Kopriva (lat. Urtica dioica), engleski naziv nettle, je trajna, samonikla, jestiva všegodišnja zeljasta biljka, koja može biti jednodoma ili dvodoma, što znači da muški i ženski cvetovi rastu odvojeno na stabljikama. Pripada familiji korpiva - Urticaceae, iz roda Urtica. Naziv roda koprive Urtica potiče od latinske reči urere što znači pržiti ili žariti.
Raste do 150 cm visine i na napuštenim mestima raste kao korov, a naziva se još i žara, obična kopriva, pasja kupina i velika kopriva. Kopriva zadržava sposobnost da klija i posle 600 godina.
Potiče iz Evrope, Južne Afrike, Severne Amerike i Azije. Veoma je cenjena i u narodnoj i u naučnoj medicini. Kopriva u visokim procentima u sebi sadrži hlorofil, zatim magnezijum, kalcijum, kalijum, fosfor, gožđe, vitamin C i A, proteine i još mnogo toga.
Koren koprive je žiličast i žute boje. Stablo je uspravno i četvrtastog oblika, dok su joj listovi duguljasti, jajasti i hrapavi i smešteni su na drškama jedan naspram drugog. Kopriva cveta od jula do septembra, a cvetovi su joj dvopolni, boje žućkasto zelene i veoma su sitni. Seme je takođe veoma sitno, smeđe boje i ima ga dosta, a tokom sezone, ova biljka stvori i do 20.000 semena. Inače, cela kopriva je puna dlačicama i ispušta iz sebe mravlju kiselinu, pa žari u dodiru sa kožom što nam je svima poznato. Oplodi se putem vetra.
Vrste kopriva
Na našim prostorima je poznata samo jedna sorta koprive, tzv. domaća kopriva. U svetu je poznato nekoliko sorti kopriva sa dobrim svojstvima proizvodnje, međutim, one do danas nisu kod nas poznate, pa se i ne seju i ne koriste. Takođe, postoji nekoliko sorti ukrasnih kopriva koje se gaje kao dekoracija i kao baštensko i saksijsko cveće, a to su: Grand via, Chilli peper, Kiwi, Rodeo drive, Pineapple splash, Honey crisp, Dipt in wine, Ange, Watermelon i mnoge druge
Domaća kopriva
Ova sorta sadrži veoma zadovoljavajuće farmaceutske, prehrambene i agrotehničke osobine. Odlično podnosi niske temperature i daje solidne prinose, a dokazano je da se uz đubrenja može gajiti i na siromašnijim zemljištima.
Grand via
Grand via je sorta višegodišnje dekorativne koprive koja se sadi u saksiji ili bašti i raste od 60 do 70 cm visine. List joj je bordo boje sa zelenim tankim ivicama. Sadi se aprila, maja, juna i jula, a prezimljava u kući.Traži redovnu prehranu i razmak između biljaka tokom sadnje mora biti 20 cm.
Chilli peper
Chilli peper je višegodišnja dekorativna kopriva sa bordo zelenim listovima, koja se sadi u saksiji ili bašti i raste od 40 do 45 cm visine. Sadi se aprila, maja, juna i jula, a prezimljava u kući.Traži redovnu prehranu i razmak između biljaka tokom sadnje mora biti 20 cm.
Kiwi
Kiwi je sorta sa karakteristikama poput sorte Chilli peper, samo je drugačijeg izgleda. Listovi su joj bordo žućkasti i neobičnog oblika. Dakle, višegodišnja dekorativna kopriva sa bordo zelenim listovima, koja se sadi u saksiji ili bašti i raste od 40 do 45 cm visine. Sadi se aprila, maja, juna i jula, a prezimljava u kući.Traži redovnu prehranu i razmak između biljaka tokom sadnje mora biti 20 cm.
Rodeo drive
Rodeo drive je sorta višegodišnje dekorativne koprive koja se sadi u saksiji ili bašti i raste do 50 cm visine. List joj je zelene boje sa bordo tankim ivicama i neobičnog oblika. Sadi se aprila, maja, juna i jula, a prezimljava u kući. Traži redovnu prehranu i razmak između biljaka tokom sadnje mora biti 20 cm.
