Blitva (lat. Beta vulgaris ssp. Cicla) vodi poreklo iz Sredozemlja, a nastala je od divlje repe. Dvogodišnja je biljka, vrlo slična cvekli. Za ishranu se koriste listovi, a mogu i lisne drške. Listovi sadrže visok udio vitamina C, kao i karotina.
Koren blitve je vretenast, sa slabo razvijenim bočnim žilicama, dok glavni koren prodire do 50 cm dubine. Glavna masa korenovog sistema se nalazi u oraničnom sloju. Stablo je jako reducirano i čini prelaz između korena i rozete lišća. List blitve je srebrnasto zelene boje. Liska je dugačka između 20 - 30 cm.
Lisne drške su sočne, sa upadljivom glavnom nervaturom, bledo zelene, žutozelene ili crvenkaste boje. Generativne organe obrazuje u drugoj godini i identični su generativnim organima cvekle.
Sorte blitve
Postoje dve osnovne sorte blitve. Kulture sa širokim i mesnatim, talasastim liskama, među koje spada i najčešće gajena sorta - srebrnolisna blitva, kao i sorte sa upečatljivom crvenom drškom - crvena blitva.
Srebrnolisna blitva
Sorta se odlikuje širokim listovima i dugim mesnatim drškama bele boje. Setva se vrši od početka marta do kraja aprila, na rastojanju od 20x20 cm, na dubini od oko 3 - 4 cm. Prilikom berbe skidaju se prvo spoljni listovi, što nadalje omogućava normalan rast i razvoj unutrašnjih listova u rozeti.
Crvena blitva
Crvena blitva ili rabarbarasta blitva se odlikuje upečatljivom crvenom drškom i nervaturom i zelenim listom. Ova sorta razvija dubok i razgranat korenov sistem, pogotovo u oraničnom sloju, sa zadeljanim gornjim delom. Ovaj sortiment spada u grupu kultivara sa kraćim i tanjim lisnim drškama, i blago talasastih listova.
Uzgoj blitve
Što se uzgojnih uslova tiče, blitva nema posebnih zahteva što se tiče toplote i svetlosti. Dobro podnosi niske temperature koje mogu da se jave početkom proleća, kao i visoke letnje žege, sa visokim temperaturama i niskom vlažnošću vazduha. Što se tiče zemljišta, zahteva duboka, plodna i strukturna zemljišta, sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Na našem podneblju daje dobre prinose i može da se gaji bez navodnjavanja, mada najbolje rezultate daje u kontrolisanim uslovima sa navodnjavanjem.
Plodored
Kao i mnoge kulture, blitva ne podnosi gajenje u monokulturi. Zbog toga je veoma važno ustanoviti dobar plodored sadnje i kulture sa kojima se blitva dobro slaže. Ukoliko blitvu gajimo u intenzivnom uzgoju na otvorenom polju, dobri predusevi su strna žita, leguminoze, kao i rane okopavine, kao što su krompir, rotkvica, crni luk i beli luk.
Loši predusevi za blitvu je sortiment iz porodice Beta Vulgaris, odnosno cvekle. Blitvu uz poštovanje plodoreda možemo uspešno gajiti uz sve vrste pasulja, zelene salate, biljaka iz familije kupusnjača, krastavaca i paradajza. A uspešno se gaji i uz mnoge vrste aromatičnog i začinskog bilja, kao što su žalfija, nana, majčina dušica, neven, koji svojim mirisom i atraktivnim svojstvima privlače štetočine, čime pospešuju proizvodnju i umanjuju rizike pojave bolesti na blitvi.
Zalivanje
Kao što smo već naglasili, ukoliko se blitva gaji na plodnom zemljištu, kao što je černozem, dobro podnosi uticaje spoljašnjih faktora, kao što su visoke temperature i niska vlažnost vazduha, koja se javlja u letnjim mesecima. Ipak, najbolji kvalitet i najveći prinos se dobija u kontrolisanim uslovima uzgoja, gde je potrebno sprovesti sistem za navodnjavanje. Najveće potrebe za vodom su u fazi intenzivnog porasta, kad se razvija bujna lisna rozeta. Dovoljne količine vode u tom periodu značajno utiču i na sam kvalitet lista.
