi smrznuto zemljište i jake vetrove, a dobro izdržava sušu i temperature iznad 30°C. Uspeva na nadmorskim visinama 1.500 - 3.700 m.

Sadnja dalije

Dalije se najčešće sade u grupama od više biljaka, na mestu sa dosta sunca. Potrebno je uzeti u obzir vremenske uslove i razmak pri sadnji. Sklop sadnje treba da bude redak, kod visokih hibrida 50 cm, a kod patuljastih 20 cm, jer tada dostižu manju visinu, a daju više cvetova.

Vreme sadnje

Gomolji dalije se sade u proleće, kada prođe opasnost od mrazeva. Seme se može sejati u februaru ili krajem marta u zaštićenom prostoru, a direktno u zemljište početkom maja. Presađuju se u maju. Sadnja gomolja se obavlja u aprilu, kada je temperatura zemljišta iznad 15°C. Ako se biljka razmnožava reznicama, gomolji se sade u zaštićenom prostoru u martu.

Sadnja iz semena

Neki hibridi se mogu razmnožiti i pomoću semena, zbog čega se seme sakuplja i čuva, nakon što se završi cvetanje. Seme se seje u male saksije ili kontejnere u zatvorenom prostoru. Saksije se napune supstratom ili kompostom. Seme se seje na 1 - 2 cm dubine, a zatim prekriva prozirnom folijom koju je potrebno pričvrstiti. Seme proklija u roku od nekoliko nedelja, a do tada se čuva na toplom mestu.

Vreme za presađivanje je kada se na sadnicama pojave pravi listovi, pri čemu se mora voditi računa da se ne ošteti koren. Nakon što se presade, biljke se zalivaju. Mogu se iznositi napolje početkom maja, da bi se biljka prilagodila pre nego što se presadi na stalno mesto.

Sadnja sadnice

Reznice se dobijaju klijanjem gomolja. Gomolj se iz zemlje vadi posle nekoliko godina, najbolje u februaru ili martu. Ostavlja se u posudu sa zemljom pomešanom sa tresetom i peskom ili kompostom. Posude se čuvaju na svetlom mestu, na temperaturi od 20 - 22°C, 2 - 3 nedelje, a tada niču mlade reznice. One se odsecaju oštrim nožem, kada su visine 8 - 10 cm. Režu se ispod prvog lista. Ako se dogodi da su neki izdanci izrasli zajedno, mogu se tako odseći, pa kasnije podeliti.

Pre nego što se posade, sa reznica se uklanjaju donji listovi. Sade se u vlažno zemljište, na dubinu od 2 cm. Nakon sadnje se zemljište utaba, a saksije se pokrivaju plastičnim poklopcem i ostavljaju još 2 - 3 nedelje na temperaturi od 20 - 22°C. Za to vreme ih treba zalivati čim se primeti da se supstrat osušio. Pre nego što se posade u zemlju, temperatura vazduha može biti i nešto niža, kako bi se lakše prilagodile, oko 15 - 17°C.

Kada prođe opasnost od mraza i period aklimatizacije, reznice se sade u baštu. Nakon sadnje, biljka se dobro zalije. Biljke posađene na ovaj način će cvetati iste godine.

Uzgoj u bašti

Pre nego što se pristupi setvi ili sadnji u bašti, treba izabrati odgovarajuće mesto za dalije. Sade se na mestu koje je zaštićeno od jakih vetrova i dobija dovoljno sunčeve svetlosti. Odgovara im prepodnjevno sunce, a mogu da podnesu i polusenku. Kada se posade u bašti, brzo rastu i cvetaju te godine.

Rupe za sadnju se kopaju u cvetnim lejama ili uz njih, u koje se stavljaju gomolji na dubinu 10 - 15 cm. Udaljenost za gomolje kod visokih sorti je 50 - 100 cm, a kod niskih 40 - 50 cm. Setva se može vršiti i direktno u zemljište, na dubinu od oko 1 - 2 cm, u maju ili nešto kasnije, što zavisi od vremenskih prilika. Prilikom sadnje gomolja, mora se ostaviti stabljika iznad površine zemlje, da bi se mogli razviti pupoljci.

