Fikus

Fikus (lat. Ficus), engleski naziv Ficus, je tropska biljka i spada u najpoznatije sobne biljke koja pripada porodici Moraceae - porodici dudova, iz roda Ficus. Fikus je popularan dugi niz godina i botanički je srodan sa običnom smokvom - Ficus carica. Poreklom je iz Indije i Južne Afrike.

Fikus je veoma dekorativan zbog svog velikog elipsastog kožastog lišća i šiljastih lisnih crvenih pupoljaka, posebno ako je lepo odgajeno razgranato stablo.

Spada u najpoznatije sobne biljke. Gaji se dugi niz godina, a nakon II svetskog rata je postao najtraženija sobna biljka. Voli puno svetlosti, a najviše mu odgovara kada svetlost pada odozgo.

Vrste fikusa

Danas je poznato više od 1.000 vrsta fikusa, ali samo nekoliko vrsta se gaji u kućnim uslovima, a to su: Benjamin, Ficus Elastica, Ficus lyrata, puzajući fikus i Ficus karika.

Fikus bendžamin

Fikus bendžamin, latinski naziv Ficus benjamin, je takođe poznat i pod nazivom uplakana smokva. Potiče iz Jugozapadne Azije i Australije, a zvanično je drvo Bangkoka. Takođe je naturalizovan i u Zapadnoj Indiji, kao i na Floridi i u Arizoni.

Fikus je drvenasta biljka, jedna od omiljenih sobnih biljaka kod nas, koja raste u visinu do 30 m, sa sjajnim listovima koji su ovalnog oblika sa oštrim vrhovima, dok su mu cvetovi kugličastog oblika, sjajno zelene boje prečnika od 1,5 cm. Odgovara mu temperatura između 14°C i 18°C. Veoma je osetljiv na promene mesta kao i na osvetljenja, što može da prouzrokuje opadanje listova. Takođe, direktna sunčeva svetlost, bilo da je tokom leta na balkonu ili blizu prozora sobe može da izazove opekotine na listovima. Najbolje je da bendžamin bude okrenut prema jugu, zaštićen od popodnevnog sunca, i to na metar udaljenosti od prozora.

Osetljiv je i na hladnoću, ali i na preteranu toplotu pa ga zato treba držati na 2 m udaljenosti od radijatora ili drugog grejnog tela. Isto tako ne podnosi promaju što će prouzrokovati opadanje listova, pa ga treba držati dalje od ulaznih vrata i klima uređaja. Bendžamin se zaliva samo onda kada je zemlja u saksiji na dodir suva. Ova vrsta fikusa ne trpi previše vode, jer mu korenje zadržava vlagu. Ukoliko se pretera sa zalivanjem na listovima će mu se pojaviti svetlosmeđe mrlje. Tokom leta je neophodno zalivati ga od 2 - 3 puta nedeljno, a tokom zime jednom nedeljno ili čak na desetak dana. Nakon petnaestak minuta od zalivanja se savetuje da se odlije višak vode.

Ovaj fikus zahteva visoku vlažnost, pa ga treba orošavati ustajalom vodom, a slaba vlažnost može biti uzrok opadanja njegovih listova. Tokom zime je takođe potrebno podići vlažnost vazduha što se najlakše postiže stavljanjem saksije na sloj kamenčića u većem podmetaču u koji se prethodno dolije dovoljno vode, koja će svojim isparavanjem osigurati dovoljno vlage u vazduhu oko biljke. Pritom, saksija sa biljkom svojim dnom ne sme dodirivati vodu u podmetaču kako korenje ne bi trulelo.

