Mladi luk pripada porodici Allium. Gaji se više od 5.000 godina i zato spada u jednu od najstarijih povrtarskih kultura. Najviše se gaji u Aziji, Severnoj i Južnoj Americi i Evropi. Od ostalih vrsta luka ga razlikujemo po tome što nema pravu zadebljanu lukovicu. Beli luk, praziluk i luk vlašac su mu srodne vrste. Ova vrsta biljaka je poznata kultivisana biljka širom sveta sa srodnicima u Centralnoj Aziji.
Mladi luk obiluje ukusima. Može da raste na različitim tipovima zemljišta i u različitim klimatskim uslovima. Sličan je praziluku zato što ima dugačku stabljiku. Bogat je hranljivim materijama, sastojcima koji poboljšavaju rad srca i poznat kao prirodni antibiotik i antipiretik. Koristi se u narodnoj medicini, a za njega su znali Grci, Rimljani i Egipćani.
Vrste luka
Od doba godine kad se sadi, zavisi i koja od više vrsta mladog luka će se kultivisati. Kao biljka je otporan na niske temperature. Najčešće se sade luk srebrnjak i luk šalot. U jesen i proleće se najviše sadi luk šalot poznat i kao ljutika. Odgovaraju mu sve vrste zemljišta. Ne voli vlagu jer vlaga izaziva njegovo brzo truljenje.
Luk srebrnjak
Ovo je stara sorta mladog luka, potpuno beo luk težak između 60 i 80 g. Zbog specifičnog blagog ukusa i izražene arome koristi se najčešće za pripremu salata. Seje se početkom avgusta u kontejnere ili tople leje. Nekada su se više koristile leje, ali su one zahtevale više rada oko plijevanja i otklanjanja korova. Kontejneri su olakšali sadnju te se ona odvija uz upotrebu posebnih supstrata.
Rasad se sadi u periodu od početka septembra do sredine novembra. Sadi se u trake od 4 do 6 redova na 5 - 10 cm razmaka u redu, dok je razmak između redova 15 - 20 cm. Trake su udaljene jedna od druge 30 - 40 cm. Posle sadnje, uz zalivanje dolaze i druge agronomske mere koje pomažu mladom luku da se bolje razvije i ukoreni. Srebrnjak se može uzgojiti i iz lučica a čija sadnja počinje sredinom septembra pa do sredine novembra. Tako gde je hladnija klima, može i ranije da se posadi u cilju boljeg razvijanja luka pre dolaska hladnoće. Razmak koji pravimo između lučica kod ove vrste sadnje isti je kao i kod sadnje rasada.
Pre sadnje luka zemljište treba nađubriti mineralnim i organskim đubrivom. Organsko đubrivo se dodaje ispod freze i mlevenjem se unosi ispod zemlje na dubinu od 15 - 20 cm. Do sazrevanja i formiranja glavica mladog luka u našoj klimi dolazi tokom maja i početkom juna.
Zimski luk
Zimski luk (lat. Allium fistulosum) je višegodišnja biljka iz porodice lukova. Vodi poreklo iz Sibira. Latinski prevod je šupljina, a odnosi se na šuplje listove koji krase ovu povrtnu biljku. Ti listovi sliče listovima mladog luka. Zimski luk podnosi temperature manje od -25°C. Uz ljutiku, ovo je najčešća vrsta koja se uzgaja. Zimski luk stvara lažnu lukovicu kao izduženu šuplju stabljika. Izgledom je uvek mlad luk jer za razliku od crvenog luka, lukovica zimskog luka nikad ne izgleda kao zrela.
Za jednogodišnju berbu se sadi iz semena. Takvom sadnjom kasnije dobijamo pojedinačne mlade lukove koji se beru tokom čitave sezone. Da bi se brali u proleće, sade se u jesen, a najpre u avgustu. Može se sejati u februaru ako se gaji u zatvorenom prostoru sa sadnicama. Dozrevanje počinje već posle 80 - 100 dana od setve. Pre sadnje iz semena zemljište treba dobro pripremiti. Kasnije treba redovno uklanjati korov kako bi se zimski luk razvijao.
