Oskoruša

Oskoruša (lat. Sorbus domestica) je listopadno drvo i može živeti mnogo godina. Pripada porodici ruža (Rosaceae). Visina joj doseže i do 20 m, a može živeti i do 500 godina. U prirodi se može sresti u hrastovim i grabovim šumama, pa je smatrana šumskim drvetom. Kako ima jestive plodove, smatra se i voćkom. Ranije se često gajila u baštama i voćnjacima, a danas se njeno gajenje znatno smanjilo. Ova biljka je veoma jednostavna za gajenje, ne traži skoro nikakvu negu, jedino joj dok je mlada treba orezivati krošnju. Nosi još i nazive domaća jarebika, skoruš, uškoruštva, okoruštva. Pripada isto rodu kao jarebika, mukinja i brekinja.

U prirodi najčešće raste u šikarama i šumama. Može se sretati pojedinačno ili formirati manje grupe. U prošlosti je bila rasprostranjena u Zapadnoj Evropi, a danas se sreće u svim zemljama Evrope, Maloj Aziji, Severnoj Africi i Zapadnom Sibiru. Oskoruša je listopadno drvo, i bliski srodnici su joj brekinja i mukinja. Takođe pripada bobičastom voću, kao i jagode, maline, borovnice, kupine, dud, grožđe, ribizle, aronija...

Stablo oskoruše je tanko, sa razgranatom krošnjom, zbog koje se često sadi za pravljenje hladovine. Cvetovi su joj veoma lepi i krupni, pa se gaji i kao ukrasno drvo u baštama i parkovima. Cveta u aprilu i maju, a cvetovi su dvopolni, sa 5 tučaka i mnogo prašnika, koji privlače pčele. Listovi su perasti i naizmenično raspoređeni, sa lica su svetlozeleni, dok im je naličje plavozeleno, u proleće su obrasli dlačicama, i nemaju peteljke.

Plodovi sazrevaju u septembru i oktobru. Veliki su 2 - 3 cm, i sadrže tamnosmeđe semenke. Ukus im je kiseo, ali ako stoje nakon berbe ili posle prvog mraza postaju slatki i meki. Koren je srcastog oblika. Dobro podnosi zagađenje vazduha, a drvo oskoruše se koristi za izradu raznih predmeta. Plodovi imaju mnogo vitamina, naročito C i A, i bogati su mineralima. Kora drveta je glatka i kod mladih biljaka svetlosiva do crvenosmeđa, a kod starijeg drveća kora je tamnija.

Vrste oskoruša

Postoji malo vrsta oskoruše koje su priznate. U 18. veku je postojalo oko 27 priznatih sorti, dok je danas poznato samo desetak. Oskoruša se smatra ugroženom biljkom u svim evropskim zemljama.

Kod oskoruše se ne dešava ukrštanje sa srodnim biljkama, kao kod ostalih vrsta iz roda Sorbus. Od sorti postoje italijanske, nemačke, srpske i jedna sorta iz Engleske. Najpoznatije sorte su: Bovender Nordlicht, Sossenheimer Riesen, Christophs Apfel, Sorbo autunnale, Frauensteiner, Medvedivskaja, Parmenac, Sorbo pera maggiore settembrina Signalman. U Hrvatskoj su poznate sorte jabukolika i kruškolika, koje se razlikuju po obliku ploda.

Jabukolika oskoruša

Jabukolika oskoruša (lat. Pomifera Hazne) je sorta koja se najčešće gaji u Srbiji i Hrvatskoj. Plodovi su joj dugački 2 - 3 cm i izgledom podsećaju na plod jabuke.

Kruškolika oskoruša

Kruškolika oskoruša (lat. Pyrifera Hayne) ima plodove koji oblikom podsećaju na krušku i dužine su 3 - 4 cm, nešto veće nego jabukoliki.

Uzgoj oskoruše

Ova biljka je veoma skromna u pogledu nege i gajenja i zbog toga ponovo stiče svoju popularnost kao biljka za dvorište ili baštu. Nega oskoruše podrazumeva jedino orezivanje, i to ako je baš neophodno. Za sadnju se kopaju rupe dubine 60 cm i širine 100 cm. Zemlju oko biljke je potrebno povremeno okopavati i po potrebi se đubri. Zauzvrat daje bujnju krošnju i hladovinu. Uz to, može živeti mnogo godina, ako se pridržavate jednostavnih saveta za gajenje ove biljke.

Plodored

Oskoruša se dobro slaže sa drugim listopadnim drvećem kao što su breza, bukva, jasen, kruška. Takođe se slaže sa belim grabom i hrastom, a dobro uspeva i pored zimzelenog drveća. Što se predkultura tiče, najviše joj odgovara duvan.

