Difenbahija

Difenbahija (lat. Dieffenbachia) pripada rodu tropskih cvetnica iz porodice kozlaca (Aracea) kojem još pripadaju močvarni zmijinac, taro, obična zmijavičica i sobna kala, a poznate su po izgledu lišća.

Popularne su kao vrsta ukrasnog sobnog cveća zbog svoje izuzetne tolerancije na sobnu temperaturu. Višegodišna je zeljasta biljka, a ime je dobila po baštovanu koji je radio na bečkom dvoru. Na engleskom govornom području, difenbahiju treba tražiti pod imenom Dumb cane što duguje svojim otrovnim materijama.

Difenbahije imaju izrazito široke listove podeljene zeleno-belim šarama koje se razlikuju od biljke do biljke. Donedavno, difenbahije su se uzgajale u tropskim botaničkim baštama, ali sa vrlo malo znanja i nege, danas se vrlo uspešno gaje u kući, ali i u vodenoj kulturi.

U zavisnosti od vrste, manje mogu narasti do 60 cm, veće i do 120 cm, dok neki hibridi dostižu visinu i od 2 m. Veoma je dekorativna, a negu difnbahije nije teško naučiti, pa je idealna za početnike.

Vrste difenbahije

Po botaničkoj podeli, difenbahija spada u carstvo biljaka Plantae Angiosperms, a po nižoj klasifikaciji smeštena je u porodicu Aracea. Poznato je oko 30 vrsta difenbahija, a svega nekoliko njih je pogodno za uspešno gajenje u kući.

Najpoznatije vrste difenbahije su:

Dieffenbachia camille

Ova vrsta se odlikuje velikim ovalnim zelenim listovima, tamnije boje prema obodu lista, kao i belom sredinom. Preferiraju zasenjena uzgojna mesta, međutim uspevaju i na osunčanoj lokaciji ukoliko se obezbedi dovoljna količina vlage.

Dieffenbachia Amoena

Dieffenbachia Amoena je sorta koja se najčešće gaji u kućnim uslovima, zbog svog uzgojnog oblika i dekorativnog lišća. List se odlikuje mlečnom ili svetlo-žutom bojom, sa jasno izraženim tamnozelenim prugama, koje se pružaju od sredine ka obodu lista. Ova vrsta takođe preferira uslove povećane vlažnosti vazduha i zemljišta. Ali ne podnosi promaju, i povećanu cirkulaciju vazduha, iz tog razloga je ne treba postaviti ispod klime ili ispred ventilatora. Specifično za ovu vrstu je to što su nakon zalivanja se listovi isprave i postanu lomljivi, s toga ukoliko planiramo da je premeštamo moramo da prestanemo sa zalivanjem na par dana.

Diffenbachia Bowmannii

Ova vrsta se odlikuje veličinom koja u kućnim uslovima može da dostigne i do 1,3 m, dok je u nekim kontrolisanim uslovima u staklenicima dostizala i preko 2 m. Listovi su zelene boje sa slabije izraženom nervaturom bele boje.

Hibridne difenbahije

Hibridne vrste, zbog svoje veličine koja može da dostigne i do 2 m, a dužina nekih listova i do 75 cm, najčešće se koriste za ukrašavanje kancelarija, konzervatorija, plastenika i javnih zgrada. Neki od njih su:

• Difenbahija "Reflektor" - ova biljka ima tamnozeleno lišće sa svetlozelenim ili žutim tačkama i linija duž lista i belo-zelenom centralnom venom lista. Idealne su za gajenje u toplim sobama, van direktnog sunčevog svetla.
• Difenbahija "Panter" - brzo rastuća biljka sa velikim tamnozelenim listovima, sa srebrnom širokom linijom duž sredine lista. Listovi mogu da dostignu veličinu i do 65 - 70 cm.
• Difenbahija "Memoria corsii" - biljka srednje veličine sa sivo zelenim listovima, koji su prošarani velikim belim tačkama.

