Limeta

Limeta (lat. Citrus x aurantifolia) je biljka koja pripada citrusima ili agrumima, rodu iz porodice Rutaceae, i potiče iz jugoistočne Azije. Obično rastu tokom cele godine, manje su i okruglije od limuna.

Smatra se da je reč o hibridu nastalom ukrštanjem kedra i limuna, mada se mnogi naučnici ne slažu sa tom idejom. Iako vrlo slična limunu, limeta je manje oštra po ukusu, ali sadrži i manju količinu C vitamina.

Limeta naraste do 4-5 m visine i spada u grupu zimzelenih stabala koje često doživi i do 150 godina. Smatra se da do 12. godine starosti daje najbolje rezultate. Biljka je samooplodna zato što se na stablu nalaze muški i ženski cvetovi.

Nekada davno, limetu su mornari koristili protiv skorbuta. U današnje vreme, limeta se najviše gaji u zemljama Južne Amerike, naročito u Meksiku i Indiji.

Vrste limete

Florida

Najpoznatija vrsta limete je persijska limeta ili poznata kao "Florida" (Citrus x latifolia). Ova vrsta ima veoma krupne plodove, tanku koru i skoro nikakve semenke.

Druge vrste "zelenog limuna" su još: mandarinina limeta (Citrus limonia), kafir limeta (Citrus hystix), nekoliko australijskih limeta, španska limeta (Melicoccus bijugatus), slatka limeta (Citrus limetta), palestinska slatka limeta (Citrus limettioides) i mošusna limeta (X Citrofortunella mitis).

Meksička limeta

Meksička limeta (Citrus aurantifolia) visine je oko 1 m je neobičan citrus sa sitnijim listovima, providnije i niže krošnje. Cvetovi pristižu u talasima, sitniji su nego kod ostalih citrusa. Cveta više puta tokom godine. Karakteristično za prve plodove je to da su jajolikog oblika, veličine manjeg oraha i stižu tokom rane jeseni.

Persijska limeta

Persijska limeta (Citrus latifolia) je zimzeleni grm srednje veličine, gotovo bez trnja, sa svetlo zelenkastim stablima. Potiče iz zapadne Azije. Voli mesta koja su stalno osunčana.

Raste 4,5-6 m visine i postaje bledo žut kad sazri. Aromatična je, sočna, kisela, sa debljom korom. Cvetovi i plodovi se pojavljuju tokom cele godine, ali su zimi najzastupljeniji na severnoj hemisferi.

Ova biljka se lako uzgaja u plodnim zemljištama . Potrebno je redovno zalivati, ali ne podnosi poplavna ili zasićena tla. Treba se đubriti bar četiri puta godišnje sa višenamenskom formulom ili specijalnim djubrivom. Zasadi se posipaju u krevetima ili saksijama sa 2,5 cm organskog materijala, poput mlevene kore.

Razmnožava se margotiranjem (reznicu "nateramo" da pusti korenje pre nego je odrežemo od matične biljke), semenkama i ožiljavanjem.

Mandarinina limeta

Mandarinina limeta (Citrus limonia) može biti gorka ili slatka, ali se samo gorka verzija proizvodi u komercijalne svrhe. Dve najpoznatije sorte su Eureka i Lisbon. Može biti I idealna kućna dekoracija.

Radi se o tropskoj biljci koja uspeva u krajevima gde nema mrazeva. Standardne je patuljaste veličine, velikih zelenih listova i velikih cvetova. Samo oko 2% cvetova rađa plodove. Kod berbe vodite računa da su plodovi teški za svoju veličinu i da su svetlo žute boje.

Kafir limeta

Kafir limeta (Citrus hystix) je citrusno voće poreklom iz tropske jugoistočne Azije i južne Kine Njegovo voće i listovi koriste se u kuhinji jugoistočne azije, a koristi se i esencijalno ulje. Kora i usitnjeni listovi daju intenzivan citrusni miris.