Treba voditi računa da se ne sadi jako blizu drugog drveća koje razvija bujnu krošnju, jer se njena krošnja tada razvija mnogo slabije, a zbog toga će biti i lošiji kvalitet plodova. Jedino mesto na kome oskoruša ne može da preživi je močvarno zemljište.

Zalivanje

Sadnice koje se gaje treba povremeno zalivati, ali treba voditi računa o vlažnosti zemljišta, jer previše vode koja se zadržava oko korena može izazvati njegovo truljenje. Oskoruša je jako otporna na sušu i nedostatak vode ne utiče nepovoljno na nju. Korenov sistem joj je veoma razvijen i može ići duboko u zemljište, kako bi pronašao vodu. Kada se sadnice gaje u saksiji, a zatim presade na otvoreno, one imaju zbijeniji koren, kome treba vremena da se raširi i dostigne dubinu, pa je takve biljke potrebno povremeno zalivati sa 5 - 10 l vode po biljci.

Đubrenje

Pre nego što se posade sadnice, u rupu za sadnju je preporučljivo staviti stajskog đubriva. Krajem juna se međuredno može đubriti kalimagnizijumom, da bi sadnice bile otpornije, a mogu se primenjivati i hormoni rasta. Odrasla biljka ne mora se đubriti, ali može se prihranjivati mineralnim đubrivima na bazi azota, kako bi se dobio što kvalitetniji plod.

Razmnožavanje

U plodu oskoruše nalazi se seme. Najčešće se širi tako što životinje koje se hrane plodom, kao što su ptice, ali i neke druge, pojedu plod i prenose seme putem izmeta. Seme se može i sakupljati, tako što se vadi iz ploda i dobro ispira vodom, da ostaci ploda ne bi doveli do kvarenja semena. Nakon toga, može se odmah sejati, može se čuvati u staklenoj tegli do 2 godine ili ga čuvati zamrznutog i do 10 godina, a da ne izgubi svoju klijavost. Oskoruša se može razmnožavati i na druge načine - reznicama, vrežama i kalemljenjem. Reznice se ostavljaju u vodi dok ne dobiju sopstveno korenje, a zatim se sade na konačno mesto.

Zemljište

Oskoruša nije zahtevna biljka po pitanju zemljišta. Dobro uspeva na siromašnim zemljištima, kao i bogatim, humusnim. Gajena na plodnijem zemljištu davaće više roda i plodovi će biti kvalitetniji. Jedini zahtev koji ima u pogledu zemljišta je da ima dobru propusnost. Zemljište mora imati dobru drenažu, jer zadržavanje vlage može izazvati truljenje korena.

Klima

Oskoruši odgovaraju uslovi suše i sa mnogo sunca. Takođe dobro podnosi niske temperature, kao i nagle temperaturne promena. U primorskim oblastima ih ima više nego u kontinentalnim. Najbolje uspeva u umerenoj i toploj klimi, koja ima duži period vegetacije. Uspeva i na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima, ali joj je tada vegetacija kraća.

Sadnja oskoruše

Ova biljka je veoma nezahtevna u pogledu uslova gajenja i donosi plod mnogo godina nakon sadnje. Podnosi raznovrsne uslove sredine, zagađen vazduh, sušne periode i jako sunce. Prilagođava se raznim podnebljima. Može da uspeva i na zapuštenim terenima i suvim zemljištima, jedino je bitno da ima dovoljno sunčeve svetlosti. Podnosi i veoma niske temperature, do -30°C.

Vreme sadnje

Oskoruša je veoma otporna na niske temperature i na promene temperatura tako da se lako prilagođava raznim klimatskim uslovima. Najčešće se sadi u proleće, jer tada zemlje nije tako hladna i može se pripremiti za sadnju. Sadnja je moguća i u ranu jesen, ako sadnice imaju već dobro razvijen korenov sistem.

Odabir podloge za sadnju

Kada se bira podloga za sadnju, mora dobro da propušta vodu, jer je oskoruša veoma osetljiva na višak vode. Zadržavanje vode u blizini korenovog sistema, može da uzrokuje njegovo truljenje. Iz tog razloga joj ne odgovara gajenje na plavnim područjima. Takođe je važno voditi računa i koliko je zemljište obezbeđeno hranljivim materijama. Oskoruša može da uspeva i na veoma siromašnim zemljištima, ali ako je zemljište bogato hranljivim materijama i humusom, biljka će donositi više ploda koji će biti kvalitetniji. Dok je mlada, može rasti u delimičnoj senci, ali odrasla biljka traži mnogo sunca, koje joj je potrebno u različitim fazama vegetacije.