Ficus Elastica

Fikus gumijevac, latinski naziv Ficus Elastica, engleski naziv rubber fig, Rubber plant, rubber bush, rubber tree, Indian rubber bush, je drvenasto stablo iz porodice dudova koje raste do 30 m visine. Listovi su naizmenični, jajastog i izduženog oblika, čak do 35 cm dužine i 15 cm širine. Listovi su sjajni i kožasti sa zašiljenim vrhovima, na kojima su izražene središnje žile, dok su mu plodovi zeleno žuti. Njegovo prirodno stanište je Južna Azija, a na našim prostorima se gaji samo kao ukrasna biljka. Zahteva vlažnu i toplu klimu na osvetljenom mestu, ali da je zaštićen od direktnih sunčevih zraka.

Leti je zaliva obilno, dok se zimi zemlja održava tek da je blago vlažna. Ukoliko ova vrsta počne da gubi listove, znači da je zemlja previše natopljena vodom. Tokom aktivnog rasta leti je dobro prehranjivati ga na svake dve do tri nedelje, a presađivanje se vrši na svake dve godine čim korenje preraste saksiju ili teglu, tj. posudu u kojoj je posađen. Ovaj fikus se razmnožava početkom leta i to margotiranjem, čime se takođe i podmlađuje. Takođe se može razmnožavati i reznicama koje su duge od 10 do 20 cm, ali krajem proleća i početkom leta. Ima veoma male zahteve, a najbolje podnosi sobnu temperaturu od 16 - 25°С, dok mu zimi najviše odgovara temperatura od 10 - 15°С. Takođe mu odgovaraju drenirana zemljišta.

Listove povremeno treba očistiti čistom krpom, a tokom leta i jednom dnevno. Zarezivanjem stabla se izlučuje debeli lateks bele boje koji se koristi za proizvodnju guma. Značajniji kultvari ove vrste su:

• Decora - listovi su tamni i dužine do 30 cm
• Schrijveriana - listovi su prekriveni kremastim mrljama
• Doescheri - listovi su izduženi i jajoliki svetlozele boje sa prošaranim žutim, sivozelenim i belim mrljama
• Black prince - listovi su mu crne boje

Ficus lyrata

Lirasti fikus, latinski naziv Ficus lyrata, engleski naziv Fiddle-leaf fig, je biljka koja je poreklom iz kišnih šuma Zapadne Afrike, gde uspeva u vlažnim i toplim uslovima. Ovo je vrlo interesantna, mada manje poznata vrsta fikusa, koja se u poslednje vreme sve više uzgaja i kod nas. Lirasti fikus privlači pažnju svojim skulpturalnim oblikom, i veoma odlično se uklapa u sve enterijere i stilove. Ovaj fikus ima jako tanko stablo kao i krupne, bujne listove do pola metara dužine, koji oblikom podsećaju na liru, pa otuda i potiče njen naziv.

U kućnim uslovima dostiže visinu od 2 m i više, dok u svom prirodnom staništu može da naraste i do 12 m visine. Uz adekvatnu negu, lirastoliki fikus može trajati godinama. Što se zalivanja tiče, zaliva se samo kada je gornji sloj zemlje izrazito suv. Voli svetlo, ali ne direktno, kao i fikus bendžamin. Odgovara mu da bude izložen izložen indirektnom suncu od 6 - 8 sati dnevno i prija mu kada je smešten na istočnoj strani.

Lirasti fikus mora biti zaštićen od promaje, hladnoće, klima uređaja, ali i od preterane toplote, kao i od direktnog sunca i grejnih tela. Ukoliko mu temperatura ne odgovara listovi će početi da opadaju. Đubenje se počinje u martu i završava u septembru mesecu, a đubri se tečnim đubrivom jednom mesečno tokom godine u proleće i tokom celog leta. Lirasti fikus raste veoma brzo, tako da je najbolje kontrolisati njegovu visinu godišnjim skraćivanjem korena i to u rano proleće. Isto tako kada se primeti da koren viri iz dna saksije, treba presaditi fikus u veću saksiju, ili skratiti koren, ali ne više od 20%. Skraćivanjem korena se osigurava da fikus ne postane previše veliki. Svaki put prilikom presađivanja staroj zemlji treba dodati novu zemlju koja je bogata hranljivim materijama, a potom nastaviti sa mesečnim prehranjivanjem.