Đubrenje
Što se tiče potreba blitve u hranljivim materijama, potrebno je pre sadnje u zemljište uneti 80 - 100 kg fosfora po hektaru, 50 - 100 kg kalijuma, kao i azot u količinama od 100 - 150 kg po hektaru. Azotna đubriva treba unostiti više puta, kao dodatnu prehranu u 3 - 4 navrata godišnje, a posle berbe spoljnih listova blitve. Što se organskog đubriva tiče, pre sadnje je potrebno uneti 20 - 40 tona stajskog ili drugog organskog đubriva po hektaru. Ova vrsta đubriva je pogotovo važna ukoliko se sorta gaji na peskovitom i prozračnom zemljištu, kako bi se poboljšala njena struktura.
Što se tiče dodatne prihrane blitve, ona treba da se obavi u fazi 6 - 8 listova. Može da se primeni klasično prihranjivanje, odnosno dodavanje azotnog đubriva u zemljište, a može se izvršiti i folijarna prihrana, odnosno preko lista. Ukoliko se odlučimo za folijarnu prihranu, tretman treba obaviti po tihom vremenu i oblačnom danu, ali uvek pod jakim pritiskom, da bi se list što bolje nakvasio. Folijarna prihrana je i do sedam puta efikasnija, pogotovo u fazi intenzivnog razvoja biljke od prihrane preko korena.
Razmnožavanje
Kao što je već napomenuto, blitva druge godine rasta razvija generativne, odnosno reproduktivne organe. Na kraju svog razvitka daje seme, koji je najčešći način sadnje blitve, odnosno, blitva se i u intenzivnom i u ekstenzivnom povrtarstvu najčešće sadi direktno iz semena.
Međutim za ranu proizvodnju blitva može da se gaji i iz rasada, koji se gaji u zatvorenim i strogo kontrolisanim uslovima, sa temperaturom većom od 15°C. Biljka se presađuje sredinom aprila, u fazi 3 - 5 listova.
Zemljište
Što se orijentacije zemljišta tiče, blitvi odgovaraju sunčana i blago senovita zemljišta. Blitvi, kao i svim sortama iz porodice Beta, najviše odgovaraju zemljišta sa visokim sadržajem humusa, kao što je černozem ili crnica. Koja, kao što sam naziv govori, se odlikuju crnom bojom, visokim sadržajem humusa- u određenim delovima i preko 3%. I njima nije potrebno poboljšavati karakteristike dodatnom humifikacijom ili kalcifikacijom.
Drugi, vrlo rasprostranjem tip zemljišta predstavlja aluvijalno zemljište. Ono je najrasprostranjenije duž većih vodenih tokova. Sastoji se od rečnih nanosa, i mulja koji se nataložio tokom izlivanja reka iz svojih korita. Predstavlja, takođe izuzetno plodno tlo, pogodno za razvoj svih ratarskih i povrtarskih kultura.
Na našim prostorima se mogu naći i vrlo su rasprostranjena peskovita zemljišta ili peskuše. Ovaj tip zemljišta karakteriše niska plodnost, nizak sadržaj humusa, i slab vodno-vazdušni režim. Međutim veoma dobro reaguju na poboljšavanje kvaliteta putem dodavanja gline, treseta, humifikacijom i kalcifikacijom. Veoma dobra agrotehnička mera je dodavanje organskog đubriva, kao i komposta, koji umnogome može da promeni kvalitet peskovitog zemljišta.
Klima
S obzirom na sve veću popularizaciju i primenu blitve u ishrani, postoji i sve veći sortiment blitve i areal gajenja. Veoma dobro uspeva u primorskim predelima, u blagoj klimi, gde može da se gaji, i bere u toku čitave godine. Pojavom novih sorti i selekcijom sortimenta, imamo i blitvu koja daje visoke prinose, i može vrlo uspešno da se gaji i u umereno kontinentalnoj klimi nizijskih predela.
