Spanać

Spanać (lat. Spinacia oleracea) pripada porodici Amaranthaceae (štirovke). Dugo je svrstavan u porodicu Chenopodiaceae (lobode, pepeljuge), koja se od 2003. godine klasifikuje kao potporodica Amaranthaceae. Latinsko ime spanaća najverovatnije potiče od latinske reči za trn (spina), dok oleracea označava da je biljka zeljasta i ima jestivu upotrebu.

Potiče sa područja današnjeg Irana i Avganistana u centralnoj i zapadnoj Aziji, gde se ova biljka konzumira i uzgaja više od 2.000 godina. U pitanju je jednogodišnja zeljasta biljka, koja je retko i dvogodišnja. U prvom delu svog razvitka, formira zelene listove u prizemnoj rozeti, dok se kasnije razvsamonikla, jestiva všegodišnja zeljasta biljkaija stabljika sa cvetovima.

Što se tiče fizičkih karakteristika biljke spanaća, ona je obično uspravna i visoka od 30 do 40 cm, sa razgranatim i tankim korenom. Listovi spanaća imaju široku lisnatu ploču, prekriveni su mehurastim dlakama, tamnozelene su boje i naizmenično su raspoređeni do vrha stabla. Veličina listova spanaća varira od 2 do 30 cm dužine i od 1 do 13 cm širine i obično se smanjuje od dna stabljike ka vrhu. Što se tiče njihovog oblika, donji listovi imaju dugačke drške i jajastog su oblika, dok srednji listovi imaju više šiljasti oblik ili su nazubljeni ka osnovi.

Biljka spanaća je dvodoma, sa izraženim polnim dimorfizmom, što znači da muške i ženske biljke imaju jasne i upadljive morfološke razlike. Cvetovi spanaća su jednopolni, jasno obojeni, ali neupadljivi. Muški cvetovi imaju perijant sa listićima koji ne srastaju u potpunosti i postoje četiri prašnika čiji prašnički konci srastaju pri osnovi. S druge strane, ženski cvet se razvija u pazuhu listova (jedan ili grupa cvetova) i ima zeleni perijant izgrađen od kruničnih ili čašičnih listića. Plod je orašica koja pri osnovi nosi semenku sa kljunastim izraštajem i ne otvara se.

Spanać je biljka koja se gaji na područjima sa umerenom klimom i dostupan je tokom čitave godine. Veoma je cenjen, jer je jedna od najvrednijih povrtarskih kultura u nutritivnom smislu, sa bogatim hemijskim sastavom. Poseduje visoku koncentraciju belančevina, fosfora, vitamina, kalcijuma i gvožđa, zbog čega se smatra veoma zdravom biljkom.

Vrste spanaća

Postoji veliki broj raznovrsnih sorti spanaća i hibrida, koje se prevashodno razlikuju u smislu sazrevanja. Neke od sorti i hibrida sazrevaju rano (viroflej, godry, gigantski, markiz, stoik), neke pripadaju srednjoj sezoni sazrevanja (blumesdel, leafy, burly, matador, mariska), dok su neki vrste i hibridi koji kasno sazrevaju (viktorija, korent, spokan). Sorte spanaće se takođe mogu razlikovati po fizičkim karakteristikama, kao što su veličina, oblik, tvrdoća listova, pa čak i u suptilnim razlikama u ukusu. U nastavku je opisana svaka od ovih sorti i hibrida spanaća, grupisanih po vremenu sazrevanja.

Sorte koje rano sazrevaju

Viroflej - Viroflej je vrsta spanaća koja rano sazreva i koja od baštovana ne zahteva specijalne veštine kultivacije. Što se tiče listova ove vrste, oni dostižu i do 30 cm u prečniku. Ova vrsta je namenjena za rane prolećne useve i predstavlja dobar izvor vitamina u prolećnom periodu. Odlično se gaji u staklenicima i na poljima, a jedina mana je to što ispoljava veliku sklonost ka brzom zalazu.

Godri - Ova vrsta spanaća takođe pripada vrstama koje rano sazrevaju, a koristi se za setvu u plastenicima, ali i na otvorenim prostorima. Neophodan je oprez pri uzgajanju, jer je sorta sklona ka ranom cvetanju.

Gigantski - Jedna je od najpopularnijih sorti kod uzgajivača biljaka, koja ne menja svoj ukus u procesu toplotne obrade, što je čini jednom od najboljih vrsta za konzerviranje. Ova sorta je naročito pogodna za sadnju u rano proleće i jesen, zbog velike otpornosti na mraz.

