Ruzmarin

Ruzmarin (lat. Rosmarinus officinalis) je višegodišnja žbunasta biljka koja potiče iz porodice usnatica, a vrste koje su mu srodne jesu: majčina dušica, lavanda, nana, žalfija itd. Mediteranskog je porekla ali se danas takođe uzgaja i u SAD-u, Meksiku i Engleskoj.

Naziv je dobio od latinske reči ros što u prevodu na srpski jezik znači rosa i marinus što znači more. U direktnom prevodu sa latinskog znači lekovita morska rosa. Naziv je dobio po tome što mu najviše pogoduje vlaga koju vetar donosi sa mora.

Ima uspravne, drvenaste i snažno razgranate grane koje mogu da dostignu visinu i do 2 m. Listovi ruzmarina su položeni u odnosu na granu, imaju dužinu od 2 - 3 cm, a širinu od 2 - 4 mm. Gornja strana lista ima tamno zelenu boju, a naličje je dlakavo i ima sivkasto belu boju. Ruzmarin takođe ima i cvetove koji se nalaze na malim peteljkama, pršljenasto su smešteni u rubovima listova. Cvetovi mogu biti svetlo plave ili bele boje. Plod ruzmarina predstavljaju dva mala smeđa oraha. Ono po čemu je ruzmarin najprepoznatljiviji je svakako njegov aromatičan miris.

Vrste ruzmarina

Sve vrste ruzmarina mogu se podeliti u dve velike kategorije, a to su one koje kreiraju zemljani pokrivač i one koje se razvijaju kao uspravni žbun. U okviru ovih kategorija ruzmarina postoje brojne podvrste koje se diferenciraju na osnovu njihovih veličina, oblika, boje itd. Najpoznatije vrste ruzmarina su Rosemary officinalis, otvoreni ruzmarin, ruzmarin Rosinka.

Rosemary officinalis

Ovo je najrasprostranjenija vrsta ruzmarina koja raste u vidu uspravnog žbuna i dostiže visinu od čak 2 m. Cveta u proleće i ima cvetove koji mogu biti: ljubičasti, plavi, beli i ružičasti. Ruzmarin se može uzgajati u saksijama, na terasama ili prozorima, a takođe se može gajiti i u bašti. Listovi ruzmarina se najčešće koriste zbog njihovih lekovitih dejstva. Eterično ulje koje ruzmarin izlučuje potpomaže oporavku kože i njenom podmlađivanju. Zbog svog specifičnog mirisa primamljiv je različitim vrstama korisnih insekata.

Otvoreni ruzmarin

Kako mu i sam naziv govori, ova vrsta ruzmarina je prepoznatljiva po svom širokom i gustom žbunu koji se formira tokom njegovog rasta. Odličan je izbor za oblikovanje žive ograde i to zbog mogućnosti rasta do dva metra. Specifičnost ovde vrste ogleda se u menjanju boja njegovih listova od svetlo zelene u toku proleća do svetlo plave na jesen.

Ruzmarin rosinka

Ovu vrstu ruzmarina karakteriše gustina tamno zelenih listova koji su smešteni na njegovoj stabljiki. Listovi su duguljasti, izduženi i i imaju oblik koplja. Cvetovi su mirisni, imaju prepoznatljivu svetlo plavu ili ljubičastu boju. Visina koju ova vrsta ruzmarina može da dostigne je 40 cm. Rosinka je najpogodnija za uzgoj u saksijama. Masa jednog žbuna iznosi otprilike 10 g.

Sadnja ruzmarina

S obzirom da je u pitanju mediteranska biljka najviše joj pogoduju priobalna područja koja su toplija i obasjana suncem tokom većeg dela godine. Međutim, ruzmarin se može uzgajati  i u bašti da bi se kasnije koristio kao začin ili zbog njegovih lekovitih učinaka. S obzirom da ruzmarin teško klija preporučljivo je saditi ga pomoću sadnice. Pažnju prilikom sadnje treba najviše posvetiti  kvalitetu zemljišta ali i položaju biljke u odnosu na sunce.

Vreme sadnje

Sadnja semena ruzmarina je dugotrajniji proces u odnosu na druge oblike sađenja. Preporučljivo je posejati ruzmarin početkom aprila jer njemu treba mnogo više vremena da proklija u odnosu na druge biljke. Međutim, pošto je reč o višegodišnjoj biljci može se zasaditi u bilo kojem periodu godine samo što će za početak klijanja biti potrebno dosta vremena.