Sadnja blitve
Seje se od ranog proleća - kraj marta - do sredine juna meseca za letnju i jesenju potrošnju, dok se za konzumaciju u rano proleće seje u avgustu i septembru prethodne godine.
Sadnja iz semena
Blitva se najčešće gaji direktnom sadnjom iz semena. Prilikom sadnje na otvorenom polju, sadi se na međurednom rastojanju od 30 - 50 cm, dok je rastojanje između biljaka u redu 20 - 30 cm, odnosno 5 - 9 biljaka po kvadratnom metru. Potrošnja semena, ovom tehnologijom gajenja, iznosi 15 - 20 kg po hektaru.
Sadnja iz rasada
Ukoliko se blitva gaji iz rasada, dobijenog iz staklenika ili plastenika, presađuje se na otvoreno polje polovinom aprila, u fazi 3 - 5 listova.
Sadnja u zatvorenom prostoru
Iako manje zastupljeno na našim prostorima, blitva može vrlo uspešno, i to tokom cele godine da se gaji u zatvorenom prostoru, odnosno staklenicima i plastenicima. Ovaj vid proizvodnje može posebno zanimljiv da bude malim i srednjim gazdinstvima, pošto se u ovako kontrolisanim uslovima mogu opredeliti i za bio proizvodnju, odnosno za proizvodnju organske blitve.
Tehnologija proizvodnje se ne razlikuje od proizvodnje na otvorenom polju, s tom razlikom, da ukoliko se gaji u zatvorenom prostoru blitva može da daje prinos tokom cele godine. Zbog svoje otpornosti na niže temperature tokom zime, preporučuje se uzgoj srebrnolisne širokolisne blitve.
Kao i druge biljke iz porodice Beta, ima visoke zahteve za vlagom, pogotovo dok se ne razvije korenov sistem. Vodni režim može veoma lako da se uspostavi sistemom navodnjavanja kap po kap. S obzirom na metodologiju proizvodnje, kontrola štetočina u zatvorenom prostoru je mnogo lakša, nego prilikom uzgoja na otvorenom polju, što je još jedna od prednosti koju treba uvažiti prilikom opredeljivanja za konvencionalnu ili organsku proizvodnju.
Sadnja u saksijama
Iako ovo nije veoma zastupljen metod sadnje i proizvodnje blitve, ona se takođe vrlo uspešno može gajiti u urbanim sredinama, u saksijama za cveće. Ovakva sadnja se najčešće vrši iz rasada, dok je od agrotehnike potrebno ispoštovati plodno zemljište. Pogodno zemljište je isto ono humificirano tlo koje se koristi i za uzgoj cveća.
Održavanje i nega
Za bolji prinos blitve poželjno je redovno kopati gredice, uklanjati korov, povremeno ih zalivati, po potrebi ih proređivati i pleviti tokom cele godine, trgajući samo spoljne listove. U nastavku pročitajte najbitnije informacije kako održavati zasade i kultivisati blitvu za što veći prinost.
Održavanje zasada
Što više čupate listove blitve, to će brže i lepše rasti. U suprotnom, ako lišće nije pocepano, ide u cvet. Vrlo je štetno čupati celu stabljiku zajedno sa korenom. U održavanje zasada takođe spada redovito proređivanje i kultiviranje.
Od mera nega koje se sprovode u zasadu, neophodno je obaviti 2 - 4 međuredna kultiviranja, kao i okopavanja, koja imaju višestruki značaj i ulogu, odnosno tom agrotehničkom merom se poboljšava vazdušni režim zemljišta, kao i neinvazivno smanjenje trave ili korova, koji mogu dodatno da troše resurse zemljišta i time smanje prinos gajene kulture. Okopavanje, ili međuredno kultiviranje je neophodno uraditi posle većih padavina u letnjem periodu, gde može doći do stvaranja pokorice. U tim uslovima biljka ne moze da koristi hranljive materije iz zemljišta, kao ni dovoljne količine vazduha.
