Mušmula

Obična mušmula (lat. Mespilus germanica) se gaji kao voćka, pripada porodici ruža, a može rasti ili kao malo stablo ili kao veliko listopadno drvo. Ova vrsta voća pripada jabučastim sortama i botanički gledano, nalazi se između kruške i gloga. Ovo je veoma stara vrsta voća a prvizapis o njoj je napravio Teofrastus, botaničar koji je živeo na prelazu iz stare ere u novu. Može se uzgajati na većim površinama i u zasadima namenjenim industrijskoj proizvodnji.

Obično je niskog rasta, mada, može da naraste i do 8 m visine, u zavisnosti da li se koristi u privatne ili komercijalne svrhe. Pupoljci su dlakavi i kupasti a kora se ljušti i pepeljasto-sive boje je. Listovi su dugi 3-5 cm, na kratkim peteljkama i ravnomerno raspoređeni. Sa gornje strane su tamnozeleni, a sa donje su sivkastozeleni i dlakavi.

Cvetovi rastu pojedinačno na vrhu grančica, prečnika od 3 do 5 cm i elipsastog su oblika. I čašica i venčić cveta sastoje se od po 5 latica. Prašnici su tamniji i mnogo brojni a tučak narasta sa više zametaka.

Mušmulu uglavnom viđamo na okućnicama ili u zasadima a oko samog njenog porekla postoji više mišljenja od kojih su domimantna dva - prvo da potiče iz centralne Evrope, a drugo da je iz područja Kaspijskog jezera. Bila je veoma popularna u srednjem veku, dok je danas cenjena u Evropi kao delikates, narošito u Francuskoj gde se služi uz razna vina.

Mušmula je ukrasno stablo s velikim ružičastobelim i belim cvjetovima koji obično cvjetaju u proljeće i cvetovima zlatnožute boje koji cvetaju u jesen. Najčešće ih viđamo kao polustablašice ili u obliku žbuna.

Sorte mušmula

Postoji više sorti mušmule a kod nas su najzastupljenije 4 od njih. To su:

• domaća mušmula
• besemena mušmula
• kraljevska mušmula
• holandska krupna mušmula

Domaća mušmula

Domaća mušmula ima sitne do srednje krupne plodove sa veoma malo mesa a dosta izuzetno ukusnih semenki. Otporna je na sušu i mraz. Plodovi domaće muš,ule ne dozrebaju na stablu i moraju odstajati neko vreme nakon berbe kako bi postali jestivi.

Besemena mušmula

Ova mušmula, kako joj ime govori nema semenke tj. koštice. Plod joj je sitan i ona je takođe otporna na sušu i mraz. Plodovi se stvaraju partenokarpijom.

Kraljevska mušmula

"Royal" ili Kraljevska mušmula je narasprostranjenija mušmula u predelu zapadne Evrope. Plodovi su joj jevi nego kod domaće i besemene mušmule - srednje krupni do krupni i slatko kiselog su ukusa, sočni i aromatični. Stabla su srednje bujna i rodna. Takođe je otporna na sušu i mraz pa je zato zahvalna za uzgoj u kontinentalnim delovima. Smatra se da je ovo stara sorta mušmule.

Holandska mušmula

Ova mušmula ima najveće plodove od do sad nabrojanih sorti. Plodovi su ukusni ali osetljivi na bolest čađave šuge. Kao i predhodne tri sorte i onva je otporna na sušu i mraz.

Uzgoj mušmula

Uzgoj mušmule je sličan uzgoju jabuke, jedina je razlika u otpornosti na razne bolesti i štetočine. Za razliku od jabuke, mušmula je otporna na insekte i bolesti. Jedino ko može da naudi mušmuli su bolest gljivične pegavosti listova i gusenice koje napadaju, tj. jedu listove.

Ako se za uzgoj koristi seme koje nema osušenu opnu onda se ono seje uz postupak "brzog klijanja".

Ako sadimo iz semenan, seme treba posejati 2 do 3 meseca pre presađivanja u voćnjake. A da bi smo ubrzali klijanje, seme treba potopiti u vodu na 24 časa na temperaturi od 2°C do 5°C. Mlade biljke presađujemo krajem proleća ili početkom leta, onda kada smo sigurni da je prošla opasnost od mrazeva.

Đubrenje

Mlada stabla mušmule treba prihranjivati u prvoj godini sa 200 g đubriva po stabljici, u drugoj godini sa 400gr, i tako redom, svake godine dodavato po 200 g, sve do pete godine kada musmula dostigne puni rod i kada je treba đubriti sa NPK đubrivom i to od 600 do 700 kg po hektaru i u koje je preporučljivo dodati i 300 kg azotnog đubriva.

Razmnožavanje

Mušmula se može razmnožavati i reznicama tkz. kalemljenjem na vegetativnoj podlozi dunje, koje se radi u novembru. Ako se sadi na krečnom ili peskovitom zemljištu, kalemljenje najbolje napraviti sa semenkama oskoruše i gloga. Biljke su samooplodive pa joj nisu potrebni oprašivači. Plodovi su nalik jabuci s rožnatim čašicama koje su karakteristično izbočene.

