Crni luk (lat. Allium cepa) spada u najotpornije i najstarije vrste baštenskih biljaka. Pripada porodici ljiljana poreklom iz južne Azije, a danas se koristi u kuhinjama širom sveta. Jestivi deo naziva se lukovica, oštrog je ukusa, sarži eterično ulje koje je bogato sumporom, što u osnovi predstavlja materiju koja kod ljudi izaziva suze prilikom sečenja i obrade.
Bogat je hranljivim materijama, pogotovo vitaminima, izuzetno aromatičan, a glavica može biti različitog oblika i veličine. U narodnoj medicini poznat je kao medikament koji se koristi za lečenje prehlade, zapaljenja grla (laringitis), a takođe je poznata njegova upotreba u lečenju od životinjskih ujeda, opekotina i to sve zbog njegovih specifičnih svojstava.
Kada govorimo o morfološkim osobinama možemo reći da se luk sastoji od nekoliko delova i to: list koji se sastoji iz dva dela (pero i cilindrični rukavac), lažno stablo (koje predstavlja skup lisnih rukavaca), pravo stablo ili dance (koje je skraćeno i iz čijeg apikalnog meristema se dalje razvijaju listovi i pupoljci), koren (koji može biti primarni i sekundarni). Primarni koren odumire sa pojavom prvog pravog lista i sekundarni koren koji je kružno raspoređen po čitavoj površini stabla.
Sorte crnog luka
Crni luk možemo podeliti u tri osnovne vrste:
- Ljute: karakteristične po tome što sadrže preko 14% suve materije, visok sadržaj saharoze i eteričnog ulja a značajna prednost je ta što se dobro čuva prilikom skladištenja.
- Poluljute: karakteristične po tome što sadrže 12 do 14% suve materije, podjednak sadržaj saharoze i glukoze, i imaju manji sadržaj eteričnih ulja u odnosu na ljute sorte.
- Slatke ili aršlame: karakteristične po tome što sadrže 6-10% suve materije, i jako mali sadržaj eteričnih ulja.
Najzastupljenije sorte crnog luka na ovim prostorima su:
Majski srebrenjak
Sa karakteristikama da je lukovica u obliku pogače, srednje krupna, bele boje i slabe ljutine. Jako lose se čuva, te se iz tog razloga koristi se isključivo za svežu upotrebu.
Radar
Predstavlja luk koji se koristi za zimsku proizvodnju. Okrugle je glavice sa tankom žutom ovojnicom.
Vitez
Lukovica je okrugla, dobro zatvorena braon boje. Karakteriše je visok prinos, a zbog robusnosti biljke dobro podnosi stresne uslove.
Prestige
Okruglaste lukovice svetlo braon boje. Meso je kremasto i sočno. Sazreva za oko 110 dana i jako dobro se čuva.
Atos
Predstavlja rani hibrid. Dobro se čuva, ima dobru toleranciju za precvetavanje. Listovi su braon-žuti, glavica je okrugla čvrsta , srednje veličine.
Sadnja crnog luka
Postoje tri osnovna načina gajenja crnog luka:
Iz arpadžika
Ovaj način sadnje predstavlja najzastupljeniji način. Da bi se proizveo arpadžik potrebno je da prođe trogodišnji ciklus razvoja gde se prve godine dobijaju sitne glavice prečnika oko 2,2 cm iz predhodno posejanog semena, koje naredne godine daju krupnu konzumnu glavicu. Kada se dobije gotov arpadžik vrši se priprema zemljišta i sadnju je potrebno obaviti što ranije, maksimalno do kraja marta. Sadnja se može obaviti ručno ili mašinsi (sadilice). Rastojanje između redova je 30cm au redu 7-10 cm. Optimalna količina arpadžika po hektaru je 500-800 kg.
Proizvodnja lukovica direktnom setvom iz semena
Predstavlja najrentabilniji način proizvodnje crnog luka. Osnovni preduslov je da zemljište bude adekvatno pripremljeno, čisto bez korova, nađubreno, uz plansko biranje preduseva koji treba ranije da se skine kako bi se zemljište pripremilo na najbolji način.
Gajenje crnog luka iz rasada
Ovaj način proizvodnje uglavnom se koristi za dobijanje mladog luka ili za proizvodnju konzumnih glavica za svežu upotrebu. Setva se obavlja tokom avgusta u leje koje je potrebno pripremiti, dezinfikovati, pođubriti, usitniti i izravnati. Količina semena je od 8-10 g po metru kvadratnom, a bitno je održavati optimalnu vlažnost zemljišta. Ovako proizveden luk se može plasirati po pijacama ili marketima kao mladi luk u vezicama.
