Lovor

Lovor (lat. Laurus nobilis L.), engleski naziv Laurel, je višegodišnje zimzeleno drvo ili žbun, koje pripada porodici Lovora - Lauraceae, iz roda Laurus. Poznat je još i pod nazivima lorber, zelenika, lovorika, davorika i lorbek. Latinski naziv lovora potiče od latinske reči laurus što znači pobeda i slavlje, kao i od reči nobilis, što znači slavan i plemenit. Potiče iz Male Azije, odakle se proširio po celom Sredozemlju, a u starom veku je ova biljka smatrana svetim drvetom - drvo boga Apolona.

Lovora najviše ima na Mediteranu, a najpoznatiji je po tome što se dodaje mnogim jelima zbog svog specifičnog ukusa. Veoma je lekovit zahvaljujući etarskom ulju koje sadrži cineol, euglenol i geraniol. Pored esencijalnog ulja lovor takođe sadrži tanine, sluz i smole, ali i bitne minerale - kalijum, mangan i bakar i vitamine iz B grupe. Najveći proizvođači lovora danas su Španija, Italija i Grčka. Takođe, lovor danas predstavlja simbol slave, a koristi ga i akademija medicinskih nauka. Energetska vrednost svežeg lista na 100 grama je 313 kcal.

Kao što smo pomenuli, ova aromatična biljka je višegodišnje zimzeleno drvo i raste od 10 do 15 m visine. Listovi su mu duguljasti i kožasti, a pri vrhovima su zašiljeni i razlikuje im se gornja i donja strana, tj. lice i naličje. Dugi su od 8 do 12 cm. a široki su od 3 do 5 cm. Cvetovi lovora su veoma sitni i mogu biti žućkaste ili prljavo bele boje. S obzirom da je lovor dvodoma biljka, stablo može imati i muške i ženske cvetove, a plod mu je koštunica crne bolje i valjkastog oblika, nastaje oplodnjom iz jednog cveta i ima samo jednu semenku.

Vrste lovora

Najpoznatije vrste lovora koje pripadaju porodici lovorovki su:

• Azorski lovor
• Laurus novocanariensis
• Brdski lovor

Azorski lovor

Azorski lovor (lat. Laurus azorica) je biljna vrsta koja je raširena po Azorskom ostrvu, a pripada rodu lovora, porodici lovorovki. Može narasti do veličine drveta, ali se većinom gaji kao žbunasta biljka.

Laurus novocanariensis

Stablo ili veliki grm koji ima sjajno tamno zeleno i aromatično lišće. Pripada rodu Laurus (zimzeleno drveće) i porodici lovorovki. Ovaj rod ima tri vrste koje se većinom mešaju, a u pogodnim uslovima može da naraste od 3 pa čak i do 20 metara u visinu. Većino raste u oblačnim predelima i subtropskim klimama sa visokim procentom vlažnosti zraka. Ima krem bele cvetove koji cvetaju od novembra do aprila, a plod mu spada u jednu sortu masline.

Brdski lovor

Kalifornijski lovor ili tzv. brdski lovor takođe pripada porodici lovorovki. Raširen je uz Pacifik i obale Severne Amerike, od Sinaloe i poluostrva Baha Kalifornija do Oregona. Kad se zgnječe tamnozeleni, kopljasti i kožnati listovi ispuštaju jak miris sličan mentolu zbog čega su ga rani evropski doseljenici zvali "biber".

Sadnja lovora

Seme za razmnožavanje lovora, tj. setvu, je potrebno skupiti u jesen. Ako nije sačuvano vlastito seme, već je kupljeno ili osušeno, neophodno je potopiti ga u toplu vodu 24 sata pre setve. Ako se planira korišćenje reznica, one se uzimaju krajem leta. Takođe je moguće i korišćenje položenica, ali razvoj biljke na ovaj način je svakako sporiji od razvoja lovora iz semena i reznica.

Vreme sadnje

Za lovor se smatra da izvorno potiče sa stenovitih padina Grčke, ali se svakako odlično prilagođava gajenju kao kućna biljka na terasama ili u žardinjerama. S obzirom da ne podnosi hladnoću, lovor se gaji i čuva isto kao limun, što znači da zimi ide unutra, a sadi se u velikim saksijama. Može se posaditi u sakisjama od 25 litara. Seme mu je veoma krupno i seje se na jesen ili proleće i to u manje saksije, a zatim te saksije sa posejanim smenom se drže napolju da na njih pada kiša i sneg, kako bi seme promrzlo, a u aprilu kreće da klija i puca. Ukoliko se lovor seje posle jeseni, pre sejanja obavezno mora da odstoji 3 meseca u zamrzivaču, nakon čega se seje u saksije. Lovor cveta tokom aprila i maja meseca.

