Praziluk (lat. Allium porrum) je biljka duguljastih zelenih, sivo-zelenih ili plavičastih listova koji imaju oblik cilindra. Takođe ima duguljaste lukovice sa čupavim korenima. Ova biljka pripada porodici crnog luka (Amaryllidaceae) zajedno sa lukom, belim lukom, mladim lukom i vlascem. Uzgoj praziluka datira još iz vremena starih Egipćana, Rimljana i Grka, možda i ranije. Praziluk je najrasprostranjenija vrsta luka i rasprostranjen je širom Evrope i Severne Amerike, sa posebnom popularnošću u Španiji, Holandiji, Belgiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji.
Uobičajeno je da se praziluk kod nas sadi u kućnim baštama, dok se za komercijalnu proizvodnju gaji u kontinentalnim područjima u blizini gradova. Dostupan je tokom cele godine i može se naći u skoro svakoj prodavnici i na pijaci. Praziluk je odličan izbor, posebno zimi kada drugo povrće nije tako lako dostupno. Važno je napomenuti da zimski praziluk ima manju aromu u odnosu na letnji, pa je pri kupovini važno obratiti pažnju na boju i čvrstinu praziluka.
U drugoj godini rasta praziluka razvija se cvetna stabljika koja može dostići visinu od 150 cm. Na vrhu tanke stabljike je okrugli cvast sa dvopolnim cvetovima. Plod praziluka se sastoji od tri dela, a unutar njega se nalaze sitne, crne semenke.
Srodnici
Vrste praziluka
Praziluk delimo na 4 osnovne vrste - obični praziluk koji se kultiviše na našim predelima, a o kojem pišemo u nastavku članka, divlji praziluk, kineski praziluk i vodeni praziluk. Osim 4 osnovne vrste razlikujemo i letnje, jesenje i zimske sorte praziluka.
Divlji praziluk
Divlji praziluk (lat. Allium ampeloprasum), poznat i kao medveđi luk ili divlji luk, ima izdužene, cilindrične listove tamnozelene boje. Njegovi listovi imaju jak miris i karakterističan pikantan ukus koji podseća na kombinaciju belog i crnog luka. Biljka može dostići visinu 30 - 120 cm, a stabljika je uspravna i čvrsta. Lukovice divljeg praziluka su manje izražene u odnosu na gajeni praziluk, a rastu u prirodi u vlažnim i travnatim predelima, u šumama i primorskim predelima.
Divlji praziluk se koristi kao začin u kuvanju, dodajući ukus jelima. Listovi i stabljike se mogu koristiti za pripremu sosova, supa, salata ili kao fil za testo. Važno je napomenuti da divlji praziluk ima slične karakteristike kao i kultivisani praziluk, ali sa izraženijim ukusom i mirisom.
Kineski praziluk
Kineski praziluk (lat. Allium tuberosum), poznat i kao vlasac ili kineski vlasac, ima tanke, duguljaste listove i manje izražene lukovice. Njegovi listovi su slični vlascu i imaju svetlo zelenu boju. Kineski praziluk ima specifičan ukus koji je blago začinjen i aromatičan. Biljka može narasti do visine od oko 30 - 60 cm. Vlasac cveta leti, a cvetovi su mu beli ili ružičasti.
Kineski praziluk je popularan sastojak kineske kuhinje, gde se koristi u raznim jelima kao što su vok, supe, sos ili kao dodatak jelima od testa. Može se koristiti i sveže ili osušeno. Kineski praziluk ima poseban ukus koji ga izdvaja od ostalih vrsta praziluka, što ga čini omiljenim za one koji vole začinjene ukuse u svojim jelima.
Vodeni praziluk
Vodeni praziluk (lat. Allium fistulosum) je vrsta praziluka koja raste u močvarama i blizu vode. Ova biljka ima duguljaste, šuplje listove slične zelenilu, koji su svetlozelene boje. Praziluk nema izražene lukovice kao kod kultivisanog praziluka, već se fokusira na razvoj izduženih listova. Biljka može narasti do visine od oko 60 - 90 cm. Praziluk se često koristi u azijskoj kuhinji, posebno u jelima kao što su vokovi, supe, salate i sosovi. Njegovi listovi imaju svež, blago začinjen ukus.
