Krastavac (lat. Cucumis sativus) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice bundeva (Cucurbitaceae). Biljka krastavca je puzavica čiji plodovi se koriste kao povrće u ishrani. Potiče iz Indije, gde se ovo povrće gajilo 3000 godina pre nove ere i smatrao se lekovitom biljkom. Odatle se proizvodnja krastavca širila velikom brzinom i danas se uzgaja na većini kontinenata.
Koren krastavca je površinski, retko prodirući u tlo dublje od 30 cm. Stablo krastavca se pruža kao puzavica, na sebi ima čekinjaste dlake i brojne rašljike sa kojima se pričvršćuje za druge biljke i predmete. Obično može da naraste u dužinu i do 2 metra, ali postoje i određene vrste krastavca koje imaju kraću stabljiku.
Listovi su krupni, dlakavi i nalaze se na dugačkoj lisnoj dršci. Cvetovi su jednopolni i žute su boje. Muški i ženski cvetovi se razvijaju u pazuhu listova i imaju krunicu od pet listića koja je krupnija kod ženskih cvetova. Ženske cvetove takođe karakteriše izraženi plodnik. Plod je velika sočna bobica, visokog procenta vode i može biti jajast, vretenast, izdužen, okruglast ili cilindričan.
Površina ploda je glatka ili prekrivena bradavicama. Veličina ploda krastavca varira od nekoliko grama do jedan kilogram. Seme ima dobru klijavost koja traje i do osam godina, bledo žute boje je, izduženo i pljosnato.
Što se tiče fizičkih odlika biljke krastavca, danas postoji znatno manje razlika u izgledu, nego što je to bio slučaj ranije. Razlog tome je što je oko desetak godina u Evropskoj uniji postojala odredba na osnovu koje se insistiralo na proizvodnji krastavca koji su ravni i uniformisanih dimenzija, da bi se uštedeo prostor prilikom pakovanja i prevoza, i time smanjili troškovi. Iako odredba više nije na snazi, značajno je doprinela većem stepenu ujednačenosti u izgledu krastavca danas.
Sorte krastavaca
Plodovi krastavca se razlikuju dosta po izgledu i imaju različite namene. Sorte krastavca sa kratkim plodovima se nazivaju kornišoni i prerađuju se kiseljenjem. S druge strane, srednji i duži plodovi krastavca koji se koriste u svežem stanju se nazivaju salatari.
Kornišoni
Pariski kornišon - Najrasprostranjenija sorta kod nas je upravo pariski kornišon, veoma pogodan za konzerviranje. Biljka ima dugačke rašiljke, sa cilindričnim plodovima koji su tamno zeleni i imaju krupne bradavice, sa crnim bodljama.
Parifin F1 - U pitanju je hibrid kod kog uglavnom preovlađuju ženski cvetovi. Plod je čvrst, ukusan i karakterišu ga krupne bradavice i crne bodlje. Ono što je interesantno jeste da je ova sorta prilično otporna na bolesti kao što je mozaik, zbog čega su prinosi obično veći nego kod ostalih vrsta.
Nais F1 - Još jedna sorta koja ima pretežno ženske cvetove. Plod ove sorte je tamnozelene boje, vretenasto-cilindričnog oblika. S obzirom da je kao i prethodna sorta prilično otporan na bolesti kao što je mozaik krastavca, ali i nepovoljne klimatske uslove, uglavnom rađa u velikim količinama.
Salatne sorte
Delikates - Plodovi Delikates krastavca su srednje dužine, valjkasti, sa gusto raspoređenim bradavicama i bodljama nežne, bele boje. U pitanju je rana i rodna sorta koja je prilagođena klimi ovih podneblja i veoma je pogodan za preradu.
Eva - Veoma slična sorta Delikatesu, ali sa tanjim i dužim plodovima.
Carigradska langa - Biljka ove sorte ima krupne listove, glatke plodove cilindričnog oblika koji su uglavnom dugački do 30 cm i svetlozelene su boje. Prilično je osetljiva na mozaik, bolest koja napada biljku krastavca.
Sunčani potok - Sunčani potok krastavac karakterišu plodovi koji su tamnozelene boje sa belim bodljama, vretenasto-cilindričnim oblikom i dužine koja ne prelazi 18 cm.
Marketer - Marketer je američka vrsta, vretenasto-cilindričnog ploda, tamnozelene boje sa belim bodljama. Dužina mu je do 22 cm.
