Kumkvat

Kumkvat (lat. Citrus japonica) je tropsko zimzeleno drvo iz familije Rutaceae. Vodi poreklo iz Azije. Veoma je dekorativna biljka, gaji se u baštama ili u velikim saksijama na balkonima i terasama. Listovi su joj široki, tamnozeleni, sjajni, a plodovi liče na male pomorandže i veličine su masline. Stablo je malo.

U klasifikaciji pripada istom rodu kom pripada limun i pomorandža. Plod, kada sazri, ima zlatnožutu do crvenkastu boju kože koja je jestiva i slatka, a meso ploda ima blago kiselkasti ukus.

Stablo kumkvata ima osrednju stopu rasta, godišnje naraste oko 60 cm. Mogu dostići visinu od 2 - 3 m, a obim krošnje može biti 1,5 - 2,5 m. Ima bele, aromatične cvetove, a cveta u proleće i leto. Spada u samooplodne biljke i nisu joj potrebni insekti da bi stvorila plod, već to može sama.

Izgledom, plodovi kumkvata bi se mogli pomešati sa sitnim pomorandžama. Ipak, postoje neke značajne razlike po kojima se raspoznaju. Plod kumkvata je ovalan, manji - veličina mu je od 1,5 - 4 cm, a plod pomorandže je više okruglastog oblika i manje je sladak. Kora ploda kod kumkvata je jestiva, dok kod pomorandže nije. Meso ploda je kiselkasto, ima u zavisnosti od sorte 3 - 8 delova i u njima se mogu nalaziti semenke.

Vrste kumkvata

Plodovi liče na male citruse, ali nisu. Kumkvat pripada zasebnom rodu i sa pomorandžom mu je zajednička samo boja ploda. Često se ipak ukrštaju sa citrusima i na taj način se dobijaju hibridi različitih osobina.

Citrus japonica Nagami

Ovo je vrsta kumkvata koja važi za najpopularniju. Plodovi su ovalni, izrazito narandžaste boje i sadrže 2 - 5 semenki.

Citrus japonica Meiwa

Plodovi su veći nego kod predhodne vrste, ima veoma slatko meso ploda i veoma retko sadrži semenke.

Citrus japonica Marumi

Ovo je autohtona vrsta kumkvata za Japan. Plod je sitan i okrugao, veoma sočan, a kora mu je debela, žuto-narandžaste boje.

Citrus japonica Centennial Variegated

Ova vrsta je kompaktnog izgleda, veoma je šarolika i može dostići visinu od 2 - 3 m. Listovi su beli i zeleni, a plod je u zrelom stanju prošaran crvenom i narandžastom bojom.

Uzgoj kumkvata

Kumkvat je prilično lako gajiti, a to se naročito odnosi na Nagami vrstu. Poput drugih citrusa, jako loše podnosi zanemarivanje. Vodi poreklo iz Jugoistočne Azije, a u Kini je počeo da se gaji u 12. veku. Danas se kumkvat gaji u mediteranskim zemljama, Kini, Japanu, Indoneziji, Peruu, Brazilu, Izraelu, Floridi i Kaliforniji.

Plodored

Kumkvatu jako odgovara blizina drugih citrusnih biljaka (limun, pomorandža, limeta, mandarina, pomelo, grejpfrut), ali se svakoj biljci mora dati dovoljno prostora da se grana. Kada se sadi na otvorenom, može se saditi u blizini lucerke ili graška koji obogaćuju zemljište azotom koji je u velikoj količini potreban kumkvatu.

Zalivanje

Kumkvat voli umereno vlažno, ali ne i natopljeno zemljište. Vlažnost zemljišta se može proveriti ako se prst zabije u zemlju do drugog zgloba i ako je na toj dubini suvo, potrebno ga je zaliti. Zemljište oko korena se može malčirati u sloju od 5 - 7 cm da bi se zadržala vlaga u zemljištu. Malč bi trebao biti udaljen od stabla najmanje 7 cm, da ne bi došlo do zadržavanja vlage na stablu što može izazvati bolesti i odumiranje.

Đubrenje

Đubri se 2 - 3 meseca posle sadnje, specijalnim đubrivima za citruse. Treba izbegavati đubrenje tokom zime.

Razmnožavanje

Kumkvat se može razmnožavati putem semena ili pomoću reznica stabla. Razmnožavanje pomoću reznica se obavlja tako da se u proleće odseca oko 10 cm od grane, sa minimalno 3 čvora. Upotrebljava se oštar, čist baštenski nož ili testera za grane. Bilo bi dobro uzeti više reznica, da bi bili sigurni da će se bar neka ukoreniti i izrasti u drvo. Alat kojim se seče treba dezinfikovati alkoholom ili rastvorom izbeljivača pre i posle korištenja. Odrezani kraj grane se umoči u rastvor hormona za ukorenjavanje i ostavi tako do 5 dana.