Uzgoj crnog luka
Kada govorimo o gajenju prvo što je važno pomenuti jesu agroekološki uslovi u koje spadaju:
Temperatura
Crni luk je biljna kultura koja ima umerene zahteve prema toploti, sa minimalnom tempraturom za nicanje od 2-4°C , a optimalna temperatura za rast i razvoj iznosi 22°C. Optimalna temperature za rast vegetativnih organa je 18°C, a za rast lukovice i semena 23°C. Napomenuo sam da je izuzetno otporna biljna vrsta koja podnosi zimske mrazeve do -6°C u fazi nicanja pa do -15°C u fazi razvijenih listova i lukovice.
Vlaga
Da bi se proizvela kvalitetna lukovica a samim tim obezbedili visoki prinosi, važan faktor za to je svakako vlaga. Međutim kako vlaga pomaže u nekim slučajevima kada je biljka povređena (mikro i makro povrede,napadi insekata,oštećenja od grada i sl.), u tim slučajevima vlaga može da stvori kontraefekat. Ako bi upoređivali proizvodnju luka u suvom ratarenju ili pod navodnjavanjem definitivno da bi veći prinos imali u drugom slučaju, te iz tog razloga vlažnost predstavlja značajan činilac.
Svetlost
Crni luk ima velike zahteve prema svetlosti, te se iz tog razloga preporučuje da luk bude zastupljen na parcelama koje mogu omogućiti veliku ekspoziciju sunčeve svetlosti i osunčanost, sa normalnim strujanjem vazduha kroz usev. Može da se gaji i kao međuusev ali na taj način mu se znatno smanjuje prinos nego u intenzivnom zasadu.
Uslovi uspevanja
Što se tiče ovih uslova akcenat se daje na sledećim činiocima:
Zemljište
Kod pripreme zemljišta treba se voditi računa da ono bude sitno mrvičaste strukture,lakše, sa pH vrednošću 6,2 do 6,5. U zavisnosti od setve oranje se može vršiti na dubinu od 30-35cm,uz obavezno dodavanje NPK đubriva (8:16:24 ili 10:20:30) u količini od 600-800kg. Predsetvena priprema se mora izvesti kvalitetno, zemljište mora biti isitnjeno radi lakšeg i kvalitetnijeg nicanja.
Plodored
Crni luk predstavlja biljnu vrstu koja je podložna oboljevanju i napadu štetočina te iz tog razloga preporučuje se sadnja na svake 3 - 4 godine. Dobar je predusev za razne ratarske kulture, a preporuka je da se izbegava sejanje na parcele na kojima je predusev bila leguminoza iz razloga što žiličast koren leguminoza psrečava rast i širenje lukovica.
Održavanje i nega
Da bi proizvodnja crnog luka bila uspešna pored navedenih uslova neophodne su i neke dodatne mere.
Valjanje: ova mera primenjuje se posle setve a pre nicanja sa ciljem da se uspostavi vodno-vazdušni režim u zemljuštu i na taj način isprovocira nicanje.
Okopavanje: predstavlja meru koja se sprovodi na manjim parcelama a naziva se još i plevljenje. Vrši se u cilju suzbijanja korova.
Međuredno kultiviranje: slično je predhodno navedenoj meri, s tom razlikom pto se vrši mehaničkim putem. Cilj je takođe suzbijanje korova, i radi se na većim parcelama.
Navodnjavanje: možda i najvažnija mera. Crni luk predstavlja biljku koja voli vodu ali kako joj voda pomaže u određenoj meri može da bude štetna. Crni luk se može gajiti u suvom ratarenju i u intenzivnom zasadu sa punom agrotehnikom,primenom sistema za navodnjavanje. Svakako da je ovaj drugi način puno efikasniji jer se time postižu veliki prinosi. Navodnjavanje se može postići sistemom kap po kap, orošavanjem a zalivna norma zavisi od puno faktora i ostavlja se na preporuku stručnim licima,agronomima.
Vađenje
Stručnjaci savetuju da se crni luk vadi kada polegne oko 50% biljaka tj. kada omekša vrat lažnog stabla. Vađenje može biti ručno uglavnom na manjim parcelama ili mašinski pomoću specijalnih vadilica za luk ili sa nekim adaptiranim vadilicama(npr.za krompir). Nakon vađenja luk treba ostaviti na parceli u vidu traka,da se dobro prosuši i da se zatvori vrat stabla kako nebi došlo do kvarenja i propadanja. Čisti se direktno na njivi gde se nožem odseca lažno stablo na visini do 2cm iznad lukovice. Može se sakupljati ručno ili mašinski a pakuje se u čvrće mrežaste vreće kako nebi pucale a koje će istovremeno obezbediti provetravanje i dodatno sušenje. Oštećene i bolesne biljke ne treba skladištiti jer su one potencijalan izvor zaraze.
Pakovanje
Crni luk se može pakovati na nekoliko načina. Ukoliko ga spremamo za domaćinstvo može se pakovati u vidu pletenih venaca, potom u vreće (uglavnom u čvrste I pletene), kartonske, drvene i plastične gajbice.