Gemini F1 - Ženska sorta koju karakteriše velika otpornost na mnoge bolesti, zbog čega daje visoke prinose. Plod ove vrste je cilindričnog oblika i tamnozelene je boje.
Beler F1 - Još jedan hibrid koji je ženskog tipa, sa tamnozelenim, cilindričnim plodovima.
Sadnja krastavaca
Kada je u pitanju sadnja krastavca, može se saditi direktno iz semenke ili se mogu saditi sadnice. Pre sadnje je neophodno da se pripremi zemljište za sadnju krastavca na odgovarajući način, koristeći organska đubriva. Takođe, bitno je obratiti pažnju koje su kulture prethodno uzgajane na tom zemljištu.
Vreme sadnje
Krastavac se gaji tokom proleća i leta, a sve zavisi od temperature koja mora biti dovoljno visoka, jer je krastavac veoma osetljiv na mraz. Najpovoljnija temperatura za uzgajanje krastavca na otvorenom je kad je temperatura zemljišta iznad 15°C.
Prolećna setva krastavca obavlja se krajem aprila ili početkom maja, kako bi se obezbedio što duži period za berbu. S druge strane, letnja setva se obavlja u prvoj polovini jula meseca.
Odabir podloge za sadnju
Pre svega neophodno je obratiti pažnju na koje kulture su uzgajane na zemljištu na kom se planira zasaditi krastavac. Krastavac nije dobro saditi na istom mestu svake godine, a u neželjene pretkulture spadaju grašak, bundeva, repa i šargarepa.
Takođe je potrebno i utvrditi nivo podzemnih voda na području zemljišta na kom se planira sadnja krastavca, jer koren biljke ne podnosi dobro blizinu hladnih voda.
Sadnja iz semena
Krastavac je moguće saditi direktno iz semena, ali i sadnjom sadnica. Sadnja direktno iz semena je pogodnija za južna podneblja, gde se zemlja ranije zagreva u proleće. Ipak, ne obavlja se pre maja, jer su obično tek tada temperature dovoljno visoke. Ukoliko su u pitanju veće površine, seje se uz pomoć sejačica, a ukoliko je manja površina, onda se može sejati ručno u redove ili kućice.
U redove se seje sa razmakom od 20 do 30 cm između svake biljke i od 80 do 100 cm razmaka između svakog reda. Kod setve na većim površinama uglavnom se koriste pneumatske jednoredne sejalice koje seju od 3 do 4 semenke na razmak od 30 cm i na dubinu od 2 cm. Kornišoni se seju gušće nego salatne vrste i količina semena varira, uglavnom iznoseći od 2 do 4 kg po hektaru.
Da bi se ubrzalo nicanje biljke i omogućio bolji razvoj, moguće je nakon setve prekriti zemljište sa crnom folijom od sintetičkih materijala, koja omogućava zemljištu da se brže zagreje. Ovakva folija takođe sprečava rast korova, a biljka je manje izložena raznim infekcijama, bolestima i štetočinama koje obično napadaju krastavac. Da bi se obezbedilo navodnjavanje, moguće je s postavljanjem folija položiti i perforirane cevi za navodnjavanje sa sistemom kap po kap.
Sadnja sadnice
Krastavci se postavljaju u odabrane posude za sadnice i zatim pune sa hranjivom smesom (supstratima), koja se može i sama pripremiti od humusa, piljevine i treseta. Sva tri sastojka se pomešaju u jednakim količinama i zatim se sa tom smesom napuni posuda, te raspodele semenke na udaljenosti od otprilike 8 do 10 cm. Posuda se zatim prekriva sa kesom i ostavlja na toplom mestu dok biljka ne proklija. Sadnica se sadi nakon dve do tri nedelje, kada se pojave dva do tri lista na biljki.
Veoma je važno obratiti da je temperatura zemljišta dovoljno visoka (15°C i više), a sadnice se sade u rupe koje su udaljene jedne od drugih pola metra. Proces sadnje sličan je kao i sa sađenjem iz semena. Kopaju se rupe u koje se sipa đubrivo, a zatim se u njih sade sadnice.
Prema određenim istraživanjima, ovim načinom sadnje krastavca postižu se bolji prinosi nego sadnjom direktno iz semena, jer se krastavci iz sadnica ranije beru (oko 15 dana).
