Topola

Topola (lat. Populus) dolazi iz porodice vrbovki i jako je česta na našim prostorima. U pitanju je listopadno drvo. U ovu porodicu se ubrajaju vrba i abatija. Pored ovih najpoznatijih vrbovki ima još preko 50 vrsta koje su manje prisutne kod nas i u glavnom se nalaze u tropskim šumama.

U direktnom prevodu s latinskog označava narod i pretpostavlja se da joj ime potiče od sintagmi arbor populi što znači drvo naroda. U različitim zemljama poput Francuske i Engleske takođe koren reči označava narod, te je zbog toga uvek bila simbol borbe naroda za njihova prava.

Područja koja su najpogodnija za topolu su močvarna, preplavljena mesta  kao i ona uz potoke i reke. Nisu izuzeci i plantaže topole. Ova biljka se može naći u različitim delovima sveta poput Azije, Afrike, Severne Amerike i Evrope.

Topola pripada porodici listopadnog drveća. Zbog izrazito brzog rasta takođe nosi naziv i brzorastuća topola. Karaterišu je uska krošnja sa zelenim listovima koji su sa zadnje strane svetliji. Listovi topole imaju nazubljeni oblik. Peteljka topole je kratka sa širim donjim i užim gornjim delom. Cvetovi imaju oblik duguljastih resa koje svoje cvetanje počinju u toku marta meseca. Cvetovi se najčešće oprašuju vetrom. Ova vrsta biljke daje plodove u vidu čaura koje pucaju na delove i u njima se nalaze dlakave semenke. Topola ima dosta jak koren, pa se često dešava da na mestima na kojima je zasađena dođe do podizanja zemlje. Visina koju ovo drvo dostiže je od 25 - 35 m.

Vrste topola

Pretpostavlja se da u svetu postoji oko 60 različitih vrsta topole. Međutim, taj broj nije konačan jer se kontinuirano radi na stvaranju novih hibrida. Zbog toga postoje informacije da danas ima čak 100 različitih vrsta ove biljke. Najistaknutije razlike između vrsta javljaju se kao posledica njihovog rasta na različitim mestima širom sveta. Ova biljka je lako prilagodljiva različitim podnebljima, stoga je u velikoj meri rasprostranjena, a najpoznatije njene vrste će biti navedene u nastavku teksta.

Bela topola

Ovaj naziv je dobila zbog izgleda svoje kore, koja je u početku bela a protekom vremena počinje da puca pa sve više podseća na drvo breze. Najčešće se sreće na mestima u blizini reka ili potoka jer joj vlaga pogoduje za razvoj. Dobro podnosi intenzivne zrake sunca. Ova vrsta topole  je vrlo lagana za uzgoj, a sazrevanje njenog cveta počinje u martu i on je izuzetno privlačan za pčele.

Crna topola

Kao i prethodna vrsta i ova je ime dobila po izgledu svoje kore. Drvo ima tamno sivu boju kore koja nakon pucanja postaje crna. Od crne topole se pravi iverica koja se koristi za različite namene kao npr. za proizvodnju nameštaja. Zbog svoje velike otpornosti na razne nepovoljne faktore i dugog životnog veka, često se sadi u velikim gradovima jer dobro podnosi  zagađenost. Karakterišu je visina i gustina krošnje koja doprinosi lepoti ove biljke. Najpogodnija tla za razvoj topole su ona u blizini vode.

Siva topola

Kora ove vrste je u početku svetlija da bi kasnije, posle pucanja, dobila tamniju nijansu. Predstavlja mešavinu bele i crne topole. Za razliku od crne topole, ova vrsta se izbegava za uzgoj u gradovima. Razlog leži u njenom jakom korenu i veoma širokoj krošnji. Upotreba sive topole se odnosi na proizvodnju celuloze. S obzirom da ne zahteva veliki napor prilikom uzgajanja karakteriše je velika rasprostranjenost na našim prostorima.