Zemljište

Uspeva na svim zemljištima koja su umerene plodnosti, ali, lovor je svakako biljka koja zahteva dobro drenirano zemljište. Raste sporo i spada u veoma dugovečne kulture.

Klima

Kako potiče sa Mediterana lovoru odgovaraju mesta sa suncem. Svakako tokom leta je potrebno zaštititi ga od direktnih sunčevih zraka i stvoriti mu senku, a može se gajiti i do 400 m nadmorske visine sa prosečnom godišnjom temperaturom od 10°C do 16°C, a otporan je na niske temperature do -5°C. Dobro podnosi vetrove, ali ne podnosi suve i jake vetrove. Takođe, podnosi submediteransku klimu, samo što tada zahteva zaštitu tokom zime. Niske temperature mogu da izazovu opadanje lišća, ali se lovor brzo i uspešno oporavlja od kraja proleća do leta.

Razmnožavanje

Razmnožavanje pelcovanjem događa se u junu. Da bi lovor stvorio gust žbun, posle dve godine treba orezati glavnu stabljiku čime će se podstaći brži i bolji rast donjih i bočnih izdanaka.

Treba obratiti pažnju na sledeće:

1. Lovor treba držati za stabljiku i otkinuti grančicu dugu 10 cm kratkim trzajem.
2. Potom sa grančice treba ukloniti donje listove.
3. Grančice treba posaditi u zemlju, tj. pelcere, i to u razmaku od 10cm, a potom dobro zaliti.
4. Pelcere treba povremeno pregledati i uklanjati listove koji su uveli.
5. Nakon četiri nedelje uz sva ova uputstva, pelceri lovora se mogu posaditi u saksije.

Uzgoj lovora

Da bi lovor bio bujan, neophodno je da se redovno zaliva i prehranjuje tečnim đubrivom. Količina zavisi od same veličine biljke. Lovor se takođe i orezuje o čemu ćemo u daljem tekstu.

Plodored

Lovor će dobro rasti uz rododendron, azaleje i druge biljke kojima su potrebna kisela, dobro drenirana tla. Brdski lovori mogu se koristiti kao predkulture većim stablima i grmlju. Takođe ako već imate zasađene kulture kao što su detelina, japanski javor i paprat veće su šanse da ćete na istom zemljištu uspeti uzgojiti i lovor.

Zalivanje

Lovor je neophodno zalivati redovno, mada nije previše zahtevan po pitanju vode. Nakon što se zalije, treba ostaviti neko vreme da zemlja upije svu vodu, jer na previše vlažnom zemljištu ne može da uspe. Redovno zalivanje svakako utiče da se koren razvija pravilno, što znači da će postati razgranat i da će da raste dovoljno duboko što daje stabilnost biljci.

Đubrenje

Za đubrenje lovora se savetuje korišćenje tečnog đubriva ili granule sa sporo otpuštajućim hranivima od marta do polovine avgusta, čime će se pojačati njegov rast. Ukoliko se lovor čuva nekoliko godina u istoj saksiji, na početku vegetacije mu se dodaje đubrivo sa više azota, dok mu se na kraju vegetacije dodaje đubrivo sa dosta kalijuma kako bi se bolje pripremio za zimu.

Održavanje i nega

Lovor se orezuje u proleće svake godine i to pre izbijanja novih izdanaka ili nakon cvetanja, kad su izdanci dužine najmanje 5 cm. Tokom orezivanja treba paziti da na grani ostanu najmanje po tri lista. Grane se seku pojedinačno da se ne bi oštetili vrhovi listova, a zavisno od brzine rasta lovor se može rezati i u junu. Neoblikovano žbunje se reže po potrebi, a takođe, lovor se može rezati i u februaru, ali treba znati da jako sporo raste i prilikom rezanja treba biti veoma pažljiv. Nakon rezanja je poželjna primena nekog stimulatora rasta tj. hormona, koji će ublažiti stres koji je lorber doživeo tokom zime ili nakon rezanja i to korišćenjem npr. Epina ili Cirkona u kombinaciji sa aminokiselinama.