Kafir limeta je trnovit grm, visok do 11 metara, sa izrazito oblikovanim "dvostrukim" lišćem. Plod je hrapav i zelen, sazreva do žute boje; odlikuje ga izbočena spoljašnjost i mala veličina.
Listovi i kora su delovi biljke koji se najčešće koristi, sveži, osušeni ili smrznuti. Listovi se široko koriste u tajlandskoj, laoškoj, vijetnamskoj, indonežanskoj i kambodžanskoj kuhinji. U Kambodži se čak celokupan plod voće kandira. Sok i kora koriste se još u tradicionalnoj azijskoj medicini.

Prstenasta limeta

Prstenasta limeta (Citrus australasica) može se naći u tropskim šumama Istočne Australije. U vidu malog drveta (žbun).

Popularna je zbog oblika svojih plodova, koji podsećaju na prste. Oni su ovalni i cilindrični i mogu dostići dužinu do 10 cm (prečnik 2-3 cm). Plodovi su teški oko 120-150 grama sa tankom kožicom.

Zanimljivo je da ova biljka može imati najrazličitije boje, uključujući zelenu, crvenu, narandžastu, žutu, braon, ljubičastu, bordo, pa čak i crnu. Mesnati deo ploda se sastoji iz mnogo okruglih delova, koji su veoma sočni (poput nara). Ukus mesnatog dela je kiselkast i podseća na ukus obične limete.

Ne bi trebalo da bude direktno izložena jakoj sunčevoj svetlosti. Česta je meta osa i gusenica. Kora se koristi kao začin a sadržaj kalijuma u ovoj limeti čini da ona bude korisna kod oboljenja kao što su osteoporoza, dijabetes i visok krvni pritisak.

Španska limeta

Španska limeta (Melicoccus bijugatus) se najčešće može sresti u tropskim predelima, posebno u Centalnoj i Južnoj Americi, kao i u nekim delovima Afrike.

Visoko drvo sa debelim listovima. Lišće najviše opada u proleće tokom kišnih perioda, jer za samo 3 sata mogu izrasti novi listovi i cvetovi. Već krajem drugog ciklusa od 24 sata svi stari listovi padaju na zemlju, stvarajući sloj nalik na tepih.

Može se gajiti kao sobna biljka i nije previse zahtevna.

Španska limeta se razmnožava putem semena, koje može da klija u periodu od 2-3 sedmice. Potrebno je da se zasadi u veliku duboku saksiju. Uspeva na sobnoj temperature od 25°C i više. Daje plodove od 3-5 godine starosti. U kućnim uslovima, špansku limetu bi trebalo orezivati zarad formiranja malog stabla.

Plod je velik i žute boje. Semenke ove limete mogu se peći i tako konzumirati. Plodovi su kiseliji od ploda obične limete.

Španska limeta je niskokalorično i dijetetsko voće. Ne sadrži holesterol, natrijum i masti. Odličan je izvor vlakana i može poboljšati varenje.

Slatka limeta

Slatka limeta (Citrus limetta) poznatija je kao mousambi i rodom je iz južnih regiona Irana a uzgaja se i u mediteranskom basenu, a nastala je ukrštanjem citrona i gorke narandže.

Radi se o malom drvetu, nepravilnih grana i glatke, smeđe-sive kore. Cvetovi su beli, širine 2-3 cm). Plodovi su ovalni i zeleni, dok zreli idu ka žutoj boji. Kora je bela i debljine oko 5 mm.

Slatka limeta raste u tropskom i suptropskom podneblju. Počinje plodonošenje sa 5-7 godina, a vrhunac proizvodnje sa 10-20 godina.

Kao i većina citrusa, sladak plod se mora ubrati kad potpuno sazri. Veličine je teniske lopte i sjajnog zelenkasto-žutog sjaja. Zrelost se proverava nežnim grebanjem ploda noktom. Prezreo plod je gust i zgužvan, sa suvom, sunđerastom kožom.