Kada se sadi kao višegodišnji usev, tokom godina će se razmnožavati u okolnom prostoru i time će se stvarati grmovi luka koji su trajni i koji se onda po potrebi mogu proređivati. Kao višegodišnja biljka, počinje da raste od rane zime i spremna je za berbu već posle mesec dana. Tokom maja cveta i ima velike cvetove. U junu počinje sazrevanje semena, a posle otvaranja mahune može se skupiti seme za dalju setvu. Seme bi trebalo koristiti u toku jedne godine. Kada se cvetovi osuše, luk ponovo izbacuje mlade stabljike.
Luk šalot ili ljutika
Luk šalot (lat. Allium cepa var. Aggregatum sin) je dobio različite nazive, pored mnogih i naziv ljutika. Koristi za kiseljenje lučica. Ima specifičan način razmnožavanja jer u rastu gradi svoje "gnezdo". Na kraju se sezone od jednog posađenog luka stvara se gnezdo od najmanje dva luka.
Ova vrsta se sadi u jesen i u proleće, u aprilu. Odgovaraju mu sve vrste zemljišta, ali ne voli vlagu zbog mogućeg truljenja biljke. Prilikom sadnje, luk šalot treba lagano utisnuti u zemljište do polovine luka umesto da se ukopava. Sadi se sa razmakom od oko 10 cm između lučica. Bere se kao mlad luk. Raste kao podzemni žbun koji daje pojedinačne glavice.
Lučice su srednje veličine, duguljaste i cilindrične. Iz jedne lučice koja je zasađena nići će 5 - 7 novih lučica od kojih svaka razvija 2 - 3 manje lučice tokom svog rasta, a koje se kasnije koriste za sadnju.
Uzgoj mladog luka
Jedna od najčešćih povrtarskih biljaka je mladi luk. Njegovi listovi su sačinjeni od 93% vode, a lukovica od 86%, što znači da mu je, pre svega, potrebno redovno zalivanje za pravilan uzgoj.
Plodored
Biljke koje su pogodne za sadnju uz mladi luk kao predkulture su: pšenica, detelina, uljana repica i ječam, ukoliko se obavlja jesenja setva. Pasulj i krompir su dobar izbor predkulture za prolećnu sadnju. Raž i ovas kao predkulture treba izbegavati zbog napada od strane istih štetočina.
Zalivanje
Koren mu je izdržljiv i razvijen pa je zato otporan na nisku temperaturu kao i na sušu. Višegodišnja biljka može opstati i na temperaturi nižoj od -25°C. Najbolje je ukoliko je temperatura 15 - 22°C. Nadzemni deo neće rasti na temperaturi nižoj od 1°C ili višoj od 22°C. Za dobar razvoj biljke klima treba biti blago vlažna i potrebno je redovno zalivati zemlju.
Đubrenje
Mladom luku je dovoljna mala količina đubriva, ali ni ono nije neophodno. Pre setve se dodaje 300 - 400 kg NPK 7:14:21 ako se luk seje na većoj površini. U fazi formiranja glavica, prihranjuje se do dva puta - 3 lista do 100 kg/ha KAN.
Sadnja mladog luka
Mladi luk se sadi u gredicama. Korenov sistem mu je dosta razgranat. Lučice se sastoje od tacne, mesnatih listova i jednog do nekoliko pupoljaka. List ima zeleni deo, koji se naziva pero, i lisnog rukavca. Mladi luk ne podnosi mesta u senci.
Vreme sadnje
Za rani mladi luk, seme se seje jednom, u avgustu ili septembru. Setva se preporučuje mesec dana pre prvog mraza. Međutim, obzirom da je otporan na niske temperature, može da se poseje i kasnije, ali ga treba obavezno zalivati iako mu je tada rast usporen.
Od sejanja pa do nicanja treba da prođu 3 nedelje, od sadnje do berbe oko 6 nedelja, a berba mladog luka traje oko 2 meseca.
Sadnja iz semena
Mladi luk se sadi iz semena. Seme se iz zemlje vadi već u junu. Dovoljno je da ga ostavimo na sobnoj temperaturi i obezbedimo dovoljno vlage i ono počinje da klija. Najčešći, a ujedno i najbolji tip uzgoja jeste gajenje mladog luka kao jednogodišnje biljke, jer ga ipak koristimo celog, a ne samo list.
