Jasen

Jasen (lat. Fraxinus) je rod listopadnog drveća i grmlja skrivenosemenica iz roda Oleaecae, kojoj između ostalog, pripada i jorgovan, maslina, kalina, itd.

Rasprostranjen je po Evropi, Aziji, severnoj Africi i severnoj Americi, podeljen je u dva podroda crni (Ornus) i beli (Fraxinus) i obuhvata oko 80 vrsta. Većina vrsta ima krupne prstenove ili gole pupoljke, suprotno smeštene u parovima, a mogu biti smeđe, sive i crne boje.

Lišće je naspramno, perasto složeno, bez paralistića. Cvetovi mogu da budu jednopolni ili dvopolni, skupljeni u guste metličaste ili grozdaste, rastresite ili guste cvatove, smeštene prostrano ili vršno. Plod jasena ima oblik orašćića i širi se vetrom.

Vrsta: Biljka (Plantae)
Porodica: Oleaceae
Rod: Fraxinus
Vremenski uslovi sadnje: sunčana i (polu)senovita mesta
Stanište: sveža, plodna i duboka krečnjačka ili glinena zemljišta
Način gajenja: semenom, a ukrasni kultivari vegetativno
Vreme skupljanja semena: oktobar, zima
Vreme klijanja: od 12 do 18 meseci
Visina stabla: od 30 do 40 m
Upotreba: narodna medicina, izrada podova i nameštaja

Vrste jasena

U Srbiji raste nekoliko vrsta jasena, a samonikli grupisani su u tri vrste:

• Crni jasen (lat. Fraxinus ornus)
• Beli - obični, gorski jasen (lat. Fraxinus excelsior)
• Poljski - lučki jasen (lat. Fraxinus angustifolia)

Mogu naći još i američki jasen (lat. Fraxinus americana L.) i pensivanijski jasen (lat. Fraxinus pennsylvanica) koji se uglavnom upotrebljavaju za pošumljavanje i kao dekorativna stabla.

Crni jasen

Ova vrsta jasena zastupljena je u predelima južne Evrope i jugozapadne Azije, a u Srbiji se može pronaći pretežno u nacionalnim parkovima, kao što su Fruška gora, Đerdap, Palić, i slično. Odgovaraju mu poluosunčana ili sunčana mesta i može se saditi na strmim zemljištima jer dobro veže tlo.

Crni jasen karakterističan je za termofilne listopadne i zimzelene šume i raste uglavnom na neutralnom i bazičnom kraškom tlu. Može da naraste do 20 metara, ima tanku koru, svetlosive boje koja sa godinama postaje ispucala.

Odlikuje ga plitak, ali razgranat korenski sistem. Pupoljci su nasuprotni, sive boje i najkrupniji pri vrhu. Listovi su složeni, nasuprotno poređani, a mogu biti dugi od 15 do 30 centimetara. Rastu na dlakavoj peteljci, dugoj oko 1 cm, tamnozelene boje, dok je naličje svetlije i dlakavo.

Cvetovi crnog jasena su bele boje, javljaju se pre listanja, a cvetovi su hemafroditni, jednodomi i rastu u metličastim cvatovima dugim od 8 do 20 cm. Cvetovi se pojavljuju tokom septembra i oktobra i mogu se zadržati na stablima sve do kraja zime.

Razmnožava se semenom koje slabo klija, ali pošto dobro podnosi gradske uslove, često se sadi i kao ukrasno stablo.

Obični - beli, gorski jasen

Beli jasen može doseći visinu od 30 ili 40 metara, a deblo može biti široko do metar i po. Raste u skoro svim delovima Evrope, a najviše mu odgovaraju mešovite listopadne šume koje su prilagođene obilnoj vlagi ili dužem zadržavanju snega, gde retko ima suše. Stoga se može naći pretežno u kontinentalnom delu Evrope, Novom Zelandu, SAD i Kanadi. U Srbiji je najzastupljeniji u Vojvodini, u šumskim zajednicama na Vršačkim planinama i Fruškoj gori.

Karatkteriše ga okrugla, nepravilna i prozračna krošnja, kora, koja je u početku zeleno-sive boje i glatka, a kasnije lagano tamni i postaje ispucala. Pupoljci su krupni, nasuprotno postavljeni, tamnosive ili crne boje, pri vrhu široko piramidalni i veći od ostatka pupoljaka, koji su polukružnog ili jajastog oblika. Listovi su neparno perasti i složeni, dugi do 40 cm sa šiljatim vrhovima.