Uzgoj u bašti
Uzgajanje krastavca na otvorenom je jedan od najčešćih načina na koji poljoprivrednici vole da proizvode krastavac, kada se uglavnom sade iz sadnice koje su unapred pripremljene. Naravno, neophodno je uveriti se da je zemljište dovoljno toplo i da ne postoji opasnost od jutarnjih mrazeva, jer su krastavci naročito osetljivi na mraz. U baštama se mora odabrati sunčano mesto, sa dobro dreniranom podlogom. Na otvorenom se krastavci sade u redovima između kojih je razmak od 1 m do 1,5 m, dok se između biljaka u jednom redu ostavlja razmak od 30 cm do 60 cm. Za setvu krastavca se na njivi može koristiti i pneumatska jednoredna sejalica.
Prilikom uzgoja na otvorenom, često se postavlja i mreža sa otvorima koji su širine od 120 mm. Mreža pomaže da se plodovi lakše beru, da ostanu čistiji i omogućava bolju prozračnost, što znači da se brzo može ukloniti vlaga sa listova. Otklanjanje vlage sa listova je bitno, jer je onda biljka manje izložena bolestima poput plamenjače.
Još jedan preporučljiv način proizvodnje krastavca je gajenje na armaturi. Koriste se stubovi koji su visoki 2 m i povezani sa žicom ili se između njih razapne plastična mreža po kojoj se biljka može uspinjati. Uz to se postavljaju i cevi za navodnjavanje. Može se postaviti i polietilenska folija, a nakon razvitka biljka, zemljište se pokriva slamom. Uzgojem na armaturi se postiže bolja provetrenost biljaka što dovodi do toga da su proizvodi čistiji, berba lakša i biljka je manje izložena bolestima.
Uzgoj u stakleniku
Krastavac se može vrlo lako uzgajati u plastenicima i staklenicima, gde se obezbeđuju optimalni uslovi za uzgoj ove biljke, jer je u prolećnim mesecima zaštićena od nenadanih mrazova. Drugim rečima moguće je obezbediti mikro klimu koja odgovara uzgoju krastavaca, što znači održavanje temperature u rasponu od 18°C do 32°C . U slučaju da temperature pređu 27°C, neophodno je obezbediti provetravanje. Na našim prostorima se ipak češće sreću plastenici nego staklenici.
Za uzgoj u staklenicima ili plastenicima se koriste određene sorte, često one sa dužim plodovima. Priprema sadnica je slična kao i slučaju uzgoja krastavca na otvorenom polju ili bašti. Sadi se u redovima između kojih je razmak 90 cm, a između biljaka u redu se ostavlja razmak od 60 cm. Sistem kap po kap je najbolji vid navodnjavanja za krastavce koji se uzgajaju u plastenicima ili staklenicima.
Uzgoj u saksijama
Osim u baštama, na otvorenim poljima i plastenicima, krastavci se mogu uzgajati i na balkonu u raznim posudama poput tegli i lonaca. Neophodno je da tegla u koju se sade krastavci bude dovoljno široka i duboka, te je ne treba je previše napuniti. Nakon što biljka krene da raste, neophodno je postaviti oslonac, da krastavci ne bi padali i mora se redovno zalivati.
Zemljište
Krastavac je kultura koja je dobra za uzgoj na najrazličitijim vrstama zemljišta. Ipak, zemljišta koja su plodna, rastresita i bogata organskim materijama su najpogodnija za uzgoj krastavca. Takođe se preporučuje da je pH zemljišta oko 7, jer preterano kisela zemljišta ne pogoduje uzgoju ove biljke. Krastavac je kultura koja voli vlagu, te su odgovarajuća i prozračna zemljišta sa dobrim kapacitetom za vodu.
Klima
Krastavac je jedna od najjednostavnijih kultura za uzgoj na našem podneblju. Za rast i razvoj biljke krastavca neophodno je dosta vlage ne samo u zemljištu, već i u vazduhu. Odgovarajuća relativna vlažnost bi trebala biti oko 85% do 90%. Što se tiče temperature, kao što je već pomenuto, krastavac je veoma osetljiv na hladnoću, tako da bi srednja dnevna temperatura trebala biti veća od 15°C. Ipak, optimalne temperature za uzgoj krastavca su od 25 do 27°C tokom dana, i više od 16°C u toku noći. Krastavac je biljka koja je termofilna i nikako ne podnosi mraz.