Markiz - Ova sorta ima kratak period sazrevanja, koji ne prelazi više od 40 dana nakon što je zasađena. Listovi ove biljke su ovalnog oblika, blago talasasti i sadrže zavidnu količinu minerala i vitamina. Pogodna je za zamrzavanje, konzerviranje i kuvanje.

Stoik - Ova vrsta je odlična sorta spanaća, koja, kao što joj i ime govori (od engleske reči stoic, što označava izdržljivost) je nezahtevna i veoma otporna na određene štetne uticaje, kao što su iznenadni padovi temperature. S druge strane, neredovno zalivanje i nedostatak sunčeve svetlosti su veoma štetni po ovu sortu, tako da u slučaju da se uzgaja unutra, neophodno je da se instalira i dodatno, veštačko osvetljenje.

Sorte koje sazrevaju u srednjoj sezoni

Blumesdel - Spanać Blumesdel je relativno nova hibridna vrsta spanaća koju su stvorili holandski stručnjaci. U pitanju je prilično velika sorta spanaća, koju uzgajivači biljaka naročito cene jer lako podnosi bilo kakve promene u vremenskim uslovima, kao što su iznenadni pljuskovi ili mraz. Listovi ove vrste su veliki i tamnozeleni, sa slabo izraženim mehurićima.

Leafy - Ova vrsta spanaća je jedna od najproduktivnijih sorti, srednje dužine sazrevanja. Vrlo je nezahtevna sorta i lako se prilagođava različitim uslovima uzgajanja. Period vegetacije ne prelazi 31 dan, a žbun biljke dostiže u prečniku i do 28 cm. Listovi su tamnozelene boje.

Burly - U pitanju je još jedna sorta spanaća sa odličnim sposobnostima prilagođavanja različitim uslovima u svom okruženju, čija vegetacija traje u periodu od 20 do 30 dana. Ono po čemu se naročito ističe ova vrsta je da voli vlagu, tako da negovanje i uzgoj ove biljke podrazumeva izuzetno redovno zalivanje. Burly spanać je takođe veoma otporan na različite bolesti i infekcije, a naročito je bitno pravovremeno đubrenje sa đubrivom koje je bogato azotom.

Matador - Hibridna sorta koju su stvorili češki stručnjaci. Matador je vrsta spanaća koja se najčešće seje kod nas, sa periodom sazrevanja od 30 do 50 dana. Ova sorta spanaća naročito voli vlagu i odlično se uzgaja u vlažnim uslovima. Takođe, karakteriše je otpornost prema niskim temperaturama i naglim promenama u temperaturi. Povrh toga, ima i odličan imunitet i otpornost na infekcije. S druge strane, ne reaguje dobro na sušne uslove. Listovi su uglavnom ovalnog oblika, sivo-zelenkaste boje. Berba listova se obavlja u momentu kada biljka razvije šest ili više listova, a nakon berbe se može čuvati do pet dana.

Mariska - Ova sorta je izuzetno otporna na mraz i infekcije. Veoma je nezahtevna i zbog toga je naročito cenjena među uzgajivačima biljaka kojima ne zadaje naročite muke prilikom uzgajanja. Period vegetacije do sazrevanja je između 20 i 31 dan. Listovi su sočni, prilično veliki, izražene zelene boje i sadrže visoku koncentraciju joda i različitih vitamina.

Sorte koje kasnije sazrevaju

Viktorija - Spanać Viktorija pripada vrstama koje kasnije sazrevaju, sa periodom vegetacije od 19 do 37 dana. Sejanje se odvija od maja do novembra. Ono što je naročito važno za ovu vrstu jeste da je otporna na niske temperature i na različite vrste infekcija, zbog čega je veoma pogodna za kultivaciju na otvorenom prostoru. Prečnik žbuna biljke jedva dostiže 19 cm.

Korent - Ova vrsta spanaća je u stvari hibrid koji kasnije sazreva. Listovi su obično tamnozelene boje. Biljka je nezahtevna i veoma otporna na različite vremenske uslove. Neophodno ju je redovno zalivati i pogodna je jedino za uzgajanje na otvorenim prostorima. U slučaju da uzgajivač želi da kultiviše spanać u stakleniku, za to su pogodnije sorte rane i srednje sezone sazrevanja.

