Nar

Nar (lat. Punica granatum), šipak ili mogranj je biljka koja može rasti kao žbun ili kao manje drvo. Pripada južnom ili suptropskom voću, zajedno sa bananom, ananasom, urmom, kivijem, kokosom, avokadom, papajom, mangom. Nosi naziv i šipak, ali nema nikakve veze sa ružama čiji plodovi nose isti naziv - šipak. Vodi poreklo iz oblasti Irana, Pakistana, Afganistana i Severne Indije. Neki naučnici su mišljenja da je nar autohtona mediteranska biljka.

Biljka nara ima uspravne grane, koje se razilaze. Cvetovi su zvonasti i crveni, a plodovi žutocrveni i veličine prosečne jabuke. U plodu se nalaze rubin crvene semenke sa po jednom košticom. Plodovi su veoma osvežavajući i slatki.

Nar najbolje uspeva u oblastima sa suvim i vrućim letima i blagim zimama. U prirodi kao samonikla biljka može se pronaći u oblastima sa sredozemnom klimom.

Vrste nara

Nar je biljka koja ima mnogo sorti. U daljem tekstu donosimo sorte koje su najpopularnije na području Mediterana: Barski slatki, Glavaš, Konjski zub, Sladun, Kiparski, Hicaznar, Medun, Slatki barski i Hicaznar.

Barski slatki

Ova sorta je ime dobila po gradu Baru u Crnoj Gori, gde raste u velikom broju. Takođe se može sresti u Srbiji, Bosni, Hercegovini i Hrvatskoj. Ova sorta je veoma bujnog habitusa. Plod je krupan, od 355 - 455 g, okrugao, izrazito rebrast. Ona strana ploda koja je okrenuta prema suncu dobija crvenoružičastu boju, a suprotna strana je žutozelena. Kora ploda lako puca i meka je. Zrna su tamnocrvena, srednje krupnoće. Sazrevaju u zavisnosti od spoljašnjih uslova, uglavnom od početka oktobra do početka novembra.

Kiparski

Ova sorta vodi poreklo sa Kipra, kao što njen naziv sugeriše. Na ove prostore je stigla 1914. godine i počela je da se gaji u dolini Neretve. Plod je srednje krupnoće 293 - 411 g, okrugao. Boja kore je svetložuta, dok je na strani koja je izložena suncu izrazito crvena. Zrna su tamnocrvena i dosta krupna.

Glavaš

Ova sorta je stekla svoju popularnost tokom turskih osvajanja, a danas se gaji u Bosni, Hercegovini i Hrvatskoj. Najzastupljenija je sorta u Bosni i Hercegovini i gaji se u privatnim voćnjacima. Ovako često se gaji jer je veoma rodna i bujna sorta. Plod je vrlo krupan 460 - 900 g. Specifičnog je okruglog oblika. Kora je žuta sa nijansama crvene. Zrna su svetlija nego kod ostalih sorti i vrlo krupna. Plodovi sazrevaju od početka oktobra, u zavisnosti od uslova spoljašnje sredine.

Hicaznar

Ova sorta vodi poreklo iz Turske, gde se još uvek u velikoj meri gaji. Plod je srednje krupan 290 - 490 g, okruglog oblika. Kora je intenzivno crvena. Zrna su sitnija u poređenju sa domaćim sortama, tamnocrvene boje koja liči na crveno vino

Konjski zub

Ova sorta vodi poreklo iz Italije, a mestimično se gaji i u Hrvatskoj. Uglavnom se gaji u privatnim baštama. Bujnog je habitusa, i osrednje je rodna. Plod je srednje krupan 250 - 310 g, okruglog oblika. Kora je na sunčanoj strani crvena, a na suprotnoj strani žutoružičasta. Zrna su izdužena, po čemu je sorta i dobila ime, krupna i ružičaste ili svetlocrvene boje. Sazreva sredinom oktobra, što zavisi od meteoroloških uslova.