Uzgoj krastavaca
Krastavac se može gajiti i na otvorenom polju, kao i u staklenicima i plastenicima. Neophodno je doduše obezbediti optimalne temperature za uzgoj, jer biljka ne podnosi hladnoću.
Plodored
Kao što je već opisano, krastavac nije dobro saditi nakon određenih kultura kao što su krompir, šargarepa i bundeva. Što se tiče povoljnih susednih kultura, smatra se da je kukuruz jedan od najboljih, a poželjni su i grašak, celer, suncokret, rotkvica i razne vrste salata. Takođe se preporučuje da se u blizini posadi korijander koji svojim cvetanjem privlači insekte koji oprašuju.
Zalivanje
Krastavac treba redovno zalivati i obezbediti navodnjavanje, najbolje sistemom kap po kap. Ovo je naročito bitno u letnjem periodu i prvi višim temperaturama, jer krastavci imaju slabije razvijene korenje koje se ne prostire previše duboko u zemljištu. U neposrednom periodu nakon sadnje krastavca, zaliva se ređe i u manjim količinama, dok u vreme kad se pojavljuju plodovi i cvetovi se zaliva čak na svaka dva dana, u zavisnosti od vrste zemljišta i načina uzgoja.
Đubrenje
Pre sadnje krastavca se preporučuje đubrenje sa 150 kg/ha azota, 160 kg/ha fosfora, 300 kg/ha kalijuma i 65 kg/ha kalcijuma u proseku. Takođe je moguća i folijarna prihrana, iako ona poskupljuje proizvodnju. Doduše, treba biti oprezan da se ne spale cvet biljke i listovi. U zavisnosti od perioda se koristi drugačija formulacija - od presađivanja do cvetanja se koristi formulacija NPK 11:44:11, od perioda cvetanja do formacije plodova se upotrebljava NPK 16:8:32, a od formiranja plodova do berbe i u toku berbe se koristi NPK 9:12:36.
Razmnožavanje
Krastavac se polno razmnožava, te ima ženske i muške cvetove. Muški cvetovi su izvor polena koji se prenosi insektima na ženske cvetove koji kada su oprašeni natiču. Prosečna biljka krastavca ima odvojene muške i ženske cvetove na istoj biljci. Ženski cvetovi se uglavnom javljaju na bočnim izdancima i poželjniji su. Najčešće se stvaraju ukoliko su omogućeni dobri uslovi za uzgoj krastavca. Određene hibridne vrste imaju samo ženske cvetove, da bi se povećao prinos.
Održavanje i nega
Održavanje i nega biljke krastavca je najviše vezana za zaštitu od nepovoljnih klimatskih uslova kao što su niske temperature i vetar, za obezbeđivanje dovoljno vlage i usmeravanje rasta puzavice.
Održavanje zasada
Mlade sadnice je neophodno zaštiti od direktne sunčeve svetlosti i bitno je osigurati da je zemlja dovoljno vlažna da bi mlada biljka mogla da se brzo razvija. Rast biljke mogu usporiti hladnije vreme, kao i vetar, tako da je obavezno zaštititi je i od toga, što se može učiniti pokrivanjem agrotekstilom. Nakon što biljka pređe visinu od 30 cm, ona se povija i tada je potrebno obezbediti oslonac koji će usmeriti njen rast. Zbog toga što se krastavac ne može sam uhvatiti za mrežu na dobar način, u toku perioda dok biljka nastavlja da raste, treba još nekoliko puta ponoviti vezivanje.
Rezidba
Nakon što krastavac krene da se razvija, potrebno je ukloniti prve grane i prvih nekoliko cvetova koji se razviju, zbog toga što se biljka na taj način bolje razvija i kasnije daje bolje rezultate.
Berba
Berba krastavca je uglavnom ručna i obavlja se u intervalima od dva do tri dana. Ukoliko su u pitanju krastavci koji se kisele, oni se razvrstavaju prema veličini, dok se salatni krastavci beru pred zrelu fazu, da bi semenke bile mekane i mlade. To se obično dešava kada salatni krastavci poprime veličinu, boju i oblik koji su tipični za određenu sortu.