Razmnožava se putem reznice koja se stavlja u providan sud sa vodom da pusti male korenčiće. Zbog svoje velike površine, listovi ovi vrste imaju običaj da sakupljaju dosta prašine. Kako bi se biljka održala urednom, a i kako bi joj se olakšala apsorpcija svetla, listove treba brisati mekom suvom krpom.

Puzajući fikus

Puzajući fikus, latinski naziv Ficus pumila, je zimzelena trajna biljka iz porodice dudova. U narodu je poznat i pod imenom puzeća smokva. Zbog svojih zanimljivih sitnih listova i svog bujnog rasta se gaji kao puzavica i kao viseća biljka. Poreklom je iz Kine, Japana, Tajvana i Vijetnama, a od 1721. godine se u Evropi gaji kao sobna biljka.

Ovo je zimzelena puzavica ili puzeći grm koji raste u visinu do 4 m, a grane su mu duge do 2 m. Na njegovom razgranatom, tankom poleglom stablu koje je braon boje se nalaze sitni zeleni ili žuto zeleni, kao i ovalno-okruglasti listovi na kratkim peteljkama, koji su raspoređeni u dva reda i često preklapaju jedni druge. Kod starijih biljaka listovi su dosta veći i udaljeniji jedni od drugih. Na mestu gde se spajaju lisne drške sa stablom javljaju se vazdušni koreni pomoću kojih se grane prihvataju za podlogu.

Gaji se u područjima blage klime, a veoma je osetljiv na hladnoću i niske temperature, tako da se u kontinentalnom delu gaji samo kao sobna biljka. Zaliva se umereno, a odgovara mu obična zemlja iz vrta kojoj se dodaje malo peska i treseta. Zalivanje se vrši odstajalom vodom na sobnoj temperaturi. Tokom zime se zalivanje smanjuje, ali supstrat ne sme da se osuši potpuno. Leti ga treba redovno orošavati mlakom vodom, a i zimi ukoliko se nalazi u prostoriji sa centralnim grejanjem.

Takođe, obavezno treba redovno brisati prašinu sa listova. Prehranjuje se svake druge nedelje. Presađuje u malo veću saksiju tokom ranog proleća svake, ili svake druge godine. Da bi se dobio grmolik izgled, u proleće treba skratiti grane na ovom fikusu.

Krajem proleća može se razmnožavati poludrvenastim ili vršnim grančicama dužine oko 5 - 10 cm, na toplom i vlažnom mestu, i na temperaturi od 20 - 30°C. Da bi se zaustavilo isticanje mlečnog soka odsečeni kraj reznice treba potopiti u mlaku vodu. Ožiljavanje se vrši u zemlji, pesku ili u vodi. Za žbunasti izgled reznice se stavljaju u saksiju sa peskovitom zemljom. Nakon kratkog vremena stvaraju se koreni, koji se posebno mogu saditi u saksije.

Ficus karika

Fikus karika je fikus koji potiče iz Male Azije. Često se može naći na Bliskom istoku, na Krimu i na Kavkazu. U svom prirodnom staništu, ovo listopadno drvo raste i do deset metara visine. Stablo je debelo i kratko i prekriveno je sivo smeđom korom. Listovi su srcolikog oblika i podeljeni su na 3 - 7 delova, prilično velikih dimenzija. Ime je nasledio od svog mesta porekla sa planinskog područja Caria, provincija Male Azije.

Novo posađeno drvo smokve se mora držati blizu svetlosti i održavati na sobnoj temperaturi koja iznosi 25°C. Ovaj fikus zahteva dosta vlage, a biljku treba zalivati što češće odstajalom vodom na sobnoj temperaturi. Tokom leta, takođe se savetuje da se cvet prska i toplim tušem. Ovaj fikus ili smokva voli jaku svetlost, pa je njen razvoj na tamnim mestima nemoguć. Temperatura u prostoriji treba da iznosi do 22 - 25°C.