Uzgoj u stakleniku

Dalije se gaje u staklenicima kada se razmnožavaju putem semena ili reznica. Seme se može sejati direktno u zemljište, ali je ipak bolje držati posejane biljke u zatvorenom prostoru, gde se mogu kontrolisati vlaga i temperatura, da bi biljke bolje rasle.

Idealna temperatura u zatvorenom prostoru je 20 - 25°C, potrebno je da biljke imaju dovoljno svetlosti i da se kontroliše vlažnost vazduha, da ne bi došlo do razvoja bolesti na biljkama. Ako se gaje u severnim krajevima, sa temperaturama koje ne prelaze 27°C, dalije se mogu gajiti u plastenicima tokom čitave godine.

Uzgoj u saksijama

Dalija se gaji u saksijama u krajevima sa hladnijom klimom ili ako se želi dobiti cvet ranije. Za gajenje u saksijama je najbolje sačekati da prođe opasnost od mraza, mada se one uvek mogu uneti unutra. Za vićinu hibrida treba obezbediti velike saksije, ali je dovoljno da budu duboke oko 30 cm, jer ima plitak korenov sistem.

Saksije moraju imati dobru drenažu i u tu svrhu se dno prekriva kamenčićima ili komadićima cigle. Supstrat za sadnju je zemlja, pomešana sa peskom, kompostom i organskim đubrivom. Prilikom sadnje gomolja, treba izbegavati vazdušne džepove i mora se voditi računa da vrh biljke bude okrenut na gore.

Saksiju je najbolje držati na mestu koje ima dovoljno sunca, ali ne i previsoku temperaturu. U krajevima u kojima su leta jako topla, saksiju je najbolje držati u senci ili polusenci, gde može dobiti jutarnju svetlost.

Održavanje i nega

Dalijama je potrebna osnovna nega koja podrazumeva prihranu, zalivanje i orezivanje. Takođe je korisno u kontinentalnim krajevima sa hladnim zimama, malčirati biljku da bi se zaštitila od niskih temperatura. Kada se gomolji izvade pred zimu, treba im obezbediti odgovarajuće uslove za čuvanje do narednog proleća.

Faza mirovanja

Biljke ulaze u fazu mirovanja tokom zime. Ako se gaje u krajevima sa hladnim zimama, gomolje treba izvaditi iz zemlje. Ako se gaje u krajevima gde su zime toplije i zemljište se ne smrzava, mogu se ostaviti u zemljištu. Na početku faze, potrebno je ukloniti osušene listove sa biljke.

Održavanje zasada

Kada se završi cvetanje, precvetale glavice treba odseći da bi se stimulisao rast novih cvetova. Za bolji razvoj vegetativne mase, dok su biljke mlade, može se ostaviti samo jedan izdanak, a ostale odstraniti, a kod starijih biljaka se ostavlja nekoliko izdanaka. U mere nege spada i zagrtanje gomolja, ako se ukaže potreba.

Orezivanje

Ako želimo da dobijemo dalije u obliku grma, zakidaju se vrhovi na mladim stabljikama, krajem aprila ili u maju, u zavisnosti od vremena. U fazi mirovanja, uklanjaju se listovi koji su se smrzli i po potrebi se odstranjuju bolesni i suvi listovi.

Kada biljka dostigne visinu od oko 40 cm, dobro je odrezati vrhove biljke iznad četvrtog lista, jer će to podstaći razvoj novih izdanaka i biljka će biti bujnija i više cvetati. Svaki put kad precveta, može se odseći vrh stabla, jer nakon orezivanja ubrzava vegetativni rast.

Berba

Cvet dalije se koristi za dekoraciju ili cvetne aranžmane. Najbolje ih je brati u rano jutro ili kasno posle podne. Nakon berbe, dobro ih je odmah staviti u vodu da bi duže ostale sveže. Prilikom berbe mogu se ostaviti listovi na stabljici ili se ukloniti. Gomolji se iz zemlje vade u jesen.

Skladištenje

Gomolji se preko zime ostavljaju na tamno i hladno mesto ili u drvene sanduke napunjene vlažnim peskom. Seme se takođe čuva na hladnom i tamnom mestu, upakovano u vakumirane plastične vrećice, da bi bilo zaštićeno od vlage.