Preporučuje se deljenje busena mladog luka u jesen ukoliko se želi uzgajati tokom više sezona. Takav tip sadnje izdržava temperature ispod minusa, a kada temperatura bude oko 2-3°C, dolazi do klijanja. Proizvodnjom iz semena se može zasaditi i do 10 kg na jednom hektaru površine, a ako se proizvodi iz lučice (glavice) bit će potrebno oko 800 kg/ha. Tada je prinos oko 2.000.000 biljaka mladog luka.
Mladi luk raste sporo dok ne počne da formira svoje prve listove. Tada se njegov rast ubrzava. Treba iskoristiti proces oblaganja lukovice da bi se dobila lukovica koja je deblja i duža.
Moguće je proizvoditi mladi luk i od crnog luka (lat. Allium cepa). On će tada razviti jednu veliku lukovicu. Berba može početi kada luk razvije 3 - 4 lista i kada su lukovice u fazi zadebljanja.
Mladi luk takođe se može razviti i od šalot luka. Tada ima užu i kraću lažnu stabljiku i listove koji su nešto sitniji od onih kod crvenog luka. Kada se uzgoj vrši od šalot luka, treba počupati celi zeleni busen sa sitnim lukovicama kojih ima puno (možda čak 15). Kada se upoređuju sa drugim vrstama, najsličniji je ljutiki iako njegove lukovice imaju pojedinačne sitne glavice koje samo rastu zajedno.
Mladi luk ne treba sejati na istoj parceli do 5 godina, zbog bolesti i štetočina koji se javljaju. Da bi se sprečilo da se bolest prenese sa druge parcele, ona bi trebala da bude udaljena 300 ili više metara. Ovo važi i za sadnice.
Sadnja sadnica
Najbolje uzgajanje mladog luka jeste iz samih lučica. U povoljnim uslovima se tako može proizvesti već za mesec dana. Sadi se u ranu jesen i odličnog je kvaliteta. Može se saditi i nekoliko puta jer prerasta. Treba ih saditi prema veličini jer su tada ravnomerni i istovremeno sazrevaju.
Temperatura je veoma važna za sadnju, i treba biti oko 15°C. Kada biljka počne da raste, listovi se brzo formiraju. Mladi luk baštovani obično sade u jesen. Pošto uspevaju i u hladnijim uslovima, a klica gotovo nikad ne propada, mladi luk je odlična biljka za sadnju u hladnijim danima. Sa prvim porastom temperature iznad nule, počinje faza vegitacije biljke.
Uzgoj u bašti
Kada se sadi na otvorenom, zemlja u gredicama treba da budu rastresita i spremna za sadnju. Takođe, gredice treba podići na 10 cm visine da se ne bi voda zadržavala. Pre sadnje treba nađubriti zemlju jer mladi luk voli kad je hranljiva. Može se đubriti zemlja i nakon sadnje tako što se đubrivo polako raspe po lejama.
U gredice koje su prethodno pripremljene za sadnju, lučice luka se blago utiskaju u zemlju. Udaljenost između njih treba da bude 10 - 20 cm. Kada se posade, zemlju treba lagano poravniti rukom. Ako je zemlja u gredici glinasta, pokriva se mešavinom drvenog pepela i polurazgrađenog komposta, a potom i slojem sena.
Uzgoj u plasteniku
Da bi izdržao zimu, mladom luku treba uzgajanje u zatvorenom i zaštićenom okruženju uz rasad. Povoljni su plastenici i staklenici. Štite ih od hladnoće i mokrog tla. Ako osete višak vlage, lučice će propasti. One se sade u kompost ili uz supstrat za gajenje povrća. U posudu prečnika 5 cm se sadi jedna lukovica.
U plasteniku se lučice sade na 3 cm dubine, a u saksiji treba da vire iz zemlje. Ako se u supstrat doda 5% zeolita, luk bolje raste. Kada prođu 3 nedelje, sadnice možemo presaditi u baštu. Tada treba voditi računa da zemlja nikada ne bude suva i da ima dovoljno vode. Presađuje se sa supstratom iz saksije u kojoj je rastao, u prethodno pripremljenu rupu. Berba se može očekivati oko Uskrsa ukoliko se luk zasadi rano.
