Glog

Glog (lat. Crataegus) je rod višegodišnjeg žbunja ili žbunastog niskog drveća sa više od 350 vrsta manjih i većih žbunova. Pripada porodici ruža, jednoj od najznačajnijih vrsta u svetu, i obuhvata rodove jabuka, krušaka, kajsija, šljiva, ali i petrovac, vrkuta, aronija, mušmula, malina i oskoruša. Latinski naziv roda potiče od reči kratos, što znači čvrstoća ili tvrdoća, gde se misli na tvrdoću drveta. U našim krajevima ga zovu i gloginja, glogovac, crveni glog, beli trn i bela drača.

Glog raste kao žbun ili polužbun i kao niže drvo. Visina koju može dostići je 12 m, mada su najčešće oko 5 m. Ima razgranat koren širine celog stabla. Ima jednu glavnu stabljiku koja je drvenasta, siva i pokrivena trnjem. Trnovi su veći na donjem delu biljke i tanji na granama. Glog ima glatke grane sivkasto-braon boje, a zelene jednogodišnje ogranke. Obrnuto jajoliki listovi su vrlo prepoznatljivi. Neravnomerno su nazubljeni na krajevima i rastu na dugačkoj dršci. Mogu se podeliti na 3 - 5 režnjeva.

Cvetovi sa po pet latica su mali, beli ili ružičasti. U zavisnosti od vrste cvetaju u maju ili junu. Plod je jajolik, crvene boje i na dodir kožast. Unutar njega sazrevaju 2 ili 3 semena u jesenjem periodu, tokom septembra i oktobra.

Glog je u prirodi obično samonikla biljka. Na krajevima šumaraka, šuma ili gajeva najčešće raste u obliku žbuna. Da bi se dobilo zdravo deblo i oblikovana kruna neophodno je redovno orezivanje. Uzgaja se i u parkovima ili duž polja. Iako raširen širom sveta, postoji nekoliko ugroženih vrsta. Uglavnom se može naći na severnoj Zemljinoj hemisferi odnosno Evropi, delu Azije i Severne Amerike.

Vrste gloga

Više od 350 priznatih vrsta gloga se pretežno razlikuju po visini, širini, boji cveta i ploda. Naziv su dobili pre svega po geografskom području u kojem su. Boja vrsta varira od bele i svetlo roze do tamno crvene. Gledajući po visini, patuljasta vrsta raste do 50 cm i pogodna je za hortikulturni uzgoj, dok divlji glog može dostići i 15 m. Na našem području preovladavaju beli i crveni glog. U nastavku ćemo opisati neke karakteristike više vrste gloga.

Crveni glog

Najpopularnija i samonikla biljka naših prostora je svakako crveni glog. Raste do 5 m. Ima trnovite stabljike i plod u obliku jajeta. Od crvenog gloga se pravi džem ili domaća rakija. Popularan je i karakterističan zbog mirisnih ružičastih cvetova. Gaji se i kao ukrasna baštenska biljka.

Beli glog

Beli glog, drugačije nazvan jednosemeni zato što u svom plodu ima samo jedno seme, niži je od crvenog gloga i njegov plod sazreva kasnije. Ima lekovita svojstva zbog kojih se uzgaja. Od sušenih cvetova belog gloga pravi se čaj.

Kineski glog

Kao što mu ime govori, ova vrsta potiče iz Kine. To je razgranato drvo poznato po crvenim cvetovima i plodu crvene kore sa beličastim pegama, krupnijem od ploda domaćih vrsta. U Kini se tradicionalno koristi za pravljenje slatkiša. Sušeni plod pomaže kod problema sa varenjem.

Engleski glog

Engleski glog je vrsta rasprostranjena širom Evrope. Gaji se u parkovima kao ukrasna biljka, zbog svog cveta. Raste samonikla u šumarcima. Ima tamnozeleno lišće. Beli cvet je sličan  trešnjinom cvetu. U okviru vrste je razvijeno više sorti sa razlikom u boji ploda.

Mađarski glog

Mađarski ili crni glog ima taman plod. Raste u Panonskoj kotlini. To je najčešće samonikla biljka. Može da raste i u močvari koja je dugo bila pod vodom. Zabranjena je njegova seča u divljini jer je to jedna od ugroženih vrsta.