Kao i druge vrste praziluka, vodeni praziluk je bogat hranljivim materijama i vlaknima, što ga čini zdravim dodatkom ishrani. Zahvaljujući otpornosti na vlažna staništa, praziluk je prilagođen uslovima gajenja u blizini vode, što ga čini popularnim izborom za one koji imaju takve površine na raspolaganju za uzgoj.
Uzgoj praziluka
Praziluk je biljka koja ima relativno niske zahteve za uzgoj, ali ipak zavisi od odgovarajućih uslova temperature i svetlosti. Pored toga, važno je obezbediti dovoljnu količinu vode i hranljivih materija. U slučaju sušnih perioda potrebno je izvršiti navodnjavanje kako bi se obezbedila adekvatna hidratacija biljke. Takođe, mesec dana nakon presađivanja, preporučuje se prihranjivanje praziluka tečnim đubrivom kako bi se podstakao njegov rast i razvoj.
Da bi se postigao deblji beli deo biljke, zeleni listovi se mogu skratiti, a za podsticanje izduženja može se u nekoliko navrata postepeno dodavati zemlja oko stabljike. Na ovaj način se podstiče pravilan rast i formiranje praziluka.
Zemljište
Praziluk je najbolje saditi na peskovitom ilovastom tlu koje ima dobar kapacitet zadržavanja vode, ali generalno može da raste na različitim tipovima zemljišta. Zemljišta koja su previše kisela i nemaju kalcijum nisu pogodna za praziluk, a najbolje rezultate postiže na zemljištima sa pH vrednošću oko 5.
Važno je izbegavati sadnju praziluka na mestima gde su gajene prethodne biljke iz porodice luka, jer postoji rizik da se gljive prisutne u zemljištu nasele na praziluku. U takvim područjima preporučuje se četvorogodišnja pauza pre ponovne sadnje praziluka. Praziluk se može koristiti kao dobra predkultura za mnoge druge biljke, što doprinosi njihovom zdravom rastu i razvoju.
Temperatura
Optimalna temperatura za vegetativni rast praziluka je između 19 i 23°C. Važno je da temperatura ne bude previsoka, jer to može zaustaviti ili usporiti rast biljke. U našim predelima neke sorte praziluka mogu da izdrže zimu. Međutim, u slučaju prolećnog gajenja, ako se sadnice sa 4 - 5 listova izlože temperaturi od 2 - 8°C, postoji opasnost od prevremenog cvetanja.
Vreme sadnje
Praziluk se može sejati u različitim periodima u zavisnosti od željenog vremena žetve. Za ranu setvu praziluk se seje već u januaru i može da se bere u junu. Letnji praziluk se seje u februaru, presađuje u maju i može da se bere u avgustu. Jesenji praziluk se seje u martu ili aprilu, presađuje se krajem maja ili juna, a može da se bere do novembra. Za zimnicu, praziluk se seje u maju ili junu, presađuje u julu ili avgustu, a može da se bere i u aprilu. Važno je izabrati mesto za zimu sa malo snega da bi se izbegle štete od mraza za određene sorte praziluka.
Plodored
Praziluk preferira sunčana mesta i dobru drenažu, pa ga je preporučljivo saditi pored biljaka koje imaju slične zahteve za uzgoj. Ove biljke ne samo da pružaju zaštitu od štetočina i bolesti, već i stvaraju povoljno okruženje. Neki primeri takvih biljaka su kopar, peršun, bosiljak, cikorija, žalfija i rukola.
Važno je izbegavati sadnju praziluka na mestima gde su već gajene prethodne biljke iz iste porodice, jer postoji opasnost od prenošenja bolesti i gljivica sa zemljišta. U takvim područjima preporučuje se četvorogodišnja pauza pre ponovne sadnje praziluka. Dobra predjela za praziluk su povrće kao što su krompir, grašak, rotkvica i repa, jer pomažu u smanjenju štetnih populacija korijenskih crva, kao i kelj, kupus, zelena salata i brokoli. Takođe, određene vrste korova, poput krotona, mogu pomoći u kontroli štetnih insekata i služe kao korisna predusev.