Medun

Ova sorta se često gaji u Srbiji i Hrvatskoj i sreće se po baštama. Nosi naziv i Šerbetaš. Srednje je bujnog habitusa i veoma rodna. Plod je okrugao i ima izražena rebra. Boja je žutozelena, a na strani koja je okrenuta suncu ružičasta do crvena. Plod ima mnogo zrnevlja, koja su krupna i tamnoružičasta. Sazreva sredinom oktobra, a nekada i ranije, što zavisi od spoljašnjih uslova.

Majdeški sitnozrni

Ova sorta je srednje bujna i daje srednje visoke prinose. Plod je okrugao i nema toliko izražena rebra. Srednje je veličine, težak oko 330 g. Kora mu je veoma glatka i skoro na celoj površini tamnoružičasta do tamnocrvena. Sadrži nešto manje zrna, jer su pregrade prilično mesnate i zauzimaju dobar deo ploda. Zrna su veoma sočna i slatka.

Sladun

Poreklo ove sorte nije poznato. Gaji se u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Plod je srednje veličine 250 - 385 g, okruglog oblika. Kora je svetložuta, sa crvenom površinom, dok su zrna srednje krupnoće i svetlocrvena.

Uzgoj nara

Da bi se nar uspešno gajio, potrebno je poznavati najbolje načine za zalivanje i navodnjavanje, kao i pravilno đubrenje i razmnožavanje.

Plodored

Bez pravilnog oprašivanja, nar ipak neće uspeti da da plod, pa će pomoći sadnja začina koje privlače pčele među kojima su mirođija, bosiljak, nana i peršun, a od voćnih vrsta dinje i bobičasto voće poput ribizle, borovnice, kupine, jagode i maline.

Pored začina, mnogo cveća privlači takođe privlači pčele, pa se nar najčešće sadi uz lavandu ili suncokret. Pošto ga često napadaju lisne vaši, sadnja jasmina i bele rade će pomoći u odbijanju štetočina, kao i celer i keleraba.

Zalivanje

Mora se uzeti u obzir potreba zemljišta za vodom, i u odnosu na to obezbediti dovoljno vlage za rast korena u jesen i proleće, ali i u vreme rasta plodova i mladica. Odgovaraju mu ravnomerne padavine, ali ako njih nema, potrebno je navodnjavati. Za vreme vegetacije, navodnjava se svakih 4 - 5 dana. Ukoliko se ne navodnjava redovno, a naročito u vreme suše, nar neće doneti dovoljno plodova.

Đubrenje

Nakon što se nar posadi, trebalo bi na svake tri godine primenjivati stajnjak i mineralna đubriva. Količina đubriva zavisi od starosti i veličine stabla, ali u proseku je oko 1.5 kg po stablu. Posebno treba biti oprezan prilikom prihranjivanja azotom jer prevelike količine mogu prouzrokovati pucanje zrelih plodova. Najčešće se koristi KAN, u količini od 0.5 kg po stablu, u fazi punog roda, a primenjuje se u dva navrata.

Razmnožavanje

Nar uvek raste iz sopstvenog korena i ne primenjuje se kalemljenje. Najčešće razmnožavanje je korenovim reznicama. Uzimaju se reznice dvogodišnjih izdanaka, dužine 20 - 25 cm i debljine 0.5 - 1.2 cm i to početkom zime, kada lišće opadne. Reznice se čuvaju preko zime u hladnom i vlažnom pesku. U proleće se priprema zemljište u rasadniku i prave se brazde između kojih bi razmak trebao biti 90 cm. U te brazde se postavljaju reznice ukoso, sa razmakom od 10 - 20 cm. One se zatrpavaju rastresitim zemljištem, a na površini se ostavlja samo pupoljak iz koga će izrasti mladica, koja će kasnije postati sadnica. Na ovakav način se relativno brzo dobijaju sadnice, već tokom naredne godine, i to su dvogodišnje sadnice. Trogodišnje sadnice se dobijaju ako provedu jednu godinu više u rasadniku. Putem semena se veoma retko razmnožava.