Da bi se napravio rastvor hormona, treba pratiti uputstva koja se nalaze na pakovanju. Hormoni za ukorenjavanje mogu se nabaviti u formi tečnosti ili praha. Nakon tretiranja hormonom, reznica se stavlja u saksiju sa vlažnim supstratom na 3.8 cm dubine. Supstrat se sabije tako da reznica može sama stajati. Supstrat treba da bude vlažan, ali ne i natopljen i mokar. Ne sme se dozvoliti ni da se potpuno osuši. Potrebno je nekoliko nedelja da se reznica ukoreni, a nakon toga se može premestiti na otvoreno na direktnu svetlost.

Najčešće se ipak gaje već kalemljena stabla iz rasadnika, umesto isprobavanja tehnika za razmnožavanje koje mogu biti prilično komplikovane i često neuspešne.

Presađivanje

Za sadnju i presađivanje kumkvata, najbolje je koristiti mešavinu zemlje za kaktuse ili citrusno drveće. Svake 2 - 3 godine se presađuje u posudu koja je veća od prethodne. Najbolje je presađivati biljku početkom proleća, kada počinju da se pojavljuju novi listovi.

Podmlađivanje

Stablo kumkvata ne traži posebno orezivanje i stanjivanje. Uklanjaju se oštećene ili suve grane. Orezivanje omogućava više svetlosti i cirkulacije vazduha u gornjim delovima stabla što povoljno utiče na zdravlje biljke i podstiče cvetanje. Osim toga, uništavaju se korovi ispod stabala koje oduzimaju hranljive materije biljci kumkvata. Uništavanje korova se obavlja veoma oprezno da se ne bi oštetilo osetljivo korenje biljke.

Zemljište

Stabla kumkvata najviše vole ilovasta zemljišta, vlažna, sa dobrom drenažom i neutralne do blago kisele reakcije, pH vrednosti 6 - 7. Ne može se gajiti na teški glinovitim zemljištima, jer zadržavaju previše vode što može izazvati truljenje korena.

Klima

Kumkvatu je potrebno mnogo sunca i najbolje rastu kada imaju bar 6 - 8 sati direktnog svetla. Pri gajenju u zatvorenom, najbolje je stablo staviti pored prozora ili mu obezbediti veštačko svetlo za gajeje. Može da opstane i na indirektnom svetlu, ako je dovoljno jako, ali tada najverovatnije neće dati plodove.

Ne odgovara mu hladnije vreme, mada preživljava temperature od 18°C. Nivo vlage idealan za kumkvat je 50 - 60%. Prilikom gajenja u zatvorenom u toku zime, kada radi grejanje koje isušuje vazduh, treba koristiti ovlaživače vazduha ili saksiju staviti na tacnu sa šljunkom i vodom da bi se podigao nivo vlažnosti.

Sadnja kumkvata

Najčešće se kumkvat sadi iz mladih sadnica. Pri sadnji, prostor između biljaka bi trebao biti najmanje 1,5 - 2 m. Rupa koja se kopa za sadnju treba da bude 3 - 5 puta šira od korenovog sistema i približno iste dubine. Oslonac najčešće nije potreban.

Vreme sadnje

Sadnju je najbolje obaviti u proleće, kada prođe opasnost od kasnih mrazeva.

Sadnja iz semena

Da bi se iz voćke uzgojila biljka kumkvata, uzima se seme iz nekoliko zrelih plodova i ostavlja u vodi na nekoliko dana da bi se odvojila pulpa. Kada se plod raskaši, izgnječi se i stavi u toplu vodu. Pulpa i loše semenke će isplivati na površinu, dok će zdravo seme potonuti na dno. Zdrave semenke se ostave da se suše oko nedelju dana na papirnom ubrusu.

Semenke se sade u manje posude, na vlažno zemljište i prekriju sa 0.6 cm krupnijeg peska. Posuda se stavi u plastičnu kesu i dobro zatvori da bi se očuvala toplota i vlažnost. Ostavlja se na toplom mestu pogodnom za klijanje. Povremeno treba proveriti zemlju i ako se počela sušiti, zaliva se. U ovoj fazi biljci nije potrebno jako svetlo.