Uzgoj difenbahije

Što se uzgojnih karakteristika tiče, optimalna temperatura za uzgoj difenbahije je 21 - 24°C, dok u nekim slučajevima mogu da podnesu i temperaturu od 10°C, iako to dovodi do opadanja donjih listova. Bolje podnose visoke nego niske temperature, ali mora se u letnjem periodu voditi računa da se održava optimalna vlažnost zemljišta, kao i da se vrši dodatno orošavanje listova, ukoliko smo u mogućnosti, kišnicom. Zalivanje se u proleće i leto vrši dva do tri puta nedeljno, dok je u zimskom periodu dovoljno jednom na svakih sedam do osam dana. Leti se zbog intenzivnog porasta, koji može biti i do 45 cm mesečno, mora vršiti dodatna prihrana tečnim đubrivima koje biljka može brzo i efikasno da usvoji.

Plodored

Ukoliko se difenbahija gaji u kućnim uslovima, najbolje je da se gaji samostalno, odvojena od drugih biljaka i sveća, zato što ne podnosi blizinu drugih biljaka, što je zanimljivo, pošto nam je poznato da vodi poreklo iz tropskih i subtropskih područja. Ukoliko se ova vrsta gaji na otvorenom polju ili u staklenicima, može uspešno da se gaji u blizini biljaka iz porodice Alocasia, u narodu poznatiji kao adam.

Ako želite svojoj difenbahiji pridružiti malo egzotike, uz nju se preporučuje sadnja filadendrona, begonije, palme, fikusa i ljiljana. Kamilica je takođe dobar saputnik jer služi kao prirodni repelent za insekte koji ju napadaju.

Zalivanje

U zavisnosti od načina i mesta gajenja, difenbahija ima veće ili manje prohteve za vodom. Svakako ima potrebe da se drži u uslovima povećane vlažnosti. Ukoliko se gaji na veoma osunčanom mestu, veće su i potrebe za vodom usred povećane transpiracije. U sobnim uslovima gajenja, zemljište ne treba da bude konstantno vlažno, nego se zalivanje vrši tek kad se zemljište malo prosuši, dok se listovi mogu vlažiti orošavanjem.

Kao što je već napomenuto, u toku letnjeg perioda je potrebno češće zalivanje, 2 - 3 puta nedeljno, dok se zimi ređe zaliva, svega jednom nedeljno. Najbolje je koristiti kišnicu za zalivanje, ukoliko za to postoje uslovi. Ukoliko nemamo kišnicu, potrebno je zalivanje mlakom ustajalom vodom.

Đubrenje

Zbog svog uzgojnog oblika, difenbahija ima povećane zahteve za đubrenjem, pogotovo u letnjim mesecima, u optimalnim uslovima držanja. Za đubrivo se koriste mineralna đubriva na bazi azota. Iako se uspešno mogu koristiti i čvrsta mineralna đubriva, najčešće se koriste tečna đubriva, radi lakše aplikacije i usvajanja. Vrlo uspešno se koristi i folijarna prihrana. Prihrana se vrši jednom mesečno, u periodu proleće-jesen.

U toku zime biljka je u dormantnom stanju i ne zahteva dodatnu prihranu. Prilikom đubrenja moramo biti obazrivi, jer i preterana upotreba đubriva može biti loša, rezultirajući opadanjem lišća.

Razmnožavanje

Postoje dva načina razmnožavanja difenbahija. Prvi i najčešći način je razmožavanje reznicama. Reznica se dobija odsecanjem biljke iznad starog lisnog čvora. Teba da sadrži 3 - 4 lista. Nakon toga, reznica mora da se prosuši, najbolje napolju, na prirodnom svetlu i vetru, a potom se sadi u mešavinu zemlje i peska, na optimalnoj temperaturi od 21 - 24°C. Reznica difenbahije može i prvo da se stavi u vodu da pusti žile i da se potom zasadi u kompost.

Drugi način razmnožavanja difenbahije je odsecanjem stabla biljke koji mora da sadrži najmanje 3 - 4 stara lisna čvora. Donji deo je potrebno dezinfikovati, a zasađeni deo ovakve reznice mora biti deo koji je bliži donjem delu biljke od koje je uzeta reznica. Prilikom pravljenja reznica moramo biti obazrivi, i nositi zaštitne rukavice, jer prilikom odsecanja biljke možemo primetiti da iz nje curi beli sok koji je otrovan i može da izazove crvenilo i iritaciju kože.