Jasika

Još jedna vrsta topole koje je dosta rasprostranjena na našim područjima je jasika ili kako je još nazivaju trepetiljka. Ovaj naziv dobila je zbog izgleda njenih listova koju su sa prednje strane jako tamni, a sa zadnje sivi, pa prilikom pomeranja krošnje izgleda kao da drvo stalno treperi. Zbog mekoće stabla ima upotrebu u izradi papira od celoze i drvca za šibicu. Zbog velike otpornosti ove biljke na zagađenje  često je prisutna u gradovima.

Jablan

Ova vrsta drveta predstavlja mušku podvrstu crne topole. Drvo je izuzetno visoko čak oko 30 m. Krošnja jablana je gusta i uska, grančice su nabijene i na vrhu su zakrivljene ka stablu. Izgledom ovo drvo podseća na četinare, te se zbog svoje lepote uzgaja kao ukrasna biljka na različitim mestima. Drvo jablana je izuzetno kvalitetno pa se koristi i u izradi nameštaja.

Kanadska topola

Naziv joj potiče zbog njene rasprostranjenosti pre svega u različitim delovima Severne Amerike, ali je prisutna i na području Evrope, Azije, itd. Stablo je pravo i raste visoko sa korom koja je u početku svetla i glatka a posle pucanja poprima tamniju nijansu. Ima usku krošnju sa listovima koji su tamnozeleni.

Ova vrsta nije preterano probirljiva kada je reč o mestu na kojem raste. Nakon sazrevanja, kanadska topola stvara plodove iz kojih počinju ispadati semenke bele boje, koje se zbog svoje lepršavosti lako raznose na druga mesta. Kanadska topola se može koristiti prilikom izrade nameštaja. U gradovima je česta pojava zbog svog izgleda i lakog održavanja.

Balzamova topola

Ova vrsta topole ima veoma brz rast i slabe zahteve po pitanju uzgajanja. Ima tamnozelene listove koji su šiljastog oblika. Naziv je dobila zbog mirisa kore pa se koristi se u proizvodnji balzama. Može da izraste na bilo kom tlu ali joj kao i ostalim vrstama najviše odgovara ono u blizini reka, močvara,  potoka itd. Poreklom je iz severne Amerike ali je takođe prisutna i na mnogim drugim prostorima.

Uskolisna topola

Kako joj i sam naziv kaže u pitanju je topola koja ima uske i izdužene listove. Najviše je ima u severnoj Americi, ali je prisutna i na području Evrope. Smatra se da je ova vrsta nastala usled mešanja balzamove topole i vrbe. Često se koristi u kombinaciji sa drugim biljkama kako bi se dobili novi hibridi. Grane ove topole se kostiste u izradi korpi a samo drvo ima upotrebu u industriji nameštaja. Jedna zanimljivost vezana za uskolisnu topolu je da su se njeni izdanci ranije koristili kao zamena za žvake.

Uzgoj topole

Već je par puta napomenuto da uzgajanje topole ne zahteva preterani napor, sa tim u vezi na jednostavan način možete uzgajati biljku koja ima izrazitu lepotu. Postoji par saveta koje treba ispratiti prilikom uzgoja da bi se ostvarili zadovoljavajući rezultati.

Plodored

Topola je lako prilagodljiva različitim uslovima i kulturama koje se nalaze u njenom okruženju. Sve vrste topole imaju izrazito dugi životni vek. Kada je reč o kulturama koje su najpogodnije za bolji razvoj topole to su različite vrste listopadnog drveća. Prilikom sadnje između samih stabala treba održavati razmak od 2 m. Ukoliko topolu sadite u redovima razmak između redova trebalo bi da bude 3 m. Praćenje ovih saveta omogućava da se biljka pravilno razvija i da bude otpornija na različite bolesti.