Pineapple splash
Ovo je sorta višegodišnje dekorativne koprive koja se sadi u saksiji ili bašti i raste do 50 cm visine. List joj je zelene i bordo boje, mada više zelene. Sadi se aprila, maja, juna i jula, a prezimljava u kući. Traži redovnu prehranu i razmak između biljaka tokom sadnje mora biti 20 cm.
Honey crisp
Honez crisp je višegodišnja dekorativna kopriva sa bordo zelenim listovima, koja se sadi u saksiji ili bašti i raste od 30 do 45 cm visine. Sadi se aprila, maja, juna i jula, a prezimljava u kući.Traži redovnu prehranu i razmak između biljaka tokom sadnje mora biti 20 cm.
Dipt in wine
Ovo je sorta jednogodišnje dekorativne koprive koja se sadi u saksiji ili bašti i raste od 50 do 70 cm visine. List joj je zelene i bordo boje. Sadi se aprila, maja, juna i jula, a prezimljava u kući. Orezuje se po potrebi. Traži redovnu prehranu.
Ange
Ange je jednogodišnja dekorativna kopriva sa bordo zelenim listovima, koja se sadi u saksiji ili bašti i raste od 20 do 30 cm visine. Sadi se aprila, maja, juna i jula, avgusta i seštembra, a prezimljava u kući.Traži redovnu prehranu i širine je 60 cm.
Sadnja kopriva
Kopriva zahteva plodno zemljište, sadi se iz semena, a da bi seme isklijalo neophodno je da se drži mokro u frižideru nekoliko dana. Ukoliko se drži suvo, neće da klija uopšte. Sadi se veoma lako, najčešće u proleće, mada se smatra da je jesenja sadnja najbolja.
Vreme sadnje
Po načinu razmnožavanja kopriva se može zasnovati direktnim sejanjem semena, rasađivanjem sadnica i sadnjom rizoma, tj. deljenjem podzemnih stabala. Direktna setva se najčešće izbegava zbog sporog nicanja od 12 do 20 dana. Lako se sadi, tako što se samo malo utisne u tlo i prekrije veoma tankim slojem zemlje. Klija na temperaturi od 15 do 20°C, a klijanje se čeka od 12 do 20 dana. Pun rod se dobija u drugoj polovini godine, kao i u narednim godinama. Kopriva se najčešće sadi iz rasada tokom proleća i leta, mada, najbolja je sadnja rizoma.
Smatra se da je najbolja jesenja sadnja koprive na razmak 70x30 cm. Može se sejati direktnom setvom za šta je potrebno 3 do 4 kg po hektaru. Između biljaka brzo pokriva sav prazan prostor i prožima celu njivu rizomima gde ostaje kao višegodišnji usev, čisti korove, ali se i sama veoma teško iskorenjuje.
Zemljište
Kopriva voli vlažno zemljište, dobro drenirano, tj. rastresito. Nema posebne zahteve za svetlošću i može se gajiti i u polusenci. Mada, odgovaraju joj sve vrste zemljišta, ali najviše tlo bogato humusom.
Klima
Seme koprive klija na temperaturi od 15 do 20 stepeni, ne zahteva dosta svetlosti i visoke temperature, i ukoliko se gaji na zasenčenim mestima, opet će davati dobre prinose.
Koprive ima svuda u svetu, u Evropi, Severnoj Americi, Aziji i Africi i zato se naziva kosmopolitskom biljkom. Raste samoniklo na raznim napuštenim mestima, pored puteva, u napuštenim dvorištima i polusenovitim livadama.
Uzgoj kopriva
Kopriva zahteva vlažno zemljište i ne sme da se uzgaja na istom zemljištu od 2 do 3 godine na mestima gde su sađenje biljke na primer poput kukuruza, jer se on bere kasno i za sobom ostavlja ostatke pesticida što može ugroziti koprivu i te kako pošto je veoma osetljiva na bilo kakve ostatke.