Razgranati glog

Razgranati glog raste u Aziji i samo nekim delovima južne Evrope, obično kao ukrasni grm. Samo ova vrsta ima razgranate listove. Cvet je beo, grupisan u grozdove na dugim peteljkama.

Pegasti glog

Glog sa prostora Kanade i Severne Amerike je posebno popularan po svojim ukrasnim belim cvetovima. Listovi su blago zašiljeni prema vrhu a ivice su im blago nazubljene. Plod može biti žut, crven ili tamnoljubičast. Možemo ga konzumirati u sirovom ili kuvanom stanju.

Mušmulasti glog

Širom Mediterana imamo ovu vrstu gloga. Zbog velikih i razgranatih listova se gaji kao ukrasni žbun. Plod je slični mušmuli sa kojom je u istom rodu i konzumira se kuvan ili sirov.

Uzgoj gloga

Iako vrsta danas nije toliko popularna, u Srbiji postoji nekoliko plantaža gloga. Lako se prilagođava području na kome raste i nije zahtevna, pa je često izbor druge vrste za gajenje. U tekstu ispod su saveti kako da ga uspešno uzgajate.

Plodored

Ovu dugovečnu biljku gajimo na prostoru gde može da raste i do nekoliko godina. Prvi plod ubiramo posle treće godine, a sve do tada biljka raste i širi se. Uz većinu biljaka nema problema da se sadi, ali ne bi trebalo da su preblizu usevi iz iste porodice (jabuka, kruška, kajsija, šljiva, petrovac, vrkuta, aronija, mušmula, malina, oskoruša i dr.) da ih ne bi napadale iste bolesti.

Ispod njega se obično ne sade druge biljke jer ima prilično razgranate i guste donje grane. Od ostalih stabala odgovara mu blizina sadnje kanadskog javora, breze, magnolije i ukrasnog lovora.

Zalivanje

Iako postoje vrste gloga koje opstaju u močvarama i mestima gde je visoka vlažnost, vrste sa naših prostora, beli i crveni glog, zahtevaju mnogo manje vode. Jedino je bitno da se redovno zaliva odmah posle sadnje i održava vlažnom supstrat ili okolno zemljište.

Kasnije se zaliva nedeljno, kada su periodi suše. Najbolje ga je zalivati uveče, koristeći destilovanu vodu ili kišnicu. Što se tiče sistema za navodnjavanje, bira se sistem kap po kap koji zaliva svaku biljku oko korena.

Đubrenje

Đubrenje obavljamo kroz dve faze i do njegove pete godine je nešto češće potrebno nego kasnije. Prva faza je priprema zemljišta za sadnju kroz dodavanje organskog đubriva ili stajnjaka. U proleće se dodaje đubrivo bogato azotom, kao što je NPK, da se pokrene rast biljke. Kasnije đubrivo u granulama ili tokom zalivanja rezultira boljim razvojem ploda.

Razmnožavanje

Postoji nekoliko načina razmnožavanja gloga i to: iz semena, koren reznicama, reznicama i putem kalemljenja.

Razmnožavanje semenom se koristi kada biljku želimo da gajimo za lične potrebe jer je to najdugotrajniji proces. Najbrži i najsigurniji metod  za dobijanje nove biljke jeste razmnožavanje reznicama, gde jednogodišnju granu odsecamo oštrim makazama. Onaj deo biljke koji se stavlja direktno u zemlju je najbolje prvo potopiti u hormon rasta, a da zemlja u koju se sadi bude humusna i rastresita.

Ako se razmnožava preko korenovih reznica, izvadi se zdrav koren i iseče na manje komade oko 9 cm veličine. Ti delovi korena se polože u zemlju pod uglom i onda zemlja dobro zalije vodom.

Presađivanje

Kada smo uzgojili zdravu sadnicu, vrši se presađivanje onih koje imaju dovoljno razvijen koren na mesto rasta. Presađivanje se vrši u proleće. Sadnica se, zajedno sa zemljom oko korena, sadi u pripremljenu rupu u zemlji, na dubinu na koju je i do tada rasla. Prilikom presađivanja je važno da se ne ošteti koren.