Priprema za sledeću sezonu

Priprema za sledeću sezonu podrazumeva obezbeđivanje semena ili gomolja koji će se saditi. Ako biljka daje seme, cvetovi se ostavljaju da precvetaju i da seme sazri, a zatim se ručno sakuplja. Gomolji se nakon vađenja ostavljaju da se prosuše na vazduhu.

Bolesti

Najčešće bolesti koje se javljaju kod dalije su siva plesan i pepelnica. Da bi se sprečila pojava ovih bolesti, biljke je potrebno saditi na veći razmak, kao i izbegavati kvašenje listova biljke prilikom zalivanja.

Pepelnica

Ova bolest se manifestuje kao sivkasti sloj na listovima. Uzročnik bolesti je gljivica. Pri većoj zarazi, listovi se deformišu, gube boju i na kraju opadaju. Zaraza se najčešće javlja u proleće, kada je vlažnost vazduha iznad 90%, a temperatura 25 - 30°C. Pepelnica se četo pojavaljuje u staklenicima, gde se lako širi. Spore raznosi vetar ili voda i one ulaze u biljna tkiva i izazivaju propadanje.

Kada se uoči zaraza, treba odmah ukloniti zaražene delove biljke. Preventivno je potrebno obezbediti dobar protok vazduha među biljkama, zalivati rano ujutro da bi se listovi osušili preko dana i vršiti dezinfekciju baštenskih alatki. U slučaju da do zaraze dođe, koriste se fungicidi koji se primenjuju na 7 - 10 dana.

Siva plesan

Ova bolest nosi naziv i botritis, a izaziva je gljivica Botrytis cinerea. Manifestuje se u vidu belih kvržica na listovima koje vremenom postaju sive. Spore gljive se razmnožavaju velikom brzinom i izazivaju propadanje biljke. Napadaju sve organe biljke, a najčešće se pojavljuju na mestima gde je biljke povređena. Botritisu najviše pogoduju uslovi visoke vlage, niske temperature i slabog protoka vazduha.

Da bi se sprečilo širenje ove bolesti, treba ukloniti sve delove biljke koji su zaraženi. Poput mnogih patogenih gljiva i Botrytis postaje otporan na mnoge fungicide, naročito sistematske. Zbog toga su preventivne mere veoma važne, a fungicidi se koriste ako je bolest uznapredovala.

Štetočine

Štetočine mogu izazvati veliku štetu, ako se u bašti ne nalaze i njihovi prirodni neprijatelji. Daliju najčešće napadaju lisne vaši, voluharice i puževi. Preporučuje se sadnja repelentnih biljaka koje na prirodan način odbijaju štetočine.

Lisne vaši

Lisne vaši su sitni insekti bele, zelene ili crne boje. Izazivaju deformaciju i diskoloraciju listova, kao i pojavu medne rose na površini koja je podloga za razvoj crne plesni. Hrane se biljnim sokovima, zbog čega dolazi do uvenuća biljke. Ukoliko nije jak napad ove štetočine, može pomoći prskanje jakim mlazom vode.

Može se koristiti i hortikulturno ulje, kao i repelentne biljke - beli luk, luk i nana. Mravi i bubamare su prirodni neprijatelji lisnih vaši.

Puževi

Šteta koju puževi prave na biljkama dalije se ogleda u rupama na listovima ili izgriženim ivicama. Njihovo prisustvo je lako primetiti zbog sluzi koju ostavljaju na biljkama, a same puževe je moguće uočiti noću, kada su najaktivniji. Najugroženije su rano u proleće, kada su listovi mladi i meki.

Na puževe je najbolje delovati preventivno. Kako puževima treba vlaga da bi mogli da se kreću, treba listove držati što suvljima, a navodnjavati pod koren. Postoje i mnoge prirodne zamke za puževe, kao što su soda bikarbona, ljuske od jaja, pivske zamke, talog od kafe, a mogu se koristiti i biljke koje odbijaju štetočine - vlašac, beli luk i nana. Mogu se odstranjivati i ručno, ali to oduzima dosta vremena.

Voluharice

Voluharice ugrožavaju dalije, jer se hrane gomoljima. Na zemlji se mogu uočiti rupe koje prave. Ovi glodari su sive do smeđe boje i imaju kratak i čupav rep.