Sadnja semena

Sadnja ruzmarina iz semena predstavlja teži način ukoliko želite da uzgajate ovu biljku. Eksperti navode da bi ovakav način uzgajanja trebalo izbegavati jer iziskuje puno napora a rezultat je uglavnom neuspešan. Ukoliko se opredelite za ovaj način sadnje najbitnije je da seme bude sveže.

Sadnja sadnice

Najbolji način za uzgajanje ruzmarina jeste sađenje njegovih sadnica i to u kasno proleće. Sadnice treba uzeti sa mladih grana, a njihova dužina bi trebala biti oko 8 cm. Sadnice potom treba staviti u malu posudu, sa smeđim đubrivom (kompostom), a ispod te posude treba staviti tacnu jer će kompost povući  vlagu. Posudu sa kompostom i sadnicom bi trebalo prekriti staklenom teglom ili prerezanom plastičnom flašom da bi se biljci osigurala toplota. Vreme koje je potrebno da bi sadnica razvila korenje je oko dva meseca i nakon toga se može zasaditi na željeno mesto. Razmak između sadnica prilikom sađenja treba da bude oko 1 m.

Uzgoj u bašti

Za uzgajanje ruzmarina trebalo bi izabrati mesto koje će kontinuirano biti obasjano zracima sunca iako mu malo senke neće naškoditi. Veći intenzitet svetlosti će obezbediti ruzmarinu intenzivniju boju i bolji ukus. U odnosu na ostale mediteranske kulture, ruzmarin je dosta otporniji i može podneti čak i mraz. Najbolje bi bilo da se rupe za sadnice iskopaju u toku jeseni ili zime.

Uzgoj u plasteniku

Kao i na otvorenom, ruzmarin se može uzgajati i u bašti. Tom prilikom najviše pažnje treba pokloniti osvetljenju i navodnjavanju. Navodnjavanje treba biti u adekvatnoj meri što znači da će preterano navodnjavanje  imati podjednako negativan uticaj na rast ruzmarina kao i nedovoljno. U toku letnjeg perioda ruzmarin zahteva zalivanje jednom u toku dana, a voda bi trebala pre zalivanja da odstoji. Kao ni većini biljaka ni ruzmarinu ne odgovara hladna voda. Ovoj biljci treba obezbediti dovoljno svetlosti u toku celog perioda rasta kako bi se obezbedio njen što bolji kvalitet.

Uzgoj u saksijama

Prilikom uzgajanja ruzmarina u saksiji treba posebno obratiti pažnju na prečnik same saksije. S obzirom da ruzmarin ima jak koren, neophodno je da saksija ima prečnik od minimum 30 cm kako bi biljka imala dovoljno prostora za razvoj. Takođe se preporučuje upotreba rastresitog supstrata ili gotovog supstrata kako bi se pospešio njen rast. S obzirom da je ruzmarin zavisan od sunčeve svetlosti neophodno je saksiju sa ruzmarinom staviti blizu prozora, najbolje na mestu koje je okrenuto ka zapadu ili jugu. Minimalan broj časova koji je ruzmarinu potreban po pitanju svetlosti je 6 sati dnevno. Kao zamenu za sunčevu svetlost možete koristiti i lampu koju treba postaviti tik iznad ruzmarina.

Kada je reč o navodnjavanju treba  voditi računa da se zemlja u kojoj je zasađen ruzmarin ne presuši. To možete proveriti tako što prst gurnete u zemlju na minimum 5 cm. Takođe treba izbeći i preveliko navodnjavanje biljke, kao alternativa pri zalivanju  iglice ruzmarina se jednostavno mogu  poprskati vodom. U toku zime, ukoliko se ruzmarin nalazi u kući, treba voditi računa o vlažnosti vazduha pogotovo tokom perioda grejanja. Ruzmarin pozitivno reaguje na dohranu koju treba vršiti na svake dve nedelje u toku leta, a zimi samo jednom. Da bi se dobio ruzmarin uspravnog rasta preporučuje se njegovo skraćivanje za 10 ili 15 cm.