Bilje kao što su beli luk, cimet i bosiljak imaju svojstva koja odbijaju štetočine koje napadaju praziluk. Njihov neprijatan miris i ukus sprečavaju štetočine da priđu praziluku. Takođe, neke biljke poput paprati i nevena imaju lekovita svojstva koja štite praziluk od štetnih insekata i bolesti.
Da bi se stvorili optimalni uslovi za rast praziluka, preporučuje se da se sadi u blizini drugih biljaka kao što su jagode, celer, šargarepa i krastavci. Ove biljke mogu doprineti povoljnom okruženju za rast praziluka i pružiti dodatnu zaštitu od štetočina.
Preporučuje se izbegavanje sadnje određenih biljaka u blizini praziluka, jer one mogu negativno uticati na rast i kvalitet ove biljke. Na primer, biljke iz porodice špargla kao što su špargla, agava, dracaena, juka, zumbul, hosta i zvončići se ne preporučuju. Ove biljke mogu da konkurišu praziluku za hranljive materije, vodu i sunčevu svetlost, što može rezultirati smanjenim prinosom i kvalitetom ovog povrća.
Stanje mirovanja
Praziluk je biljka koja nema period mirovanja, što znači da raste i cveta kontinuirano tokom cele godine, u zavisnosti od klimatskih uslova kraja gde se gaji. Iako može biti malo manje produktivan tokom hladnijih meseci, praziluk ima tendenciju da ostane aktivan, što ga čini privlačnim uzgajivačima.
Međutim, ako se sadi u hladnom i suvom okruženju, rast praziluka možda neće biti tako snažan kao u uslovima koji obezbeđuju adekvatnu vlagu i toplotu. Zbog toga je važno pratiti uslove u kojima raste i obezbediti mu optimalne uslove za rast i razvoj.
Sadnja praziluka
Da bi se ova biljka gajila tokom cele godine, potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove, kao što su zagrejan plastenik ili topli inkubatori. Pre sadnje preporučuje se iskopavanje leje i oplemenjivanje trulim stajnjakom. Praziluk se sadi u rupe koje su veće i dublje, a poželjno je dodati malo vode. Uz praziluk je dobro saditi šargarepu, jer ove dve biljke zajedno stvaraju uravnoteženu biljnu zajednicu i štite jedna drugu od štetočina.
Setva semena
Praziluk se uzgaja pod posebnim uslovima u staklenicima ili toplim klijalištima tokom cele godine. Može se gajiti direktnom sadnjom semena ili iz presadnica. Proizvodnja sadnjom semena je jeftinija, ali je moguća isključivo na veoma kvalitetnom tlu.
Seje se u redovima od oko 2,5 cm razmaka, a razmak između redova je 40 - 60 cm. Premda je ovaj način proizvodnje jeftiniji, traje duže i ne daje preterano kvalitetan doprinos, a za berbu je spreman u kasnu jesen.
Rana setva se obavlja u januaru, a za berbu je spreman već u junu. Letnje sorte seju se u februaru, presađuju u maju, a beru u avgustu. Jesenji praziluk seje se u martu ili aprilu, presađuje u maju ili junu, a može se brati od septembra do novembra.
Uzgoj zimskog praziluka moguć je isključivo na mestima sa malo snega, a njegova setva obavlja se u maju ili junu, presađuje se u julu ili avgustu, a bere se u aprilu.
Sadnja presadnica
Seme praziluka sporo niče i za to je potrebno u proseku 2 - 3 nedelje. Za proizvodnju presadnica potrebno je oko 8 nedelja, a presadnice za jesenji i zimski uzgoj proizvode se na otvorenom. U zavisnosti od vremena uzgoja, praziluk se seje tako da razmak u redovima iznosi 10 - 20 cm, a razmak između redova je oko 30 cm.
Pre presađivanja, presadnicama treba skratiti koren i vrhove listova. Ukoliko se sadnja vrši na teškom tlu, preporučuje se rad uz sadilicu, koja će presadnice zasaditi na dubinu 10 - 12 cm i preko njih nagrnuti zemlju.