Podmlađivanje

Ukoliko se ne vodi računa o glogu, posle nekoliko godina treba vršiti podmlađivanje. Najbolje je da se stare i bolesne ili osušene grane orezuju i oblikuju po želji. Proleće je sezona pogodna za taj proces.

Zemljište

Glog uspeva na različitim tipovima zemljišta, čak i ako su siromašna, ali najbolje na ilovastim i glinastim zemljišta, pomešanim sa peskom za dodatnu propustljivost. Bitna je drenaža i bogatstvo kiseonikom. U pripremi tla čisti se zaostali koren useva koji su pre bili tu i zemljište se potpuno zaore tako da nema grumenja.

Klima

Topla kontinentalna klima i osunčana mesta su ono što glog voli. Iako toleriše da je u polusenci, potrebno mu je minimum 8 sati dnevnog svetla da bi se pravilno razvijao. Ne toleriše zagađenja i na vetrovitim predelima mora imati zaštitu od direktnog vetra. Saditi ga treba dalje od glavnih gradskih saobraćajnica. Može da raste u ravnicama i u brdovitim predelima. Neke vrste uspevaju i na planini, a takav je kineski glog.

Sadnja

Planirana sadnja smanjuje buduće troškove održavanja i olakšava uzgoj gloga. Kada izraste, biljka je izuzetno otporna na uslove uzgoja, ali je najteži zadatak i cilj dobiti zdravu sadnicu. Ispod su svi saveti koji bi to olakšali.

Vreme sadnje

Vreme sadnje je proleće i jesen. Od priprema zemljišta zavisi način sadnje. Prilikom prolećne sadnje mogu se upotrebiti jednogodišnje sadnice koje će se ukoreniti tokom toplijeg vremena. Prilikom jesenje sadnje neophodno je koristiti sadnice koje su najmanje dvogodišnje, da bi mogle prezimiti. Biljka može da izdrži nižu temperaturu, do -10°C, ali ukoliko se priželjkuje normalan rast i prinos, potrebno joj je 12°C.

Izbor podloge za sadnju

Jedan od uobičajenih načina razmnožavanja jeste kalemljenje, kojim se zadržavaju sve karakteristike vrste koja nam je poželjna za reprodukciju. To je postupak uzimanja jednogodišnjeg izdanka i njegovog vezivanja za procep grane ne deblje od 1 cm. Oko reza se umotava traka ili maže voćarski vosak. Glog se koristi i kao osnova za nakalemljivanje drugih vrsta, kao što su jabuka ili šljiva.

Sadnja iz semena

Seme ima jako debelu koru, sporo klija, a i većina bude šuplja iznutra, pa je ovo najduži način razmnožavanja gloga. Da bi izolovali seme koje će se koristiti za dalje razmnožavanje, do 2 nedelje do sazrevanja ploda i nakon ekstrakcije treba ga potopiti u vodu na 3 dana. Zatim se tretira peskom ili brusnim papirom i onda sadi u zemlju. Ukoliko postoji potreba da ga posadimo kasnije, važno je da se drži u pesku 6 - 12 meseci.

Ponekad seme klija i do godinu dana. Potrebno je jako mnogo strpljenja i pažnje da se biljka tako uzgoji. Treba je zalivati jednom nedeljno i obratiti pažnju na količinu vlage. Biljka može da nikne i na senovitom mestu, ali je svakako nakon nicanja neophodno premestiti na mesto gde će biti osunčana.

Sadnja sadnice

Metoda sadnje sadnica je najefikasnija. Biraju se zdrave sadnice kojima je koren dosta razvijen i sade u već pripremljenu zemlju na istu dubinu. Idealna rupa za sadnju je široka 40 - 50 cm i duboka 50 - 80 cm. Na dno rupe je dobro da se stavi kreč, a preko kreča drenažni šljunak pa sloj humusne zemlje. Sadnica pokrivena rastresitim tlom se dobro zalije. Dobro je i ostaviti najmanje 50 cm između svake biljke, sem ukoliko se sadi glog za živu ogradu kada je dovoljno 30 cm u cik-cak razmeštaju.

Uzgoj u bašti

Ako se sadi u baštu, dvogodišnja sadnica se mora prilagoditi novom mestu rasta. Najbolje vreme za sadnju su proleće ili jesen. Poželjno je da se formiraju pravilni redovi koji će se olakšati rad oko biljke i žicama razvučenim na betonske stubove praviti potporu granama. Umotavajući grane ostavljamo više prostora između dve biljke što olakšava berbu. Glogu ne smeta da bude na padini, a voli sunčana mesta.