Kada seme počne da klija, sklanja se plastična vreća i posuda se postavlja na indirektno svetlo, na 2 - 4 nedelje, koliko uglavnom traje proces klijanja. Sadnice se presađuju u male posude, kada dostignu visinu od 5 - 7 cm. Kada vreme postane dovoljno toplo, a sadnice dovoljo očvrsnu, mogu se presađivati na otvoren prostor.

Uzgoj u bašti

Treba odabrati mesto gde je zemljište dobro drenirano, na kome ima dosta sunca, ali da je zaštićeno od jačih vetrova. Mora se izbegavati senka drugih stabala, jer to negativno deluje na njegov rast i razvoj plodova.

Uzgoj u stakleniku

Kumkvat se u stakleniku može gajiti u saksijama. Na taj način je zaštićen od niskih temperatura preko zime, a tokom leta se može izneti napolje na mesto sa dosta sunca.

Uzgoj u saksijama

Ako ne postoji odgovarajuće mesto za gajenje u bašti, kumkvat može da se sadi u saksije i drži na balkonu ili zatvorenom i dobro osvetljenom prostoru. Saksije mogu biti od gline, drveta, plastike ili kamena. Saksija bi trebala biti zapremine bar 18 l i mora imati otvore za drenažu.

Otvori na dnu saksije su neophodni da ne bi došlo do truljenja korena i biljka mora biti na mestu gde je dobra cirkulacija vazduha. Sa dolaskom zime i niskih temperatura, saksija se unosi u zatvoreno. Na proleće se može ponovo izneti napolje kada noćne temperature duži period budu iznad nule. Treba ga pripremiti za iznošenje, postepenim produžavanjem vremena koje provede na otvorenom, pre nego što se iznese na trajno mesto sa dosta sunca.

Održavanje i nega

Stablo kumkvata je lako za gajenje, ali ne sme se zanemarivati. Treba mu dosta pažnje da bi dobro rastao i dao mnogo plodova dobrog kvaliteta.

Održavanje zasada

Zemljište oko stabla je potrebno stalno održavati vlažnim, ali se ne sme previše zalivati da zemljište ne bi postalo natopljeno. Kada se stablo ukoreni, zalivanje se ograničava na sušne periode. Đubrenje se izbegava prvih 2 - 3 meseca, a zatim se koristi đubrivo koje je specijalno namenjeno citrusnim biljkama.

Zdrava biljka traži oko 6 - 8 sati direktnog sunčevog svetla dnevno. Kada se gaje u zatvorenom, tokom leta ih treba izneti napolje da bi mogli da daju plodove.

Proređivanje

Biljku kumkvata ne treba proređivati, osim da bi se oblikovalo i da bi se uklonili osušeni delovi. Takođe se povremeno proređuje zbog bolje cirkulacije vazduha kako bi se obezbedilo bolje cvetanje biljke.

Orezivanje

Treba odrezati svaki izdanak koji nikne ispod pupoljka, jer inače neće doneti plod. Da bi se stablo oblikovalo, orezivanje se obavlja nakon berbe plodova, ali pre početka cvetanja narednog proleća. Ne bi ga trebalo orezivati od dna. Citrusi generalno bolje rastu kao žbunovi kada je čitava biljka zasenjena listovima. U proleće se u klanjaju suve, deformisane ili oštećene grane.

Berba

Postoje sorte kumkvata koje mogu da cvetaju i rađaju plodove dva puta godišnje. Mladim biljkama je često potrebno 2 godine ili više da bi počele davati plodove. Nabavkom odraslih biljaka, plodovi se mogu dobiti već u prvoj godini. U zavisnosti od sorte, razlikuje se i vreme berbe. Neke sorte su spremne za berbu od novembra do januara, a druge od decembra do aprila. Plod je spreman za berbu kada kora dobije intenzivnu narandžastu boju, a sam plod je na dodir mek. Voćke se seku nožem ili makazama.

Sušenje

Sušenje kumkvata se može obavljati u sušilici ili u rerni na 200°C, 2 sata. Osušeni kumkvat se može čuvati u hermetički zatvorenim posudama ili kesama sa patent zatvaračem u frižideru, 6 - 12 meseci.

Kumkvat se za sušenje priprema tako što se prvo opere i obriše papirnim ubrusima. Nakon toga ga treba iseći na kriške željene debljine. Može se sušiti i samo kora, tako što se prethodno iz nje istisnu meso ploda i semenke. Parčad ili kora kumkvata se poslažu na ladicu dehidratora i ostavljaju se na 57°C oko 6 sati dok se potpuno ne osuše i ne postanu hrskave.

