Mirođija

Mirođija (lat. Anethum graveolens) je jednogodišnja biljka koja pripada porodici štitarki (lat. Apiaceae). Odavno poznata čoveku zbog svojih lekovitih osobina i široke upotrebe, kako u narodnoj medicini tako i u ishrani. Poreklom je iz srednje Azije, tačnije iz područja današnje Palestine.

U narodu je poznata pod mnogim imenima, pa tako u zavisnosti od regije se naziva još i dil, kopar, koper, kopra, kopr, koprić, sladki janež i smrdilj. Uzgaja se po celom svetu, a u divljini raste u šumama i šikarama, nižim i brdovitim predelima.

Mirođija je zeljasta biljka i može dostići visini od 40 do 150 cm, u zavisnosti od uslova gde se uzgaja. Listovi su joj zelene boje i formiraju se u obliku rozete. Stabljika joj je uspravna, šupljikasta i grana se prema vrhu. Koren joj je slabo raščlanjen i debeo, a u zemljištu raste do 20 cm. Cveta od juna do početka septembra, a cvetovi su joj žuto zelene boje. Plodovi su pljosnati i jajasti dugi oko 5 mm, smeđe boje.

Vrste mirođije

Iako u prirodi postoji samo jedna vrsta mirođije, uzgajanjem u različitim područijma i ukrštanjem stvoren je veliki broj hibrida rane, srednje i kasne sorte. Zbog toga danas za svako područje postoji prilagođena sorta, koja se može odabrati i pre same kupovine semena.

Reduta

Reduta je rana sorta mirođije niskog rasta (maksimalno 30 cm). Zbog kratkog vremena sazrevanja idealna je za uzgoj u plastenicima ili za ranu prolećnu setvu. Listovi su joj izuzetno aromatični i idealna je za teže uslove uzgoja.

Grenadier

Grenadier je rana sorta mirođije niskog rasta. Veoma je bogatog roda pa je zbog toga idealan ekonomski izbor. Setva se vrši u rano proleće. Najčešće se koristi osušena, kao začin, zbog svog veoma jakog mirisa.

Amazon

Amazon je srednje rana vrsta mirođije koja raste do 1 m visine. Potrebno ju je brati pre cvetanja, jer joj se tokom cvetanja gubi miris. Sadi se u predelima sa stabilnijom i toplijom klimom, a veoma je otporna na bolesti. Biljke ove vrste su svetlije zelene boje i daju bolji prinos.

Kibray

Kibray je srednje rana vrsta mirođije, nižeg rasta, čiji su listovi specifičnog perastog oblika a izrazito aromatičnog mirisa. Niži rast nadoknađuje rastom u širinu i bogatom rozetom. Listovi joj sazrevaju brzo, pa se nakon mesec i po dana može brati i spremati za dalju obradu.

Kutuzov

Kutuzov je kasna sorta koja raste 1 - 1,5 m. Biljka je svetlo zelene boje i daje puno aromatičnog lišća. Za bolji prinos potrebno je uzgoj početi od sadnica visine 40cm. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra meseca. Za razliku od drugih sorti, ova sorta je dosta podložnija štetočinama i bolestima.

Rime

Rime je veoma kasna sorta mirođije, ali je takođe i jedna od najviših. Može dostići i do 170 cm visine. Idealna je za uzgoj u hladnijim predelima, jer joj listovi imaju voštani premaz koji ih štiti od hladnoće.

Uzgoj mirođije

Mirođija je veoma laka za uzgoj. Može se uzgajati za komercijalne i lične potrebe. Kod nas se većinom gaji sporadično, u baštama, okućnicama i saksijama, ali isto tako uspeva i na velikim površina i u plastenicima.

Plodored

Budući da je mirođija biljka kratke vegetacije, odnosno jednogodišnja biljka, plodored je veoma jednostavan. Može se saditi i po nekoliko godina uzastopno na istoj površini. Osetljiva je na herbicide, ali povoljno utiče na smanjenje korova. Može se saditi u blizini zelene salate, špargle ili krastavaca, ali ne treba je uzgajati uz druge vrste iz porodice Apiaceae.

Zalivanje

Mirođija je veoma pogodna za sadnju u područijma sa dužim sušama jer joj nije potrebno previše vode. Neophodno joj je obezbediti veću količinu vode samo u toku nicanja biljke i u toku cvetanja jer je tada najosetljivija. Više vode zahtevaju i biljke koje se uzgajaju zbog lista, i kasnije sorte, koje zbog suše mogu smanjiti prinose. Ako se mirođija uzgaja u plastenicima gde postoji sistem za navodnjavanje, preporučljivo je koristiti mikro rasprskivače koji stvaraju maglu.