Sadnja iz semena

Seme za sadnju može se nabaviti u prodavnicama, ali se može i sakupiti. Ukoliko se prikupljaju veće količine semena za rasadničku proizvodnju, koriste se mešalice kojima se centrifugalnom silom semenke vade iz plodova. Ako su potrebne manje količine, može se sakupiti i ručno. Plodovi se prvo gnječe, a zatim ispiraju vodom, što je detaljnije moguće, da ne bi došlo do pojave plesni prilikom skladištenja semena. Očišćeno seme se može čuvati duži vremenski period ako se zamrzne na temperaturama od -21°C. Nakon sakupljanja se ne zamrzava odmah, već se mora prvo čuvati na sobnoj temperaturi nedelju dana. Na ovaj način se sačuva klijavost semena.

Na temperaturi od -21°C je moguće seme sačuvati bez gubitka klijavosti i do 10 godina. Pre setve semena koje je bilo zamrznuto treba ga odmrznuti i obezbediti mu proces stratifikacije. Nezamrznuto seme može se čuvati do 2 godine u staklenim teglama. Može se sejati i sveže prikupljeno seme u jesen, samo se pre toga druži u vodi 24 sata.

Pre setve, semenu je potreban isti tretman kao semenu mukinje. Pomeša se sa peskom i drži na otvorenom prostoru. Pesak obezbeđuje bolji protok vazduha, pa se seme neće pokvariti. Setva se obavlja kada su temperature oko 20°C i tako posejano proklija za nekoliko dana.

Sadnja sadnice

Sadnice se proizvode tako što se prvo poseje seme, uglavnom u aprilu ili maju, u saksijice veličine bar 6x6 cm. Sadnice do jeseni narastu do visine od oko 15 - 20 cm. Pre zime se prekrivaju folijom, da bi se zaštitile od niskih temperatura.

Presađivanje na otvoreno se obavlja u proleće. Prethodno je potrebno dobro pripremiti zemljište. Pod pripremom se podrazumeva jesenje oranje i tanjiranje.

Sadnice se mogu presaditi na tri načina - ručnim presađivanjem, pomoću mašine koja sama kopa rupe u zemljištu i mehaničkim sadilicama. Nakon što se biljke posade, preporučljivo je izvesti okopavanje. Nakon prve godine, visina sadnica je oko 1 m. Većim i starijim sadnicama je potreban veći razmak pri sadnji. Rupe za sadnju bi trebale biti dubine 60 cm i širine 100 cm. Sadnicama se skraćuje koren pre sadnje, a nakon toga se uranja u smesu vode, ilovače i balege. Nakon sadnje se đubri stajskim đubrivom i po potrebi zaliva.

Uzgoj u bašti

Oskoruša se često gaiji u baštama kao ukrasna biljka, zbog svog veoma lepog cveta. Ima veliku krošnju koja pruža hlad tokom leta. Prilikom sadnje mora se voditi računa da se ne sadi u blizini drveća koje takođe ima velike krošnje. Ukoliko joj drugo drvo uđe u prostor za razvoj, oskoruša se slabije razvija i prepušta prostor drugom drvetu.

Uzgoj u stakleniku

Gajenje u stakleniku je veoma retko za oskorušu, jer joj je potrebno mnogo sunca, ali se može iskoristiti za proizvodnju sadnica, koje se kasnije sade na otvorenom. Najpre se sakupi seme i poseje u posude dimenzija min. 6x6 cm. Seme treba pomešati sa peskom, da ne bi došlo do truljenja semena. Ovako uzgojena biljka ima slabiji korenov sistem kom će trebati mnogo vremena da se raširi u zemljištu nakon presađivanja.

Uzgoj u saksijama

Ne preporuča se gajenje u saksijama, jer oskoruša ima veoma razgranat korenov sistem. Koren može da bude veoma dubok, ako raste na suvljem zemljištu, kako bi došao do vode. Saksije se koriste kod uzgajanja sadnica. Seme se meša sa peskom i sadi u saksije koje moraju biti najmanje 6x6 cm veličine, a zatim zalije. Ne sme se previše često zalivati. Presađivanje na otvoreno se obavlja u proleće. Ukoliko se ostavi da raste u velikoj saksiji, biljka neće razviti krošnju kakvu razvija posađena u zemlju, a i kvalitet plodova će biti slabiji.