Zimi voli hladnoću i dovoljno je od 8 do 10 stepeni toplote. Ne toleriše iznenadne padove temperature i jake mrazeve. Cvetovi ove biljke su su šuplji, aksilarni i gotovo neprimetni. Pravilna nega će pomoći da se ovaj fikus pretvori u originalni bonsai. Za brzi rast i razvoj ove vrste je potrebno hranljivo zemljište.

Biljku treba često i đubriti jednom na svakih od 10 do 14 dana i to tekućim rastvorom, naizmenično između mineralnih i organskih đubriva. Prehrana se ne treba vršiti tokom zime. Mlade jedinke se presađuju jednom godišnje, svaki put za 3 - 5 cm veću posudu, dok se odrasle biljke mogu presađivati samo jednom u dve godine.

Ova vrsta se razmnožava reznicama i semenom. Razmnožavanje reznicama se obavlja tokom leta, a tokom ukorjenjivanja je potrebno staviti reznicu u vrlo hranjivo zemljište. Saksiju sa zasađenom reznicom treba držati na temperaturi od 25°C. Što se tiče razmnožavanja semenom, semenke izvađene iz voća treba oprati vodom i osušiti, a potom ih staviti u posudu sa zemljom i stvoriti efekt staklene bašte. Taj mali staklenik treba svakog dana provetravati i prskati zemlju toplom vodom ukoliko je potrebno.

Uzgoj fikusa

Fikus je biljka koja voli svetlost, i što više svetla to bolje. Najidealnije bi bilo da mu svetlost pada odozgo, pa se zato savetuje da stoji na nekom nižem stolu ili na podu pored prozora. Kao i većina biljaka, ni fikus ne voli previše vode. Treba svakodnevno proveravati koliko je suva zemlja, jer fikus ne bi smeo da takoreći pliva u vodi, niti da je skroz suv.

Plodored

Ako uvidite da imate mesta u saksiji ili želite da posadite nešto ispod svog fikusa, možete da se odlučite za bilo koju vrstu puzavica, kao na primer zlatnu puzavicu, švedski bršljan ili vinovu lozu koju ćete pustiti da pada preko rubova saksije. Takođe možete da ispod fikusa posadite i paprat, manje feferone ili begonije.

Obzirom na tropsko poreklo, fikus se dobro slaže sa biljkama koje vole slične uslove gajenja, pa su sobne biljke iz porodice palmi - difenbahija i šeflera pogodno društvo za fikus.

Sviđa mu se i blizina gaveza, poljskog cveća, jagoda i lavande. U idealnom slučaju, ove biljke privlače oprašivače, doprinose kvalitetu zemljišta, odbijaju štetočine i vizuelno su privlačne.

Biljke poput bosiljka, vlašca, nane i belog luka poslužiće kao prirodni repelenti za većinu vrsta tripsa koji napadaju fikuse, dok će protiv osa biti korisno posaditi nanu, pelin, limunovu travu (citronelu), karanfilić, lavandu, žalfiju, ruzmarin, geranijum, kamilicu, mirođiju, komorač i majoran.

Zalivanje

Kao što smo već pisali o svim sortama fikusa i njihovim potrebama za vodom, možemo zaključiti da sve sorte imaju zajedničke osbine kada je zalivanje u pitanju. Tokom zimskog mirovanja fikusi se zalivaju ređe, samo jednom u 10-ak dana.

Pre zalivanja obavezno treba opipati površinu zemlje vrhovima prstiju, pa ukoliko je zemlja suva na dodir 3 cm ispod površine, biljku treba zaliti odstajalom vodom sobne temperature. Ukoliko je zemlja još vlažna, treba odložiti zalivanje za dan ili dva.