Zalivanje

Topola je vrsta koja zahteva kontinuirano navodnjavanje. U pitanju je biljka čiji je rast izuzetno zavisan od količine vode kojom je snabdevena. Zbog svega nevedenog, najčešće raste u blizini reka, močvara, jezera, itd. Pri normalnim klimatskim uslovima, topoli će biti dovoljne količine vode sadržane u zemljištu od otopljenog snega i kiše. U toku letnjih vrućina neophodno je dodatno zalivanje i to najbolje uz pomoć sistema kap po kap sa jačim šmrkom. U toku proleća i početkom leta su joj potrebne najveće količine vode kako bi došlo da razvijanja pupoljaka. Ukoliko se topola nalazi na većim nadmorskim visinama treba se postarati da ima doviljno vode neophodne za rast i razvoj.

Đubrenje

Kao i većini biljaka i topoli đubrenje ubrzava rast i razvoj. Pre početka đubrenja trebalo bi da se izvrši analiza zemljišta. Ukoliko se utvrdi da je zemljište lošijeg kvaliteta onda treba pristupiti njegovom pravilnom đubrenju. Tom prilikom treba koristiti stajsko đubrivo i to dok se zemlja ore kako bi se lakše izmešalo sa zemljištem. Đubrivo u tekućem stanju je najbolja opcija. U zavisnosti od faze razvoja treba odabrati pravu vrstu đubriva. Ukoliko se radi o sadnji mladica tada bi najbolje bilo koristiti đubriva na bazi fosfora radi bržeg i lakšeg podsticanja razvoja korena biljke. U periodu cvetanja treba koristiti đubriva bogata različitim mineralima. U sezoni rasta, topolu treba đubriti đubrivom na bazi azota i to dva puta u toku meseca.

Razmnožavanje

Postoje dva moguća načina za razmnožavanje topole. Prvi je putem semena koje treba zasejati u zemlju i održavati slično kao i bilo koju drugu biljku. Drugi način koji je dosta brži podrazumeva sadnju putem reznica. Mlade grančice, koje imaju godinu dana, treba nožem odrezati sa stabla. Takođe sve listove treba ukloniti sa grane. Dno grančice može se utopiti u adekvatan hormon rasta kako bi se biljka lakše primila. Zasađenu grančicu trebalo bi osigurati sa dodatnim osloncem kako se ne bi polomila usled loših vremenskih uslova.

Takođe, zemlju bi trebalo izmešati sa humusom i intenzivnije zalivati kako bi se biljka što pre primila i počela da razvija koren. Ukoliko biljka počne da formira listove to znači da je ovakav način razmnožavanja bio uspešan.

Presađivanje

Ukoliko je neophodno vršiti presađivanje, preporučljivo je da se to uradi početkom proleća. Mlade biljke do dve godine starosti su najidealnije za presađivanje jer još uvek nemaju jak koren. Starije biljke su teže za presađivanje jer je njihov koren razgranat i jak, pa ga je teško izvući. Na željenom mestu za presađivanje treba iskopati rupu od minimum 50 cm da bi imala dovoljno prostora za rast.

Nakon presađivanja biljka zahteva više navodnjavanja pa na to treba posebno obratiti pažnju.

Podmlađivanje

Da bi topola kontinuirano imala zdrav i lep izgled neophodno je njeno podmlađivanje. To se vrši kroz orezivanje starih i osušenih grana koje samo usporavaju njen razvoj. Za obezbeđivanje daljeg rasta najpoželjnije bi bilo koristiti mlade grančice i na taj način širiti broj ove vrste.

Zemljište

Tlo koje najviše pogoduje razvoju topole je ono koje je pH neutralno i slabo kiselo. Generalno se ova vrsta biljke može naći na različitim tipovima zemljišta. Topola najviše i najbolje uspeva na zemljištima koja su peskovita, glinasta i močvarna. Neophodno je pre procesa sađenja  izvršiti adektvatnu obradu zemljišta i to u smislu da se otklone sve pretkulture koje su tu postojale.