Održavanje i nega

Oskoruša je veoma jednostavna biljka za gajenje i negu. Ne treba joj mnogo vode, ne mora se dodatno đubriti, i bez obzira na to će dati bujnu krošnju, lepe cvetove i zdrave plodove. Ako se gaji kao ukrasna biljka, krošnja se oblikuje orezivanje, da bi se dobili željeni oblik i visina.

Održavanje zasada

Oskoruša je biljka koja nema gotovo nikakve zahteve u pogledu održavanja. Izvesnu negu zahteva dok je mlada biljka i to podrazumeva povremeno okopavanje oko sadnice i poneko zalivanje. Sadnica bi trebala biti dovoljno udaljena od drugog drveća, kako joj ne bi remetili rast. Jedino joj je potrebno dosta sunca. Korov se uništava okopavanjem oko biljke. Odrasla biljka oskoruše više nema nikakvih zahteva u pogledu nege, jedino se mogu ukloniti suve grane kako ne bi narušavale izgled biljke.

Orezivanje

Ako se oskoruša gaji kao ukrasna biljka, tada joj je potrebno orezivanje. Uklanjaju se osušene grane, kako ne bi smetale novima.

Priprema za sledeću sezonu

Ako sadnica ima manje od dve godine i ostaje na otvorenom preko zime, potrebno je prekriti folijom da bi se zaštitila od niskih temperatura. Kod starijih biljaka nisu potrebne nikakve posebne mere pripreme. Za narednu sezonu može se prikupiti seme, koje se uzima iz ploda i dobro ispira, a zatim ostavlja u staklenoj posudi.

Berba

Plodovi oskoruše su grupisani u grozdove, a beru se kad im je boja žućkasto crvena. Berba se obavlja u septembru ili početkom oktobra. Plodovi se stavljaju u kartonske ili drvene kutije, gde se ostavljaju da sazrevaju do kraja. Plod je zreo kada dobije tamnu boju. Jedno stablo može dati i do 800 kg plodova.

Oskoruša se konzumira u svežem stanju, kao sušeno voće, prerađena u marmeladu ili sok.

Skladištenje

Sveži plodovi se mogu skladištiti na hladnom i tamnom mestu u kutijama do nekoliko nedelja. Mogu se preraditi u kompote, žele, marmeladu, ušećerene plodove ili rakiju. Sušeni plodovi oskoruše se mogu mleti i upotrebljavati kao začin jelima.

Bolesti

Oskoruša je veoma otporna na bolesti, ali postoji nekoliko koje mogu da je ugroze. Najčešće je napadaju gljivične bolesti koje izazivaju Venturia inaequalis i Eutypella sorbi. Ove gljivice su naročito opasne za mlade sadnice. Mere borbe protiv ovih bolesti su sadnja na mesta sa dovoljno sunca i pravljenje dovoljnog razmaka između biljaka. Osim gljivičnih bolesti, oskorušu napadaju i mozaik virus i rđa.

Venturia inaequalis

Ova bolest se najčešće javlja kod dvogodišnjih biljaka. Odbrana od ove bolesti se vrši sredstvima za zaštitu koja se koriste i kod ostalog jezgrastog voća. Neka od komercijalnih sredstava za uništavanje ove gljivice su Malvin, Menomyli Euparen.

Eutypella sorbi

Ova gljivica izaziva truljenje stabla. Javlja se kada je vreme toplo i vlažno. Uzročnik se zavlači ispod kore drveta. Za borbu protiv ove bolesti se koriste fungicidi, mada je najbolje zaraženo stablo ukloniti, kako se bolest ne bi širila na ostale biljke.

Rđa

Rđa je bolest koja izaziva opadanje listova i plodova. Prenosi se sa drugih zaraženih biljaka. Prvo se uočavaju mrlje boje rđe, a zatim se oni i suše. Tretira se hemijskim sredstvima.

Mozaik virus

Ova bolest se javlja na mnogim vrstama drveća, pa i na oskoruši. Lako se uočava po mrljama kružnog oblika na kori stabla. Najčešće izaziva sušenje cele biljke. Najveću štetu nanosi u fazi sazrevanja plodova, jer izaziva njihovo sušenje.

Štetočine

Oskoruša, poput svih ostalih biljaka, ima štetočine koje je ugrožavaju. Naročito su česti jelen, koji se hrani mladim granama i pupoljcima i potkornjak.

Jelen

Jelen ugrožava posebno oskoruše koje rastu u prirodi, jer se hrani listovima i mladim izdancima. Uništavanjem ovih delova biljke uspora se njeno cvetanje, plodonošenje i sazrevanje plodova. Nemoguće se boriti protiv jelena u prirodi, a za biljke gajene u baštama, najbolje rešenje je ograda. U voćnjacima se mogu ograditi i pojedinačna stabla, kako bi se onemogućilo da im jelen priđe.