Spokan - Smatra se da je Spokan jedna od najboljih sorti spanaća na tržištu. U pitanju je hibrid koji se može kultivisati i u najnepovoljnijim uslovima, jer ga karakteriše izuzetna vitalnost i odličan imunitet na različite vrste bakterijskih, gljivičnih i ostalih infekcija. Takođe je otporna na napade štetočina. Ne reaguje dobro na nedostatak svetlosti i nepravilno zalivanje. Spokan je jedna od najproduktivnijih sorti, što je čini idealnom za komercijalno uzgajanje.

Sadnja spanaća

Spanać je biljka koja može da se sadi tokom čitave godine, s obzirom da je veoma otporna na različite uslove u kojima se uzgaja. Setva spanaća se može obavljati uz sejalicu, ali i ručno.

Vreme sadnje

Vremenski period sadnje zavisi pre svega od klimatskog područja na kom se sadi spanać. U pitanju je veoma otporna biljka, koja dobro podnosi blage mrazeve i može da niče i na temperaturama oko 0°C. Zbog toga, proizvodnja spanaća se odvija za vreme svih godišnjih doba, tako da tržište može biti snabdeveno spanaćem tokom čitave godine.

S obzirom na to, setva prolećnog spanaća počinje u momentu kada to vremenske prilike omoguće, što je u kontinentalnim područjima već u drugoj polovini februara, mada se najčešće sadi početkom marta. S druge strane, u mediteranskom području, gde su klimatski uslovi nešto blaži u poređenju sa kontinentalnim, spanać se seje već krajem januara ili tokom februara. Za prolećnu setvu se uglavnom biraju vrste koje intenzivnije rastu i ranije sazrevaju, kao što je gigantski ili viroflej spanać. Međutim, može i kasnije da se seje, kada se obično biraju kasni kultivari koji sporo sazrevaju. U tom slučaju, spanać najčešće prezimi uz navodnjavanje, a zatim u proleće nastavlja sa rastom, pa tako njegova vegetacija traje i do 180 dana.

Odabir podloge za sadnju

Što se tiče podloge koja je naročito pogodno za uspevanje spanaća, najbolja su zemljišta koja su plodna i vlažna. Spanać je biljka koja zahteva mnogo vlage, tako da zemljišta koja imaju dobar vodni i vazdušni kapacitet, ali i dobru propusnost, naročito za vreme jačih padavina, predstavljaju dobar izbor tla za sadnju spanaća.

Sadnja iz semena

Kada je u pitanju ova vrsta sadnje, spanać se proizvodi isključivo direktnom setvom iz semena.

Sadnja sadnice

Kao što je već napomenuto, za sejanje se može koristiti sejalica ili se to može uraditi ručno.

Prilikom sadnje spanaća, seje se u redovima sa razmakom od 20 - 30 cm između svakog reda, a između svakog semena u redu se pravi razmak od 8 do 10 cm. Takođe može da se i seje u četveroredne ili petoredne trake između kojih postoji dovoljan razmak da traktor može da prođe neometano, obično od 50 do 60 cm između traka. Za hladnije uslove i zimsku proizvodnju, preporučuje se sejanje na uzdignutim gredicama. Uzdignute gredice se preporučuju iz razloga što se njihova površina tokom ranog proleća brže zagreje, a tokom zime i jeseni sprečava predugo zadržavanje vode u slučaju da dođe do jačih padavina.

Količina semena koja se poseje, zavisi od toga za šta je namenjena berba. Ukoliko je u pitanju tržišna proizvodnja, uglavnom se planira 100 biljaka po kvadratnom metru. Za 1 ha potrebno je od 25 do 40 kg semena. S druge strane, ako se uzgaja u bašti, onda je naravno potrebna znatno manja količina, gde je za desetak kvadrata potrebno oko pedeset grama semena.

Uzgoj u bašti

Spanać je veoma otporna biljka na vremenske uslove, koja uspeva tokom čitave godine i uz pravilno zalivanje i negu se uspešno uzgaja na otvorenom. Biljka najbolje uspeva na umerenim temperaturama, ali može da podnese temperature i do -15 C°, tako da opstaje u raznim vremenskim uslovima na otvorenom ili u bašti. Takođe, spanać ne zahteva mnogo svetlosti

Uzgoj u stakleniku

Spanać se takođe vrlo uspešno može gajiti i u stakleniku, pre svega zbog mogućnosti berbe u ranoj fazi dok ima 5-6 listova i s obzirom na kratku vegetaciju biljke, od 40 do 60 dana. To znači da uzgajanje spanaća u staklenicima može omogućiti tri useva godišnje. Naročito je pogodan za proizvodnju tokom zime, jer dobro podnosi niske temperature.