Klima

Topola je u glavnom otporna na različite klimatske uslove tako da oni neće preterano usporiti njen razvoj. Ova biljka može biti posađena na mestu koje je direktno izloženo suncu ili pak na onom koje se nalazi u hladovini. Najbolji uslovi za rast tople jesu leta koja su topla i obiluju padavinama. Ova biljka može rasti i na nadmorskim visinama od 1000 m. Dosta je prisutna u gradovima i pored visokog nivoa zagađenosti vazduha. Što se tiče zimskog perioda topola može izdržati veoma niske temperature i jake vetrove. Najviše joj ipak pogoduje umereno kontinentalna klima.

Sadnja topole

Ova vrsta  spada među popularnije kada je reč o sađenju. Razlog za to leži u brzom periodu rasta i razvoja. Jedina stvar oko koje posebno treba obratiti pažnju jeste mesto na kome će ova biljka biti zasađena. S obzirom da je u pitanju drvo velikog rasta treba voditi računa da biljka bude zasađena tamo gde će imati dovoljno prostora za rast.

Vreme sadnje

Najbolje je sadnju topole obaviti u toku februara i marta. Ovo je period kada su svi snegovi već otopljeni i postoje male verovatnoće za formiranje novog snežnog pokrivača. Ova biljka može izdržati i zimske temperature i do -15°C. Da bi biljka što brže proklijala potrebno je da temperatura bude u plusu.

Odabir podloge za sadnju

Kod topole je čest slučaj da se vrši kalemljenje. Različite vrste topole se ukrštaju i na taj način nastaju nove vrste tzv. hibridi. Kalemljenje ove biljke je vrlo popularno pre svega da bi se omogućila prilagodljivost topole različitim područjima. Neke vrste su otpornije na zimske uslove pa se one ukrštaju sa drugima da bi hibrid opstao i u hladnijim područjima. Kada se vrši kalemljenje na drugu vrstu topole se kalemi pupoljak. Prilikom izbora vrste koje će se kalemiti važno je ići postepeno i ne ukrštati potpuno različite sorte. Prvo treba kalemiti one sorte koje su srodnije pa protekom vremena takve hibride ukrštati sa onima koje se bitnije razlikuju. Ovakav način kalemljenja daje najuspešnije i najdugotrajnije rezultate.

Sadnja semena

Sadnja semena vrši se polaganjem semena topole u odgovarajuće kontejnere dok se koren ne razvije. Seme topole je malo, lagano i sa dlačicama. Treba zasaditi više semena na jednom mestu kako bi topola što pre proklijala. Samo seme se dosta brzo širi  putem vetra pa zato ne iznenađuje velika rasprostranjenost ove biljke. Zemljište u koje se sadi seme treba da bude rastresito i bogato humusom, jer se na taj način podstiče brže klijanje. Potrebno je semenu takođe obezbediti i dovoljnu količinu vode. Ni niske temperature neće sprečiti razvoj semena samo ga je potrebno zaštiti. Kada biljka proklija i koren se razvije, moguće je presaditi topolu na željeno mesto.

Sadnja sadnice

Najčešći  način sadnje topole jeste ovaj. Sadnice trebaju biti mlade, zdrave i posađene na željeno mesto uz adekvatnu potporu kako se ne bi polomile ili iskrivile. Prilikom ovakve sadnje treba voditi računa o mestu koje se za tu namenu bira. Potrebno je izbegavati mesta koja se nalaze tik uz bilo kakve vrste objekata. Razlog za ovo leži u jakom i razgranatom korenu koji topola razvija protekom vremena pa može doći do izdizanja temelja. Da bi se pospešilo bolje adapturanje sadnice na novo zemljište treba da se koristi dohrana kao i adekvatno zalivanje. Sadnja topole putem sadnica omogućava lakšu prostornu organizaciju u slučaju sadnje u vidu drvoreda. Na taj način moguće je lakše planirati mesto za sadnju u odnosu na dati prostor i visinu i širinu same topole.