Zemljište

Ruzmarin zahteva zemljište koje je lagano, peskovito, pomalo osušeno i ne preterano kiselo. Ako je u pitanju loš kvalitet zemljišta to može dovesti do povećanja njegove kiselosti, što se ogleda u smanjenju pH vrednosti. Da bi se smanjila kiselost zemljišta neophodno je izvršiti kalcifikaciju tla, i tom prilikom se najčešće koristi gašeni  ili negašeni kreč. S obzirom da ruzmarin ne reaguje preterano dobro na zadržavanje vode u zemljištu neophodno je nabijenu ili tešku zemlju izmešati sa peskom. Najviše mu pogoduje tlo koje je bogato kalcijumom i na kom se sprovodi  adekvatna drenaža. Da bi se izbegao višak vlage može se posuti šljunak ili slomljena cigla po zemljištu.

Temperatura

S obzirom da je u pitanju mediteranska biljka jasno je da joj najviše pogoduje sunčano i  toplo podneblje. Najbolje je da saksije sa ruzmarinom postavite uz zidove koji su okrenuti prema jugu ili jugozapadu. Iako može podneti  niske temperature preporučuje se da mlade biljke u toku zime unesete u zatvoreno. Ruzmarin može da izdrži i mrazeve samo ukoliko nema jakih vetrova. U suprotnom kada temperatura padne ispod  15°C može doći do smrzavanje biljke. U koliko se nakon zime desi da biljka izgleda osušeno potrebno je odrezati sve takve delove dok se ne dođe do onih zdravih.

Uzgoj ruzmarina

Načini uzgajanja ruzmarina pre svega će zavisiti od područja gde se on uzgaja. Ukoliko govorimo o mediteranskim područjima potrebno je pre  svega voditi računa o dovoljnoj količini sunčevih zraka kao i o zaštiti od vetrova. Sa druge strane u kontinentalnim područjima najpreporučljivije je uzgajati ga u saksijama koje mogu biti napolju a pre prvih mrazeva potrebno je ruzmarin skloniti u zatvoren prostor.

Plodored

Ruzmarin se najbolje slaže sa kulturama poput: kelja, kupusa, kelerabe, brokolija, karfiola itd. S obzirom da ima intenzivan miris, ruzmarin na taj način tera određene parazite dok sa druge strane privlači štetočine. Samim tim štiti biljke koje se nalaze u njegovoj blizini, pre svega dobro deluje na povrće koje je zasađeno u njegovom okruženju.

Zalivanje

Ruzmarinu ne pogoduje ni preterano ni premalo zalivanje zato je tu neophodno biti uravnotežen. U periodu leta zbog visokih temperatura potrebno je zalivati ruzmarin jednom do dva puta dnevno. Ukoliko se preterano zaliva to će dovesti do truljenja njegovog korena, a samim tim i do propadanja biljke. S obzirom da dobro podnosi tople periode može da izdrži visoke temperature  iako se dugo ne zaliva. Ruzmarin koji je zasađen na otvorenom, u bašti, će imati male zahteve po pitanju zalivanja jer će kiša zadovoljiti njegove potrebe. Ovo je biljka koja voli visoku vlažnost vazduha i zbog toga ga možete prskati vodom. Bitno je da zemljište bude drenirano jer ruzmarinu ne odgovara  tlo koje preterano zadržava vodu.

Đubrenje

Ruzmarin nije preterano zahtevan po pitanju đubrenja jer mu je ono potrebno samo u toku prve godine uzgajanja. Narednih godina dohranu  biljke treba vršiti po potrebi pre svega zavisno od vrste zemljišta. Takođe se  preporučuje  korišćenje mineralnog nPK đubriva i to 200 kg po hektaru. Tokom prve godine potrebno je izvršiti đubrenje dva puta. Prvo đubrenje trebalo bi izvršiti u aprilu i to količinom od 100 - 150 kg/ha azotnog đubriva. Nakon toga drugi put đubrenje treba izvršiti već u maju. Pri sadnji bi trebalo da se koristi humus koji će obezbediti bolji razvoj.

Razmnožavanje

Postoje tri načina na koji se ruzmarin može razmnožavati, a to su: položenicama, reznicama i semenom.

Razmnožavanje položenicama

Ovaj način sađenja ruzmarina podrazumeva da se grančice polažu u tlo, bez odvajanja od matične biljke. Sa grančice, pre polaganja u zemljište, treba skinuti sve listove. Protekom vremena, ruzmarin će početi da razvija korenje koje se kasnije može odrezati od matične biljke i potom zasaditi na željeno mesto. Grančicu treba učvrstiti u zemljište da se ona ne bi nadizala. Dalja nega je uobičajena uz adekvatno zalivanje.