Za uzgajanje u stakleniku ne preporučuje se navodnjavanje, a takođe ni đubrenje zemljišta stajnjakom.

Uzgoj u saksijama

Spanać takođe može da seje u posudama kao što su tegle, lonci i saksije, a zatim da se rasadi kada dostigne visinu od 5 cm. Moguće ga je saditi tokom cele godine, uz dovoljno svetlosti i vode. Prilikom sađenja u teglama, neophodno je da se na dnu naprave rupe za ceđenje vode.

Tlo

Kada je u pitanju struktura zemljišta koja odgovara sadnji spanaća, pogodno je zemljište sa do 5% humusa i koje ima neutralno do slabo kiselu reakciju (pH 5,5-7,0). Za spanać su takođe pogodna zemljišta koja su bogata kalcijumom.

Klima

Za spanać je najpogodnija umerena klima, a najbrže raste pri temperaturama od 18 do 20°C. Međutim, dosta je otporan i na hladnoću i pojedine sorte mogu podneti do -10°C bez potrebe za preuzimanjem posebne zaštite. Niske temperature doduše mogu da utiču u izvesnoj meri na kvalitet listova koji postaju sitniji i deblji. Količina padavina ima presudnu ulogu u koncentraciji nitrata u lišću spanaća. U sušnim uslovima, količina nitrata u lišću spanaća je manja nego u vlažnim uslovima.

Uzgoj spanaća

Spanać je biljka koja nije zahtevna za uzgoj, koja uspeva tokom cele godine na otvorenom. Naročito je pogodan i za uzgajanje u staklenicima, gde neke od sorti kao što su matador ili viroflej opstaju i bez potrebe za veštačkim grejanjem.

Plodored

Spanać je dobro saditi uz povrće kao što je kupus, krompir, rotkvica, pasulj, paradajz i keleraba. S druge strane, treba izbegavati uzgajanje blitve, cvekle, šećerne i stočne repe na susednim parcelama, zbog opasnosti da se prenesu određene virusne bolesti.

Zalivanje

Spanać je biljka koja voli vlagu i odmah nakon setve se preporučuje da se zemlja dobro zalije, jer će na taj način dobro klijati i brže formirati biljku. Kada je u pitanju održavanje, kod uzgoja se preporučuje zalivanje na svakih 10 do 15 dana. Kako je biljka koja je veoma osetljiva na nedostatak vlage, treba je redovno zalivati u sušnim uslovima kako bi se omogućilo neometano i kvalitetno nicanje.

Đubrenje

Način na koji će se đubrenje vršiti zavisi od zaliha hraniva u zemljištu, ali i od biljnih ostataka prethodne kulture. Prihrana se vrši azotnim đubrivom na dobro obezbeđenom zemljištu sa oko 30 mg fosfora i približno sličnom količinom kalijuma na 100 g zemljišta, i takođe sa od 0,10 do 0,30 % ukupnog azota. Kada je u pitanju srednje obezbeđeno zemljište, ne bi trebalo da se za đubrenje koristi više od 100kg/ha čistog azota.

Potrebno je da se đubrenje azotom krajnje pažljivo sprovede u zavisnosti od pretkulture, sezone uzgajanja, namene spanaća i sorte, zbog mogućnosti prevelikog nakupljanja nitrata u lišću. Spanać se takođe ne đubri stajnjakom, zbog kratke vegetacije.

Razmnožavanje

Spanać se razmnožava busenom ili semenjem. Ukoliko je namenjen za porodične potrebe, dovoljno je desetak busenova, koji se zatim sade u dobro pripremljenu i đubrenu zemlju na razmak od 60 cm.

Održavanje i nega

Iako je spanać dosta nezahtevna biljka, pogodna i za uzgajivače biljaka početnike, postoji određen nivo nege i održavanja koji je neophodan. Nega biljke spanaća se uglavnom sastoji u borbi protiv uobičajenih pretnji po biljku kao što su korov, bolesti i štetočine, i kultiviranju i prihranjivanju.

Održavanje zasada

U toku vegetacije biljke spanaća neophodno je obaviti jedno do dva međuredna okopavanja dok se ne listovi ne razviju tako da zatvore redove. Nakon što se rozeta listova u potpunosti razvije, potreba za okopavanjem se smanjuje. Takođe je neophodno obratiti pažnju na redovno zalivanje i navodnjavanje, pogotovo u sušnim uslovima. S druge strane, navodnjavanje se ne preporučuje prilikom uzgajanja u staklenicima.