Protiv voluharica je najbolje preduzimati mere prevencije, kao što su sklanjanje gomila lišća koje se nalaze blizu dalija, jer se na takvim mestima voluharice skrivaju. Takođe se postavljaju i mrežaste ograde ispod zemlje, a koriste se i zamke i mamci. Najbolji preventivni način je sadnja biljaka na zemljišta koja su kamenitija i nisu duboka.

Upotreba dalije

Gomolj dalije se nekada koristio za ishranu, dok se danas najviše koristi u dekorativne svrhe, ali i u drugim privrednim granama.

Kuhinja

Nekada se dalija koristila u ishrani, u Francuskoj je 1840-ih godina bio zamena za krompir koji je stradao od bolesti. Gomolji i cvetovi se koriste u kulinarstvu kao začini, jer imaju karakterističan ukus i aromu. Stari Asteci su gomolje pripremali kao povrće. Koren nema neki poseban ukus, a kod nekih vrsta je i previše gorak za jelo.

Ekstrakt koji se dobija iz gomolja i koji je sladak, koristi se u industriji pića, kao pojačivač gorkog ukusa i u industriji slatkiša, u kombinaciji sa čokoladom, kafom i čajem. Latice cvetova koje su raznih boja i dekorativne, koriste se za ukrašavanje raznih salata. Ukus im je blago gorak, mogu se jesti, ali su najčešće samo dekoracija. Cvetovi dalije, kao i cvetovi nekih drugih biljaka - ljubičice, jorgovana, limuna, ruže, mogu se ušećeriti i tako predstavljaju jestivu dekoraciju na raznim poslasticama.

Kozmetika

U kozmetici se dalija koristi za izradu parfema, krema za telo, balzama za usne, sapuna, hidratantnog mleka, pudera. Ekstrakt cveta umiruje kožu i hidrira je, pa je sastojak mnogih krema, ulja za masažu i šampona.

Zdravlje

U medicini se koriste gomolji, kao i cvetovi dalije. Gomolji u sebi sadrže inulin, a ima i velike količine ugljenih hidrata, proteina, vlakana, minerala i vitamina. Osušen i samleven gomolj ima antibiotska dejstva, a od njega se može spravljati i čaj.

Privreda

Danas je dalija veoma korištena u industriji - za uređenje okoline, u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji, prehrambenoj, kao i za dobijanje boja. Najviše se koristi u cvećarstvu, u aranžmanima za različite svečanosti, kao što su venčanja. U Južnoj Americi i Meksiku se upotrebljava za bojenje prirodnih tkanina u žutonarandžastu boju.

Zanimljivosti

Dalija je prvobitno rasla samo na teritoriji Južne Amerike i Meksika. Tamo je korištena za ishranu, starosedeoci su prvo sakupljali gomolje u prirodi, a kasnije ih i gajili. Asteci su upotrebljavali biljku u lečenju epilepsije i raznih bolesti, a kako ima šuplje stablo, nazivana je i vodena lula, vodena trska, cvet trske, cvet vodene lule, cvet šuplje stabljike.

1525. godine su španski mornari otkrili daliju u Meksiku, a 1570. godine je opisana po prvi put. Predstavlja jednu od prvih biljnih vrsta koje su uvezene u Evropu iz Južne Amerike i Meksika. U madridske kraljevske vrtove je zasađena 1789. godine, a gajena su tri hibrida - D. coccinea, D. pinnata i D. rosea. Ove vrste su dugo bile jedine koje su gajene u Evropi, dok nisu stigle nove sorte. U 17. veku pristigle su sorte koje su bile manjeg rasta i šarenije.

Predstavlja nacionalni cvet Meksika. Kada su tek stigle u Evropu, dalije su bile toliko skupe, da su vredele kao manji dijamant. Asteci su ih, zbog šupljih stabljika, koristili za prenošenje vode, tj. kao cevi.

Jagorčevine, visibabe i šafrani predstavljaju vesnike proleća, a dalija je vesnik bogate jeseni. Često se koriste kao dekoracija na venčanjima, a pri pravljenju cvetnih aranžmana dobro se kombinuju sa karanfilima, ružom i šarenim jesenjim lišćem i bobicama. Najatraktivnijima se smatraju dalije boje burgundca i nežno roze.

Foto: Capri23auto / Pixabay