Plodored
S obziom da je kopriva višegodišnja biljka, ona ne ulazi u plodored. Za predusev svakako treba koristiti one vrste koje ne ostavljaju puno korova, jer je korov problem kada je u pitanju sađenje koprive. Kukuruz na primer, nije dobar predusev za koprivu, dok jednogodišnje mahunarke jesu.
Zalivanje
Koprivi je potrebno eventualno navodnjavanje.
Đubrenje
Kopriva crpi dosta azota, pa je pre sadnje potrebno obavezno da se pođubri zemlja azotom i to sa 150 kg po hektaru. S obzirom da traži plodno zemljište, pred oranje je potrebno rasturiti od 400-500 kg kompleksnih đubriva. Prehranjuje se KAN-om. Prva prehrana se vrši u proleće i tada se unosi 150-200 kg KAN-a po hektaru, a nakon svakog otkosa još od 50-100 kg KAN-a po hektaru.
Razmnožavanje
S obzirom da je korovska i samonikla biljka, kopriva je veoma otporna i brzo se širi. Razmnožava se semenom ili stolonima. Seme joj je veoma sitno, pa se savetuje najjeftiniji način proizvodnje – u hladnim lejama. Kada je reč o razmnožavanju putem stolona od nasada se uzimaju žile tj. vade se, potom se odstrane bolesni i truli delovi. Kada se očiste, razdvajaju se i režu na oko 25 do 30 cm dužine. Sadnja stolona koprive se vrši na jesen ili u proleće u brazde duboke 10 cm sa razmakom među redovima 50-70 cm i razmakom između biljaka od 30 cm.
Održavanje i nega
Kopriva traži okopavanje, prehranu i eventualno navodnjavanje. Ako se korov ne uništi okopavanjem treba ga redovno pleviti. Tokom trajanja vegetacije treba je prehraniti u početnoj fazi razvoja i nakon svakog košenja.
Berba
Kopriva ima više berbi, čak pet do osam. Prva se obavlja polovinom aprila. Kopriva se bere ili kosi dok su njene biljke još mlade, tj. kada dostignu visinu od 30 cm.
Ukoliko se ta berba propusti, onda se biljka suši i listovi se odvajaju od njene stabljike. Može da se kosi ako se koristi nadzemni deo ili da se mašinski vadi koren, ukoliko se on uzima za prodaju.
Posle svake ili svake druge berbe se vrši prehrana sa KAN-om od 100 kg po hektaru, jer osim za azotom, kopriva ima ogromne potrebe za kalijumom. Sledeća berba može da se obavi već za 20 dana.
Nikako ne treba dozvoliti da kopriva razvije stabljike, jer u tom slučaju, biljke treba cele kositi, zatimsušiti i tek onda odvajati lišće.
Skladištenje
Kopriva se suši na suvom i mestu i pre sušenja se ne pere, ali je potrebno iseckati na sitno. Zatim se širi na neko platno ili krpu, ili hartiju i suši se u hladovini ili nekoj toplijoj prostoriji koja ima dobro strujanje vazduha kao što su potkrovlja i tavani. Ukoliko je vreme kišno i vlažno, savetuje se da se suši u zatvorenim prostorijama, jer ukoliko nema dobre uslove za sušenje, kopriva će da dobije smeđu boju i izgubiće sva svoja lekovita svojstva. Osušena kopriva se pakuje u platnene ili papirne kese ili kutijem a za jedan kilogram sušenih listova potrebno je oko 6 kilograma svežih listova.
Takođe, korpiva se može blanširati ili dobro oprati, pa zamrznuti i tako se može koristiti kao zamena za spanać ili blitvu tokom zime.
Što se tiče korena i kore, a i sočnih delova koprive, neophodno je sušenje veštačkom toplotom i u tom slučaju ne treba preći temperaturu preko 35°C. Koren je neophodno oprati dobro pre sušenja.