Zemljište

Nar zahteva duboka i peskovito - ilovasta zemljišta, jer ona sadrže dovoljne količine humusa. Ne odgovaraju mu teška glinovita zemljišta i veoma vlažna. Zemljište u koje će se saditi nar potrebno je dobro pripremiti. Uklanja se vegetacija koja raste na njemu, teren se poravna, potrebno je duboko oranje, a zatim i meliorativno đubrenje, frezovanje ili tanjiranje. Na kraju se iskolče redovi i prave rupe za sadnju. Jesenje oranje se obavlja na 30 cm dubine, a prolećno je pliće i obavlja se na 10 - 15 cm. Razbijanje pokorice se obavlja tokom leta, na dubinu od 5 - 8 cm. Smer redova je od severa prema jugu. U fazi mirovanja se obavlja jedno dublje oranje, a u toku vegetacije nekoliko puta obraditi na manju dubinu da bi se uništili korovi i da bi bilo manje potrebe za navodnjavanjem.

Klima

Za gajenje nara je najpogodnije kada su leta vruća, a zime blage, pa se najviše i gaji u oblastima sredozemne klime. Optimalna dnevna temperatura za nar je do 12°C. Loše podnosi niske zimske temperature -11 do -15°C, a na -20°C počinje da se smrzava.

Sadnja nara

Pre nego što se pristupi sadnji, potrebno je utvrditi najpogodnjije vreme za sadnju, način na koji se sade sadnice i koja je vrsta zemljišta najpogodnija za gajenje, kao i temperature na kojima najbolje uspeva.

Vreme sadnje

Nar se najčešće sadi u jesen ili u rano proleće.

Sadnja sadnice

Da bi se nar gajio uspešno u bašti, treba mu obezbediti mesto koje će biti zaklonjeno od vetra. Sadnice se sade u zemljište koje je dobro pripremljeno, u iskopanu rupu. Jama za sadnju treba da bude duboka do 0.7 m. Koren biljke se prekriva slojem rastresite zemlje, a zatim stajskim đubrivom (20 kg) i NPK đubrivom formulacije 7:20:30 (0.5 kg). Zatim se đubriva prekrivaju zemljom i dobro se zalije.

Održavanje i nega

Način na koji će se zemljište održavati zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova, i načina sadnje. Pravilnim održavanjem zemljišta obezbeđuju se povoljni uslovi za aktivnost korenovog sistema i ostatka biljke i zahvaljujući tome dobijaju se visoki prinosi i kvalitet ploda. Jedan od bitnijih elemenata održavanja zasada je oblikovanje biljaka.

Održavanje zasada

Nakon sadnje nara, plitkom obradom zemljišta se uništavaju korovi i pomaže da zemljište sačuva dovoljno vlage. Da bi se zasad mogao održavati na ovaj način, mora se obaviti jesenje oranje između redova, na dubinu od 15 cm, i površinskom obradom za vreme vegetacije. Za uništavanje korova najčešće se koriste herbicidi.

Orezivanje

Nar se orezuje zbog formiranja oblika, regulacije rađanja, i povećanja kvaliteta ploda. Takođe se smanjuje pojava štetočina i pojeftinjuje berba. U prve dve godine posle sadnje se ne orezuje, a nakon toga se formira uzgojni oblik. Biraju se 3 - 4 izdanka, koji se skraćuju na 50 - 60 cm. Nakon 4 godine, vrši se proređivanje, a orezivanje se obavlja svake godine. Orezivanjem se dobija željeni oblik biljke, a i dobra rodnost. Formiranje biljke se ne može obaviti odjednom, već je za to potrebno 3 - 4 godine. Plodovim nara je za sazrevanje potrebna svetlost, pa biljku treba orezivati tako da svetlost dopire do svih delova.