Za berbu na otvorenom, dobra je ideja omogućiti posebno konstruisane platforme za ručno branje, kako bi se što manje oštetile biljke. Neophodno je brati i one krastavce koji imaju neke deformacije, jer iako nisu spremni za tržište, sa njihovim uklanjanjem se otvara mogućnost za dodatno cvetanje biljke. Ipak, kada je u pitanju berba na većim površinama, obično je mehanizovana, a ne ručna.
Uglavnom su prinosi kod krastavaca za industrijsku periodu oko 25 do 50 t/ha, dok se kod salatnog kreću od oko 22 do 40 t/ha.
Skladištenje
Nakon berbe, krastavci se razvrstavaju u plastične sanduke ili kartonske kutije i čuvaju na temperaturi od 3-7°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 93 do 95% do dve nedelje. S druge strane, industrijske krastavce je naročito bitno brzo obraditi jer se prilično teško čuvaju. Mogu se plasirati na tržište kao takvi ili se obrađuju za zimnicu kroz proces mariniranja i kiseljenja.
Krastavci se kisele da bi se sačuvali na duži period. Salatni krastavci se mogu kiseliti tako što se iseku na kolutove, dok se za kiseljenje celih krastavaca koriste kornišoni. Za mariniranje se takođe uglavnom koriste kornišoni čija dužina ne prelazi 9 cm.
Bolesti
U neke od bolesti koje napadaju biljku krastavca spadaju plamenjača, antraknoza, krastavost, pepelnica, bakterioza i mozaik krastavca.
Plamenjača
U pitanju je jedna od najčešćih bolesti koja napada krastavac. Gljivično oboljenje koje se pojavljuje uglavnom kada je količina vlage u vazduhu velika. Bolest se manifestuje kroz svetlozelene pege na listovima, koje kasnije postaju žute, čak i smeđe. Na kraju se list potpuno suši, a takođe utiče i na plodove koji se deformišu. Biljka se od plamenjače može zaštititi uzgajanjem na mreži, uz korišćenje navodnjavanja sa sistemom kap po kap, kao i izbegavanjem sadnje krastavca na zemljištu gde je prethodna kultura bila krastavac. U slučaju da bolest plamenjače napadne biljku krastavca, suzbija se fungicidima.
Antraknoza
Još jedno gljivično oboljenje koje se obično javlja kada je vreme toplo i vlažno, napadajući krastavac u svim fazama razvoja. Manifestuje se u obliku žutih pega na listovima, crvenim i kasnije crnim pegama na plodovima, lisnim drškama i stablima. Može se suzbiti uz pomoć agrotehničkih mera i sredstvima, a ostaci zaražene biljke se spaljuju.
Krastavost
Bolest karakterišu ulegnute, tamne pege koje izgledom podsećaju na kraste i javlja se obično na krastavcu u toplim lejama i plastenicima.
Pepelnica
Ova bolest je relativno česta i napada krastavac gde god da se gaji. Takođe je u pitanju gljivično oboljenje koje se pojavljuje u uslovima visokih temperatura i velike vlažnosti vazduha. Ime je dobila zbog toga što lišće zaraženo ovom bolesti izgleda kao da je posuto pepelom. Za suzbijanje ove bolesti, preporučuju se sredstva sa visokom koncentracijom sumpora ili fungicidi.
Bakterioza
Bolest izazvana bakterijom Pseudomonas lachrymans, javlja se najčešće tokom vlažnih i toplih leta. Ispoljava se tako što se na listu krastavca pojavljuju pege koje su nepravilnog oblika, koje zatim potamne, a tkivo na delu gde su pege osuši se i otpada.
Mozaik krastavca
U pitanju je virus koji se prenosi preko korova i raznose ga biljne vaši. Prepoznaje se tako što su biljke pod uticajem ove bolesti zakržljale, sa listovima na kojima se pojavljuju mozaične šare, po čemu je ova bolest i dobila ime. Plodovi takođe poprimaju mozaične šare, lošeg kvaliteta su i rapavi.
Štetočine
Biljku krastavca napadaju i razne štetočine, među kojima su najčešće crveni pauk (Tetranychus urticae), štitasti moljac ili bela leptirasta vaš (Trialeurodes Vaporariorum), lisna vaš, kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis) i lisni mineri.
Crveni pauk
Crveni pauk, latinskog naziva Tetranychus urticae, napada plodove, mlade izdanke i lišće i isisava biljne sokove pri čemu dolazi do nestajanja hlorofila, zelenog pigmenta. Leči se insekticidima.