Berba

Jednom kada je biljka stara nekoliko godina, a minimalno 2 godine, možete početi sa branjem lišća koje se, po potrebi može brati tokom čitave vegetacijske sezone. Ako želite brati po potrebi "list po list", najbolje ga je svežeg brati u leto kada lišće dostiže svoj vrhunac u pogledu aroma i esencijalnih uljla.

Za berbu lovorovog lišća odaberite najveće listove i jednostavno ih ručno uberite ili otkinite. Za razliku od drugog začinskog bilja, lovorov list ima intenzivniji okus kada je stariji. Berite ih s drveća ujutro, nakon što rosa ispari tako ćete osigurati da vaši listovi ne propadaju.

Kad berete lišće, ne berite više od jedne trećine lišća. Možete brati listove odozgo ili odozdo (ali donji predeo lovora je poznat da ima više aromatičnih listova zbog puno prirodnih ulja.

Sušenje

Sušenje na zraku

Listovi svežeg lovora obično su prilično gorki, a sušenjem se pojačava njihova aroma koju volimo osetiti u našim jelima.

Na lim za pečenje poslažite ubrus i na njega lišće pojedinačno, bez preklapanja i ostavite da se suši. Kupovno suho lovorovo lišće ima dublji i bolji okus, pa ako želite da postignete isto, sušite ih minimalno 2-3 dana na toplom mestu daleko od direktne sunčeve svetlosti. Najidealniji period sušenja je 2 nedelje. Možete ih tokom te 2 nedelje okrenuti kako bi bili sigurni da će se svaka strana ravnomerno osušiti.

Ako primetite da je preostala vlažnost u lišću, ako su i dalje tamnozelene boje ili imaju fleke, ostavite ih da se suše još barem 1 nedelju.

Sušenje u dehidratoru

Prethodno zagrejte svoj dehidrator na 35 do 46°C. Isperite lovorove listove pod hladnom vodom i lagano ih posušite ubrusom. Rasporedite biljke na na lim za dehidraciju, da se ne preklapaju. Stavite limove u dehidrator i ostavite ih da se suše 1 do 4 sata ovisno. Ovisno o području u kojem živite i koliko je list vlažan te jačini dehidratora potrebno je povremeno pogledati da li su se listovi osušili.

Skladištenje

Osušene lovorove listove čuvajte u hermetički zatvorenoj plastičnoj kesi na temperaturi između 18-21°C do godinu dana. Posle godinu dana, lovor će izgubiti jačinu ukusa. Sveži lovorovi listovi mogu se čuvati u plastičnoj kesi u frižideru do nedelju dana.

Svježe lovorove listove možete spremiti i u svoj zamrzivač. Spremite ih u plastičnu kesicu ili zatvorenu posudu i stavite ih u najdublji deo vašeg zamrzivača. Na taj način se mmogu čuvati do 3 mjeseca, a u jelo ih možete stavljati direktno smrznute.

Bolesti i štetočine

Lovor najčešće napadaju lovorove muve, tripsi i lovorove štitaste vaši. Kako bi lovor sačuvao svoj zdrav izgled i sjaj na lišću, neophodno je tokom zime primeniti tretman mineralnim uljem, a dok je u fazi vegetacije i nekoliko tretmana insekticidima.

Lovorove muve

Izaziva kovrdžanje lišća lovora. Lišće koje je napadnuto je kovrdžavo i izgleda kao da su ga napale lisne vaši. Mlade biljke brzo propadaju. Ova štetočina je opasna jer prenosi i virusna oboljenja.

Tripsi

Ova štetočina javlja se u godinama u kojoj obiluje toplo vreme i niska relativna vlažnost vazduha. Za vrlo kratko vreme imaju sposobnost da unište gotovo ceo usev, koji postane beo. Međutim ukoliko im ne pogoduje vreme tj. ako zahladni ili se okiša lovor se brzo oporavlja i ne ostavlja gotovo nikakav uticaj na smanjenje prinosa.