Cvetovi belog jasena su beli i mirisni, dvopolni i rastu skupljeni u metličaste cvatove koji su prvo uspravni, a kasnije vise. Cveta pre listanja, u aprilu i maju. Plod je jednosemeni, krilata orašica koji sazreva tokom septembra i oktobra.

Prirodno raste u svetlim listopadnim šimama, nizinskim područjima, nadmorskim visinama od 1500 metara, uz obale potoka i reka, a može se naći i u parkovima, vrtovima i javnim površinama, kako pojedinačno, tako i u grupama i drvoredima.

Poljski ili lučki jasen

Ova vrsta jasena je autohtono rasprostranjena na teritoriji južne i srednje Evrope, jugozapadne Azije i severozapadne Afrike. Na našim teritorijama raste u zajednici sa hrastom, jovom i brestom. U Srbiji je izuzetno malobrojan i može se pronaći na teritoriji Vojvodine (Bačke i Srema).

Poljski jasen dostiže visinu od oko 30 metara, a deblo može biti široko i do 1 m. Ima dobro razvijen korenski sistem i formira zaobljenu i duguljasto ovalnu krošnju. Kao i kod ostalih vrsta jasenova, kora mladih stabala je glatka i maslinastosiva, a kasnije lagano puca i poprima sivu boju. Listovi su nasuprotno postavljeni, neparno perasti i dugi od 15 do 25 cm. Rubovi listova su nepravilno nazubljeni i u jesen postaju crveni. Cvetovi poljskog jasena su dvopolni, rastu u metličastim cvatovima crvenosmeđe boje. Javljaju se pre listanja u aprilu ili maju, a oprašuju se putem vetra i insekata.

Američki jasen

Američki jasen može da poraste i do 40 m, a odlikuju ga piramidalna i široko zaobljena krošnja. Razmnožava se semenom, ugavnom na vlažnim, plodnim i dobro dreniranim zemljištima, budući da je osetljiv na sušu.

Pensilvanijski jasen

Pensilvanijski jasen može da dosegne visinu do 25 metara i ima nepravilnu široku krošnju. Prirodno stanište mu je istočni i srednji deo SAD, tj. vlažna staništa uz močvare i obale reka. Otporan je na niske temperature i mraz, pa se može uzgajati i na teritorijama gde se povremeno javljaju poplave.

Sadnja jasena

Za uzgoj crnog, belog i poljskog jasena pogoduju sveža, plodna i duboka krečnjačka ili glinena zemljišta. Brzo rastu i razmnožavaju se semenom, a ukrasni kultivari razmnožavaju se vegetativno.

Za uzgoj se koriste sledeći kultivari:

• Aurea - prepoznaje se po žutozelenim listovima koji kasnije menjaju boju u žuto.
• Crispa - ima tamnozelene kovrdžave listove.
• Diversifolia - odlikuje je veliko stablo i jednostavni listovi koji mogu da budu pojedinačni ili tročlani.
• Nana - u pitanju je kultivar nižeg rasta i okruglate krošnje, sporog rasta i sitnijih listova.
• Pendula - može da naraste do 10 metara i ima grane povijene u širokom luku.

Razmnožavanje jasena

Semenke za razmnožavanje jasena skupljaju se u oktobru, ili u zimskim mesecima, jer se do tada mogu zadržati na granama. Plodove koji mogu biti smeđi ili zeleni treba spakovati u kesice u kojima će imati dovoljno vazduha, budući da u sebi sadrže veću količinu vlage.

Semenke je potrebno razdvojiti na dva dela, a pre sadnje ih treba potopiti u hladnu vodu na 48 sati, s tim da nakon prva 24 časa treba promeniti vodu. Nakon što odstoje u vodi, treba ih ocediti i pomešati sa peskom i kompostom od lišća ili treseta u jednakim razmerama (na šaku semenki dolaze dve ili tri šake mešavine). Na dno lonca prvo treba postaviti sloj kamenčića i prekriti ih peskom, nakon čega se dodaje seme pomešano sa mešavinom.

Izuzetno je važno zaštititi lonce od miševa i ptica i zalivati ih kada suprstrat počne da pokazuje znakove isušivanja.

Budući da seme jasena nema u potpunosti razvijen zametak, potrebno je čekati celo leto i predstojeću zimu kako bi se u potpunosti razvio i bio spreman za klijanje.

Gajenje jasena

Gajenje jasena je prilično dugotrajan posao jer posađeno seme treba čuvati na zaštićenom mestu na otvorenom od 12 do 18 meseci. Kada se seme razvije, uzimaju se po tri komada i sade se u poseban lonac. Ukoliko budu imali dovoljno vode, mlade biljke će brzo rasti. Zbog toga je izuzetno bitno da zemlja bude uvek vlažna, ali isto tako, potrebno je redukovati zalivanje krajem leta. Mlade biljke zahtevaju prihranu u fazi vegetacije, a ukoliko u prvoj godini razvoja ne dosegnu visinu od 40 cm, treba ih presaditi u veće posude.