Rezidba

Povoljan sklop biljaka se obezbeđuje sa količinom semena, čime se smanjuje potreba za proređivanja biljaka. Za razliku od mašinske setve, proređivanje je uobičajeno kada je u pitanju proizvodnja spanaća u bašti u manjoj razmeri, kada je primenjena ručna setva. U tom slučaju se proređivanje obavlja dva puta - prvi put se ostavlja razmak između biljaka od 5 do 6 cm, a drugi put od 10 do 12 cm.

Berba

Vreme berbe spanaća zavisi od područja, pa se tako u određenim delovima Mediterana bere i zimi, dok se u kontinentalnim područjima tipično bere u rano proleće kada ima 5 do 8 sasvim razvijenih listova. Tokom leta, period berbe je veoma kratak i traje od 2 do 3 dana. Spanać se obično bere pre nego što se pojavi cvetna stabljika. Berba je drugačija i u zavisnosti od namene. Ukoliko je namenjen za tržište, obično se beru cele rozete spanaća, a ukoliko će se upotrebljavati za preradu, kosi se kombajnima. S druge strane, u kućnim baštama za privatnu upotrebu listovi se beru više puta. Prinos spanaća će zavisiti od više faktora kao što su rok setve, kultivara, vremena berbe i ostvarenog sklopa.

Prilikom košenja spanaća, zahvati se manji broj peteljki nego kada je u pitanju berba cele rozete, što ima direktan uticaj na količinu nitrata.

Da bi se smanjila mogućnost prelaska nitrata u nitrite, neophodno je spanać pravilno doraditi za tržište kroz pranje u hladnoj vodi, pakovanje u prikladnu ambalažu i držanje u rashladnoj vitrini. Spanać namenjen za zamrzavanje ili dečiju hranu neophodno je preraditi u najkraćem roku.

Skladištenje

Nakon berbe, spanać se pere hladnom vodom i nakon ceđenja se pakuje u duboke gajbice. Ređe se skladišti u hladnjači pri 0°C, a održivost se u tim uslovima produžuje vitalizacijom, odnosno procesom usporavanja starenja. Najčešće se konzervira zamrzavanjem, a pre zamrzavanja se blanšira da bi se sačuvala boja. U ređim slučajevima moguće je to učiniti kroz sterilizaciju limenkama.

Bolesti i štetočine

Spanać je dosta otporna biljka na većinu bolesti, ali ipak postoje neke bolesti, kao što je plamenjača spanaća koje joj mogu naštetiti.

Plamenjača spanaća

U pitanju je najčešća bolest kojoj je podložna biljka spanaća, iako su neke sorte otpornije od drugih na njeno delovanje. Uglavnom se pojavljuje u ranom jesenjem i zimskom spanaću. Bolest karakterišu fleke na listovima koje su isprva žute boje, dok se kasnije razvijaju tamnije fleke sa ljubičastim nijansama koje se nalaze sa donje strane listova. Listovi na kraju počinju da se uvijaju, suše i otpadaju.

Zbog kratke vegetacije, zaštita biljke se obično ne sprovodi, ali postoje određene preventivne mere koje mogu suzbiti plamenjaču. Pre svega to su mere koje se tiču uzgajanja i nege biljke, kao što je poštovanje plodoreda, ne sađenje biljaka u previše gustom sklopu i odabiru takvih parcela koje onemogućavaju zadržavanje vode. Postoje i određena hemijska sredstva kojima se zaštićuje prskanjem prvobitno seme, a kasnije i biljka nakon nicanja.

Kao što je spanać otporan na mnoge bolesti, tako je i prilično otporan na mnoge štetočine. Ipak, štetočine koje najčešće napadaju biljku spanaća su repin buvač, lisne vaši, muva i grinja spanaća.

Grinja spanaća

U poslednje vreme se na našim prostorima pojavila nova vrsta štetočine koja napada spanać i koja se naziva grinja spanaća (Tyrophagus similis). Uglavnom se pojavljuje u zaštićenom prostoru i napada biljke koje se uzgajaju u staklenicima, oštećujući lišće, naročito u rano proleće ili kasno u jesen. Ova štetočina ulazi u pupoljke, hraneći se mladim lišćem i tada dolazi do pojavljivanja rupica, kao i ostalih deformacija na oštećenim listovima. Suzbijanje ove, kao i drugih štetočina, se obavlja upotrebom insekticida kratke karence poput "mospilana" i "lasera".