Dok ne bude spreman za presađivanje, na gredicama se mogu posaditi pretkulture poput graška, kelja, kupusa ili zelene salate.
Sadnja u bašti
U proleće, kada temperatura zemljišta dostigne minimum 2°C, moguće je gajenje praziluka na otvorenom iz semena. Setva se vrši direktno na otvorenom tlu, čime se dobija povrće spremno za ishranu u jesen i pogodno za zimovanje. Letnja setva omogućava berbu u maju ili junu.
Nakon pripreme semena, potrebno ih je posejati u redove na dubini od 1 cm sa rastojanjem od približno 10 cm između semena. Mlade sadnice su osetljive i mogu biti oštećene direktnom sunčevom svetlošću. Praziluk se može sejati i u zimskim mesecima, idealno u novembru. U ovom slučaju preporučuje se rastojanje od 20 cm između redova i 10 cm između biljaka. Da bi ih zaštitili od zime bez snega, preporučljivo je pokriti leje smrčevim granama.
Sadnice za jesenje i zimsko gajenje se uzgajaju na otvorenim lejama. U zavisnosti od vremenskih uslova tokom uzgoja, razmak između redova može biti između 10 i 20 cm, dok između redova ostaje oko 30 cm.
Sadnja u plasteniku
Gajenje praziluka u zatvorenom prostoru omogućava kontinuiranu proizvodnju tokom cele godine, posebno za kasnije sorte koje nemaju dovoljno vremena da rastu pre nego što dođe hladno vreme.
Kada se koristi plastenik sa polikarbonatnim materijalom, praziluku je potrebno duže vreme da naraste, pa je preporučljivo početi sa uzgojem rasada već u martu. Za zemljište se može koristiti sfagnum treset ili travnati busen, a pre sadnje u iskopane rupe treba dodati stajnjak i treset. Praziluk tokom razvoja treba dodatno prihraniti azotnim đubrivom jednom ili dva puta. Ako se praziluk gaji u negrejanom stakleniku, u hladnim periodima mora biti prekriven slojem stajnjaka ili slame debljine 15 cm.
Važno je napomenuti da je uzgoj praziluka mnogo lakši u zagrejanim prostorima. Idealna temperatura za rast biljaka je oko 19°C sa 12 sati dnevnog svetla. Za prolećnu sadnju seme se seje početkom godine u zagrejanoj prostoriji na temperaturi 12 - 16°C, a presađuje se u otvoreno tlo krajem marta. Prilikom sadnje na otvorenom, praziluk se sadi u redove 25 - 26 cm, što obično rezultira oko 40 biljaka po kvadratnom metru. Prilikom presađivanja na otvorenom, preporučuje se zaštita praziluka PE folijom ili agrotekstilom.
Sadnja u saksije
Praziluk se može uzgajati i na balkonu u saksijama, ali treba imati na umu da će biti potrebno više vremena da sazri. Proces počinje stavljanjem komposta u saksije, nakon čega se u njih stavlja nekoliko semena praziluka. Seme se prekriva tankim slojem komposta i zaliva.
Druga opcija za uzgoj praziluka kod kuće je upotreba tegle. Koren praziluka se stavi u teglu sa malo vode i stavi na sunčano mesto. Zeleni deo biljke nastavlja da raste, a možete ga odrezati i po potrebi koristiti u kuhinji. Važno je samo ostaviti koren u vodi i listovi će ponovo izrasti.
Briga o zasadima
Glavne aktivnosti održavanja zasada praziluka uključuju redovno zalivanje kako bi se održala konstantna vlažnost zemljišta. Posebno je važno da se praziluk redovno zaliva, posebno u sušnim periodima. Takođe, redovna rezidba je važna za kontrolu rasta biljaka i sprečavanje nepotrebnih izdanaka koji mogu uticati na kvalitet plodova.
Pored toga, redovno okopavanje oko biljaka poboljšava cirkulaciju vazduha, smanjuje vlažnost zemljišta i sprečava razvoj bolesti i štetočina. Upotreba kvalitetnog đubriva je takođe neophodna za poboljšanje kvaliteta zemljišta i podsticanje rasta biljaka. Preporučuje se upotreba organskog đubriva kao što su kompost ili stajnjak.