Jasen se sadi na stalno mesto nakon što dostigne svoju optimalnu visinu. Pre sadnje, zemljište se mora očistiti od trave i korova, a potom iskopati dovoljno veliku rupu u koju može stati korenova bala. Presadnice se sade na istu dubinu u kojoj su rasle u posudama. Rupa treba da se ispuni ostatkom zemlje, da bude dobro utisnuta i obilno zalivana.

Održavanje jasena

Jednom ukorenjen, jasen ne zahteva nikakvu posebnu brigu.

Ukoliko tokom prvih mesci uzgoja primetite da je kvalitet tla loš, može se popraviti manjom količinom kalijumskim ili fosfornih đubriva. Ako ostavite stablo da raste slobodno, formiraće elegantan oblik, a ako želite da postignete određen oblik stabla, to možete učiniti orezivanjem stabla tokom oktobra. Odumrle i slabe grane mogu se ukloniti u bilo koje doba godine.

Bolesti i štetočine

Kod jasena se mogu pojaviti različite gljivice iz roda Nectria, koje mogu uzrokovati različite tipove raka, gljivična trulež (uzrokovana gljivicama iz roda Inonotus, Polyporus, Leatiporus i Armilaria), kao i bolesti kore i mladica.

Na stablu se može pojaviti i patogena gljivica Chlara fraxinea koja prouzrokuje propadanje stabala različite starosti. Simptomi ove bolesti su različiti i obuhvataju nekrozu peteljki, lišća, pupoljaka i kore, odumiranje grane i dekoloraciju debla. Napadnta stabla slabe i postaju izložena napadima štetnih insekata i drugih patogenih gljivica, zbog čega ih je potrebno što pre poseći.

Upotreba jasena

Zarezivanjem debla i grana crnog jasena u periodu od juna do septembra može se dobiti šećerni ekstrakt. Ova praksa se primenjuje uglavnom na jugu Italije i na Siciliji, gde postoje plantaže crnog jasena. Sok crnog jasena sadrži manitol (šećerni alkohol), saharozu, dekstrin, invertni šećer, limunsku kiselinu i sluz. Slatkastog je ukusa i deluje kao lakši prirodni laksativ. Kora stabala starosti oko 10 godina i debelih između 7 i 8 cm se tokom toplih i suvih dana zarezuje, a sok se ostavlja dok se ne stvrdne poput smole, nakon čega se skuplja.

Osušena kora crnog jasena ima antiupalno, antioksidansno i antiparazitsko delovanje, zbog čega se u narodnoj medicini koristi za lečenje plućnih i crevnih tegoba, edema, ili upala i infekcija urinarnog trakta.

Beli ili gorski jasen ima kvalitetno drvo koje je zbog svoje elastičnosti pogodno za obradu, pa se od njega pravi razni alat, kao i merdevine ili skije.

Mladi plodovi belog jasena mogu da budu jestivi u koliko se prokuvaju i potope u sirće, a listovi se koriste za pripremu čaja koji olakšava tegobe kod reumatizma.

Američki jasen pogodan je za izradu podova, nameštaja, skija i drški za teniske rekete. Često se koristi i za ogrev, a u nekim situacijama i kao zamena za hrast, s obzirom da ima sličnu boju i teksturu kao hrast.

Drvo pensilvanijskog jasena odlikuje prilično dobra akustika, pa se zato često koristi za izradu gitara.

Listopadno drveće

Jasen pripada listopadnom drveću. Ono što je svim vrstama listopadnog drveća zajedničko jeste to što lišće koje se pojavljuje u prolećnim mesecima, tokom jeseni opada i menja boju iz zelene u crvenu, žutu, narandžastu ili smeđu. Zbog toga se naziva listopadno drveće.

Listopadno drveće razlikuje se po visini koju može dostići, kori, krošnji, listovima, korenu, plodovima, cvetovima, itd. Većina ovog drveća u proleće cveta mirisnim cvetovima koji privlače insekte i tako se oprašuju. Iz oprašenih cvetova razvijaju se plodovi koji su kod nekih vrsta jestivi, a kod drugih nisu. Osim jasena, na našim prostorima zastupljeni su hrast lužnjak i kitnjak, topola, divlji i pitomi kesten, breza, lipa, zova, divlja trešnja, platan, javor, bukva, vrba i drugi.

Foto: WikimediaImages/Pixabay