Đubrenje

Zbog nerazvijenog korena potrebno je dobro prehraniti zemljište pre setve. Đubrenje treba prilagoditi tipu zemljišta i načinu proizvodnje mirođije. Ukoliko se gaji za semensku proizvodnju potrebno je povećati količinu azotnog đubriva, a ukoliko se gaji za plod onda se povećava količina fosfornog đubriva. Takođe povoljno reaguje na primenu stajskog ili organskog đubriva.

Razmnožavanje

Ova biljka se razmnožava semenom, a svaka biljka ga ima u velikim količinama prilikom uzgoja, te se lako prikuplja za sledeću setvu. Takođe može biti samorast i lako se širi u prirodi i bez uticaja čoveka.

Presađivanje

Zbog korena mirođije koji se lako može oštetiti prilikom presađivanja, obično se sadi iz semena na željeno mesto kako bi se izbeglo oštećenje, ali je ipak moguće uspešno presađivanje. Sadi se plitko, zagrće zemljom i odmah zaliva.

Zemljište

Mirođija najbolje uspeva na neutralnim zemljištima sa dubokim i rastresitim oraničnim slojem. Osnovna obrada zemljišta se obavlja u jesen dok se u proleće obavlja predusevna obrada čiji je cilj ravnanje površine na koju se sadi mirođija da bi se postiglo ravnomerno i ujednačeno nicanje useva. Ne odgovaraju joj kisela, močvarna i peskovita zemljišta.

Klima

Najbolje uspeva u uslovima umereno vlažne klime, ali nije zahtevna prema temperaturi. Nije otporna na mraz, a optimalna temperatura za klijanje joj je 8 - 10°C. Sunčani položaji su vrlo povoljni za uzgoj ove biljke, dok joj vetar može nauditi zbog veoma tanke stabljike, te ju je potrebno zaštititi.

Sadnja mirođije

Mirođija je biljka koja je veoma jednostavna za setvu i lako se prilagođava mestu na kojem se sadi. Setva se može raditi ručno, a takođe i mašinskim putem. U nastavku pročitajte sve informacije o pravilnoj sadnji i setvi.

Vreme sadnje

Vreme setve mirođije najviše zavisi od razloga za uzgajanja mirođije. Ukoliko se sadi zbog semena idealno vreme za setvu početkom maja meseca, a ukoliko se radi o proizvodnji začina idealno vreme je od jula do avgusta. U idealnim temperaturnim uslovima za klijanje (8 - 10°C), mirođija će proklijati i za 10 dana.

Sadnja iz semena

Ovo je jedini način za razmnožavanje mirođije. Seme se seje ručno ili mašinski, u jame duboke 1 - 1,5 cm, pri čemu je razmak između redova 12 - 24 cm, a među semenjem 24 - 36 cm. Ukoliko postoji opasnost od pojave gljivica bolje je sejati na što većem razmaku. Potreba količina semena po hektaru je 10 - 12 kg. Veoma je važno da u trenutku setve gornji sloj zemljišta bude usitnjen, da bi pri povoljnoj temperaturi seme brzo proklijalo.

Uzgoj na otvorenom

Ovo je najčešći način uzgoja mirođije. Biljka ne zauzima puno prostora te je idealna za uzgoj u malim baštama, a koren joj je mali i nerazvijen i nakon uklanjanja biljke, zemljište na kojoj je biljka bila, ne zahteva puno obrade. Mali troškovi obrade i održavanja ove biljke okreće veliki broj proizvođača začina ka njenom uzgoju. Uspeva i na područjma u blizini morske obale, je dobro podnosi slaniju klimu.

Uzgoj u plastenicima

Tokom cele godine mirođija se može uzgajati u plastenicima, gde se po preporuci uzgajaju niže sorte zbog lakšeg održavanja. Ukoliko biljke ne dobijaju dovoljnu količinu svetlosti u toku dana potrebno je rasvetu za veštačko osvetljavanje. Za povoljan rast biljaka u plastenicima potrebana je temperatura viša od 12°C i redovno navodnjavanje.

Uzgoj u saksijama

Pošto mirođija ne podnosi presađivanje, ukoliko se semenski sadi u saksije, treba odabrati one dublje, minimalno 30 cm dubine. Ako se uzgaja na ovakav način, saksije je potrebno držati na otvorenom, sunčanom mestu kao što su balkoni ili terase. Potrebno joj je obezbediti dovoljnu količinu vode, humusnog zemljišta i redovnu prehranu mineralnim đubrivom na bazi fosfora.

Održavanje i nega

Održavanje i nega mirođije uključiju minimalan posao jer je veoma otporna biljka koja smanjuje pojavu korova, ali je ipak potrebno prorđivanje i održavanje zasada.