Kad se sadi unutar staklenika, lukovice se čiste i uklanjaju im se oštećeni delovi da bi imale brži i ujedačeniji rast. Metode za brži rast su:
- odsecanje vrata lukovicama
- potapanje lukovica u vodu gde je temperatura od 30-4°C, na dva sata
- zalivanje lučica vodom odmah nakon sadnje
Pre sadnje, plastenik treba očistiti jer se luk sadi posle paprike, krastavca ili paradajza kao drugi usev. Uklanjaju se potporni sistemi, drveni ili metalni. Uklanjaju se i ostaci drugih biljaka. Sve je to bitno, posebno ako se zna da se neposredno pre sadnje pojavila neka biljna bolest unutar plastenika.
Pre sadnje treba zemlju tretirati đubrivom ili kompostom od 30 - 40 t/ha. Nakon toga se preore zemlja. Treba da se postigne granulacija tla veličine 0,5 - 5 mm.
Nakon toga, gredicama se obeležavaju redovi. Između njih je razmak 10 - 12 cm, a jedna lukovica od druge je udaljena oko 5 cm. Ovako je potrošeno 3 - 4 kg lukovice. Navodnjavanje se vrši svakih 7 - 8 dana na jedan od dva načina: sistemom kap po kap ili iz prskalica. Ako izraste korov, ručno se čupa i iznosi iz plastenika.
Uzgoj u saksijama
Ako se luk sadi u posude, najbolje da to budu drveni sanduci. Najlon se stavlja unutar sanduka i na nju se dodaje zemlja do vrha gredica. Ta zemlja služi kao klijalište, jer se u gajbu sadi seme koje će proklijati. Važno je periodično zalivati seme kako bi što pre došlo do klijanja. Posle pojave prvih klica, treba ih presaditi u pripremljene posude sa zemljom koja je po mogućstvu prethodno nađubrena.
Zemljište
Zemljište za sadnju treba da bude neutralno ili blago kiselo. Treba uklanjati korov jer on usporava razvoj. Mladi luk se bere oko 100 dana nakon setve.
Klima
Mladi luk opstaje i na niskim temperaturama, klija na temperaturi od 3 - 5°C, ali mu najviše odgovara 15°C. Raste najbolje u evropskim zemljama kao i u Aziji, Severnoj i Južnoj Americi.
Održavanje i nega
Kada se sadi iz semena, mladi luk sporije niče i razvija se korov koji mu onemogućava rast. Zato je preporuka saditi lučice jer se tada korov može lako počupati bez da se mladi luk ošteti.
Održavanje zasada
Čestim navodnjavanjem se vrši održavanje zaseda. To može biti sistem veštačke kiše, sistem kap po kap i navodnjavanje brazdama. Taj sistem može biti polustabilan, stabilan i prenosiv.
Navodnjavanje zasada kišom ili kako se drugačije naziva navodnjavanje orošavanjem ne zauzima obradivu površinu i ne smanjuje upotrebu mehanizacije. Pripremni radovi na zemljištu ne moraju se raditi i ne pogoršavaju se fizička svojstva zemlje. Prilikom ovog tipa navodnjavanja, uređaj sistema zahvata vodu sa izvora, prenosi je kroz cevi i na kraju je kroz prskalicu raspoređuje po tlu koje se navodnjava.
Navodnjavanje sistemom kap po kap omogućava navodnjavanje u bilo koje doba dana jer ne dolazi do šoka za mladi luk usled nanošenja hladne vode na tople delove biljke. Kod ove vrste navodnjavanja, pritisak vode je nizak pa se time ne oštećuje zemljište.
Navodnjavanje brazdama je jedna od starijih metoda. Takav sistem se sastoji od kanala snabdevanja i distribucije, distributivnih brazdi, prenosivih konstitucija i brazdi. Razdelne brazde možemo zameniti metalnim, gumenim ili plastičnim cevima i njima se prenosi voda iz razdelnog kanala u brazde. Razmak između brazdi bi morao biti između 50 i 100 cm.
Berba
Kada se obavi berba, mladi luk se pakuje u snopove koji moraju biti suvi da ne bi trulili. Može se čuvati i u hermetički zatvorenim posudama ili u frižideru na otprilike 2°C. Trajaće oko 2 ili 3 nedelje, ali i izgubiti na svojim svojstvima.
Skladištenje
Luk se čuva na temperaturi od 2 - 6°C. Može se čuvati i celu godinu. Najpogodnije mu je kad je vlažnost do 65%. Ukoliko se čuva na suvom mestu možda će izgubiti na težini. Ako se primeti neka buđava glavica prilikom sledeće sadnje, treba je baciti.