Palestinska slatka limeta

Palestinska slatka limeta (Citrus limettioides) je manje kisela varijanta ovog voća. Postoje dve vrste slatke limete, "palestinska" i "meksička". Najčešća, palestinska je duguljastog do gotovo okruglog ploda sa zaobljenim dnom. Kora je narandžasto-žuta kada je zrela, tanka i glatka, sa vidnim uljnim žlezdama. Unutrašnja pulpa bledo je žuta, segmentirana (10 segmenata), s malo kiseline i blago gorkog ukusa. Stabla su velika, grmasta i tvrđa od običnih limeta.

Slatke limete mogu se uzgajati u vrtu ili u posudama sve dok su sobne temperature 10°C ili više.

Mošusna limeta

Mošusna limeta (X Citrofortunella mitis) poznata je kao narandžasta kalamondina. Hibrid je vrsta u dva različita roda, što je neobičnost u biljnom svetu. Citrus reticulata (mandarina) je ukrštena sa Fortunella margarita (Nagami kumkuat) da bi se stvorio mali voćni hibrid sa labavom kožom i vrlo gorkom pulpom. Ovaj hibrid filipinskog porekla može preživeti nekoliko stepeni mraza, zbog čega je zastupljen u Suptropskom pojasu.

Uzgoj limete

Sve sorte limete se mogu uspešno uzgajati u formi stabla ili živice. Najviše joj odgovara tropska klima i visoka vlažnost vazduha.

Plodored

Odgovara mu blizina kumkvata, ali se svakoj biljci treba dati dovoljno prostora za grananje.

Zalivanje

Limetu je potrebno zalivati kada je oko korena zemljište suvo u prečniku 8-10 cm. Mladim biljkama, u prve dve godine, radi ubrzanog rasta će biti potrebno češće zalivanje, bar jednom nedeljno. Ne sme se preterano zalivati jer ne podnosi višak vode.

Ishrana

Obično se preporučuje korišćenje specijalizovanih đubriva koji su namenjeni agrumima, odnosno citrusima. Djubrenje je najbolje obavljati uravnoteženim, sporo otpuštajućim đubrivima.

Razmnožavanje

Kalemljenje je osnovni način za razmnožavanje citrusa. Za kalemljenje se koriste podloga, odnosno biljka, na koju se kalemi. Sibirski limun (Poincirus trifoliata ) ima sve potrebne kvalitete kako bi se na njemu lako održala i dugo živela biljka nekog od gajenih citrusa. Može proći i samo jedna godina nakon kalemljenja i pojaviće se prvi cvetovi, kasnije i plodovi.

Ožiljavanje je jednostavan način razmnožavanja citrusa. Grančica duga svega desetak centimetara je u stvari reznica ili pelcer. Potrebno je da grančica da bude sveža i zdrava i da ima samo 3-4 lista na vrhu. Pelcer treba umočiti u fitohormon, zasaditi ga u vlažan humus i obavezno poklopiti providnom plastičnom posudom. Potrebna su 2-3 meseca kako bi biljka stvorila koren, kako bi joj izrasle nove grane i listovi kada treba skinuti plastiku, a biljku svakodnevno orošavati.

Zemljište

Koren limete teško podnosi preveliku količinu vode u zemljištu pa je s toga potrebno da je zemljište dobro drenirano. U suprotnom, dolazi do njegovog truljenja. Dodavanjem peska i organske materije mogu se poboljšati svojstva zemljišta ukoliko postoji opasnost od prevelikog nakupljanja vode u njemu.

Temperatura

Tropska i suptropska područja optimalna su za gajenje ove biljke. Ako se limete uzgajaju u tropskim područjima, zadržavaju zelenu boju ploda sve do zrelosti. U slučaju ako je limeta ostavljena na nezaštićenom i hladnom području, plodovi tada poprimaju žutu boju. Baš iz tog razloga se uzgoj u hladnijim područjima ne preporučuje.

Sadnja limete

Limeta je vrlo osetljiva na mraz, pogotovu tokom sađenja. U isto vreme, predugo izlaganje direktnom sunčevom svetlu, prouzrokovaće oštećenja na lišću i kori. Kao preventivnu meru kod opekotina, za zaštitu stabla preporučljivo je vezivanje novinskog papira oko stabla.