Proređivanje
Nakon sadnje, a u fazi 1 - 2 lista je neophodno izvršiti proređivanje blitve, jer ukoliko se seje neutralno seme, obično se desi da iz jednog klupka raste više biljaka. Proizvođači iz mediteranskog područja obično ne vrše proređivanje blitve u fazi 1 - 2 lista, ukoliko se radi o prolećnoj sadnji, nego sačekaju da se razvije na 5 - 6 listova, te je onda beru i prodaju kao mladu blitvu.
Berba
U zavisnosti od vremena i načina sadnje, blitva može da se bere već nakon 60 dana od dana sadnje, odnosno 30 dana nakon presađivanja. Kod potpuno zrelih i razvijenih biljaka, prvo se beru potpuno razvijeni i neoštećeni spoljašnji listovi biljne rozete. Na ovaj način se u uslovima kontinentalne klime mogu obaviti 3 - 5 berbi u periodu od 2 meseca, dok se u priobalnim područjima berba može produžiti i do 6 meseci.
Prilikom intenzivnog gajenja na otvorenim poljima, na velikim površinama, blitva može i da se kosi kombajnima za otkos spanaća. U tom slučaju, prilikom sadnje se ostavlja gušći sklop biljaka 15 - 20 biljaka / m2.
Uz primenu adekvatnih agrotehničkih mera, navodnjavanjem i prihranjivanjem, na ovaj način se može dobiti do 2 - 3 otkosa godišnje. U zavisnosti on načina i uslova gajenja, usev blitve može da donese prinos od 30 - 60 t / ha. Veoma je nužno da proizvođači blitve imaju razgranatu mrežu kupaca, iz razloga što blitva brzo gubi na vlazi i na svežini, a samim tim i na težini.
Skladištenje
Po potrebi blitva može da se skladišti i u hladnjačama na temperaturi od 0ºC, i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 - 95%, u periodu od 7 - 12 dana. Ukoliko ne postoji mogućnost da se blitva prodaje i konzumira u svežem stanju, jedan od načina konzervacije je i zamrzavanje blitve u roku od 24 sata nakon berbe, kako bi se očuvala njena svežina i svi neophodni hranljivi sastojci.
Faza mirovanja
Ukoliko se blitva ne gaji za konzum, nego za proizvodnju semenskog materijala, koji daje u drugoj godini razvoja, biljka u toku zimskog perioda prolazi kroz fazu mirovanja. U tom periodu nije potrebno vršiti bilo kakve dodatne agrotehničke mere.
Bolesti
Među bolesti koje napadaju blitvu spadaju pepelnica, plemenjača i lisna rđa, a u nastavku saznajte kako se rešiti koje bolesti.
Pepelnica
Pepelnica (lat. Erysiphe betae) se javlja najčešće u primorskim krajevima, gde može biti veoma čest uzrok bolesti. Javlja se kao morfološka promena na listovima biljaka, koja ukoliko se ne tretira na vreme može veoma brzo da se proširi na ostatak zasada, u uslovima povećane vlažnosti vazduha i temperature od 15 - 30ºC. Ukoliko se ne odreaguje na vreme mogu da izazovu štetu i do 25% od ukupnog zasada, a ukoliko se ostavi netretirano, listovi postaju neadekvatni za konzum. Zaštita i tretman blitve prilikom suzbijanja pepelnice se vrši sistemičkim fungicidima širokog spektra delovanja.