Takođe je važno redovno proveravati zasad kako bi se uočili znaci prisustva štetočina i bolesti i što pre preduzele mere za njihovo suzbijanje.
Zalivanje
Da bi praziluk uspešno rastao i razvijao se neophodno je pravilno zalivanje. Optimalno vreme za zalivanje je rano jutro ili kasno uveče kada je manji gubitak vlage usled sunčeve toplote.
Količinu zalivanja treba prilagoditi vremenskim uslovima i uslovima zemljišta, ali uobičajena preporuka je zalivanje jednom ili dva puta nedeljno, kako bi biljke dobile dovoljno vode za svoje potrebe. Važno je koristiti vodu na sobnoj temperaturi kako biste izbegli oštećenje korena. Takođe, preporučuje se korišćenje kišnice umesto vode iz pipe, posebno u područjima sa tvrdom vodom.
Đubrenje
Đubrenje igra važnu ulogu u stvaranju povoljnih uslova za razvoj lukovica, uključujući i praziluk. Za đubrenje se preporučuje korišćenje zrelog stajnjaka ili komposta. Za postizanje prinosa 40 - 50 t/ha preporučuje se unošenje 175 kg azota, 60 - 65 kg fosfora i 175 kg kalijuma po hektaru. U proleće se može izvršiti prihrana kultivacijom sa 150 kg KAN (kalcijum amonijum nitrata) ili ASN (amonijum sulfat-nitrat).
Razmnožavanje
Praziluk se može razmnožavati na nekoliko načina: reznicama, semenom i deljenjem. Pravilna nega i zalivanje pomažu da se plantaže praziluka šire ovim metodama razmnožavanja. Preporučuje se razmnožavanje svake 2 - 3 godine da bi se osiguralo zdravlje i kvalitet biljke.
Razmnožavanje reznicama
Tokom cvetanja treba odabrati zdrave i jake grane i iseći ih na reznice dužine 15 - 20 cm. Reznice se zatim stavljaju u vlažno zemljište i čekaju da se razviju koreni.
Razmnožavanje semenom
Seme praziluka se može uzgajati u bašti ili u saksijama. Seje se u zemlju i redovno zaliva dok sadnice ne niknu.
Razmnožavanje podelom
Praziluk se može razmnožavati i deljenjem. U ovom slučaju, biljka se izvlači iz zemlje i deli na nekoliko delova sa zdravim korenima. Zatim se podeljeni delovi raspoređuju i sade na novo mesto.
Presađivanje
Presađivanje praziluka je ključni korak u brizi o biljci i neophodno je da bi se obezbedio zdrav rast. Najbolje vreme za presađivanje praziluka je proleće ili rano leto, kada biljka nije u fazi aktivnog rasta. Biljka se pažljivo uklanja iz zemlje, uklanjajući oštećeno ili suvo korenje, a zatim sadi u veću posudu sa svežom zemljom ili na novoizabrano mesto, uz obavezno zalivanje.
Presađivanje praziluka pomaže mu da se prilagodi novom tlu i okruženju, obezbeđuje dobru drenažu i prostor za rast korena. Nakon presađivanja, biljka će se brzo oporaviti i nastaviti svoj rast.
Podmlađivanje
Podmlađivanje praziluka je opciono i obično se sprovodi svake 2 - 3 godine po potrebi, kako bi se obezbedio zdrav i snažan rast biljke. Proces podmlađivanja uključuje uklanjanje starog i suvog lišća, što rezultira više svetlosti i vazduha u centru biljke, čime se promoviše njen zdrav rast.
Proređivanje
Iako praziluk ne zahteva redovno ovu vrstu održavanja, ako se primeti da biljke ne rastu ravnomerno ili uvenu, mogu se prorediti u proleće ili rano leto. To se može postići uklanjanjem starih listova kako bi se osigurao zdrav i produktivan rast. Takođe, ako je potrebno, može se izvaditi cela biljka i presaditi na novo mesto. Važno je napomenuti da je praziluku potrebno dovoljno svetlosti i dobra cirkulacija vazduha, pa gusta sadnja može dovesti do nedostatka svetlosti i vazduha u centru biljke, što može da ugrozi njeno zdravlje.