Sadnja iz semena

Semenku je preporučljivo sušiti nekoliko dana na sobnoj temperaturi, nakon toga pronaći manju saksiju, veličine čaše za jogurt. Saksiju treba ispuniti zemljom za cveće, zaliti je, a zatim na sredini saksije napraviti udubljenje od 1 cm i zasejati semenke (1-2). Već nakon desetak dana seme će isklijati. Pogoduje mu osvetljeno mesto kraj prozora i na temperaturi koja nije niža od 18°C.

Uzgoj na otvorenom

Po otpornosti na niske temperature zauzima predzadnje mesto među agrumima. Zbog toga se u uslovima u kojima vlada suptropska klima, može uzgajati na otvorenom samo na najzaštićenijim položajima, najčešće u vrtovima i okućnicama koje su zaklonjene od vetrova. Veći nasadi na otvorenom nisu preporučljivi.

Uzgoj u stakleniku

Potrebno je biljci osigurati dovoljno svetlosti. Inače se sve sorte limete mogu uzgajati u zatvorenom prostoru i staklenicima. Limetu je moguće odgajiti i u velikoj saksiji, samo je neophodna zapremina saksije najmanje 50 litara. Odgovara joj dobro drenirano plodno tlo, neutralne do slabo kisele reakcije (pH od 6,5 do 7,0), kao i većini agruma.

Održavanje i nega

Odgajanje citrusa zahteva stpljenje i umešnost. Najbolje je zasaditi limetu u kvalitetnu zemlju. Na dno saksije se postavljaju kamenčići kako bi se stvorio efekat drenaže I da bi se izbeglo truljenje korena. Tokom vegetacije rast i razvoj biljke je poželjno podsticati prihranjivanjem.

Orezivanje

Orezivanje se vrši kako bi se uklanjale mrtve grane, odnosno kada su grane toliko niske da dodiruju zemlju. Orezivanje se obavlja rano u proleće. Biljka se ne orezuje tokom zime, s obzirom na to da je vrlo osetljiva na zimske uslove.

Berba

Plodovi limete beru se dok su zeleni, budući da takvi sardrže najviše korisnih materija. Ipak, ukoliko se ne oberu i ostave na stablu, poprimiće žuto - narandžastu boju. Berba plodova je moguća tri ili više puta godišnje.

Skladištenje

Limeta je sklona truljenju i trebalo bi držati plodove u frižideru / hladnjači kako bi produžili ukus, svežinu i sočnost. Preporučuje se da sveži plodovi budu zatvoreni u plastičnim posudama ili posebnim vrećicama, po mogućstvu sa zatvaračem.

Bolesti

Gljivice, bakterije i virusi uvek mogu predstavljati opasnost, tako da je neophodno na vreme otkriti o kojoj se bolesti radi kako bi se moglo reagovati.

Gljivice

Gumoza ili smeđa trulež korenovog vrata, latinski naziv ovih gljivica sadrže smolaste strukture su Phytophthora citrophthora i P. Nicotianae, i najčešće se javlja kod ove vrste voća u grupama koje napadaju grane drveta i deblo.

Uzroci za pojavu su previše vlažno zemljište, kao i korišćenje zaraženog alata ili nezrelog organskog đubriva, ali i preduboka sadnja. Brzo se širi tako da treba reagovati, ukloniti zaraženu koru kao i deo zdrave, a potom sanirani deo premazati fungicidom.

Bolest truleži korena

Patogene gljive poput Rosellinia necatrix, se javljaju ako se limeta posadi u zemlju gde je prethodno bila posađena nepogodna pretkultura ili korišćenjem ogranskog đubriva koje se nije do kraja razgradilo. Te ostatke treba ukloniti iz zemljišta, spremiti ga za sadnju i obraditi ga egotermički. Zemljište treba obrađivati barem 2-3 godine, i to u fazama mirovanja, kako bi bili sigurni da je ono kvalitetno za gajenje limuna.