Bolesti
Kod mladog luka mogu se javiti bolesti kao što su: siva trulež, rđa, plamenjača, bela trulež, koncentrična pegavost lista. Plodored i korišćenje zdravih lučica su preventivne mere od plemenjače, koja je i najteža od svih bolest koje napadaju mladi luk.
Crna pegavost luka
Pegavost lista luka je parazit Alternaria porri koji napada mladi luk koji se sadi iz semena. Tu dolazi do lomljenja cvetne stabljike zbog čega se seme ne razvija dobro. Ivica pege je ljubičasta, a sredina je siva prevlaka od kondinija i konidiofora. Upotrebom fungicida se obavlja zaštita od ove bolesti.
Siva trulež
Kod mladog luka, siva buđ se javlja u proleće i u uslovima vlage. Prepoznaje se po okruglim do eliptičnim žuto-belim udubljenim pegama koje se formiraju na listovima. Ona izaziva nekrozu vrata lista i za 5 - 12 dana lezija se može proširiti i listovi brzo istrunuti. Bolest se najbolje leči rastvorom piraklostrobina i boskalida.
Rđa luka
Rđa luka je bolest koja se javlja tokom dugih i vlažnih proleća i najčešće na praziluku i belom luku. Simptom su žute pege na lišću koje kasnije postanu crne. Dolazi do toga da se bolest brzo širi uz pomoć vetra, kiše i insekata. Rđa luka nastaje i posle prekomernog đubrenja azotnim đubrivima.
Plamenjača
Najteža bolest koja pogađa mladi luk jeste plamenjača. Vrste na kojima se najčešće javlja su vlašac, beli luk, crveni luk i praziluk. Prvi simptom je pojava na listu u vidu tamnog premaza koja se može proširiti i na lukovice. Bolest se najviše širi na temperaturi od oko 10°C uz visoku vlažnost. Bolest širi vetar i zato se preporučuje veća udaljenost između parcela. Sprečiti plemenjaču možemo redovnom proverom sadnica, barem jednom nedeljno.
Bela trulež
Belu trulež izazivaju vrsta štetočina Botrytis. Sivi micelijum se javi između mesnatih listova, u većoj meri na biljci kultivisanoj iz semena. Bela trulež često proširi bez vidljivih posledica, a trulež počinje da se prikazuje tek nakon skladištenja. Bolest inficira listove u polju, ali vidljiva bude samo na mrtvom tkivu lista.
Štetočine
Od štetočina su najpoznatije lukov moljac, lukova muva i lukova minirajuća muva.
Lukova muva
Lukova muva je najopasnija štetočina luka koja se uglavnom pojavi u vlažno proleće. Napada nedovoljno razvijene biljke u kojima se larve muve hrane sadržajem stabljike, što na kraju dovodi do truljenja mladog luka. Ovu štetočinu je lako prepoznati po tome što zaražena biljka počne naglo da vene, centralni list joj se suši i lako izvlači iz stabljike. U jednoj biljci može biti i do 50 larvi ukoliko se radi o jačem napadu.
U cilju zaštite mladog luka, delotvorni su insekticidi na bazi aktivne supstance hlorpirifosetil koji se dodaju zemljištu pre sadnje, i to od 20 - 30 kg/ha. Ukoliko se insekticid ne primeni pre sadnje, iznikle biljke će biti potrebno špricati sprejem sledećeg sadržaja: dimetoat (u koncentraciji od 0,15%), hlorpirifos-etil + cipermetrin (u koncentraciji od 0,15%). Po iznikloj biljci utroši se od 0,5 - 1 dcl spreja. Ako se larva muve već nalazi unutar listova mladog luka, te listove prskati insekticidom CHROMGOR 40 (sistemski insekticid) u koncentraciji od 0,15% uz ovlaživač zbog voštanog premaza.
Lukov moljac
Lukov moljac je retka štetočina kod ove vrste luka, ali nanese veliku štetu ako se pojavi. To je vrsta štetočina koja u zemlju položi jaja, što se najčešće desi u maju. Iz položenih jaja nastaju gusenice koje se hrane mladim listovima luka tokom 14 dana. Štetočina ima dve generacije godišnje, gde samo prva generacija uzrokuje ozbiljnu štetu.