Za zimu je dobro da se ostave biljke koje su osušene tako da su krte i da se mogu lako lomiti. Najbolji uskovi za čuvanje koprive tokom zime su staklene tegle ili kartonske kutije koje mogu da se zatvore. Savetuje se izbegavanje plastičnih posuda i limenih kutija, a osušene korpive treba da budu zaštićene od svetlosti što znači da treba koristiti obojene staklene tegle i to po mogućstvu zelene boje.
Takođe, zalihe treba spremiti samo za jednu zimsku sezonu, jer one vremenom gube svoje lekovito dejstvo.
Bolesti i štetočine
Često se koristi izreka "Neće grom u koprive", međutim, neće ni bolesti ni štetočine na koprivu. Kopriva je veoma zdrava i otprona biljka na bolesti i štetočine, pa čak i na hemikalije, pa se i sama koristi protiv lisnih vaši zalivanjem ili prehranjivanjem. Takođe biljka zalivena ili poprskana preparatom od koprive postaje otporna i na druge insekte koji mogu napasti tu biljku, a o tome ćemo još u daljem tekstu.
Upotreba koprive
Kao što smo pomenuli, kopriva je veoma cenjena biljka i u narodnoj i u naučnoj medicini. Preporučuje se i koristi se u svakodnevnoj ishrani, u medicini, organskoj proizvodnji i dr. Od koprive se prave šamponi, losioni, i još mnogi kozmetički preparati.
Zimnica
Kulinarstvo
Kopriva se jede samostalno ili kao sastojak u hrani. Njeno lišće se prvo skuvati na pari ili da se unište dlake.
U sušenom obliku se koristi za pripremu supa, čorba i čajeva, dok sveža nakon kuvanja se takođe može koristiti za čorbe, kao i za pite i proje, a može se dodati i u klasičnu krompir musaku.
Iako sadrži u sebi gvožđe i brojne vitamine, u ishrani se koristi veoma malo.
Organska proizvodnja
Zbog nedostatka pesticida i đubriva organskog porekla na našem tržištu, kopriva u organskoj proizvodnji se primenjuje sve više i više. Može se koristiti kao đubrivo ili kao insekticid.
Kao tečno azotno đubrivo se koristi čaj od koprive i ima jako pozitivan uticaj na gajene biljke jer podstiče njihov rast, stvara hlorofil, ali i jača otpornost biljaka prema lošim uslovima, kao i otpronost prema bolestima i štetočinama.
Đubrivo od koprive se pravi tako što se stabljika i list koprive seckaju, zatim se stavljaju u drvenu ili plastičnu posudu i doliju se vodom, ali ne do vrha, jer masa peni. Savetuje se da voda za dolivanje bude kišnica, ali ukoliko ne postoje uslovi za njeno sakupljanje, svakako se može koristiti i odstajala voda. Posuda se ostavlja da stoji na suncu, a masa se meša bar jednom dnevno. Tečno đubrivo je gotovo tek posle 15 dana kada dobije tamnu boju i kad prestane da peni. Đubrivo koprive se može koristiti zalivanjem zemljišta oko biljaka ili preko lista - folijarno.
Kopriva se takođe može koristiti i kao insekticid isto u obliku čaja ili kao ekstrakt. Čaj se priprema tako što se isecka 1 kg koprive i 1 kg pelina, zatim se prelije sa 8 l provrele vode i ostavi se da odstoji najmanje pola sata. Nakon toga se čaj procedi, ohladi i može da se koristi za prskanje obolelih biljaka.
Ekstrakt od koprive se koristi za prskanje protiv lisnih vaši. Priprema se se tako što se 1 kg iseckane koprive - stabljika i list, bez semena, prelije sa 9 l vode po mogćstvu kišnice, i ostavi se da odstoji 24 sata uz povremeno mešanje. Pre upotrebe ekstrat koprive se procedi i bez razblaživanja se može koristiti za prskanje zaraženih biljaka.