Zemljište

Mušmula najbolje upreva na nadmorskim visinama do 700m ali se može uzgajati i na vežim visinama, do 1000m. Odgovaraju joj sunčana područja s puno vetra. Zahvaljijući tome što kasno cveta, ušmula veoma lako podnosi niske temperature. Tako, u stanju mirovanja, mušmula može ostati neoštećena i na temperaturama i do -30°C. Ali zato treba voditi računa sa visokim temperaturama je one joj mogu naneti štetu, pogotovu u periodu suše.

Odgovaraju joj laka, doba i rastresita zemljišta dok joj teška i nepovoljna zemljišta sklona zadržavanju vode ne odgovaraju. Kada su u pitanj tipovi zemljišta. odgovaraju joj skoro sve vrse osim zemljišta koja su natopljena vodom i krečnjačka zemljišta. Optimalna vrijednost tla za mušmulu je oko 7 pH, znači odgovaraju joj neutralna zemljišta. A za dobar rod i rast potrebna joj je i dobra vlažnost, nikako preobilna.

Temperatura

Mušmulu je najbolje saditi u jesen, pred mirovanje biljke. Odgovaraju joj skoro svi klimatski uslovi izuzev mediteranske klime i dugi sušni preiodi na temperaturama iznad 33°C. Najviše joj prijaju predeli sa prosečnom godišnjom temperaturom između 8°C i 9°C. Podnosi i niske temperature do čak -33°C, a pošto je ovo biljka koja kasnije cveta, ne smetaju joj ni kasni zimski kao ni rani prolećni mrazevi.

Sadnja mušmula

U nastavku ćemo prišati o optimalnoj temperaturi, tlu i o pripremi tla pre sadnje jer mušmula zahteva određene uslove za pravilnu sadnji i uspešnu rodnost.

Priprema za sadnju

Priprema zemljišta za sadnju mušmule podrazumeva pripremu cele površine zemljišta, ili ako su u pitanju obronci onda priprema traka. Može se i na ne pripremljenoj, tj. neizoranoj površini saditi, tako što ćemo iskopati veću rupu ali i uraditi analizu zemljišta kako bi se popravila i prilagodila pH vrednost a samim tim i popravila plodnost.

Uzgoj u bašti

Ako planirate uzgoj mušmule u voćnjaku, pre same sadnje zemlju treba duboko izorati. Za 2 ili 3 stala iskopati rupe do 60 cm dubine i 1m do 1,2m širine. Preporučljivo je da razmak između stabala bude 4 x 3m ili 4 x 4m što je oko 834 ili 625 stabala po hektaru.

Sa rađanjem, mušmula kreće tek u drugoj godini nakon sadnje a u vreme pune rodnosi prinosi su od 12 do 15 t / ha.

Ako se odlučite za kupovni rasad mušmule, tada kupovinu i sadnju obavite u periodu od novembra do marta. Zasadite ih sa razmakom od 5m između stabala.

Uzgoj u saksijama

Mušmulu je takođe moguće gajiti i u zatvorenom prostoru. Tada je sejemo iz semena, uz postupak "brzog klijanja", o kome je već bilo reči. Kada, nakon 24h seme izvadimo iz vode, dobro ga osušimo papirnim ubrusom ili krpom i posadimo ga u saksiju ili neku drugu posudu koja mora imati rupu na dnu zbog oticanja viška vode. Redovno se mora zalivati.

Da bi ubrzali rast stavite je uz prozor ili na sims prozora koji je "gleda" na jug ili jugoisok da bi biljka dobila najbolji izvor sunčeve svetlosti, ujedno i dala puno cvetova. Budite pažljivi sa izborom mesta gde ćete postaviti vašu mušmulu jer pojedine sorte ne vole jako sunce. Zato, ako primetite da vaša mušmula ne raste dobro ili da se suši, premestite je na neko drugo mesto gde ima manje direktnog sunca.

U zatvorenom prostoru, optimalna temperatura je 15°C. Na višim temperaturama, biljku više i zalivajte a ako temperatura padne ispod 5°C, zallivanje svedite na minimum.

Ovako posejama mušmula, trebalo bi da nikne nakon 22 do 24 dana i da dobije tri para pravih listova. Šim se listovi pojave, trebalo odmah odlučiti šta bi ste želeli da imate i svom domu - drvo ili žbun. Ako se odlučite za drvo, nije potrebno ništa raditi. Ali ako se odlučite za žbun, moraćete ga presaditi jer vas čeka oblikovanje stabla koje se mora obaviti u prvih 6 meseci rasta biljke. Također ćete morati skraćivati i vrhove, inače ćete imati stablo u sobi.

Mušmuli nisu potrebni oprašivači. Oprašuje se sama, tj. nije joj potrebno unakrsno oprašivanje i dovoljno je zasaditi samo jednu biljku, tako da i ako raste u zatvorenom prostoru moći ćete da se sladite njenim plodovima.

