Kultivacija kestena je česta u našim područijima. Kesten, ili kako je u narodu poznat kao "žir bogova", se uzgaja u prvom redu zbog plodova koje odbacuje u jesen, koji se koriste u ishrani. Kesten je jednodoma biljka, što znači da jedno stablo sadrži muške cvetove, koji su skupljeni u kitice i počinju da se razvijaju kod letnjih izdanaka, i ženske cvetove, koji su skupljeni u nekoliko grozdova koji su smešteni na kraju lisnih izdanaka.
Kesten može da spada u dve kategorije. Jedna od njih je šumsko drveće, pošto najčešće raste u šumama, gde se može naći u zajednici sa grabom i hrastom kitnjakom. Bukva i hrast su još dve vrste koje su srodne kestenu. Druga kategorija u koju kesten može da spada je voćka, zbog njegovih plodova.
U aprilu kesten počinje da lista. Njegovo lišće je dugačko i nazubljeno i može porasti čak do 18 cm u dužinu i do 6 cm u širinu. U junu i julu kesten počinje da cveta. Oprašivači kestena su pčele i vetar. Potrebno je da različite sorte kestena budu posadjene jedna u blizini druge kako bi oprašivanje uopšte bilo moguće. Zbog svog kasnog cvetanja, kesten tada predstavlja jedini izvor nektara i polena za pčele koje prave izvanredno lekovit med koji se preporučuje za bolju cirkulaciju.
Boja kore drveta je između sive i smeđe i veoma je glatka. Plod je takođe gladak i ima crvenkasto-braon boju, ali se nalazi u bodljikavom omotaču. Omotač na jesen, kada je plod sazreo, puca i pada na zemlju.
Kesten je viševekovno drvo koje može doživeti i više od 500 godina. Krošnja, visine i do 25 m, je velika i bujna, zbog čega ima mnogo plodova.
Plod kestena, koji nazivamo kao i samo drvo: kesten, je namirnica velike hranljive vrednosti. Sadrži vitamine B kompleksa, kalijum, kalcijum, gvoždje i fosfor, a njegov najzastupljeniji sastojak je škrob, odnosno šećer. Zbog toga je kesten nutritivno sličan krompiru. Takođe, zbog procentne zastupljenosti škroba, odličan je za preradu u brašno. Brašno sadrži nešto veće količine šećera koji nastaje usled sušenja kestena. Ukoliko se pomeša sa nekim drugim žitaričnim brašnom, mogu se dobiti visokovredni pekarski proizvodi.
Sadnja kestena
Za uspešan rast kestena važna je pravilna sadnja i održavanje. U nastavku pročitajte sve informacije o najpogodnijim uvetima za sadnju i gajenje kestena.
Stanište
Pitomi kesten najbolje uspeva u toplim krajevima i na dobro osvetljenim mestima. Najviše mu godi umereno-kontinentalna ili mediteranska klima, sa prosečnim godišnjim temperaturama od 10 do 15°C.
Kultivacija kestena je moguća na područijima gde se temperature kreću od -26 do 37ºC, i na ovim temperaturama je najplodonosniji.
Tlo
Za sađenje kestena prvo je potrebno pripremiti zemlju tako što ćete očistiti površinu od raznih trulih panjeva, velikog kamenja, korova i bilo čega drugog što bi moglo biti od smetnje. Zatim zemlju treba poravnati. Preporučljivo je dodati azot u tlo, kao i kalijum i fosfor. Treba još obaviti rigolanje na dubinu od 60 do 80 cm.
Iako je kesten šumska biljka može se lako gajiti i u vrtu. Osim toga, može rasti i na strmim i neravnim terasama.
Ukoliko u zemljištu ima dosta kreča, kesten će slabo rasti. Zato je potrebno tlo, srednje kisele pH vrednosti, dovoljno duboko da se u njemu može razvijati veliki korenov sistem. Najbolje će odgovarati ilovno peskovito zemljište u kom se razmera gline i peska odnosi 60:40.
Potrebno je i prisustvo blago kiselog humusa, kao i svetlosti. Takva će se područja najlakše naći na istočnoj i južnoj strani.