Orezivanje
Iako rezidba praziluka nije neophodna, može se koristiti za kontrolu rasta, poboljšanje kvaliteta i produktivnosti plodova i sprečavanje bolesti biljaka. Orezivanje praziluka se preporučuje u kasnu zimu ili rano proleće pre nego što biljka počne da raste. Osnovni cilj je uklanjanje suvih, bolesnih, slabih i nepotrebnih listova da bi se obezbedio optimalan pravac svetlosti i vazduha ka zdravim delovima biljke. Važno je da se rezidba obavi na pravilan način kako bi se izbeglo oštećenje biljke.
Zaštita od vetra
Da bi se zaštitio od vetra, praziluk zahteva odgovarajuće mere. Vetar može da izazove oštećenje listova, dehidraciju biljaka, smanjenje prinosa, pa čak i smrt pri jakom vetru.
Postoje različiti načini da se praziluk zaštiti od vetra. Jedna strategija je da se praziluk sadi u blizini drugih biljaka ili uz zid koji pruža prirodnu zaštitu. Takođe, za zaštitu biljke od vetra može se koristiti baštenska mreža ili živa ograda. Ako se praziluk već nalazi na otvorenom prostoru, može se staviti manji kolac koji će biljci pružiti dodatnu podršku.
Zaštita od mraza
U zavisnosti od uslova i površine na kojoj se sadi, važno je zaštititi zasade praziluka tokom zime. Da bi se to postiglo, materijal kao što je slama, suvo lišće ili piljevina može se koristiti za očuvanje vlage u zemljištu i sprečavanje smrzavanja. Malčiranje takođe pomaže u održavanju temperature zemljišta i sprečava rast korova. Da bi se biljka zaštitila od mraza, praziluk se može prekriti slojem vunene ili netkane tkanine, kao i agroplastikom. Ovaj sloj će zadržati toplotu i vlagu, štiteći biljku od negativnih efekata mraza.
Osim toga, važno je da se praziluk redovno zaliva tokom hladnijih meseci, posebno ako je suvo i vetrovito. Održavanje optimalnog nivoa vlage u zemljištu pomoći će biljci da se lakše nosi sa stresom povezanim sa hladnoćom i mrazom.
Bolesti
Među najčešćim bolestima praziluka su antraknoza, monilija, pepelnica i rđa. Sve ove bolesti mogu ozbiljno da ugroze zdravlje i produktivnost biljke, pa je važno blagovremeno reagovati i preduzeti odgovarajuće mere za suzbijanje istih. Ako se ne leče, mogu se proširiti i ugroziti ceo usev.
Antraknoza
Antraknoza je biljna bolest koju karakteriše pojava crnih mrlja na listovima, izdancima i granama. Gljive iz roda Colletotrichum su uzročnici antraknoze, a šire se vodom, opadajućim lišćem i zemljom. Povoljni uslovi za razvoj bolesti su vlažnost i toplota, a posebno su osetljivi mladi delovi biljke. Simptomi antraknoze uključuju pojavu crnih mrlja na listovima, sušenje listova i prerano osipanje. Prevencija uključuje zalivanje biljaka u korenu, uklanjanje zaraženih listova i primenu fungicida ako je potrebno. Bolest koja se ne leči može ozbiljno oštetiti biljku i ugroziti njen opstanak.
Monilija
Monilija je biljna bolest koja pogađa različite biljne vrste, uključujući i neke vrste praziluka. Gljive iz roda Monilia su uzročnici monilije, a šire se kroz lišće, vlažne uslove i tokom oprašivanja. Simptomi uključuju pojavu žutih mrlja i sušenje listova i stvaranje braon, praškastih čvorića na drvenastim delovima biljke. Preventivne mere uključuju održavanje dobrih higijenskih uslova, uklanjanje zaraženih listova i zalivanje biljaka u korenu. U slučaju infekcije, može se primeniti fungicid. Nekontrolisana bolest može prouzrokovati značajnu štetu biljci i ugroziti njen opstanak.