Bela leptirasta vaš
Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum) se često pojavljuje neprimetno. Problem postaje veliki kada tako nežno i pufnasto stvorenje položi veliki broj jaja i krene da se intenzivno razmnožava i dođe do preplitanja različitih razvojnih formi ove štetočine pa u istom trenutku imamo i jaja, i različite larvene stupnjeve i odrasle jedinke.
Lisna vaš
U lisne vaši (Aphididae) uglavnom se ubrajaju crna i zelena lisna vaš. Kolonije ovih vaši najčešće se nalaze na naličju lista, a napadnute biljke zaostaju u porastu, kržljave a neretko i odumiru. Vaši su sitne, mogu biti krilate ili bezkrilatne forme, sa rilicom pomoću koje sišu sokove a kao posledicu ostavljaju suve listove, iscrpljuju biljku i smanjuju prinos.
Kalifornijski trips
Kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis) Može se naći na preko 250 biljnih vrsta. Veoma je opasna štetočina cveća i povrća, inače poreklom je iz Severne Amerike. Kod nas je otkrivena u staklenicima i najviše oštećuje papriku, krastavce i paradajz.
Mužjaci su bledo žuti, veličine oko 1 mm, a ženke žuto narandžaste do kestenjaste veličine 1,4 mm. Larve su u početku prozirne a kasnije zlatno žute. Na oštećenom lišću, simptomi su u vidu srebrnastih pega koje se šire i spajaju. Cvetovi otpadaju a plodovi povrća se deformišu.
Lisni miner
Lisni miner (Phillocnistis citrella) su grupa insekata i hrane se unutar listova na biljkama, a da ne oštećuju lice lista. Naziv za ovu grupu insekata potiče iz engleskog jezika i vezan je za reč mine što je u prevodu tunel ili rudnik.
Upotreba krastavaca
Pored toga što je veoma česta namirnica brojnih kuhinja sveta i gotovo nezaobilazan sastojak mnogih salata, zbog svog hemijskog sastava, krastavac pruža i brojne koristi za zdravlje.
Zimnica
Zdravlje
S obzirom da sadrži vitamine B1, B2, B3, B5, B6, vitamin C, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kao i mnoge brojne druge minerale i vitamine, krastavac može da doprinese održavanju dobrog zdravlja.
95% sastava krastavca zapravo čini voda, tako da se često koristi za hidrataciju kože, smanjenje bora, kod ublažavanja opekotina od sunca i smanjivanja nadutosti očiju.
Kuhinja
Krastavac se uglavnom koristi kao sveži proizvod u ishrani, naročito u mnogim osvežavajućim salatama. U mnogim kuhinjama jugoistočne Evrope se sprema uz jogurt ili pavlaku, a dobro se slaže i uz razna mesna jela. Zajedno sa prazilukom, krompirom i drugim povrćem, jedan je od glavnih sastojaka i poznate supe gaspaćo. Čuva se u frižideru, a pre jela se uglavnom uklanja kora kako bi se izbegla gorčina. Međutim, ukoliko je krastavac organskog porekla, krastavac se može konzumirati sa korom, jer je kora ređe gorka.
Zanimljivosti
Krastavac potiče iz Indije, gde su ga pre 5000 godina uzgajali narodi na padinama Himalaja.
Smatra se da su ga po Evropi proširili Rimljani ili Grci, a prvi pisani izvori o kultivaciji krastavca potiču iz Francuske iz 9. veka, dok se u Engleskoj počinju uzgajati u 14. veku.
Španci su doneli mnoge evropske kulture kao što je krastavac na tlo Amerike, gde počinje da se uzgaja od 15. veka.
Smatra se da je upravo Kristofer Kolumbo doneo krastavac na Haiti, odakle se proširila njegova proizvodnja.
Zanimljivo je da krastavac bio veoma popularna namirnica u Rimskom carstvu, te su Rimljani koristili veštačke metode, slične današnjim staklenicima, da bi mogli da proizvode i konzumiraju krastavac tokom cele godine.
Interesantno je i da krastavac može da ukloni modrice ukoliko se utrlja u kožu. Takođe može da pomogne i sa lošim zadahom, ukoliko se mali komad pritisne na vrh usana i drži jezikom do trideset sekundi.
Najveći krastavac na svetu je proizveo Britanac Dejvid Tomas i bio je težak 12,9 kg.
Foto: Timpik / Pixabay
Ostavite odgovor