Minirajuća muha luka
To je vrsta muve koja se javlja svake godine. Najčešće tokom obilnih padavina. Prva generacija larvi nanese najveću štetu biljci. Larve su tokom zime sakrivene u zemlji, a izlaze kao muve krajem aprila ili početkom maja. Svoja jaja polažu u listovima mladog luka. Kada se izlegu, hrane se njegovim lišćem, pritom stvarajući hodnike ili mine u biljci. Ova vrsta muve ima 2-3 generacije godišnje. U cilju suzbijanja ove štetočine na mladim biljkama koriste se insekticidi - Rogor 40, Fosfamid 40, Sistemin 40, Bi 58 EC, Dipterek SL 50%. U slučaju ozbiljnih napada, prskanje se vrši na svakih 10 - 12 dana.
Upotreba mladog luka
Mladi luk je riznica hranljivih materija. Pun je vitamina i to A, C, K, a ima manju količinu vitamina E te vitamine B kao što su; niacin, folna kiselina, tiamin, piridoksin, riboflavin. Od minerala, u sebi ima najviše kalcijuma, natrijuma, fosfora, sumpora, kalijuma, gvožđa, hroma, magnezijuma, selena, mangana, kobalta i flora.
Kuhinja
Mladi luk se dosta koristi u kulinarstvu. U toplo vreme, jedemo ga uz meso sa roštilja. Može se i sam peći na roštilju. Prethodno ga začinite solju, maslinovim uljem i biberom i pržite na laganoj vatri dok ne požuti i malo uvene.
Od mladog luka, zelene salate, paradajza i začina se prave odlične salate. Takođe je popularan u kineskoj kulturi gde se prži u vok tiganju.
Zdravlje
Pored upotrebe u kuhinji, bitan je i za zdravlje čoveka jer ima antihistaminsko, antioksidativno i antiinflamatorno dejstvo, što se može pripisati kvercetinu. Kvercetin je biljni pigment iz grupe flavonoida i sastojak je mladog luka. Osim toga, značajan udeo vlakana možemo naći u mladom luku, 2,6 g vlakana u 100 g mladog luka.
Poznato je da se najviše konzumira bela glavica mladog luka. Međutim, ne smemo zaboraviti ni njegove zelene listove koje nazivamo i perad mladog luka. U peru možemo naći više hranljivih sastojaka nego u samoj glavici. Dobar pokazatelj toga je vitamin C, kojeg glavica mladog luka sadrži 8,5 g po kilogramu, dok se u zelenom lišću sadrži oko 38 g/kg. U glavici se nalazi i oko 0,3 mg karotena i 175 mg kalijuma, a u zelenom lišću 1,2 mg karotena i 231 mg kalijuma.
Mladi luk poboljšava vid i generalno čuva zdravlje očiju, što se može pripisati karotenoidima odnosno luteinu, zeaksantinu i vitaminu A u mladom luku. Stručnjaci Medicinskog centra Univerziteta Merilend tvrde da redovno konzumiranje mladog luka može da zaštiti ćelije oka od oštećenja.
Zbog vitamina K i C i povećanog sadržaja bakra u mladom luku, njegovom konzumacijom jačamo svoje kosti. Bakar je bitan u očuvanju kostiju i zglobove, vitamin C stimuliše sintezu kolagena, dok vitamin K je poznat po tom da pomaže telu da iskoristi kalcijum.
Zanimljivosti
Veruje se da se pre nekoliko hiljada godina mladi luk počeo gajiti u centralnoj Aziji. Drugo istraživanje pak pokazuje da je to bilo u Iranu i zapadnom Pakistanu. Danas se mladi luk uzgaja u gotovo svim delovima sveta, pre svega u Evropi, Aziji i Americi.
Rusija, Kina, Španija, Indija i SAD su zemlje koje prednjače u proizvodnji mladog luka.
Treba izbegavati skladištenje mladog luka blizu krompira. Ako se ne bi pridržavali tog pravila, ove dve biljke bi podsticale međusobno truljenje.
Mladi luk je biljka koja nam svojim sastavom pomaže u usporavanju starenja ćelija. Bogatstvo vitaminom C u mladom luku štiti organizam čoveka od negativnih materija.
Foto: PIRO4D / Pixabay
Ostavite odgovor