Tokom perioda rasta (od proleća do rane jeseni), fikus se zaliva obilno, dva puta nedeljno. Pola sata nakon zalivanja potrebno je da se prospe višak vode iz podmetača. Takođe ga treba redovno prskati prokuvanom ili destilovanom vodom da bi se povećala vlažnost vazduha.

Đubrenje

S obzirom da je fikus dekorativna lisnata biljka, potrebno mu je dosta azota da raste zelenilo. Prehrana se vrši od 2-3 puta mesečno tokom proleća i leta, a ako zimska hibernacija nije obezbeđena, onda je dovoljno naneti đubrivo jednom na 4-6 nedelja.

Zimi je količina đubriva prepolovljena, inače će se izdanci istezati, a lišće će postati plitko. Kao đubriva, pogodno je koristiti gotove mineralne komplekse za dekorativno i tvrdo drvo: Humisol, Kemira, Ideal. Možete i oploditi zemlju prirodnim spojevima - infuzijom drvenog pepela ili koprive, pogodnim i razređenim divljačem. Tokom upotrebe đubriva neophodno je paziti da kapljice ne padnu na krunu.

Fikusi traže baš mnogo đubriva u vreme vegetacije zato ih svake nedelje treba zalivati tečnim đubrivima od 0,2 - 0,3%, koje se može naći u apotekama.

Razmnožavanje

Razmnožavanje fikusa se obavlja isključivo reznicama uzetim tokom proleća. Treba izabrati izdanak sa barem dva para zdravih listova i rastućim vrhom, potom ih orezati ispod drugog para listova, inače reznice moraju biti duge od 8-10 cm.

Zatim treba pripremiti reznicu orezujući stabljiku neposredno ispod lista. Treba odstranite donji par listova i umočiti prerezanu površinu u hormonski prah za ožiljavanje. Štapićem ili olovkom treba napraviti rupice u zemlji i zabosti reznice u saksiju prečnika od 8-10 cm, tako da njihov kraj bude na dnu rupice, a listovi odmah iznad zemlje. Dobro zaliti biljku i pokriti je providnom folijom. Svakog dana treba dići pokrivač na 5 minuta da bi se sprečilo truljenje, kao i da se proveri da se zemlja nije isušila.

Reznice treba držati na temperaturi od 24°C. Nakon 3 nedelje skloniti pokrivač i biljčicu presaditi u malo veću saksiju u koju je stavljen odgovarajući zemljišni supstrat.

Presađivanje

Fikus presađujemo u rastresitu zemlju u saksije u koju dodajemo pesak, malo ilovače i treseta u humus i sve pomešamo. Fikus bendžamin tokom godina razvija vazdušne korene koje nikada ne treba seći. Obavezno se presađuju mlade biljke fikusa, jer kada fikus ostari, teško ga je presaditi. Ukoliko ipak želite da presadite stariji fikus, uklonite mu samo vrh zemlje, presadite sa starom zemljom u veću saksiju, a gornji sloj zamenite svežom.

Ako su razvijeni gornji listovi fikusa manji od donjih, to znači da biljka gladuje, odnosno da je potrebna hitno presađivanje fikusa. Presađivanje može uzrokovati da biljka počne odbacivati veliki deo lišća, ali ako se obezbede potrebni uslovi, brzo će se oporaviti.

Pomlađivanje

Pomlađivanje je orezivanje stare biljke kojom će se ubrzati rast novih, jačih izdanaka i daje se snažan podsticaj za daljnji razvoj fikusa. Bez obzira na to koju vrstu fikusa uzgajate u sopstvenom domu, za svaki fikus je potrebna jednaka briga. Između ostalog, obrezivanje fikusa je presudno za pomlađivanje vaše biljke.

Zemljište

Na osnovu prethodnog o svim sortama fikusa, možemo zaključiti da svim sortama odgovara zemlja koja je kombinacija baštenske, ilovače, kao i malo peska i komadića uglja. Fikus se presađuje samo kad mora, tj. kad pukne saksija ili kad korenje počne da podiže biljku iz saksije.