Uzgoj u stakleniku

Za dobijanje sadnica dobra je kultivacija u zatvorenom prostoru. Bilo putem semena ili reznica, obezbeđivanje ujednačenih uslova za rast omogućava da sadnice brže ukorene. Ono što je potrebno kod ovog načina uzgoja jeste obezbeđivanje barem 8 sati dnevnog svetla i temperaturu iznad 5°C. Zemljište u koje se reznice sade treba da bude humusno i održavano da bude vlažno. Tip navodnjavanja je kap po kap. U proleće staklenik treba provetravanje.

Uzgoj u saksiji

Zbog brzog rasta korena, gajenje u saksiji nije poželjno. Postoje minijaturne vrste koje nekoliko prvih godina mogu biti u većoj saksiji. Ova metoda je pogodna za dobijanje rasada i početni razvoj korena. Pritom je bitno da saksija ima dobru drenažu i da se biljka zaliva redovno i đubri mineralnim đubrivom.

Održavanje i nega

Glog je biljka koja zahteva najviše truda oko rezidbe i berbe. Kada prođu prve tri godine od sadnje, nije joj potrebno puno održavanja.

Faza mirovanja

Glog je u stanju mirovanja tokom zime. U jesen skida lišće i priprema se za hladniji period. Za vreme kad ne troši mnogo hrane i vode, treba isključiti sistem za navodnjavanje. Pošto obavimo berbu i opadne mu lišće, skupimo ga na jednu gomilu i zapalimo jer to sprečava bolesti koje se šire. Malčom se štiti koren mlade biljke. Od snežnih padavina biljku možemo zaštititi agrotekstilom i čišćenjem snega.

Održavanje zasada

Održavanje plantaža podrazumeva redovno košenje jer se time smanjuje rizik od prenošenja bolesti a i omogućava snabdevanje kiseonikom, posebno za mlade sadnice. Tokom sušnog perioda poželjno je malčirati okolno zemljište da bi zadržavalo vlagu i korov se smanjio. Poželjno je povremeno zemlju usitnjavati motikom ili drljačom.

Proređivanje

Proređivanje se vrši samo prilikom setve semena. Poželjno je da se seme poseje na dubinu od 3 cm i da isto toliko prostora bude između njih jer je seme manje klijavosti. Nakon klijanja, potrebno je prorediti ga i zasaditi u posebne posude, gde će nastaviti svoj razvoj.

Rezidba

Proleće je mesec orezivanja bolesnih i osušenih grana. Tada možemo i oblikovati žbun gloga. Orezivanje je nešto što glog dobro podnosi, čime se poboljšava rast jednogodišnjih grana, kao i održava biljka u određenom željenom obliku i veličini. Rezidbom donjih grana postiže se izgled drvceta i više kiseonika celoj biljci. Možete ga orezivati tokom cele godine.

Berba

Koristimo list, cvet ili plod gloga. Listovi se beru mladi i čupaju sa drškom. Cvet se bere u periodu kada je jedna polovina čašica otvorena, a druga zatvorena, i to ručno, da se ne oštete. Veća količina ubranih listova, kao i cvetova, može uticati na količinu ploda.

Mladi listovi i cvetovi se beru po sunčanom vremenu, a plodovi tek kad su već potpuno zreli i dobili punu boju, i to je važno zapamtiti. Metod  berbe je ručno ili pomoću grablja za berbu maslina, i bez peteljki. Pritom treba paziti na oštro trnje koje je u granama gloga.

Sušenje

Dve do tri nedelje traje sušenje cvetova i listova, a vrši se na prozračnom mestu i uz povremeno okretanje. Tako dobijamo 1 kg suvog cveća od otprilike 10 kg svežeg.

Skladištenje

Suvi list i cvet se čuvaju u tegli da bi se sačuvala njihova aroma. Plod se čuva na hladnom mestu, na temperaturi do 3°C par meseci, mada je bolje da se preradi što je pre moguće.