Kumkvat se može sušiti i u mikrotalasnoj. Sušenjem na 900 W u mikrotalasnoj je znatno skratilo vreme sušenja, parčad je osušena za 42 minuta. Ovako osušene voćke imale su i najveću koncentraciju antioksidanata.

Skladištenje

Na sobnoj temperaturi plodovi mogu ostati samo nekoliko dana, jer imaju tanku koru. Da bi se duže sačuvali, stavljaju se u frižider, gde ostaju sveži od dve nedelje do mesec dana.

Priprema za sledeću sezonu

Stablo kumkvata je preko zime neophodno uneti u zatvoreno, u grejanu prostoriju. Na proleće se može ponovo izneti napolje, ali tek kada noćne temperature duži period budu iznad nule.

Bolesti

Kumkvat je osetljiv na bolesti kao što su uvenuće i trulež do kojih dolazi na plavnim područjima i na loše dreniranim zemljištima. Najčešća bolest koja ga napada je antraknoza.

Antraknoza se često javlja kod citrusnih biljaka. Simptom bolesti su mrlje na listovima, a preventivno se stabla prskaju hortikulturnim uljem tri puta godišnje. Ukoliko do bolesti ipak dođe, biljke se uspešno tretiraju herbicidima na bazi bakra.

Štetočine

Kumkvat napadaju uobičajene štetočine, kao što su lisne vaši. Ako se biljka gaji u saksiji, izložena je napadu brašnastih buba.

Lisne vaši

Lisne vaši su sitni insekti, bele, žute ili crne boje koji isisavaju sokove iz biljaka i tako dolazi do njenog uveuća. Prilikom napada lisnih vaši, listovi biljke požute i opadaju. Preventivno se zemljište održava dobro drenirano, izbegava se preterano malčiranje blizu stabala i previše vlage. Kada dođe do invazije, mogu pomoći ispiranje jačim mlazom vode, tretiranje insekticidima ili uljem nima.

Brašnaste bube

Ovi insekti se takođe hrane sokovima biljaka. Mogu se pronaći na naličju lista, najčešće blizu peteljke i lisnih žila. Najčešće napadaju biljke koje se gaje u saksijama. Kao mera borbe se preporučuje prskanje jačim mlazom vode ili korištenje hortikulturnog ulja ili insekticida.

Upotreba kumkvata

Plod kumkvata je bogat hranljivim materijama, pa se koristi na različite načine. Veoma je dobar za održavanje zdravlja. Poboljšava probavu i ojačava imuni sistem. Koristan je i za zdravu kožu i kosu.

Kuhinja

Plod kumkvata ima koru koja je jestiva i slatka, dok je mesto ploda blagog ukusa i najčešće nema koštice koje bi mu dale gorak ukus. Mogu se jesti samostalno ili kao dodatak u salatama. Uglavnom se jedu sirovi, ali se od njih mogu pripremati marmelade, džemovi, likeri, žele, kao i marinade za meso. Mogu se kiseliti, ušećeriti i kuvati. Kora ploda nije gorka i veoma je ukusna i zbog toga se često suši.

Kozmetika

Kumkvat sadrži veliku količinu minerala kao što su kalcijum i magnezijum i vitamine C i E koji povoljno deluju na zdravlje kože. U kozmetici se koristi za ublažavanje bora, gubitka elastičnosti kože i drugih znakova starenja.

Zdravlje

Kako je plod bogat vitaminom C, ima dobra antioksidativna svojstva, a sadrži i značajnu količinu vlakana i vode. U njegov sastav ulaze i vitamini B grupe, vitamin E, gvožđe, kalijum, magnezijum, bakar i cink. Takođe, semenke i kora sadrže omega - 3 zdrave masne kiseline koje deluju na jačanje imuniteta.

Privreda

Kumkvat vodi poreklo iz Kine, koja i danas u najvećoj meri proizvodi i izvozi kumkvat. Poslednjih godina, sve više se gaji i u drugim azijskim državama i u mediteranskim zemljama, Kaliforniji, Floridi, Peruu, Brazilu i Izraelu.

Zanimljivosti

Kumkvat vodi poreklo iz Južne Kine. U Kineskoj književnosti se pominje još 1178. godine. U Evropi se prvi put pominje 1646. godine, nakon što je posećena Kina. Robert Fortune je istraživač koji ga je doneo u Englesku 1846. godine, a u Sjedinjene Države je stigao 1850.

Stabla kumkvata predstavljaju popularan poklon za kinesku Novu godinu. Biljka je simbol napretka, sreće i bogatstva.

Engleski izraz kumquat vodi poreklo od kantonske reči kamkwat što znači zlatna mandarina.

Foto: Hans Braxmeier / Pixabay