Medicina
Kopriva se smatra veoma moćnim lekom. Kao lek, najčešće i uglavnom se koriste njene stabljike i listovi, ali podjednako su dobri za korišćenje i njeno seme i njen koren. Bogata je antioksidantna, ima antimikrološka svojstva što znači da deluje kao blagi analgetik protiv mnogih bolova, kao da je i veoma korisna protiv čireva, pomaže u lečenju pada imuniteta, anemija, ali i u sprečavanju opadanja kose. Veoma je posebna zbog svog sastava. Bogata je mineralima - posebno kalcijumom, gvožđem i magnezijumom. Sadrži vitamin D, koji se vrlo retko javlja u biljkama, sadrži vitamin K, C i A.
List koprive se koristi kao lek za alergije, anemiju, protiv opadanja kose, protiv artritisa i bolova u zglobovima, protiv bubuljica i ekcema, protiv celulita, štiti srce, jača imunitet i pomaže u detkosikaciji organizma.
Ulje koprive se čuva u malim bočicama i u njima može da traje dugo da ne izgubi sva svoja svojstva. Može se kupiti u apotekama, ali se može pripremiti i u kućnim uslovima. Ovo ulje se koristi tako što se dodaje u šampon da bi se sprečilo opadanje kose i da bi se podstakao njen rast, kao i za stavljanje na bolne zglobove.
Tinktura od lista koprive je zapravo rastvor koprive u alkoholu, i u odnosu na ulje, koristi se za unutrašnju upotrebu. Savetuje se dnevna doza od 60 do 90 kapi koja je podeljena na 3 do 7 doza. Tinktura pomaže za jačanje imuniteta, pomaže u borbi protiv anemije, izbacuje višak vode iz organizma, kao i protiv urinarnih infekcija.
Tinktura od korena koprive se smatra čuvarem muškog zdravlja i korirsti za lečenje uvećane prostate. Preporučena dnevna doza je od 2 do 3 ml - 3 puta dnevno.
Seme koprive se smatra veoma korisnim i lekovitim, jer jača organizam, leči anemiju, ublažava probleme sa bubrezima, kao i infekcije urinarnog trakta. Smatra se da je seme kopriva adaptogena - biljka koja omogućava brz oporavak. Takođe, pomaže telu da se izbori sa stresom jer što održava zdravlje adrenalnih žlezda. Smatra se energetskom bombom i tinktura semena koprive je odlična stvar za hronični umor, iscrpljenost i pad energije.
Čaj od koprive je odličan za zglobove, a priprema se od suvih listova biljke.
Zanimljivosti
Korpiva potiče iz Evrope, Južne Afrike, Severne Amerike i Azije. U srednjovekovnoj Evropi se koristila kao diuretik - kako bi se izbacio višak vode iz organizma, a takođe su se lečili bolovi u zglobovima i u mišićima.
Stari Egipćani su koprivu koristili kao povrće, dok su Grci svežu koprivu koristili za masaže protivreumatskih bolova. U germanskoj mitologiji kopriva je bila simbol boga munja, pa odatle i potiče izreka - Neće grom u koprive.
Prvi istorijski zapisi o koprivi potiču iz I veka pre Hrista i tada se koristila kao lek protiv opšte slabosti, ali i kao sredstvo za čišćenje organizma. Plinije je zapisao da mlada kopriva u proleće daje veoma dobru i zdravu hranu koja štiti od mnogih bolesti, a koprivu su pominjali i Hipokrat i Horacije.
Za jedan kilogram suvog lišća je potrebno oko 5 kilograma svežih listova koprive.
U nekim starim spisima je zabeleženo da se treba kupati na Đurđevdan u vodi u kojoj je potopljena kopriva radi zdravlja
Masaža ili tzv. šibanje koprivom se primjenjuje od davnina i to kao efikasno sredstvo kod bolova od artritisa, reume i išijasa.
Pre 4.000 godina od koprive su se izrađivala jedra, konopci i plele su se ribarske mreže, tkale su se marame kao i ostali delovi odeće, a u kućama su postojali i stolnjaci i zavese.
Foto: sipa / Pixabay
Ostavite odgovor