Održavanje zasada

Nega useva se sastoji od okopavanja i plevljenja, kako bi se sprečila pojava korova. Mirođija je veoma osetiljva na herbicide i ne postoje registrovani herbicidi za ovu biljku u našoj zemlji. Moguće je i mašinsko uklanjanje korova samo ako je razmak između biljaka veći od 30 cm i ako se biljka uzgaja u komercijalne svrhe. Na kraju je ipak ručno okopavanje i plevljenje najbolje za što bolji i brži rast biljaka.

Proređivanje

Ukoliko je tokom setve došlo do pregustog rasporeda između biljaka, potrebno je biljke prorediti na razmak veći od 15 cm kako bi se smanjila mogućnost pojave zaraze, ali takođe i da bi biljke dobile dovoljnu količinu kiseonika za rast i razvoj. Proređivanje se radi ručno, a kako mirođija loše podnosi presađivanje, verovatno će te nepotrebne biljke morati baciti.

Berba

Berba mirođije najviše zavisi o njenoj nameni, daljoj upotrebi i preradi. Ukoliko se gaji zbog eteričnog ulja, berbu je potrebno obaviti u fazi mlečno voštane zrelosti na visini od 30 - 50 cm od površine zemlje. U toj fazi zrelosti, stabljike u donjem delu počinju da menjaju boju, a donje lišće počinje da opada. Vreme berbe najviše zavisi od sorte biljke. Na 1 hektaru može se dobiti oko 15 - 20 t zelene mase, od čega 25 - 55 kg eteričnog ulja.

Najkvalitetnije seme se dobija od cvetova mirođije te se žetva obaljvalja po njihovom dozrevanju. Na 1 hektaru zasada mirođije može se očekivati 0.8 - 1 t semena. Ukoliko se eterično ulje proizvodi od semena, može se proizvesti 9 - 15 kg po hektaru.

Mirođija se načešće koristi za začin, a kada se suši, mogu se sušiti listovi ili semenke. Kada se uzgaja kao začin, može se kositi dva puta godišnje. Prva berba se vrši najčešće mesec dana nakon setve, kada se kosi na visini od oko 40 cm od tla kako bi se omogućila još jedna, kasnija berba. Ovako se dobija 6 - 8 t zelene mase po hektaru. Mirođija se suši u posebno izgrađenim sušarama, na svežem toplom vazduhu uz okretanje da bi se izbeglo truljenje biljke.

Skladištenje

Osušena mirođija se pakuje u papirne kesice, gde se čuva do upotrebe, i kasnije se koristi po potrebi. Eterično ulje ove biljke se skladišti u bocama od tamnijeg stakla i potrebno ga je držati na hladnom. U svežem stanju mirođija se može čuvati na hladnom i suvom mestu najviše do mesec dana, a za kućnu upotrebu može se zamrznuti i čuvati najviše do pola godine.

Priprema za sledeću sezonu

Pošto se mirođija na istu površinu može saditi i više godina za redom, osim ako se ne koristi za drugu kulturu, površinu nije potrebno posebno obraditi za sledeću sezonu. Kako bi se smanjila mogućnost pojave i širenja bolesti, potrebno je ukloniti sav ovogodišnji usev i ostatke biljke sa površine.

Bolesti

Iako je ova biljka veoma izdržljiva, ipak se mogu pojaviti neke bolesti koje će je oštetiti i značajno smanjiti prinos. Posebno je osetljiva na bolesti koje se pojavljuju kod biljaka iz iste porodice.

Krastavost

Krastavost (lat. Fusicladium depressum Berkeley et Broom) je najopasnija bolest kod mirođije, koju mnogi pogrešno smatraju pepelnicom. Javlja se u fazi cvetanja u obliku tamnosive navlake i izduženih, ispupčenih pega po celoj površini biljke (na listu, stablu i štitovima). U slučaju povoljnih uslova za razvoj bolesti, usevi mogu propasti za svega nekoliko dana. Za preventivno tretiranje biljaka dobre rezulatate daju preparati na bazi dodina i sistemični fungicid benomil. U slučaju iznenadne i jake pojave bolesti usev je neophodno odmah pokositi.

Pepelnica

Pepelnica (Erysiphe umbelliferarum) je česta virusna bolest koja se pojavljuje i širi sa drugih biljaka, a lako se širi i na mirođiju. Javlja se kao sivkasta navlaka na biljci, a nakon dužeg vremena dolazi do skupljana lista i odumiranja delova biljke. Zaraženi delovi biljke nisu dobri za konzumiranje, a bolesne biljke je potrebno odmah ukloniti i spaliti da ne bi došlo do širenja zaraze. Ukoliko se na vreme primeti i eliminiše ne prouzrokuje neke veće, ekonomski značajne štete.