Antraknoza

Radi se o bolesti koja se javlja zbog visoke vlažnosti vazduha i u obliku je crnih ili tamno sivih pegica koje se pojavljuju na plodovima, lišću i granama a leči se tako što se krošnja prska preparatima na bazi cinebe, Latinski naziv je Colletotrichum gloeosporioides.

Bakterije

Bakterijska palež lišća je bakterija koja zahvata plodove, koru, pupoljke i listove mladih biljaka uvijanjem i sušenjem biljke, izgleda kao okrugla crna pega i nalazi se na mladici uz peteljku lista ili na plodu.

Štetočine

Najčešće štetočine koje mogu napasti limetu jesu: štetne vaši, grinje, biljne vaši, štetni moljac, i crveni pauk.

Štetne vaši

Štetne vaši ili, kako ga još zovu, limunov crvac, latinski naziv Planococcus citri Risso, je štetočina eliptičnog oblika i žuto smeđe boje. Napada zelene delove biljke i isisava biljne sokove. Kako bi se limun izlečio potrebno je da mu se istruže kora i da se upotrebe insekticidi za vreme vegetacije.

Biljne vaši

Biljne vaši - crna vaš agruma, latinski naziv Toxoptera aurantii, i zelena biljna vaš agruma, latinski naziv Aphis citricola, poznati su po napadanju svih delova biljke tokom vegetacije. Primećuju se na na naličju lista i dovode do uvijanja istog, kao i do deformisanja ploda. Postoji veliki broj proizvoda na biljnoj bazi pomoću kojih se mogu rešiti biljne vaši.

Štetni moljac

Štetni moljac (Dialeurodes citri Ashmead), obično isisava iz lišća biljne sokove, on istovremeno izlučuje tzv. mednu rosu, koja je jako pogodna za razvijanje gljivica. Najčešće se javlja u uslovima visoke vlažnosti. Leči se insekticidima.

Grinje

Grinje su štetočine koja svoja jajašca polažu na mlade listove i plodove. Novorazvijene larve tada isisavaju biljne sokove. Leče se insekticidima u rano proleće ili nakon berbe.

Crveni pauk

Crveni pauk, latinski naziv Panonychus ulmi Koch, napada plodove, mlade izdanke i lišće i isisava biljne sokove pri čemu dolazi do nestajanja hlorofila, zelenog pigmenta. Leči se insekticidima.

Upotreba limete

Upotreba limeta je široko zastupljena, najčešće u medicini i kulinarstvu.

Kuhinja

U gastronomiji može koristiti kao dodatak jelima i kao napitak. Jedna od najraširenijih primena limete je u koktelima.

Zdravlje

Ulja limeta i ekstrati najčešće se koriste u izradi parfema i sredstava za čišćenje. Primenjuju se i tokom aromaterapije.

Do pojave fitodermatitisa može doći kada se koža navlažena limetinim sokom izloži ultraljubičastom zračenju. Ovaj oblik oboljenja prati potamnjenje kože, otekline i pojavu mehurića.

Osobe koja imaju problema sa srcem, mogu koristiti rastvorljiva vlakna iz limete. Vlakna eliminišu loš holesterol i pospešuju snižavaje krvnog pritiska.

Ulja iz limete bogata flavanoidima upotrebljavaju se za pravljenje melema, a naročito za isparivače koji se koriste kod inhalacije.

Zanimljivosti

Limeta sadrži velike količine kalcijuma i folne kiseline, materije koje su važne u post-menopauzi, ali i žene koje su još u plodnom periodu. Jedna sveža limeta sadrži više od pet mikrograma folne kiseline i 22 mg kalcijuma.

Korica limete sadrži sastojak koji usporava proizvodnju melanina i sprečava starenje kože.

Limeta je bogata antioksidantima a limunada od limete se zadržava duže u krvotoku jer sadrži mnogo slobodnih radikala, više od zelenog čaja ili tamne čokolade. Sok od limete sprečava nastanak kamena u bubregu.

Foto: RDLH / Pixabay