Štitaste vaši

Štitaste vaši i ne liče na insekte, te neko ko se ne razume u to, neće ih ni prepoznati. To su male tvorevine smeđe boje, koje su pričvršćene za stabljiku lista i na nervaturu naličja lišća.To su ustvari omotači, ispod kojih se nalaze jaja i larve ovih štetočina. Kada mlade larve počnu da traže mesto za hranjenje, dobijaju izgled štita i više se ne pomeraju. Prilikom ishrane razvijaju mednu rosu, koja razvija gljivice čađavice, a napadnute biljke kržljaju i suše se. Borba protiv ovih štetočina je teška, jer stvaraju taj štit (tvdi oklop). Zato, prilikom borbe protiv njih, potrebno je koristiti toksikološki povoljne insekticide, koji su bezbedni za ljude i ukrasno bilje.

Najčešće se koristi "belo ulje" koncentracije 2% (na 1 l vode potrebno je dodati 20 ml preparata). Zbog vremena koje je potrebno da se pojave pokretne forme, potrebno je uraditi 2 - 3 uzastopna prskanja, u razmaku od 10 - 14 dana. Nakon prskanja prostor između lista i štita se zatvara, pa tako dolazi do uginuća vaši. Najvažnije kod suzbijanja ovih štetočina je tačno odrediti prvo prskanje.

Upotreba lovora

Lovor se u mediteranskim zemljama koristi za dekoraciju glavnog ulaza ili za dekoraciju terasa. Koristi se kao dodatak jelima, jer im daje lepu aromu, a vadi se iz jela pre posluživanja. Ima mnoga lekovita svojstva, a u farmaceutskoj industriji se koristi za izradu sapuna, krema, parfema i ima baktericidno, antiseptičko i fungicidno delovanje.

Spada u veoma zahvalne biljke - začine, jer se slaže sa mnogim namirnicama. Najviše se upotrebljava u mediteranskoj kuhinji koja je inače sinonim za zdrav način ishrane. Lovorovo lišće ima fitonocidno delovanje, pa tako čuva lišće od raznih štetočina i truljenja.

Neke studije koje su rađene u Japanu su potvrdile da fitonocidi imaju pozitivne efekte i na ljude. Ukoliko ima raznih insekata u kuhinji, može se upotrebiti seckani lovorov list protiv njih.

Kuhinja

Suvo ili sveže lišće lovora se koristi danas za pripremu različitih jela. Svež list je bolje koristiti u desertima kod kojih je potrebno da se dobije aromatičniji ukus.

Listovi lovora se kao začin mogu koristiti i za sušenje ribe i mesa, kao i kod pripreme ribljih i mesnih marinada, supa i jela poput gulaša, kiselog kupusa i repa. Takođe se može koristiti uz morske plodove, ali i uz jela s palentom, razne namaze, ćuretinu i jagnjetinu.

Ako pečete ribu u rerni između svake možete da stavite list svežeg lovora i riba vam se neće zalepiti, a osim lepog mirisa, dobit ćete i dodatak morski ukus. Ako slatkovodnoj ribi dodate lovorov list on će svojim ugodnim mirisom i blagom gorčinom upotpuniti ukus ribe i umaka. Posebno se preporuča dodati ga u mesne čorbe jer sadrži enzim koji razgrađuje proteine.

Tokom kiseljenja zimnice se savetuje da se stavi list lovora bilo svež ili suv, jer daje odličan ukus. U jela se stavlja pred kraj pripreme jela, na nekih 5 do 10 minuta ranije. Inače, kuvari ovaj list vrlo često pre korišćenja presaviju ili polome kako bi se njegova aroma pojačala.

Ukoliko se ne oseća nikakav miris prilikom savijanja ili lomljenja lista, to znači da je izgubio svoja svojstva, pa se može baciti.

Možete ga kombinovati i sa drugim začinskim biljem kao što su ruzmarin i žalfija. Koristi se i u pakovanju suvog voća, na primer smokve ili šljive, a od listova se priprema čaj.

Zdravlje

Lovor ima brojna lekovita svojstva zahvaljujući etarskom ulju koje sadrži cineol, euglenol i geraniol. Uz esencijalno ulje lovor takođe sadrži tanine, sluz i smole, kao i bitne minerale poput kalijuma, mangana i bakara i vitamine iz B grupe. Ova biljka ublažava stres i nervozu, deluje antigljivično i kao antispetik, umiruje rad želuca, pomaže kod problema sa nadutošću i probavom, povećava apetit, pomaže kod mentrualnih bolova, pomaže u izbacivanju viška soli i leči čukljeve.