Skladištenje
Prilikom čuvanja luka neophodno je obratiti pažnju na dva važna činioca. To su temperatura od 0°C i relativna vlažnost vazduha koja se kreće u vrednostima od 65 do 70%.
Bolesti i štetočine
Crni luk je podložan napadu raznih bolesti od kojih su najznačajnije:
Gar crnog luka
Gar crnog luka (Urocystis cepulae). Ovo oboljenje je dosta rasprostranjeno i štetno iz razloga što ovaj parazit prezimljavau zemljištu do 15 godina. Biljka je na ovaj parazit osetljiva u jako malom vremenskom periodu i to od klijanja pa do pojave prvog pravog lista. Što se tiče simptoma oni se lokalizuju na kotiledonima gde nastaju lokalne povrede koje su tamne boje, izduženog su oblika. Zaražene biljke su zakržljale, lišće se uvija i smežurava. Na liskama podzemnog ili prizemnog dela stabla obrazuju se ispupčenja crne boje koje su posledica štetnog dejstva gljive. Načini suzbijanja ove bolesti sastoje se u višegodišnjem plodoredu, dezinfekciji zemljišta i semena.
Plamenjača luka
Plamenjača luka (Peronospora destructor) predstavlja najštetnije oboljenje. Ova gljiva održava se u zaraženim lukovicama i ostatcima u zemljištu. Što se tiče simptoma oni se uglavnom lokalizuju na biljkama koje se razvijaju iz zaraženih glavica. Takve biljke su zakržljale,svetlo zelenog lišća, savijaju se nadole. Početni simptomi se ogledaju u vidu pojave bledo-žutih ovalnih pega različite veličine. Na njima parazit sporuliše i one kasnije poprimaju sivoljubičastu boju. Patogen dospeva u lukovice koje brzo trule i teško se čuvaju. Mere zaštite su sledeće: upotreba zdravog semena ili arpadžika, plodored (sadnja na svake 3-4 godine), upotreba fungicida.
Trulež lukova
Kada govorimo o ovoj bolesti važno je reći da postoje dve vrste truleži. Siva trulež koju prouzrokuje gljiva Botrytis allii koja se održava u zemljištu ili biljnim ostatcima. Infekcija se dešava krajem vegetacije, u uslovima vlažnog i hladnog vremena. Simptomi su u vidu truleži vratnog dela glavice. Zelena trulež koju izaziva gljiva Penicillium spp. prema ovoj gljivi je posebno osetljiv beli luk. Uglavnom ova gljiva lokalizuje svoju zarazu ispod zaštitne ljuske čena a dešava se da se proširi i na njegovu unutrašnjost.
Rđa luka
Rđa luka (Puccinia spp) se retko javlja na crnom luku, češća je na praziluku ili belom luku. U početnim simptomima formiraju se plikovi koji su crvenkasto mrke boje sa hlorotičnim oreolom. Na listu se kasnije javljaju plikovi crne boje koji se često pružaju duž nervature lista. Jače zaraženo lišće se suši i opada. Da bi se prevenirala ova bolest luk treba gajiti na svake 3 - 4 godine u plodoredu, a nakon žetve,žetvene ostatke pokupiti i spaliti kako se zaraza nebi dalje širila. Potrebno je obratiti pažnju na đubrenje iz razloga što intenzivna upotreba azotnih đubriva pospešuje pojavu patogena,a pogotovo pri nedostatku kalijuma. U suzbijanju se koriste fungicidi na bazi aktivne materije ciram.
Kada govorimo o štetočinama možemo da izdvojimo sledeće:
Skočibube, gundelji, sovice
Predstavljaju polifagne štetočine koje napadaju širok niz ratarskih useva između ostalih i luk. Štetu čine larve koje se hrane podzemnim delovima, i te larve se kod skočibuba nazivaju žičnjaci, kod gundelja grčice dok velike štete prave gusenice podgrizajućih sovica. Simptomi se lokalizuju na korenu i podzemnim delovima, gde parazit delimično ili potpuno pregrize prizemni deo stabla. Upravo ove makropovrede predstavljaju ulazna vrata za prodor bolesti. Mere suzbijanja sastoje se u plodoredu, pravovremena aplikacija insekticida.
Tripsi
Ova štetočina javlja se u godinama u kojoj obiluje toplo vreme i niska relativna vlažnost vazduha. Za vrlo kratko vreme imaju sposobnost da unište gotovo ceo usev,koji postane beo. Međutim ukoliko im ne pogoduje vreme tj. ako zahladni ili se okiša luk se brzo oporavlja i ne ostavlja gotovo nikakav uticaj na smanjenje prinosa.