Plamenjača
Iako je ova bolest prilično raširena na svim kulturama i sortama, na blitvi se ne ispoljava često, a samim tim i ne nanosi veliku štetu. Od morfoloških promena, na licu lista se primećuju promene u vidu žutih pega neravnomernih oblika i veličine. U zasadima sa jačom infekcijom dolazi do skupljanja i uvijanja listova, koji na kraju požute i otpadnu. Da bi se ispoljila infekcija potrebno je da se zadovolje određeni klimatski preduslovi:
- povećana vlažnost vazduha - infekcija se vrlo često javlja posle kiše
- da je oblačno
- da se rosa zadržava duži vremenski period na biljkama
- da se noćna temperatura kreće u rasponu od 10 - 12°C, a dnevna od 20 - 22°C
- plamenjača se veoma uspešno suzbija sistematskim i kontaktnim fungicidima.
Lisna rđa
Prilikom zaraze useva lisnom rđom dolazi do pojave crvenkasto mrkih uredosorusa, koji se nalaze sa obe strane lista. Jako obolelo lišće se odlikuje po tome što postaje hlorotično i odumire, a u jakim infekcijama dolazi do potpune defolijacije biljke. Najveći problem za gajene sorte u našim krajevima je jak vetar, koji može da raznosi spore lisne rđe na velike udaljenosti i da čini štetu velikom broju useva.
Fungicidi poput ditiokarbamata su nedovoljno efikasni u slučajevima jake infestacije, dok je sistemični fungicid oksikarboksin umereno efikasan. U grupu efikasnih fungicida, koji mogu da spreče jaku infekciju lisne rđe su propikonazol, difekonazol, triadimenol, i triadimefon.
Štetočine
Od štetočina koje se javljaju u zasadima najčešći su crna repina vaš i zelena vaš. Iako nisu toliko česte na blitvi, mada je crna repina vaš jedna od narasprostranjenijih biljnih vaših, njihove kolonije je ipak moguće uništiti, a u nastavku doznajte kako.
Crna repina vaš
Spada u veoma polifagne vrste štetočina, odnosno razvija se na mnogobrojnim kulturnim i samoniklim biljkama. U našoj zemlji je jedna od najrasprostranjenijih biljnih vaši, i jedan od najčešćih prouzrokovača bolesti. Kao što sam naziv kaže, vaš je crne boje, dužine beskrilnih jedinki od 1,5 - 3 mm, a krilatih jedinki od 1,3 - 2,6 mm. Naseljava sve nadzemne delove biljaka, mada najbrojnije kolonije razvija na naličju listova. Hrani se isisavanjem biljnih sokova, što za posledicu ima diskoloraciju i kovrdžanje lista biljke, što na kraju rezultira ometanju razvoja biljke i smanjenju prinosa. Infestacija crne repine vaši, može dovesti do infekcije gljivom čađavicom što ima za posledicu da napadnuti biljni organi poprimaju crnu boju. Neophodno je da se crna repina vaš suzbija čim se primete prve kolonije. Suzbijanje se može vršiti sistematskim insekticidima.
Zelena vaš
Ima širok areal rasprostiranja. Štete na usevima nanose i larve i adultni oblici, isisavanjem biljnih sokova, a značajne su i indirektne štete koje nanose usevima u obliku viroza koje prenose. Beskrilne vaši su ovalnog oblika i duge su oko 2mm, dok su krilate jedinke dužine od 1,9 - 3,3 mm. Odrasli i larve sišu sokove iz lista, pupoljka i cveta, a indirektno stvaraju i velike količine medne rose, na kojima može da se razvije čađavica. Suzbijanje lisne vaši se vrši redovnim prskanjem insekticidima, kao i indirektno sadnjom vetrozaštitnih pojaseva oko useva, ili sadnjom takozvanih biljaka atraktora, biljaka sa jakim mirisom, poput nevena, koji će svojim mirisom i aromatičnim svojstvima da privlače lisne vaši, kao i predatore lisnih vaši, poput bubamare, koja predstavlja jedan od najvećih prirodnih neprijatelja zelenih lisnih vaši.