Bolesti

Iako je otporan na različite uslove uzgoja uključujući i siromašnije zemljište, glog napadaju određene bolesti i štete mu. Zato je preporuka da se sadi dalje od jabuke, šljive i kruške jer dele bolesti koje lako prelaze sa jedne biljke na drugu. U nastavku vam donosimo najčešće bolesti i metode da se izborimo sa njima prilikom gajenja gloga.

Bakteriozna plemenjača

Ovo je česta bolest koja je potencijalno opasna za celu plantažu i pravi značajnu štetu. Pored gloga, napada jabuke, kruške i srodne vrste i lako se širi kroz voćnjake. Sve delovi biljke budu napadnuti. Biljka izgleda kao da je zahvaćena plamenom, ima malo ploda i na kraju se osuši. Kod prvih simptoma, žbun treba ukloniti i spaliti. Biljke u okolini preventivno tretirati fungicidom.

Rđava pegavost na lišću

U toplom i vlažnom periodu glog može napasti ova gljivična bolest. Ona lako prezimi na nižim temperaturama i češće napada mlade biljke. Simptom bolesti su žute mrlje koje postaju braonkasto-crvene boje i proširuju se. Bolest izaziva opadanje listova i lošiji kvalitet ploda. Preventivno tretiranje biljke fungicidima se preporučuje.

Štetočine

Trnje ima ulogu zaštite gloga, ali i pored toga, manje štetočine mogu da naprave štetu na biljci. Koje su to štetočine i šta se može učiniti protiv njihovog uticaja naveli smo u nastavku teksta.

Gusenice

Gusenice i larve raznih insekata mogu izazvati oštećenje listova, posebno kod većih infestacija. Oštećeni listovi i ogoljene grane smanjuju mogućnost fotosinteze biljke i kvalitet ploda opada. Najlakše ih je osloboditi sakupljanjem ili metodom upotrebe insekticida.

Japanske bube

Lišće je deo hrane za bube, koje u velikim grupama nanose ozbiljnu štetu biljci, posebno ukoliko je mlada. Počinju sa ishranom od vrha biljke i kreću se ka dnu. Preferiraju biljke koje su na suncu.

Upotreba gloga

Osim koristi za život čoveka, glog je i važan deo ekološkog sistema. Služi kao hrana mnogim životinjama, od pčela koje koriste nektar pa do krupnije stoke koja jede njegovo lišće. Predstavlja i zaklon za ptice i male životinje.

Kuhinja

Glog je popularan u proizvodnji poslastica. Plod u jesen ima gorak ukus i čeka se prvi mraz da bi dobio sladak ukus. Konzumirati se može svež ili kuvan. Najčešće se od njega pravi džem intenzivnog ukusa. Pored toga, prave se likeri i rakije ili pak domaći sirup za razblažavanje. Mladi list se konzumira u salatama.

Zdravlje

Zbog široke upotrebe u narodnoj medicini, glog često nazivaju najzdravijom biljkom na svetu. Čaj se pravi od listova i cvetova, ali on mora zadržati prirodnu boju. Priprema se tako što se jedna kašičica osušene mešavine prelije šoljom ključale vode i ostavi 10 minuta pa procedi. Poželjno je da se pije dva puta dnevno. Glog je veoma bogat vitaminom C, pa se konzumira i radi jačanja imuniteta. Pored toga, pomaže u smirivanju nervnog sistema, kod umora, nedostatka sna i energije i simptoma menopauze.

Zanimljivosti

Istorija gloga datira od pre 9.000 godina kada je prvi fermentisani napitak pronađen u Kini. Smatra se da dolazi sa područja Azije i kasnije se proširio širom severne hemisfere. Veoma je bio važan za zdravlje ljudi kroz evropsku istoriju i kao lek se pominjao u mnogim medicinskim debatama.

Glog je veoma važan za mnoge kulture. Pominje u tradicionalnim irskim i keltskim pesmama i crtao se kao motiv u umetničkim delima. Ima značaj i u japanskoj kulturi, jer se često koristi za pravljenje bonsaija. Pored toga, po predanju, Isusova kruna, kojim je ovenčan pre svoje smrti na krstu i čije trnje ga je povredilo, bila je napravljena baš od gloga. Takođe, još jedna legenda kaže da je za ubijanje vampira potreban kolac od gloga, kojeg morate probosti pravo kroz srce.

Foto: _Alicja_ /Pixabay