Presađivanje

Zbog svog intenzivnog porasta, difenbahija se presađuje svakog proleća. Prilikom presađivanja treba koristiti za dva broja veću saksiju kako bi biljka imala dovoljno mesta za rast i razvoj. U novu saksiju na dno treba posložiti kamenčiće zbog bolje drenaže zemljišta. Sedam dana pre presađivanja je potrebno smanjiti intenzitet zalivanja kako listovi ne bi bilo lomljivi i kako bi se presađivanje obavilo bez poteškoća. Zemljište koje se koristi mora biti bogato humusom, a nakon presađivanja je potrebno obilno zalivanje i dodavanje manje količine mineralnog đubriva.

Podmlađivanje

Kod difenbahije donji listovi neprestano opadaju, stablo se izdužuje, postaje tanje, sklono lomljenju, pa se mora podseći da može da pusti nove listove. Stablo difenbahije seče se na delove. Vrh sa listovima ostavlja se na dužini od oko 40 cm, koren se ostavlja u zemlji jer iz njega će isterati novi, mladi listovi, a ostali delovi seku se tako da na svakom ostane po dva zgloba.

Vrh sa listovima, kome je potreban samo koren ćemo ožiliti u posudi sa vodom, dok se drugi delovi stavljaju u saksiju sa zemljom. Mladu biljku poželjno je prekriti folijom, povremeno je otkrivati, kvasiti vodom i nakon 3 - 4 nedelje će početi da tera mlade listove.

Sadnja difenbahije

Za uspešan rast ove sobne biljke bitno je poštovati određene uslove sadnje. Slede korisni saveti kako posaditi difenbahiju iz semena, sadnice i kako ju gajiti u zatvorenim i otvorenim prostorima.

Vreme sadnje

Uzevši u obzir da difenbahija potiče iz tropskih krajeva, ona voli visoke temperature i topla razdoblja, pa minimalna temperatura za sadnju treba da bude 20°C, što bi značilo da je idealan period kasno proleće ili čak početak leta.

Sadnja iz semena

Difenbahija se vrlo retko sadi direktno iz semena zbog svoje slabe klijavosti. Ukoliko se odlučimo za ovaj vid sadnje treba koristiti što starije seme. Najbolju klijavost pokazuje seme staro godinu dana. Pre sadnje treba obaviti pripremu semena, odnosno potopiti ga u vodu 24 sata pre sadnje da bi podstakli klijavost. Potom se seme sadi u zemljište bogato humusom i mineralnim materijama pri optimalnoj temperaturi od 20 - 24°C. Po sadnji zemljište treba održavati vlažnim što se postiže redovnim zalivanjem ustajalom vodom ili kišnicom.

Sadnja sadnice

Najoptimalniji vid sadnje difenbahije je upravo sadnja iz sadnica, gde biljku odmah sadimo na gajeno mesto. Kao i kod sadnje iz semena, biljku je neophodno zasaditi u plodno humusno zemljište, čime biljci obezbeđujemo optimalne uslove za rast i razvoj. Ukoliko obezbedimo biljci sve neophodne uslove već nakon dve godine je možemo presađivati u veću saksiju jer zahteva veće uzgojno mesto.

Uzgoj na otvorenom

S obzirom na poreklo difenbahije, kod nas se ne može uspešno gajiti na otvorenom polju, jer joj ne odgovara jaka kontinentalna klima sa hladnim zimama i čestom pojavom vetrova.

Uzgoj u plasteniku

Uzgoj u plasteniku predstavlja intenzivan način gajenja biljaka u strogo kontrolisanim uslovima temperature i vlažnosti vazduha gde na vrlo uspešan način možemo gajiti difenbahiju vrhunskog kvaliteta. Plastenici su uglavnom opremljeni sistemima navodnjavanja "kap po kap" čime se uspešno održava vodno-vazdušni sistem zemljišta, a ukoliko smo u mogućnosti treba sprovesti sistem prskanja odnosno orošavanja difenbahija jer se time postiže optimalna vlažnost vazduha.

Uzgoj u saksijama

Uzgoj u saksijama predstavlja najčešći vid gajenja difenbahije. Kao što smo već napomenuli, pre sadnje na dno saksije je potrebno poređati sitno kamenje ili stiropor kako bi se obezbedila adekvatna drenaža zemljišta. Sadnju je potrebno obaviti u humusno zemljište kome se nakon sadnje dodaje određena količina tečnog mineralnog đubriva i veća količina vode kako bi obezbedili dobro ukorenjavanje biljke i stvorili optimalne uslove za dalji rast i razvoj.