Kesten treba posaditi u jamu dubine do jednog metra. Ono što treba unapred da pripremite je dovoljno humusa i mineralnog đubriva NPK 0:15:30 koje je potrebno dodati kada se zatrpava sadnica. Treba unapred odmeriti rastojanje između dva drveta kako bi se nesmetano mogla razvijati i rasti.
Sadnju pitomog kesena najpreporučljivije je obaviti u jesen. Tada se ne zaliva sama sadnica već je potrebno nabaciti zemlju oko sadnice visine otprilike 15 cm, pa se oko svake iskopa rupa u obliku levka u koju se sipa po 10 litara vode. Kada zemlja upije svu vodu, potrebno je u udubljenje dodati zrelo stajsko đubrivo ili jako sitnu zemlju plitkog sloja od nekoliko santimetara.
Što se tiče sadnica kestena, one mogu nastati setvom (polno) ili izdancima (vegetativno).
Orezivanje kestena
Krošnja pitomog kestena se najčešće orezivanjem održava kotlastog tj. vaznog ili piramidalnog oblika. Sa orezivanjem ne treba preterivati, dovoljno je samo usmeravanje grana i proredjivanje krošnje. Nakon orezivanja preporučljivo je namazati grane voskom koji se koristi za kalemljenje voćki.
Kada kesten počinje da pupi, cveta i razvija plodove potrebna mu je dodatna voda. Zbog pravilnog razvoja drveta neophodno je navodnjavanje. Za vreme sadnje, sadnicama treba 20 litara vode iz tri puta.
U slučaju da starije drvo kestena pokušavate podmladiti orezivanjem, dodajte đubrivo od azota kako bi se mladice dobro razvile, što je neophodno i za razvoj cvetova i plodova.
Recept za ostvarivanje kestenove pune plodnosti je sledeći: dodajte u zemljište u vreme pune rodnosti 40kg fosfora, 150kg kalijuma i 135kg azota po hektaru. Humus održavajte u procentu od 3% što se najlakše rešava dodavanjem stajskog đubriva. Osim toga, potrebno je redovno obavljati međurednu kultivaciju. Površina tla u dubini od oko 5 cm se usitnjava, najčešće nakon navodnjavanja, da se zemljište na površini ne bi stvrdnulo i uticalo na gubitak vlage.
Ako uzmemo u obzir količine padavina za vreme leta, neophodno je obraditi zemlju u nasadima. Ona se obavlja do kraja jula. Kada dođe sredina avgusta, zemljište više ne sme da bude obrađivano zbog mogućnosti produžetka kestenove vegetacije, što nije nimalo naivno. U tom slučajnu, kesten bi dočekao zimu sa još nerazvijenim mladicama koje bi se na hladnoći smrzle.
Kada je kesten u mirovanju treba izvršiti orezivanje, a to obično podrazumeva uklanjanje starih grana radi podmlađivanja.
Berba i skladištenje kestena
Već u septembru plodovi su spremni za berbu. Stablo treba protesti kako bi svi zreli plodovi pali.
Kao što je već opisano, plodovi kestena se nalaze u bodljikavom omotaču koji puca nakon sazrevanja ploda. Bodljikavi omotač, koji pada zajedno sa kestenom, otežava njegovo prikupljanje. Najbolje je da sačekate da odstoje nekoliko dana, čime ćete pospešiti njihovo dozrevanje i ispadanje iz omotača. Tim postupkom uticaćete čak i na bolji ukus kestenja.
Kestenje skladištite u ostavi ili na mestu u kom se temperatura kreće oko nule, a relativna vlažnost vazduha 80%. U takvim uslovima, plodivi kestena se mogu čuvati do 3 meseca.