Skočibube
Odrasli oblici se javljaju tokom proleća i leta, a aktivni su uglavnom u toku noći. Najveće štete prave na vegetativnim delovima biljaka, i prilikom veće infestacije mogu da pojedu značajne količine vegetativne mase, čime utiču na smanjenje prinosa. Da bi se izbegla veća infekcija i naseljenost skočibuba, neophodno je izvršiti sve neophodne agrotehničke mere, na prvom mestu je plodored. Hemijsko suzbijanje u polju se vrši početkom aprila meseca, sistematskim insekticidima.
Upotreba blitve
Zbog svojih izuzetnih nutritivnih svojstava, blitva se može koristiti u makrobiotici i kao nezaobilazni deo dijeta, jer 100g blitve sadrzi svega 20 kcal. Blitva je bogata vitaminom A, vitaminom C, vitaminom K i vitaminom E, kao i vitaminima B kompeksa. Od minerala koje možemo naći u blitvi izdvajaju se: kalcijum, gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, natrijum i cink.
Kulinarstvo
Mladi listovi blitve se najčešće koriste u sezonskim salatama, u kombinaciji sa drugim povrćem, dok se zreli listovi blitve koriste u raznim varivima, i drugim kuvanim jelima od povrća. Priprema se slično kao spanać, ali je takođe izuzetno prikladna za savijanje sarmi, kao i za pripremu raznih pita savijača, slanih torti, a u salatama se preporučuje začinjena hladnim maslinovim uljem.
Medicina
Jedan od najvećih benefita konzumacije blitve je prirodna sposobnost da reguliše nivo šećera u krvi, tako da se preporučuje osobama koji imaju problema sa dijabetesom.
Zbog velike količine vitamina K koji se nalazi u blitvi, možemo reći da je veoma korisna za jačanje skeletornog sistema, jer vitamin K sprečava delovanje čestica koje je štetno za kosti. Vitamin K se tokom probave pretvara u oblik vitamina koji aktivira protein u kostima. Zbog toga i naravno prisustva kalcijuma u blitvi, ona je korisna za formiranje kostiju i zuba i kao takva se preporučuje trudnicama i dojiljama.
Opšte je poznato da vitamin A dobro utiče na vid, a s obzirom da je blitva bogata beta karotenom, možemo zaključiti da ima benefita i u okularnom sistemu. Vitamin A jača imuni sistem, samim tim čini organizam otpornijim na razne infekcije, kao i upale respiratornog sistema (grip, prehlada, bronhitis...). Pored toga sadrži i supstance lutein i zeaksantin koje štite naše oči na taj način što povećavaju koncentraciju pigmenta u zenicama.
Zbog velike količine gvožđa i folne kiseline korisna je u lečenju anemije.
Blitva pospešuje bolje varenje hrane, sprečava hemoroide, reguliše loš holesterol u krvi, podstiče bolje funkcionisanje jetre i žučne kese, ublažava simptome gihta.
Pored svega navedenog blitva se koristi i u tradicionalnoj medicini za oblaganje rana, dok se obarena blitva može koristiti i kao antibiotik.
Upozorenje: zbog prisustva velike količine oksalata, osobe koje pate od kamena u bubrezima, ne smeju da je konzumiraju u velikoj količini.
Kozmetika
Upoznati sa benefitima koje blitva ima u medicini, našla je upotrebnu vrednost i u kozmetici. Postoje nekoliko krema na bazi blitve, koje se koriste za negu lica, antigljivična krema, zatim krema za rast i jačanje noktiju, za negu korena i rast kose.
Istorija
Blitvu je prvi put opisao Karl Line 1753 godine. Svoju taksonomiju je menjala nekoliko puta, i klasifikovana je kao podvrsta cvekle. Može se reći da je blitva kultivisani rođak morske repe, koja se prvi put susreće u priobalnim delovima Mediterana, Atlantika i severne Afrike.
Zanimljivosti
Blitvu grčki filozof Aristotel pominje još u IV veku pre nove ere, a nešto kasnije ovo povrće biva cenjeno kod Rimljana i Grka zbog svojih lekovitih svojstava.
Iako spada u porodicu repe, njen koren nije jestiv.
Ostavite odgovor