Berba

Berba nara se najčešće izvodi ručno, a plod je u potpunosti zreo od kraja avgusta do sredine novembra. Zrelost se može odrediti po boji ploda i hemijskom analizom. Ako želimo da osušimo nar, berba se vrši pre nego što u potpunosti sazri i omekša. Prereže se i ostavi da se osuši, a zatim se vade semenke. Ostatak se sitno iseče ili samelje.

Skladištenje

Na sobnoj temperaturi se plod može sačuvati do mesec dana, ali ne sme se izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti. Da bi se skladištio na duži period, može se ceo plod ostaviti u frižideru i ovako se može čuvati i do 2 meseca. Takođe se mogu čuvati očišćena zrna nara, ona se mogu čuvati u plastičnim kesama u frižideru ili zamrzivaču do godinu dana.

Bolesti

Bolesti se pojavljuju samo kod intenzivne proizvodnje nara i nisu uobičajene za ovu biljnu kulturu, stoga nije potrebno vršiti nikakva preventivna sprečavanja širenja bolesti ni lečenja.

Štetočine

Štetočine se takođe javljaju kod intenzivne proizvodnje nara, ali i u zasebnoj sadnji. Kao posledica njihovog napada, javljaju se smanjen rod i umanjen kvalitet ploda. Najčešće su sledeće štetočine: egipatski skakavac, mediteranska voćna muva, zelena breskvina lisna vaš, granotoč i jasenov štitasti moljac.

Zelena breskvina lisna vaš

Ova štetočina najčešće napada biljke breskve i nektarine, po čemu je i dobila ime. Često napada nar i prenosnik je mnogim virusima. Stalno se razmnožava, a koliko će biti generacija zavisi od klimatskih uslova - kada su dnevne temperature oko 20°C, jednoj generaciji treba 10 - 12 dana da se razvije. Znaci zaraze ovom štetočinom se javljaju na listovima nara, na kojima se uglavnom nalazi i najveći broj ovih insekata.

Lisne vaši isisavaju sokove iz biljke, što izaziva deformaciju listova, a često i sušenje. Osim toga, ostavljaju lepljivi trag koji pogoduje razvoju gljivične bolesti čađavice, koja sprečava fotosintezu, što dovodi do skraćenja vegetacije i slabijeg razvoja biljke. Ova štetočina ne napada samo listove, već i izdanke, cvetove i plodove nara. Za uništavanje ovih štetočina, danas su u ponudi mnogi insekticidi, ali bi trebalo odabirati manje štetne selektivne insekticide iz grupe noenikotinoida.

Jasenov štitasti moljac

Jasenov štitasti moljac se u ovom delu sveta pojavio 2008. godine, u okolini Mostara i još uvek se može tamo sresti. Najčešće napada sorte konjski zub i glavaš. Veće najezde ovog moljca za rezultat imaju opadanje listova, i manje plodove. Brojnost ovih štetočina može se smanjiti naseljavanjem predatora, parazitoida i entomopatogenih gljivica. Mogu se koristiti insekticidi na bazi neonikotinoida, ali oni nemaju dugotrajno dejstvo, jer dolazi do ponovnog zaražavanja sa okolnih biljaka.

Kada se primenjuju hemijski insekticidi, mora se prekriti naličje listova, a zatim ponavljati postupak dogod je potrebno. U baštama gde se gaje pojedinačne biljke, mogu se uklanjati mehaničkim putem, npr. jakim mlazom vode.

Mediteranska voćna muva

Ova štetočina ne napada samo nar, već i agrume, breskve, kajsije, nektarine, jabuke i smokve. Nalazi se u velikom broju u mešovitim voćnjacima, jer lako prelazi sa jedne vrste na drugu. Koliko će generacija razviti zavisi od klimatskih uslova. U uslovima kakvi se nalaze u Hercegovini, može razviti 4 - 5 generacija. U borbi protiv ove štetočine najčešće se koriste hemijski insekticidi. Tretira se lokalizovano, ali je nakon toga potrebno sakupiti i uništiti plodove koji su opali i u kojima su ostale larve.