Upotreba spanaća

Spanać nazivaju još i "kraljem" povrća zbog svog hemijskog sastava bogatog mineralima i vitaminima. Malobrojne su biljke koje imaju više gvožđa, a takođe je i bogat izvor kalcijuma, cinka, joda, kobalta, fosfora, natrijuma, celuloze i vitamina C. U samo sto grama, spanać sadrži oko 1.400 mg mineralnih sastojaka. Zbog toga se smatra veoma zdravom biljkom koja ima široku upotrebu, kako u medicini, tako u kulinarstvu.

Kuhinja

Spanać je najbolje konzumirati ne kasnije od 8 dana nakon što je ubran. Često se preporučuje da se nakon kuvanja kratko potopi u hladnu vodu, kako bi se očuvala sveža zelena boja listova. Ono što ga razlikuje od mnogog drugog povrća jeste da je zdraviji kada se jede nakon kuvanja, nego kada je u sirovom stanju.

Koristi se za pripremanje čorbi, variva, umaka, pirea i nadeva. Mladi spanać se uglavnom jede kao salata, začinjen maslinovim uljem i sokom od limuna. Lepo se kombinuje uz sir, kuvani krompir, meso, ribu i korenasto povrće. Takođe se može koristiti i za pripremu raznih testenina, a dodaje se u kajganu ili omlet. Smatra se da je dobra namirnica da se jede prilikom dijete, s obzirom da 100 g spanaća sadrži samo 23 kalorije.

Zdravlje

Zbog svog bogatog mineralnog sastava, spanać ima brojne primene u oblasti medicine, a preporučuje se za dobru krvnu sliku, varenje, normalan holesterol, bolju kocentraciju i dobar vid. Smatra se da spanać doprinosi zaštiti protiv kardiovaskularinh bolesti, osteroporoze i kancerogenih oboljenja.

Kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti i zdravlje srca, spanać je dobar izvor folata, vrste vitamina B. Ovaj vitamin je naročito značajan za smanjenje nivoa homocisteina, što je sastojak za koji se veruje da ukoliko je prisutan u visokoj koncentraciji u krvi, povećava mogućnost srčanog udara. Za srce je takođe značajan magnezijum koji je itekako prisutan u spanaću i pomaže pri održavanju normalnog pritiska.

Čaj od spanaća je naročito dobar za poboljšanje rada jetre, organa za varenje i bešike. Dovoljno je šaku spanaća preliti sa dva decilitra ključale vode, pustiti da odstoji 10 minuta a zatim procediti popiti tri puta dnevno pre svakog glavnog obroka.

Vitamin K je takođe bitan sastojak spanaća i pomaže pri očuvanju zdravlja kostiju, jer je neophodan za pravilan proces mineralizacije kostiju.

Zanimljivosti

Spanać potiče iz oblasti zapadne i centralne Azije, današnjih Turkmenistana, Irana i Avganistana. Spanać je sa tih prostora, tačnije iz Persije, dospeo u Kinu u 7. veku, kao dar poslat od strane kralja Nepala. U Kini ga i dalje zovu "persijski zeleniš". U Evropu ga u 12. veku prenose Mavari prilikom opsade Španije, odakle se širi u Englesku i Francusku u 14. veku. Proširuje se uspešno i na tlo Amerike. Tokom Prvog svetskog rata, povređenim francuskim vojnicima se davalo vino pomešanom sa sokom od spanaća kao način da se smanji krvarenje.

Spanać se naročito povezuje sa crtanim junakom Popajem, čija neverovatna snaga potiče baš upravo od spanaća. To je dovelo do toga da se mnogi pitaju da li je ovo zasnovano na činjenicama, ili je pak samo izmišljeno zarad crtanog filma. Međutim, naučnici sa švedskog "Karolinska" instituta su nedavno utvrdili da se mišići zaista mnogu znatno ojačati uz svakodnevno konzumiranje spanaća.

Još jedna zanimljivost je da, iako je spanać relativno lako uzgajati, a mnogo je koristan za zdravlje ukoliko se redovno unosi, Evropljani su dugo pružali otpor prema tome da uvrste spanać kao redovnu namirnicu u svojim salatama. S druge strane, stanovništvo Amerike je pokazalo veću ljubav prema spanaću i koristilo ga u svojim salatama od početka. U SAD se 26. marta obeležava dan spanaća.

Zanimljivo je i da kad se uporedi količina gvožđa u 100 g spanaća i 100 g burgera od junećeg mesa, više gvožđa se nalazi u sastavu spanaća nego mesa.

Foto: Devanath / Pixabay