Razmnožavanje reznicama

Ovaj način razmnožavanja ruzmarina spada među najpopularnije i najjednostavnije. Neophodno je odseći mladu grančicu ruzmarina veličine 8 - 10 cm. Preporučljivo je da u pitanju bude mlada jednogodišnja biljka jer će grančica biti mekana i samim tim će lakše razviti koren. Neophodno je odstraniti listiće koji se nalaze na donjem delu grančice, a te listiće možete staviti u rastvor meda koji će pozitivno uticati na razvoj korena. Treba izbegavati stare grančice jer one teže formiraju koren i sam proces traje dosta duže.

Nakon obavljanja ovih pripremnih radnji potrebno je grančicu staviti u posudu sa vodom. Najpogodnija temperatura za razvoj korena ruzmarina je oko 18°C. Vodu u posudi bi trebalo menjati na svakih 4 - 5 dana, a biljku treba staviti na osvetljeno mesto. Kada se koren formira, biljku možete zasaditi na željeno mesto.

Sadnja semena

Ova metoda sadnje je uobičajena kod ruzmarina. Podrazumeva da se seme posadi u zemlju, a zatim adekvatno zaliva i neguje dok ne proklija.

Održavanje i nega

Održavanje i nega su neophodni prilikom uzgajanja ruzmarina jer će se samo na taj način dobiti ruzmarin koji je razvijen i uspravan. Održavanje podrazumeva čišćenje zemljišta od korova, kao i zaštitu od različitih štetočina. Nega ruzmarina se odnosi na njegovo kontinuirano orezivanje kako bi se obezbedila mogućnost za rast novih mladih grančica.

Orezivanje

Saveti koje prilikom orezivanja i oblikovanja ruzmarina treba ispratiti zavise isključivo od izgleda koji se želi postići. Ukoliko želite da ruzmarin bude niskog rasta neophodno je skraćivanje njegovih izdanaka za 2/3 veličine. Za nisku ogradu preporučljivo je rezanje od ½, a za visoku ogradu 1/3 veličine izdanaka.

Najpogodnije je vršiti orezivanje ruzmarina u rano proleće, ali se može sprovesti  i u drugim periodima godine. Cvetanje ruzmarina vezuje se za period aprila i septembra meseca. Rezanje stabljiki ruzmarina treba da se obavi ujutru i to nakon sušenja rose na njemu. Preporučljivo je izbegavati rezanje ruzmarina u kasnim popodnevnim satima kada je temperatura visoka. Berba ruzmarina treba da se vrši tokom njegove druge godine uzgajanja.

Sušenje

Proces sušenja ruzmarina nije preterano kompleksan, ali se treba pridržavati određenih saveta u tom slučaju. Nakon berbe ruzmarina, neophodno je da se opere a potom stavi na papir za pečenje. Treba ga ostaviti oko deset dana u frižideru. Kada se završi proces sušenja, ruzmarin treba čuvati zatvoren u posudama i to na mračnom i hladnom mestu. Zbog lepote ove biljke, može se koristiti i za vence ili bukete.

Čuvanje

Način čuvanja ruzmarina je isti bilo da je reč o svežem ili osušenom ruzmarinu. Potrebno je čuvati ga u teglicama ili nekim drugim zatvorenim posudama, na hladnom i mračnom mestu. Na ovaj način se sadržaj posude štiti od vlage, a samim tim i od pojave buđi. Važno je ispratiti ove savete kako bi se očuvali miris, ukus i  sve ostale koristi ruzmarina.

Bolesti

Ruzmarin spada u biljnu kulturu koja je otporna  na različite vrste bolesti ili napade štetočina. Najveći problem za rast i razvoj ruzmarina svakako jestu karakteristike zemljišta na kom se nalazi. Pored zemljišta problem mogu da predstavljaju gljivice i štetočine. Oslabljene biljke ili one koje su pod stresom su podložnije različitim bolestima. Gljivične bolesti, stres vode ili jaka zima predstavljaju najveće opasnosti po razvoj ruzmarina.

Gljivične bolesti

Ova vrsta bolesti nastupa usled prevelike količine vode sadržane u zemljištu na kome se ruzmarin uzgaja. Kao posledica dolazi do truljenja korena izazvana Phytophthora spp gljivicom. Efekat ovih gljivica utiče i na izgled biljke jer dolazi do omekšavanja korena, a stabljike počinju da se suše i poprimaju žutu boju. U ovakvim slučajevima biljka počinje da širi neprijatan miris. Jedino rešenje za spas biljke jeste njeno presađivanje i to samo ukoliko koren nije u potpunosti oštećen.