Upotreba kestena
Za razliku od divljeg kestena, plod pitomog kestena je veoma hranljiva namirnica. Najvećim delom sadrži ugljenohidrate (škrob) i u manjoj meri proteina i masti. Iako je hranljiv, nije baš lak za varenje. Sadrži vitamine od kojih se ističu vitamini B komleksa (u koji spada vitamin B-12), A vitamin i C vitamin koji sadrži jedino kesten od svih orašastih plodova. Zatim minerale kalijum, natrijum, fosfor, sumpor, magnezijum, mangan, gvožđe, hlor i bakar. Razlika između ostalih orašastih plodova i kestena je ta što sadrži niži udeo masti i viši udeo škroba.
Upravo zbog zastupljenosti škroba (44% u sirovom plodu), od kestena se može napraviti brašno koje ima veliku primenu u pekarskim proizvodima. Brašno, za razliku od samog ploda, se lako vari, pa se preporučuje u ishrani dece i starijih osoba koje imaju probleme sa varenjem.
Zbog sadržaja flavonoida, saponozida i kumarina koristi se u pripremi lekova za lečenje proširenih vena.
Kesten sadrži dosta kalorija - 100g pečenog kestena sadrži 245 kalorija. Pečeno kestenje ima više proteina, ugljenih hidrata, masti i vitamina, za razliku od kuvanog kestena koji ima više minerala.
Sezona pečenog kestena je na jesen i u zimu. Skidanjem kore, kesten možete pripremiti za kuvanje, pirjanje, poširanje ili ukrašavanje. Pod ukusnom namirnicom poznat je pire od kestena koji se jede najčešće uz divljać ili u umacima i supama. Ukoliko se dodaju šećer i šlag, spremna je zimska poslastica pod nazivom kesten pire.
Istorija kestena
Pitomi kesten (lat. Castanea sativa) spada u istoimenu porodicu Castanea. Najrasprostranjeniji je u Srredozemlju i južnoj Evropi. Smatra se da je početak njegovog širenja po Evropi potekao iz Grčke, a mnogo pre toga bio je poznat u Kini i u "Zemlji izlazećeg sunca", Japanu.
Gajenje kestena imalo je svoje začeće u periodu od 9 do 7 veka p.n.e. na delovima izmedju Crnog i Kaspijskog mora. Odatle se proširio već pomenutom Azijom, preko Grčke, do Balkana.
U Staroj Grčkoj, u Sparti, uzgajao se kesten od koga je pravljeno brašno, pripremala supa i crni hleb. Te informacije imamo jer se kesten pominje u zapisima Homera, Hipokrata, Izaije i Ksenofona.
Osim Spartanaca, plodovi kestena bili su poznati i Jevrejima i Feničanima koji su njima trgovali širom Mediterana. Kesten se gajio i u Rimskom carstvu. Na posletku, njegova se upotreba proširila sve do Velike Britanije.
U 16. veku, u Rimu, na ulicama se mogao kupiti pečeni kesten, što se zadržalo do dan danas u skoro svim gradovima Evrope.
Kora, listovi i cveće kestenja se takođe koriste, i to od davnina. Popularan je med od kestena. Postoji i rakija od kestena koja se koristi u narodnoj medicini za obloge.
Listopadno drveće
Postoji mnogo listopadnog drveća i jedno od njih je i pitomi kesten. Belogoričnom drveću lišće se pojavljuje u prolećnim mesecima i to je njihova zajednička karakteristika. U jesen, lišće menja svoju boju iz zelene pa sve do smedje ili braon kada dolazi do otpadanja.
Osim jedne zajedničke osobine listopadnog drveća, postoje mnoge razlike u visini, kori, obliku krošnje, obliku listova, tipu korena, izgledu plodova i cvetova i u još čemu drugom. Većina listopadnog drveća u proleće cveta mirisnim cvetovima koji privlače oprašivače. Iz oprašenih cvetova počnu da se razvijaju plodovi, neki jestivi, a neki ne.
Osim pitomog kestena, vrste koje su najzastupljenije u našim krajevima su hrast lužnjak i kitnjak, topola, divlji kesten, grab, jasen, lipa, zova, divlja trešnja, jablan, platan, lijeska, javor, joha, breza, brijest, vrba i stabla raznih voćaka.
Foto: SALVATORE MONETTI / Pixabay
Ostavite odgovor