Uzgoj u bašti

Ukoliko se opredelite za uzgoj u bašti, neophodno je voditi računa o mestu gde će se biljka posaditi s obzirom na njenu veličinu. Mlade sadnice treba osigurati uz adekvatnu potporu da ne bi došlo do lomljenja. Kada je reč o izboru mesta za uzgoj bilo bi poželjno da je ono izloženo sunčevim zracima. Po pitanju zemljišta najbolje raste na mestima koje se nalaze u blizini vode. Potrebno je redovno zalivanje kako bi se pospešio rast topole. Ovo drvo uz adekvatno orezivanje i negu može da postane jako lepa ukrasna biljka u bašti.

Uzgoj u plasteniku

Topola se prvenstveno uzgaja u plasteniku da bi se kasnije zasadila ne željeno mesto. Sađenje u plasteniku može se obaviti kroz sadnju sadnica ili semena. Najviše pažnje treba posvetiti navodnjavanju. Preporučljivo je obezbediti što adekvatniji sistem navodnjavanja da bi se podstakao rast. Plastenik treba kontinuirano provetravati u toku letnjeg perioda. Da bi biljka proklijala i razvila koren, u zimskom periodu, potrebno je održavati adekvatan nivo temperature da ne bi došlo do smrzavanja sadnica.

Održavanje i nega

Topola predstavlja jednu od onih vrsta biljaka koja ne iziskuje preterani napor prilikom njenog uzgoja. Zbog toga je najčešći izbor za sadnju u gradovima. Kako bi se dobila razvijena biljka trebalo bi pročitati određene preporuke za njeno održavanje.

Faza mirovanja

Ova faza počinje u toku novembra i tada biljka započinje svoj period stagnacije. U ovom periodu potrebe topole su svedene na minimum. Pre svega ima manje zahteve po pitanju navodnjavanja. Dohranu u ovom periodu treba minimalno koristiti. U periodu zimskih uslova bitno je zaštititi biljku koristeći agrotekstil kao i malč.

Održavanje zasada

Održavanje zasađene topole odnosi se na razbijanje površinskog zemljišnog sloja, kosidbu i čišćenje biljke od korova u blizini. Navedene aktivnosti su bitne kako bi se biljka pravilno razvijala i formirala koren. Kosidba se može obaviti i uz korišćenje mašina za košenje vodeći računa da ima doviljno prostora oko biljke kako se ne bi oštetila. Prostor oko biljke treba okopavati i to u početne 3 godine od momenta sadnje, na dubini od  5 ili 8 cm. Razbijanje gornjeg sloja zemlje je bitno pogotovo u periodima velikih vrućina kada može doći do pucanja same kore a to će naškoditi biljci.

Orezivanje

Orezivanje topole treba vršiti isključivo na jesen. Pre svega se orezivanje vrši kako bi se sprečilo krivo izrastanje biljke i kako bi se oblikovala njegova krošnja. Ovom postupku treba pristupiti i ukoliko dođe do sušenja grana jer će se na taj način obezbediti mogućnost za dalji rast biljke. Orezivanje je pre svega bitno za mlade sadnice kako bi se što vise podstakao njen rast. Takođe, grane topole vremenom postaju tvrde pa se teže mogu orezivati. Zato orezivanje najkasnije treba obaviti do juna meseca.

Berba

Berba topole se sprovodi kroz seču drveća. Najbolje je sačekati 6 godina, da se drvo u potpunosti razvije i da mu stablo odrveni. Tada se vrši seča putem motornih testera. Isečeno drvo se potom prevozi do drvnih industrija koje ga koriste u proizvodnji drvenih masa ili papira.

Čuvanje

Nakon seče i pravilne obrade drveta treba ga čuvati isključivo na suvom mestu. Na ovaj način obezbediće se njegova duža održivost i upotrebljivost.

Bolesti

S obzirom da je najpogodnije tlo za razvoj topole ono koje se nalazi u blizini vode nije čudno  što je biljka izložena različitim vrstama bolesti. Postoje neke koje su češće od ostalih i one su navedene u nastavku teksta.