Granotoč

Ova štetočina napada biljku u formi leptira i gusenice i može se sresti na velikom broju voćnih vrsta. Naročito je opasan u mladim nasadima, jer može izazvati odumiranje već formiranih stabala. Gusenice se, osim što se nalaze na granama mladih stabala, mogu zavući i u stablo, koje se nakon toga brzo suši. Ozbiljne štete može izazvati i na mladim i na starim biljkama. Najviše stradaju biljke nara koje nisu dovoljno obezbeđene vodom. Uništavanje ove štetočine je prilično komplikovano jer veći deo života provodi u unutrašnjem delu grana.

Insekticidima se mogu uništiti samo mlade larve. Takođe je efikasno proširiti otvore koje je štetočina načinila na stablu i ubrizgati jače insekticide, a zatim ih zatvoriti voćarskim voskom. Ukoliko ni jedna od ovih mera ne da zadovoljavajuće rezultate, napadnuta stabla ili grane treba odseći i zapaliti.

Egipatski skakavac

Skakavci ne predstavljaju toliku pretnju za nar kao ostale štetočine. Međutim, ako dođe do velike najezde, mogu izazvati štetu time što će nagrizati zelene delove biljke.

Upotreba nara

Upotreba nara je prilično široka, jer sadrži mnoga korisna jedinjenja, pa ima i razne prednosti.

Kuhinja

Nar se mnogo koristi u kuhinjama, jer ima povoljan uticaj na zdravlje ljudi, a i ukusan je. Seme nara i sok od njih se koriste kao tonik za grlo i srce, kora plodova i stabla se upotrebljavaju u tradicionalnoj medicini kao lek protiv crevnih parazita i dijareje.

Najčešće se koriste sok i čaj od nara, koji imaju blagotvoran uticaj u slučaju gripe i prehlade. Od plodova nara se pravi i pekmez, koji se može upotrebljavati na više načina. Zreli plodovi se jedu u svežem stanju, tako što se kašikom izbuši kora i vade zrna iz sredine.

Zdravlje

Nar je veoma bogat hranljivim materijama, kojih ima u plodu, u soku koji se dobija iz njega i ulju iz semenki nara. Ima velike količine vitamina C, a zatim i vitamina A i E, minerala, naročito kalijuma, i folne kiseline. Ima i značajnu količinu antioksidanata, koji štite ćelije od slobodnih radikala. Posebno je značajan punicalagin, kao biljno jedinjenje koje se nalazi u kori i soku, a veoma je snažan antioksidans. Nar sadrži veću količinu antioksidanata od brusnice i pomorandže.

Zbog svog protivupalnog dejstva, nar se koristi u borbi protiv artritisa, koji predstavlja upalu zglobova. Nar pomaže i kod infekcija koje su izazvane bakterijama ili gljivicama. Istraživanja su pokazala da je nar veoma dobar za osobe koje vežbaju jer zbog sadržaja prehrambenih nitrata, povećava snagu prilikom fizičkog napora.

Zanimljivosti

U Starom Rimu vladalo je verovanje da nar leči besnilo. Postoje dokazi da je od njega pravljen pekmez još u kamenom dobu. Upotreba nara u lekovite svrhe pominje se i u književnosti, u vedskim spisima i delima islandske mitologije i književnosti. Jevreji veruju da nar sadrži tačno 613 semenki, koliki je broj zapovesti u svetoj knjizi Tori.

Veruje se da su ga prvi Stari Rimljani doneli na Mediteran, a da su ga Arapi preneli u Španiju, a Španci doneli 1762. godine u Sjedinjene Američke Države.

Foto: Peter H / Pixabay