Ukoliko difenbahiju držimo u kući ili kancelariji treba izbegavati mesta sa direktnom sunčevom svetlošću kao i preterano zasenjena mesta, daleko od promaje ili uređaja za klimatizaciju. Tokom intenzivnog rasta prvih par godina neophodno je vršiti presađivanje biljke u rano proleće svake godine, prilikom čega treba uzeti za dva broja veću od prethodne. U toku letnjih meseci, kada se za to stvore uslovi, biljku možemo iznositi u bašte ili terase.

Održavanje i nega

Za rast velikih i snažnih biljaka potrebna je određena nega i održavanje. Iako se difenbahija ne proređuje, postoje neki koraci koje ipak treba slediti, a koje vam donosimo u nastavku.

Faza mirovanja

Kao i sve biljke na ovom podneblju i difenbahija ima intenzivan rast i razvoj od ranog proleća do kasne jeseni. Iako i dalje postoje optimalni uslovi za gajenje, difenbahija u toku zimskih meseci ulazi u fazu mirovanja, gde prestaje sa rastom i razvijanjem novih listova. U ovoj fazi je i smanjena potreba za vodom, pa ne treba toliko često zalivati biljku, dovoljno je zalivanje jednom sedmično.

Održavanje zasada

Ukoliko se cveće gaji u saksijama u kućnim uslovima, održavanje se svodi na uklanjanje uvelih listova i uklanjanje korova, čije seme može da se unese u saksiju sa zemljom koja se koristi ili ukoliko se u toku letnjih meseci biljka iznosi na dvorište, preko vetra i životinja seme drugih biljaka može da dospe u saksiju.

Proređivanje

S obzirom na način gajenja, difenbahija se ne proređuje. Ukoliko se gaji intenzivno u nekom rasadniku, u plastenicima ili staklenicima, jedino je neophodno obezbediti dovoljno uzgojnog prostora za svaku biljku.

Bolesti

Zbog svojih uzgojnih karakteristika, difenbahija je podložna razvoju većeg broja bakterijskih i gljivičnih infekcija. U nastavku slede najčešće bolesti koje napadaju difenbahiju.

Trulež biljke

Ovu vrstu bolesti uzrokuju razne vrste gljivica i bakterija iz porodica Erwinia, Fusarium i Verticillinon. Karakteristično za ovu vrstu bolesti je što listovi poprime žutu boju, a koren ima izraziti miris truleži. Ova bolest se najčešće prenosi inficiranom zemljom, veoma se brzo širi, a lečenje je veoma otežano. Potrebno je na vreme reagovati i odstraniti inficiranu zemlju. Neki od prirodnih preparata koje možemo sami pripremiti i koristiti je macerat rastavića i bodljikave koprive.

Trulež vrata korena

Trulež prouzrokuju razne vrste gljivica, kao Phytium i Verticillum, koje se brzo šire u vlažnim uslovima gajenih biljaka. Karakteristično za pojavu ove bolesti je da stabljika postaje mekana, a ostatak biljke vene i suši se. Na korenu se mogu primetiti ljubičaste spore, korenje trune i raspada se.

Bakterijski rak

Ova bolest je poznatija i kao bakterijska pega, a prouzrokuju je razne bakterije poput Pseudomonas, Erwinia, Xantomonas, koje u biljku ulaze preko rana. Nakon zaražavanja na biljci se pojavljuju okrugle mrlje okružene žutim prstenom, sa malim crnim uzdignutim tačkama. Kako se bolest širi, listovi se suše i opadaju, a biljka poleže. Prevencija pojave ove bolesti se sastoji u korišćenju dezinfikovane zemlje, kao i oprez prilikom presađivanja, kako biljku ne bi oštetili, i stvorili rane kroz koje bolest može da inficira biljku.