Lukove muve
Postoje tri vrste ovog parazita. Minirajuća lukova muva koja napada crni luk i praziluk a javlja se u drugoj polovini aprila ili tokom jeseni. Muva crnog luka javlja se tokom maja meseca. Druga generacija se javlja u junu i u odnosu na prvu generaciju pravi znatno manje štete.
Suzbijanje bolesti i štetočina
Zaštita se primenjuje u nekoliko faza.
- Pre setve ili sadnje: osnovni cilj ovog tretmana je suzbijanje zemljišnih štetočina vrši se uz pomoć preparata na bazi aktivnih materija hlorpirifos i bifentrin.
- Posle setve a pre nicanja: razlog je suzbijanje jednogodišnjih travnih i širokolisnih korova uz pomoć preparata na bazi aktivne materije pendimetalin.
- Faza 2 lista: u fazi postoji opasnost od pojave plamenjače koja se suzbija preparatima na bazi aktivne materije mankozeb, i pojave štetočina kao što su (tripsi,lisne vaši I sovice), koje se suzbijaju preparatima na bazi aktivne materije bifentrin.
- 3-4 lista: u ovoj fazi imamo širok dijapazon bolesti kao što su (plamenjača,crna pegavost i bakterioze) koje se suzbijaju uz pomoć preparata na bazi aktivnih materija metalaksil+fluazinam i bakar hidroksid, korova (višegodišnji uskolisni i širokolisni) koji se suzbijaju uz pomoć preparata na bazi aktivne materije Quizalofop-P-tefuril i klopiralid.
- Formiranje glavice: u ovoj fazi javlja se oboljenje plamenjača koje se suzbija preparatima na bazi aktivne materije mankozeb i štetočine (lisne vaši, lukova muva,tripsi,žuti paučinar) koji se suzbijaju preparatima na bazi aktivnih materija tiametoksam+deltametrin i abamektin.
- 7 dana kasnije: ovo je faza koja se ponavlja na svakih 7 dana u odnosu na predhodni tretman iz razloga što obiluje pojavom različitih oboljenja i štetočinama. Od oboljenja su prisune plamenjača i siva trulež plodova a od štetočina su prisutni tripsi, vaši, grinje i mineri.
Upotreba crnog luka
Zimnica
Kuhinja
Upotreba crnog luka u kuhinji je višestruka. Neko ga koristi za kuvanje, neko u svežem stanju, neko kao salatu dok pak drugi kao začin. Može se koristiti i konzumirati na više načina, a zbog svoje arome odličan je dodatak mnogim jelima.
Npr. Mađarski gulaš se ne može zamisliti bez dodatka luka, razne pite, paprikaši, razna druga jela koja predstavljaju tradicionalnu kuhinju mnogih zemalja širom sveta. Mnogi ga vole kao dodatak salatama i zelenoj salati, a može se ukiseliti pa jesti kao turšija.
Zbog sumpora koji predstavlja glavni sastojak koji mu daje aromu, kod mnogih ljudi izaziva jačanje apetita i podstiče probavu.
Zdravlje
Crni luk ima puno lekovitih svojstava. Sadrži hrom koji koji pomaže u ćeliskoj reakciji sa insulinom, bogat je vitaminom C koji podiže imunitet.
Poseduje kalijum, fosfor i kalcijum koji štite srčani mišić i kosti, potom vitamin B kompleks. Bogat je etarskim uljima, mineralnim solima, šečerom i karotinom. Značajan je izvor alcina koji utiče na smanjivanje LDL holesterola i povećanje HDL holesterola, na taj način smanjuje krvni pritisak, sprečava formiranje krvnog ugruška.
Sadrži antioksidanse kao što su selen i cink koji pomažu pročišćavanju organizma. Takođe je vazno pomenuti da je crni luk odličan antihistaminik koji ublažava simptome alergija.
Zanimljivosti
Pored toga što se crni luk koristi u raznim specijalitetima i daje specifičan ukus jelima postoje razne zanimljivosti kao što su npr. te da su Egipatski faraoni sahranjivani sa crnim lukom jer se smatralno da luk predstavlja simbol večnosti.
UStaroj Grčkoj su sportisti i atlete konzumirali ovo povrće jer se smatralo da ono daje izdržljivost, snagu a neretko su pili sok od crnog luka.
Usrednjem veku se luk pored upotrebe u kuhinji koristio i u narodnoj medicini za lečenje migrena,gubitka kose ili ujeda zmija
Crni luk može da pomogne pri lečenju kašlja, prehlade, astme ili bronhitisa.
Zemlja sa najvećom potrošnjom luka je Libija gde se po stanovniku troši i do 32 kg ovog povrća godišnje. Kina proizvodi najveće količine luka tokom godine
Ljuska crnog luka može se koristiti pri bojenju uskršnjih jaja ili tkanine.
Foto: 1195798 / Piaxabay
Ostavite odgovor