Bakteriozna plamenjača
Bakteriozna plamenjača se razvija u uslovima visoke vlažnosti i optimalne temperature od oko 12°C. Prepoznaje se po svetlijim i povijenim listovima, koji se u slučaju jakih infekcija lome i okreću prema zemlji. Bolest se prenosi preko zaraženih plodova. Mere zaštite useva od plamenjače uključuju uništavanje zaraženih biljaka i praćenje plodoreda. Za kontrolu bolesti preporučuje se upotreba fungicida.
Rđa praziluka
Rđa praziluka se može prepoznati po karakterističnim žuto-braon pegama koje se pojavljuju na listovima i cvetnim stabljikama. Obično se znaci prvo primete na starijim listovima, a potom se šire i na mlađe delove biljke. U cilju zaštite biljaka od ove bolesti važno je pratiti plodored i preventivno primeniti jedan ili dva hemijska fungicida.
Štetočine
Zasadi praziluka su često izloženi raznim štetočinama, među kojima su najčešće lukova muva, štetne grinje i crvi. U cilju sprečavanja napada ovih štetočina preporučuju se mere suzbijanja, uključujući sadnju biljnih vrsta koje odbijaju štetočine, kao i korišćenje bioloških i hemijskih metoda za njihovo suzbijanje.
Lukova muva
Lukova muva je slična kućnoj mušici, a štetu na usevima nanosi larva koja živi unutar stabljike i hrani se njome. Zbog lukove muve biljka vene, listovi žute, a centralni list se suši. Za zaštitu od lukove muve treba se pridržavati pravila plodoreda i saditi praziluk na udaljenosti od najmanje 400 m od ostalih zasada luka.
Štetne grinje
Štetne grinje praziluka su jedna od najčešćih štetočina koje napadaju plantaže praziluka, a neke od najčešćih su lisne uši, paukove grinje i bele leteće grinje.
Lisne uši (lat. Aphidoidea) - sićušne ženke štetnih grinja koje se hrane sokom biljke. Oni izazivaju deformaciju listova i žutilo listova, kao i masovno oslobađanje sokova, što dovodi do sušenja biljke.
Paukove grinje (lat. Tetranichidae) - mala žućkasta ili tamna štetna grinja koja izaziva sušenje i odumiranje listova.
Bele leteće grinje (lat. Aleirodidae) - štetne grinje koje se hrane suprotnom stranom lista i izazivaju njihovo žutilo i sušenje.
Suzbijanje štetnih grinja uključuje upotrebu bioloških agenasa, kao što su entomopatske gljivice i bakterije, kao i upotrebu hemijskih insekticida. Važno je što pre primeniti mere za suzbijanje štetnih grinja kako bi se sprečilo njihovo širenje i oštećenje biljaka.
Crvi
Crvi su štetočine praziluka koje se hrane korenjem biljaka. Među najčešćim vrstama su korenovke (lat. Meloidogine spp.), mikroskopski crvi koji se naseljavaju u korenu i izazivaju stvaranje čvorova. Takođe, postoje i živi crvi iz porodice Elateridae koji se hrane korenjem i stabljikom biljaka i vrste iz porodice Noctuidae koje se hrane lišćem i stabljikom biljaka i na taj način mogu prouzrokovati štetu.
Suzbijanje glista uključuje upotrebu bioloških sredstava kao i primenu hemijskih insekticida. Takođe se mogu preduzeti mere za sprečavanje širenja crva, poput redovnog pregleda tla i uklanjanja zaraženih biljaka. Važno je brzo reagovati na prisustvo crva kako bi se sprečilo njihovo štetno delovanje na biljke.
Upotreba praziluka
Praziluk je bogat korisnim supstancama koje pozitivno utiču na ljudski organizam. Dostupan je tokom cele godine i ima odličnu kompatibilnost sa raznim drugim namirnicama u kuvanju. Koristi se i u proizvodima za negu kože, gde je sastavni deo mnogih preparata.
Berba
Vreme berbe zavisi od perioda sadnje. Iz zemlje se čupa ručno ili vadi mehanizacijom, najčešće krajem oktobra i početkom novembra. Nakon berbe, potrebno ga je očistiti od suvih, polomljenih listova i zemlje. Koren se skraćuje 3 - 4 cm, a listovi na dužinu 20 - 25 cm.