Odumiranje korena

Odumiranje korena je česta bolest koja se pojavljuje u hladnim i vlažnim periodima u toku godine. Postoji mnogo uzročnika ove bolesti i veoma lako se prenosi. Ako je seme loše skladišteno i plesnavo ili omekšano moguća je pojava ove bolesti. Sprečavanje je moguće korištenjem zdravog i testiranog semena.

Peronospora

Peronospora se javlja na lišću u obliku velike žute mrlje koje dovode do umiranja biljke. Lako se širi i veoma brzo može dovesti do odumiranja celokupnog zasada mirođije. Prevencija je moguća tretiranjem biljaka fungicidom, ali je najbitnije ostavljanje dovoljno prostora izmedju biljaka prilikom setve i korištenje dobrog semena.

Virus šargarepe

Virus šargarepe je veoma opasan po mirođiju, te je stoga poželjno ovo dve biljke razdvojiti kod uzgoja u bašti ili vrtu. Simptomi ove bolesti su žuti i crvenkasti listovi i nepravilan rast biljke.

Štetočine

Mirođija je osetljiva na štetočine koje se takođe javljaju i kod drugih biljaka iz iste porodice, a koji mogu direktno uticati na usev. Među njima je najgori valjkasti crv koji godišnje uzrokuje velike gubitke na usevima mirođije.

Peridroma saucia

Ova vrsta leptira polaže svoje larve uz stabljiku biljke i time je znatno oslabljuje. Takođe prenose zarazne bolesti i uništavaju delove biljke. Za suzbijanje ovih štetočina moguće je koristiti odgovarjuće insekticide, ali je veoma važno nakon berbe ukolniti ostatke biljke sa zemlje, a okolno tlo parcele može se pokriti plastičnom folijom.

Cavariella aegopodii

Uprkos jakom mirisu mirođije, ova štetočina se veoma lako seli sa šargarepe. Vide se kao male žute tačkice ispod lišća biljke, koje isisavaju biljne sokove i ostavljaju pege na mestu gde su sisale sokove, preko kojih se lakše prenose zarazne bolesti. Mogu se istrebiti prirodnim preparatima na bazi koprive ili čak insekticidima ali veoma teško, i u nekim slučajevima bezuspešno.

Jesenska sovica

Larve ove štetočine mogu na više načina naštetiti biljci u zavisnosti da li je u pitanju jedan primerak ili grupa jesenskih sovica. Najčešće ostavljaju rupe na mestima gde su se hranile, ali takođe mogu i u potpunosti oguliti list i onemogućiti dalju fotosintezu. Za suzbijanje ovih štetočina najviše se koriste bakterije.

Upotreba mirođije

Mirođija je dugo poznata čoveku, a zbog svog intezivnog mirisa i lekovitih svojstava veoma je zastupljena u kozmetičkoj industriji, kulinarstvu kao i u medicini.

Kulinarstvo

Mirođija ima ukus veoma sličan kimu, a u ishrani se mogu upotrebljavati i listovi i smenke. Listovi mirođije se koriste sveži ili sušeni. Koriste se kao dodatak supama, umacima ili salatama. Semenke se koriste priikom spremanja zimnice, kao začin u kiselini.

Kozmetika

Eterično ulje ove biljke je veoma snažnog mirisa zbog čega se dodaje mnogim kozmetičkim preparatima, kao što su kreme, losioni i mleka za telo. Takođe je koristan za žensko zdrave i često se dodaje u esencijalna ulja i sapune.

Medicina

Ova biljka je popularna u narodnoj medicini i veoma je često proučavana na naučnoj osnovi. Žvakanje njenih semenki pomaže kod loše probave i kod lošeg zadaha, a eterično ulje pomaže kod problema sa nesanicom i problema sa nervnim sistemom. Mirođija obiluje vitaminom C, pa se čaj od mirođije, bilo od sveže ili sušene, preporučuje kod prehlade.

Istorija

Neki smatraju da je mirođija poreklom iz južne Evrope, dok neki smatraju da je ipak iz srednje Azije odnosno iz Palestine. Takođe su je stari Grci i Rimljani koristili kao lek kod oralnih problema i nesanice, a u srednjem veku bila je cenjena zbog umirujućih svojstva da bi se kasnijim osvajanjima proširila po celom svetu. Najveći proizvođači ove biljke u svetu su Evropa i Azija.

Zanimljivosti

U narodu se velika simbolika vezuje za ovu biljku. Korišten je u magiji, pa se prema verovanju njome posipaju deca da bi se zaštitila od zlih duhova, a njene semenke se nose u džepu protiv crne magije. Zbog svog snažnog mirisa verovalo se da ima narkotička i opuštajuća svojstva, pa se koristila kod lečenja psihičkih poremećaja. Verovalo se takođe i da daje snagu.

Foto: ivabalk / Pixabay