Fusarioza

Uzrok bolesti su gljivice iz porodice Fusarium. Iako se dobro zaliva, biljka se ponaša kao da joj nedostaje vode, listovi žute, venu i suše se. U pojedinim slučajevima listovi poprime ružičastu boju, a baza stabljike pocrni. Oštećenja se brzo pojavljuju i šire u uslovima vrućeg i vlažnog vremena. Preventiva bolesti se sastoji u korišćenju dezinfikovanog semena.

Štetočine

Iako je difenbahija većinom sobna biljka, ipak ju mogu napasti insekti i štetočine, a najpoznatije su lisne vaši koje napadaju čim odnesemo difenbahiju na otvoreno i najopasnija štetočina za sobno bilje - crveni pauk.

Lisne vaši

Ukoliko mladu biljku iznosimo na otvoreno, stvaramo pogodne uslove za razvoj lisnih vaši. Lisne vaši se hrane biljnim sokovima, i najugroženije su mlade biljke i novi listovi. Pored toga što oštećuju biljku sisanjem sokova, lisne vaši luče i takozvanu mednu rosu, koju naseljavaju gljive ćađavice. Suzbijanje lisnih vaši se može vršiti hemijskim preparatima, ili ukoliko želimo da to uradimo na neinvazivan način, možemo koristiti insekte predatore, poput bumbara i bubamara, u kombinaciji sa prirodnim preparatima na bazi buvača ili koprive.

Crveni pauk

Ova vrsta štetočina je veoma opasna pogotovo sa sobne biljke. Zbog svoje veoma male veličine, i lokacije koje zauzimaju na biljci, odnosto prvobitna infestacija se nalazi na donjim delovima biljaka, njihova pojava se može primetiti tek po nastanku prvih simptoma bolesti. Simptomi zaražene biljke su listovi žutosive boje, koji se suše i otpadaju. Posebno pogodan period za rast i razvoj ove štetočine je u zimskom periodu, na toplom i suvom mestu.

Ukoliko primetimo koloniju crvenog pauka, biljku treba izdvojiti, a inficirane listove nekoliko puta isprati mlakom vodom, ili rastvorom vode i kalijumovog sapuna.

Strižibuba

Zbog svoje velike rasprostranjenosti, ovaj insekt predstavlja jedan od veoma čestih štetočina gajenih biljaka. Veoma često se sreće kod biljaka koje se drže u spoljnim uslovima, a odlikuju se time što jedu spoljne rubove lista, čime gajena biljka pored mehaničkih oštećenja može biti podložna i raznim bakterijskim infekcijama. Najbolji način suzbijanja je ciljanim insekticidima.

Upotreba difenbahija

Difenbahija nije našla svoju upotrebnu vrednost u medicini ili kulinarstvu iz razloga što su njeni listovi otrovni. Zbog toga moramo biti oprezni kada rukujemo ovom biljnom vrstom, zato što sokovi mogu da izazovu iritaciju kože i crvenilo, a ukoliko dospeju u oči, može izazvati i slepilo. Konzumacija manje količine listova difenbahije može dovesti do oštećenja grla, ždrela, sluzokože želudca, mučnine i povraćanja, dok veće količine mogu dovesti i do smrti. Zbog toga se preporučuje da se difenbahija drži van domašaja dece i domaćih životinja.

Istorija

Difenbahija vodi poreklo iz Brazila, a ime je dobila po Dieffenbachu, koji je 1830 godine bio carski vrtla na austrijkom dvorcu Šenbrun. Prve vrste difenbahije su doneli belgijski i engleski sakupljači biljaka početkom 19. veka.

Zanimljivosti

U Brazilu je ostalo verovanje da difenbahija štiti dom od negativne energije. U nekim zemljama je gajenje difenbahije bilo zabranjeno, zato što se verovalo da je korištena za mučenje zatvorenika.

Prepoznatljivi listovi sa uzorkom dodaće karakter svakom uglu u koji smestite biljku - savršen izbor za kupca koji traži neki prirodni dekor jer je difenbahija jedna od najpoznatijih kućnih biljaka.

Ne samo da je upečatljiv izgled ono što ovu sobnu biljku čini najprodavanijom - već pripada i elitnom biljnom klubu sa kvalitetima pročišćavanja vazduha. Naučno je dokazano da isporučuje čist vazduh u vašu okolinu, što ju čini savršenim izborom za one koji traže novu biljku za dom ili kancelariju.

Foto: Maja Dumat / CC