Sušenje
Sušenje praziluka je postupak koji se koristi za dugotrajno čuvanje ovog povrća. Kada se osuši, uklanja mu se veći deo vlage, što sprečava truljenje i produžava mu rok trajanja. Sušenjem se takođe koncentrišu ukusi praziluka, što ga čini idealnim za upotrebu u raznim jelima i začinima.
Postoji nekoliko metoda sušenja, a jedna od njih je sušenje na vazduhu, gde se čiste i isečene trake praziluka polažu na ravnu površinu poput daske ili mreže i ostavljaju na suvom i prozračnom mestu. Potrebno je periodično okretati trake kako bi se osiguralo ravnomerno sušenje. Sušenje na vazduhu može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, u zavisnosti od uslova sušenja.
Druga metoda je sušenje u rerni. U ovom slučaju, praziluk se iseče na trakice ili kolutove, raširi na pleh obložen papirom za pečenje i stavi u zagrejanu rernu na nisku temperaturu. Praziluk treba povremeno proveravati i okretati da bi se obezbedilo ravnomerno sušenje.
Kada se praziluk potpuno osuši, može se čuvati u dobro zatvorenim posudama na suvom i tamnom mestu. Pre upotrebe, suvi praziluk treba potopiti u vodu da povrati malo vlage i postane mekši.
Osušeni praziluk se može koristiti kao dodatak supama, sosovima, jelima od mesa, salatama ili kao začin u raznim kulinarskim receptima.
Skladištenje
Očišćeni praziluk se vezuje u snopove od oko 20 - 30 komada i tako se dalje plasira na tržište. Može se skadištiti do 3 meseca na temperaturi 0 - 1°C, uz relativnu vlažnost vazduha od 90 - 95%.
Može se čuvati u hladnim podrumima, ukopan u pesak, u trapovima i na otvorenom. Sorte koje su otporne na hladnoću mogu prezimiti na gredicama, ali se preporučuje da sa obe strane stavite narezane grane crnogorice.
Praziluk se može čuvati i zamrznut, ali ga je pre zamrzavanja potrebno dobro očistiti i oprati, a posebno listove jer se između njih često uvlači zemlja. Nakon toga, potrebno ga je izrezati na komade široke do 2 cm, a potom izblanširati u vrućoj vodi oko dva minuta, ocediti, ohladiti, staviti u kesice i odložiti u zamrzivač. Prilikom upotrebe nije ga potrebno dodatno odmrzavati.
Ishrana
Praziluk je najčešći predstavnik porodice luka. Ključni je sastojak mnogih glavnih jela, priloga i supa. Može se koristiti i sirovo kao ukusan prilog uz brzu hranu ili u salatama. Karakterističan je po njegovom blagom ukusu i mirisu u poređenju sa drugim biljkama iz iste porodice, dok je njegov nutritivni sastav sličan ostalim srodnim biljkama.
Lekovitost
Praziluk blagotvorno deluje na varenje, funkciju bubrega, lučenje žuči i preporučuje se u borbi protiv ateroskleroze. Ova biljka je bogata fitokemikalijama koje zajedno sa vitaminima i mineralima izuzetno pozitivno utiču na zdravlje.
Praziluk oslobađa sulfide koji deluju kao antibiotici, snižavaju krvni pritisak i holesterol, učestvuju u detoksikaciji organizma, jačaju imuni sistem. U rano proleće, zbog blagog laksativnog dejstva, praziluk se koristi za čišćenje organizma i obnavljanje crevne flore.
Zanimljivosti
Latinski naziv roda Allium se kod starih Rimljana koristio kao naziv za beli luk (lat. Allium sativum). Naziv potiče od reči halo - puštam miris, a naziv je rodu dodelio Karl fon Line 1753. godine.
Praziluk je bio omiljeno jelo cara Nerona. Car ga je konzumirao kako bi imao lep glas, a naredio je i Rimljanima da ga konzumiraju kako bi i oni imali lepši glas.
Praziluk je zaštitni znak Velsa, kao i simbol pobede i zaštite od rana.
Foto: Hans / Pixabay
Ostavite odgovor