Za zalivanje koristite vodu sobne temperature ili isstopljeni sneg jt. led. Dva do tri puta nedeljno potrebno je prskati joj listove istom ovom vodom a jednom mesečno joj prirediti tropiski pljusak, tj. zaliti je sa većom količinom vode. Zimi, zalivanje smanjite na najmanju moguću meru, vlaženje zemlje će biti sasvim dovoljno.

Održavanje i nega

Rezidba

Najčešći oblici kod oblikovanja i orezivanja mušmule su piramida ili kotlasta kruna. Takođe se može postići i oblik koji je karakterističan kod jabuka, a prvo orezivanje polustablašica mušmule se radi kao kod jabuka. Kada jednom utvrdite glavnu okosnicu drveta, za tkz. "otvorenu" krošnju, potrebno je da zimi, s vremena na vreme, orezujete grančice i time se proređujte krošnju.

Orezivanje mušmula je slično kao orezivanje jabuka i ostalog "jabučastog" voća. Sastoji se od udstranjivanja polomljenih i osušenih grana i proređivanja krošnje. Takođe, jednom godišnje, pojedine grane se mogu samo skratiti i time se pospešiti rađanje, bolje obrastanje i rast grana sa plodovima.

Berba

Puna zrelost i spremnost za berbu plodova zavisi od sorte mušmule i to je obično u periodu od kraja oktobra do početka novembra, tj. krajem jeseni. Plodovi su tada teški od 10gr do 70gr. Da bi postiglu pun ukus plodovi moraju ostati što duže na stablu. Pokazatelj da je plod spreman za berbu je to da se peteljka lako skida sa grane a listovi sa grana već opali.

Skladištenje

Skladištenje mušmule zahteva malo truda. Da ne bi došlo do truljenja peteljki, potrebno ih umočiti u malo jači rastvor soli i takvu mušmuli smestiti u drvenu gajbicu sa čašicom na dole. U gajbice ne bi trebalo ređati više od 2 do 3 reda. Ovako složene mušmule ostavite neko vreme u ostavi jer odmah nakon branja mušmule nisu ukusne za jelo.

Tek kada voćka postane smeđa i omekša onda je spremna za jelo. Kako dobro podnosi niske temperature skladištite je na hladnom mestu gde temperatura od 2°C do 5°C a vlažnost vazduha oko 70%.

Na tržište stižu "gnjili", tj. omekšali plodovi koji su promenili svoj hemijski sastav. Cena mušmula je otprilike 2-3 puta veća od cene jabuke, a sveži plodovi se najčešće u radnjama mogu naći u decembru i januaru.

Bolesti i štetočine

Često možemo pročitati u literaturi da je mušmula biljka koja ne oboljeva od nekih karakterističnih bilesti niti je napadaju štetočine koje je sputavaju u rastu i razvoju i da je to čini idealnom za ekološki uzgoj. Međutim, istina je malo drugačija. Mušmula je veoma osetljiva na bakteriju Erwinia amylovora koja prouzrokuje umiranje biljke u prvoj sezoni. Na pojavu ove bakterije utišu vremenski uslovi, tj. pojava kiše sa gradim u toku letnjih meseci i u toku cvetanja.

Da biste sprečili pojavu ove bakterije, dovoljno je tretirati biljku preparatima na bazi bakra u kombinaciji sa insekticidima. Ovo primeniti dva puta pre sadnje i jednom nakon sadnje.

Upotreba mušmula

Mušmulu možemo jesti sirovu, tj. neprerađenu ali od nje možemo praviti i marmelade, džemove, likere pa čak i rakiju.

Kuhinja

Kao što je već rečeno, od ploda biljke mogu se spremati dđemovi, marmelade. likeri i rakija. Ali isto tako možemo koristiti i listove i cvetove. Oni se mogu ubrati u proleće i koristiti za pravljenje čaja.

Čaj od svježe mušmule

Svježu mušmulu sitno iseckajte i prelijte s 2 dl ključale vode. Poklopite i ostavite tako da stoji otprilike sat vremena. Procedite kroz gazu ili sitniju cediljku. Čaj ostavite, a ostatak bacite. Ovako pripremljen čaj možete piti 2 do 3 puta dnevno. Takođe, ko voli zaslađen čaj, može mu dodati kafenu kašičicu meda, a za dodatnu kiselost limun.

Zdravlje

Plod je veoma bogat antioksidantima, gvožđem, magnezijumom, kalijumom, kalcijumom i fosforom. Naučnici su već dokazali da kao namirnica, tj. kad je konzumiramo presnu, podstiče jačanje imuniteta jer je bogata vitaminom C, taninom, vinskom i limunskom kiselinom, smolom i pektino.

Zato se i koristi u medicinske svrhe i to najčešće za pravljenje anti-upalnih preparata, kao i preparata za jačanje bubrega, jetre kao i poboljšanje vida. Neke farmaceutske kompanije je koriste kao sastavni deo kapi protiv infekcija u usnoj duplji, tj. protiv aft, pa čak i protiv impotencije.

Foto: waldfey / Pixabay