Gljivične bolesti

Tlo bogato vodom koje izuzetno pogoduje razvoju topole takođe je i odlično mesto za stvaranje gljivica koje ovu biljku napadaju. Prisustvo gljivičnog oboljenja moguće je uočiti na osnovu izgleda kore. Ukoliko dođe do pucanja kore i formiranja rupa iz kojih počinje da izlazi smola jasno je da je u pitanju gljivična bolest. Kao preventiva, prilikom sadnje topole treba ostaviti dovoljan prostor baš zbog sprečavanja širenja gljivičnih bolesti među zasadom. Rešenje za borbu protiv gljivica jeste u sadnji zdravih sadnica i primeni fungicida.

Rak topole

Ova bolest predstavlja jednu od najgorih po život biljke. Vidljiva je na osnovu pukotina na kori biljke koje imaju izdignute stranice. Iz ovih pukotina počinje da izlazi smola ili određena vrsta bele tečnosti. Ovu bolest je teško sprečiti jer ona dovodi do sušenja biljke koja rezultita njenim odumiranjem. Kada nastupi ova vrsta bolesti topolu treba  ukloniti iz zasada.

Nekroza kore

Manifestuje se kroz ljuštenje kore sa stabla ili grana same biljke. Nastaje zbog pojave gljivica usled preterane vlage ili zbog određenih mehaničkih oštećenja. Za sprečavanje ove bolesti ključno je održavanje razmaka između biljaka jer se bolest širi kroz dodirivanje grana. Krajnji efekat ove bolesti jeste njeno postepeno sušenje. Preventivo se mogu koristiti fungicidi.

Rđa na lišću

Ova bolest se manifestuje crvenim jastucima koji počinju da se formiraju na listu. Bolest se brzo širi i dovodi do sušenja listova. Ova bolest uzrokuje prerano opadanje listova i to već u toku leta. Da bi se sprečilo njeno dalje širenje potrebno je koristiti adekvatne hemijske preparate.

Štetočine

Topola je pored bolesti takođe podložna i napadu različitih štetočina. Štetočine se hrane lišćem ove biljke i na taj način je uništavaju. U ostatku teksta biće navedene neke od najčešćih štetočina sa kojima se topola suočava.

Topolin gubar

U pitanju je vrsta leptira koja može veliku štetu naneti voćnjacima, šumama i ostalim vrstama zasada.  Ova vrsta štetočine polaže svoja jaja na koru drveta i to u kasnim letnjim mesecima. Hrani se listom drveta i stvara vidljive rupe koje pogoduju širenju različitih bakterija. Posebnu opasnost ove štetočine predstavljaju ako ih ima u velikom broju i tada treba primeniti insekticide.

Šarena buba

Druga vrsta štetočine koja napada topolu jeste šarena buba. Ona stvara kanale u drvetu kroz bušenje. Kao posledica prisustva ovih štetočina dolazi do opadanja kore sa drveta i na taj način stablo topole ostaje bez zaštite u zimskim periodima, što na kraju može dovesti i do odumiranja biljke. Ova buba se lako prenosi sa biljke na biljku i jedini način da se zaustavi njihovo dalje širenje jeste kroz primenu insekticida.

Topolin cigaraš

Ova vrsta insekta je široko rasporostranjena na našim područjima i veoma je česta pojava kada je reč o topoli. Naziv ovog insekta potiče od specifičog efekta koje ima po biljku. Naime, cigaraš koristi dva ili tri lista drveta koja uroluje i unutar toga polaže svoja jajašca. Ovako urolovani listovi podsećaju na cigaretu. Kidanjem listova dolazi do njihovog prevremenog opadanja i na taj način se smanjuju mogućnosti biljke da vrši fotosintezu. Rešenje ovog problema leži u primeni insekticida.