Potkornjak

Potkornjak se nalazi ispod kore drveta ili u samom drvetu. Veličina mu je 1 - 8 mm, telo im je crno ili smeđe, valjkastog oblika. Larve su bele, sa tamnom glavom i nemaju noge. Prisustvo je moguće primetiti po tome što prave sitne rupe na stablu i granama. Mere borbe protiv potkornjaka uključuju odsecanje starih i odumrlih grana u kojima se oni naročito rado nastanjuju. Hemijske mere zaštite nisu efikasne, pa se i ne sprovode. Mogu se postavljati i lepljive zamke u vidu crvenih pločica uz koje se stavljaju posude u kojima su pomešani voda i etil alkohol u odnosu 1:1.

Upotreba oskoruša

Danas ova voćka nije naročito popularna za gajenje, iako se plodovi mogu koristiti na mnogo različitih načina. Oskoruša se može konzumirati u svežem stanju, osušena ili prerađena. U prošlosti je najviše korištena zbog svog kvalitetnog drveta, dok su plodovi bili manje značajni. Tek se u bližoj prošlosti plodovi počinju više koristiti u kuhinji, ali i kao lekovita sredstva.

Kuhinja

Plodovi oskoruše se mogu konzumirati u svežem stanju, kada odstoje i potpuno sazru. Osim toga, prerađuju se u sokove, vino, marmelade, sirće. U Francuskoj se pravi liker od oskoruše, a sok se dodavao i u sok od grožđa, kako bi mu se produžio rok trajanja. Sušeni i samleveni plodovi se koriste kao začin koji jelima daje sladunjav ukus. Mogu se praviti i oskoruše u medu i kompot od njih. Takođe je popularna rakija od ove voćke.

Zdravlje

Ova biljka se od davnina koristila kao lekovita u narodnoj medicini. Od plodova se pripremalo lekovito sredstvo za jačanje organizma, tako što se 0,5 l soka pomeša sa 0,5 kg meda.

Plodovi se koriste i za ublažavanje stomačnih problema. Od sušenih i samlevenih plodova se priprema čaj, koji sadrži tanine i pomaže kod dijareje.

Zanimljivosti

Oskoruša se koristila od davnina, bila je u upotrebi još u antičko vreme. U prošlosti je korištena za izradu sirćeta i vina, a njeni suvi plodovi su sitnjeni u avanu i dodavani jelima kao začin koji im je davao slatkast ukus.

Kraljica Marija Terezija je podsticala gajenje oskoruše, tako što je svaka porodica morala imati posađeno bar jedno drvo oskoruše. Kralj Karlo Veliki je u 8. i 9. veku nalagao da se oko svake kuće moraju saditi lekovite biljke, pa tako i oskoruša.

U 18. i 19. veku oskoruša se sadila često pored puteva, da bi putnici mogli da pronađu hlad i okrepu. i danas se mogu sresti oskoruše koje su posađene pored puteva.

Ova biljka se pominjala još u antičko doba u receptima za izradu vina i sirćeta od plodova oskoruše. U 18. veku je bio poznat mnogo veći broj vrsta nego danas. Nekada je bila najviše raširena biljka u Evropi, dok se danas sreće u Maloj Aziji, na Krimu i u Severnoj Africi. Specifična je po tome što nema svoju pradomovinu. Od davnina je sađena, a samonikla se širila po šumama, pa se često srećeu kontinentalnim šumama graba i hrasta. U prošlosti je često spašavala ljude u sušnim godinama, kada bi u toku zime nestajalo hrane. Jela se zajedno sa drugim suvim voćem.

Osim što je korištena u ishrani, drvo oskoruše se koristilo za izradu točkova, delova za kola, prese i mlinove. Njeno drvo je veoma tvrdo, u rangu orahovog drveta. Takođe je veoma dugovečna biljka, koja može doživeti i do 500 godina. Sve manje je ima zbog čovekovog uticaja.

Prezreo plod oskoruše u sebi sadrži određeni procenat alkohola sorbitola. Rusi od oskoruše proizvode alkoholno piće koje nosi naziv jerabinovka. Za pripremu alkoholnih napitaka je koristi i Italijani i kod njih se ovo piće zove sorbet.

Drvo oskoruše nije samo tvrdo, već su mu vlakna i vrlo elastična, pa se od njega prave kvalitetni muzički instrumenti.

U prošlosti se od njenih plodova mlelo i brašno.

Foto: enbodenumer / CC