Lovorov čaj podstiče apetit i probavu, pomaže u smirivanju mučnine, ublažuje čireve, grčeve i nadutosti. Ovaj čaj je takođe odličan protiv kašlja i upala disajnih puteva. Esencijalno ulje lovora pomaže kod lečenja artritisa, kod bolova u mišićima, bronhitisa i gripa. Odličan je biljni lek protiv peruti, kao i za jačanje korena dlake i normalizovanje seboregulacije kože glave. Može da se koristi sam, ali i u kombinaciji sa ruzmarinom, listom oraha i korenom koprive.

Koristi se i protiv glavobolje s obzirom da u sebi sadrži partenolide - supstance koje blagotvorno deluju na migrenu. Smatra se da lovor može pomoći u oslobađanju od stresa i napetosti za manje od minuta. Sve što treba je zapaliti suvi lovor u piksli, a potom na 10 minuta izaći iz sobe. Po povratku će se osetiti prijatan i opuštajući miris. Zbоg оslоbаđаnjа оdrеđеnih supstаnci izаzvаnih sagorevanjem, lorber stvаrа pоzitivni prоtоk еnеrgiје.

Ulje lovora se smatra jednim od najmoćnijih preparata za jačanje organizma kao i preventivu, jer čisti limfni sistem. Na primer, nekoliko kapi ovog ulja na natečene limfne žlezde dovodi do trenutnog osećaja olakšanja. Savetuje se i kao provereno sredstvo za iskašljavanje, ali i za lečenje proširenih vena.

Čaj od lovora se pokazao delotvornim za odstranjivanje soli iz zglobova. Zahvaljujući eugenolu koji sadrži, deluje protivupalno i antioksidansno. Iz tog razloga, zagovornici narodne medicine savetuju obloge od tkanine koje su prethodno potopljene u vodu u kojoj je provreo lovorov list. Ovakave obloge pomažu kod ublažavanja simptoma prehlada, gripa, kašlja i bronhitisa.

Zanimljivosti

Istorija lovora je veoma velika i bogata. Lovor se prvi put pominje u Grčkoj, a kasnije i u rimskoj mitologiji. Vodi poreklo iz Azije odakle je kasnije prenet u Sredozemlje. Imao je bitnu ulogu u svakodnevnom životu starih Grka i Rimljana, kao i društvenu i političku ulogu.

Bio je posvećen bogu Apolonu koji je dobio naziv "onaj koji nosi lovor". Prema jednom mitu, nimfa Dafne ("dhafni" što na starogrčkom znači lovor) se pretvorila u drvo lovora da bi izbegla Apolonovo udvaranje. Apolon je to drvo učinio svetim, a njegove grančice je nosio u spomen na svoju neuzvraćenu ljubav. Stare Grke su lovorove grane štitile od nesreće, zavisti i zlih duhova.

I za Rimljane je lovor imao isto značenje, a koristili su ga i za lečenje. Plinije je napisao da zdrobljeno lišće lovora mirisom štiti od infekcija, naročito ukoliko se udišu pare spaljenog lišća. Grci su ga često koristili da bi ukrasili ulaz u kuću, dok je kod Rimljana lovor bio čuvar carskih kapija.

Oduvek je predstavljao simbol pobede, zaslužnosti i uspeha. Istorijski, su mu neretko dodeljivane magijske osobine poput čuvara od veštica, đavola i munja.

Reč Lauret potiče od imena roda ove biljke - "laurus".

Sve do Drugog svetskog rata pozorišni umetnici su dobijali za svoj jubilej lovorov venac. Lovorov venac se stavljao i na grobove velikana. Olimpijski pobednici su kao poklon dobijali lovorov venac.

Veruje se da lovor ima magičnu moć i da tera zle duhove. Na ulazu se obično drže po dve saksije. Čuvena proročica Apolonovg hrama u Delfima - Pitija je stalno žvakala plodove lovora kako bi dobila inspiraciju za svoja proročanstva.

Imperator Tiberije se krio ispod kreveta sa vencem lovora za vreme grmljavine. Rimski gurman Apiciusa je lovor smatrao nezamenljivim začinom. Imperatori Klaudije i Neron su se tokom epidemije kuge krili u lovorovu šumu jer su verovali da njegovo isparavanje sprečava širenje zaraze.

Foto: anandasandra / Pixabay