Vrbina muva šiškarica

Ova vrsta muve je česti napasnik drveta topole. Razlog za to leži u blizini staništa na kojem žive. Ova muva polaže svoja jajašca u kori drveta tokom proleća i tim putem pravi rupe u samom drvetu.  Jaja sazrevaju u toku leta i tada se izležu larve koje nanose dodatne štete biljci.  Kako se ovaj process polaganja jaja ponavlja iz godine u godinu to dovodi do produbljivanja postojećih rupa u kori drveta. Kao posledica se javlja opadanje kore i postepeno sušenje mesta koje je tom prilikom oštećeno.

Upotreba topole

Topola ima mnogobrojne pozitivne osobine koje predstavljaju razlog njene raznolike upotrebe. Pre svega postoji upotreba drveta topole u drvnoj industriji gde se može koristiti za izradu nameštaja ili različitih smesa za dalju upotrebu u proizvodnoj industriji. Takođe ima veliki značaj kada je reč o pošumljavanju bregova jer se na taj način sprečava pojava klizišta.

Zbog svog velikog i snažnog korena kojem pogoduju priobalna područja koristi se kao zaštita od preplavljivanja naselja u blizini velikih reka. Koren, zbog svoje veličine i razvijenosti, potpomaže pročišćavanju tla. Sadnja topole je izrazita u velikim gradovima jer ona apsorbuje štetne čestice  i smanjuje nivo zagađenosti vazduha.

Privreda

Topola je veoma značajna za privredu naše zemlje jer ima upotrebu u različitim industrijama. Pre svega je pogodna za privredu jer ima brzi rast koji u kontinuitetu obezbeđuje adekvatne količine  sirovina ove biljke za dalju preradu. Koristi se za dobijanje energije i to predstavlja njen ekološki značaj u privredi.

Kada je reč o industrijama u kojima se koristi tu su pre svega proizvodnja papira i celuloze. Zbog lošeg reagovanja na lakiranje u proizvodnji nameštaja se koristi kao neobrađeno drvo. Najviše se upotrebljava u izradama iverice ili šperploče. Najvećim delom su gajbice u kojima se drži voće i povrće napravljene  upravo od ove vrste drveta.

Zanimljivosti

Topola je odavnina poznata kao biljka koja ima mnoge pozitivne osobine koje su razlog njene široke rasprostranjenosti. Prvenstveno je bila karakteristična za područje severne Evrope da bi se potom počela širiti i prilagođavati različitim delovima sveta. U stara vremena topola se koristila pri izradi štiteva, mačeva ili kovčega. Ljudi su još davno prepoznali mogućnosti zaštite koje ovo drvo pruža pre svega u vidu odbrane od poplava, pa su je zato sadili u velikoj meri. Jedan od najbitnijih razloga za njenu  veliku rasprostranjenost  jeste  doprinos privredi svake zemlje.

Zanimljiva činjenica vezana za topolu jeste da se ona koristila za izradu platna za crtanje. Neka od najpoznatijih slikarskih dela poput Mona Lise poznatog Leonarda da Vinčija nacrtana su upravo na platnu topole. Zbog obezbeđivanja dugotrajnosti boja na svome platnu topola se i dan danas koristi za njihovu izradu.

Listopadno drveće

Topola spada u kategoriju listopadnog drveća. Ono što karakteriše sve biljke koje spadaju u ovu kategoriju jeste njihovo cvetanje koje se vezuje isključivo za proleće a potom postepeno sušenje i opadanje listova sa grana koji poprimaju žutu  ili smeđu boju. U periodu cvetanja ove biljke formiraju cvet koji je izuzetno primamljiv za različite insekte. Pčele vrše oprašivanje cveta iz kojeg se kasnije formira plod. Plodovi listopadnih drveća mogu biti jestivi ili nejestivi.

Listopadno drveće se među sobom razlikuje po tipu korena, obliku lista, visini, izgledu krošnje, vrsti plodova itd.  Neke od najpoznatijih vrsta koje spadaju u kategoriju listopadnog drveća jesu: bukva, jasen, zova, hrast, lipa, kesten, javor, jabuka, trešnja, breza, vrba itd…

Foto: Sergio Fumich / Pixabay