Stres vode

Ruzmarinu ne pogoduje tlo koje previše zadržava vodu, jer uzrokuje truljenje korena. Najviše mu odgovara osušeno zemljište uz umerenu vlagu.

Izloženost zimskim uslovima

Na razvoj ruzmarina nepovoljno mogu uticati jaki mrazevi. Zato se preporučuje da u takvom periodu biljka bude premeštena u zatvoren prostor ako za to postoji mogućnost. Uticaj mraza na biljku neće biti vidljiv sve do početka proleća, tek tada mogu se primetiti lomljive grane koje će biti bledunjave boje. Ukoliko u tom slučaju postoji makar jedna zdrava grančica, onda treba odrezati sve ostale koje su oštećene i ruzmarin će se oporaviti.

Štetočine

Ako dođe do pojave štetočina one najviše štete nanose  listu ruzmarina jer se njime hrane. Prisustvo insekata na ruzmarinu biće uočljivo jer oni ostavljaju belu sluz koja podseća na pljuvačku. Da bi se ova sluz  uklonila neophodno je poprskati ruzmarin šmrkom vode. Preporučljiva je upotreba insekticidnog sapuna. Ukoliko se pojave muve i njihove larve, ruzmarin se takođe može očistiti ukoliko se poprska vodom. Rešenje za bele mušice su lepljive žute zamke. Ruzmarin ima sposobnost da se sam odbrani od napada štetočina osim ukoliko je šteta prevelika.

Upotreba ruzmarina

Ruzmarin ima višestruku namenu. Često se koristi kao lek zbog njegovih lekoviti dejstva. Kao začin neretko se koristi u kulinarskim specijalitetima, dok je njegov poseban miris prepoznatljiv i zbog toga se često stavlja u prostorije, automobile, ormane i slično.

Zdravlje

Miris ruzmarina ima višestruke pozitivne efekte na ljudski organizam. Ukoliko imate slabiju koncentraciju ili glavobolju preporučljivo je da se ruzmarin drži u sobi gde najviše boravite. Smanjuje nivo kortizola i tako neutrališe stres. Koristi se i kod menstrualnih grčeva. Ukoliko imate problema sa opadanjem kose onda se preporučuje upotreba ulja od ruzmarina i to tako što se utrlja u koren kose.

Ulje ruzmarina pomaže uklanjanju akni ali i smanjenju peruti u kosi. U masažama se često koristi u vidu ulja. Neophodno je da se eterično ulje ruzmarina pomeša sa biljnim uljem pre upotrebe. Upotreba čaja od ruzmarina potpomaže mršavljenju, poboljšava cirkulaciju i  doprinosi rastu kose. Ruzmarin važi za jedan od najboljih prirodnih antioksidansa.

Kuhinja

Upotreba ruzmarina u kuhinji je raznolika. Najčešće se koristi u vidu začina koji upotpunjuje mnoga jela. Svež ruzmarin može se koristiti prilikom pripreme zapečenog krompira sa maslinovim uljem. Prilikom pripreme  marinade za ribu neizostavni je sastojak. Ruzmarin se može koristiti i u pripremi egzotičnih jela, pogotovo ko je spreman za eksperimentisanje u kuhinji, kao dodatak uz čokoladu ili jabuku. Ruzmarin je sastavni deo mešavine začinskih biljaka pored: origana, majčine dušice, majorana i čubara.

Zanimljivosti

Ruzmarin ima dugu istoriju i od davnina je poznat po svojim karaketristikama. Još je u staroj Grčkoj ruzmarin bio jedna od omiljenih biljaka bogova.Takođe je bio i posvećen boginji lepote Afroditi. I dan danas postoji verovanje da stavljanje ruzmarina na glavu podstiče bolje pamćenje i popularan je kod učenika i studenata. Ruzmarin takođe predstavlja i simbol vernosti pa se zato odeća njime kiti za vreme svadbe.

Ruzmarin je poznat po različitim nazivima: rozmarin, ružmarin, rusmarin itd. Od ruzmarina se takođe može  praviti i vino. Prvo je potrebno otkinuti njegove listove i preliti ih belim vinom, potom ostaviti da odstoje par dana. Nakon toga smesu treba procediti i sipati u flašu. Vino ruzmarina utiče na smanjenje glavobolje, poboljšava koncentraciju i pamćenje. Takođe ima pozitivan uticaj na rad bubrega i poboljšava cirkulaciju u telu.

Foto: Hans / Pixabay