Klima

Fikusu odgovara temperatura od 14 - 18°C. Kao što smo pomenuli osetljiv je dosta na promene mesta i osvetljenja što može prouzrokovati opadanje listova. Osetljiv je na hladnoću, kao i na preteranu toplotu pa ga treba držati na 2m udaljenosti od radijatora ili drugog grejnog tela, a i podno grejanje mu takođe ne prija. Zimi mu najviše odgovaraju temperature od 10 do 15°C.

Sadnja fikusa

Da bi se posadio gusto gajeni grm fikusa, treba izvršiti nekoliko koraka. Radno mesto treba prekriti plastikom i spremiti potreban materijal. Potom treba pripremiti novu saksiju i svež supstrat.

Vreme sadnje

Najbolje vreme za sadnju fikusa je početak proleća. Lagano treba navlažiti zemljište i laganim pokretima ga izvući iz saksije sa zemljanim grudama. Zatim treba odlučiti o odvajanju korena što je lako, jer je dovoljno razmotriti gde mladi izdanci rastu u korenu. Nakon odvajanja, mlade izdanke sa korenjem treba posaditi u zemlju. Odmah nakon sadnje, cveće treba zalivati i staviti na dobro osvetljeno mjsto. Mladi izdanci se moraju ukorijeniti u roku od 2 - 3 nedelje. Uz pravilno izvođenje sadnje, izdanci aktivno rastu, a nakon godinu dana se mogu presaditi u veću saksiju.

Sadnja iz semena

Uzgoj fikusa iz semena, naravno, zahteva određeno vreme. Fikus raste relativno sporo, ali važno je znati da je pravilna nega tokom vegetacione sezone preduslov za stvaranje lepe i jake biljke.

Seme fikusa kupljene u prodavnici, pre sadnje, poželjno je ostaviti da se natapa tokom dana u rastvoru sredstva za rast. Upotreba rastvora poput "Heteroaukina", "Epina" ili "Gumata" povećaće klijanje semena i otpornost na bolesti u budućnosti.

Pripremljeno seme se sadi u zemlju, a fikus će najbolje rasti na lakom, propusnom i vazdušnom zemljištu, tako da se dodaje značajna količina peska u supstrat i meša sa zemljom. Temelj zemlje treba da se sastoji od propusnog tla i treseta kome možete dodati malo zemlje iz bašte. Konačna podloga za sadnju treba da bude homogena.

Za klijanje semena odaberite plitku posudu jer ćete ju kasnije morati presaditi. Čak i ako planirate uzgajati samo jedan fikus, preporučljivo je posaditi nekoliko semenki. Prvo, klijanje sigurno neće biti stopostotno, a drugo, od dobijenih sadnica u budućnosti ćete moći da odaberete nekoliko najbolje razvijenih i najlepših primeraka.

Semenka fikusa se sadi na dubinu od oko 0,5 cm, a razmak između njih treba da bude najmanje 1,5 cm. Seme možete posipati istim supstratom ili grubim peskom za dodatnu vlažnost. Zemljište treba da bude dobro navlaženo, najbolje da to uradite prskalicom i prekriveno filmom ili staklom. Sejanje semena u takvom mini stakleniku stvoriće vlažnu i toplu mikroklimu, idealnu za klijanje semena. Film ili staklo svakodnevno uklanjajte na 10-15 minuta kako bi se uklonio višak kondenzata i izbeglo pregrevanje. Kada se pojave prvi izdanci, uklanjajte film ili staklo 1-2 sata dnevno, ali tek kada se većina zasađenih semenki digne, jer izbojci fikusa izgledaju neravnomerno.

Rasveta u mini stakleniku treba biti dovoljno svetla tokom dana, ali ne dopustite da bude na direktnom sunčevom svetlu. Ovo postaje posebno važno kada se pojave izdanci. Ako je oblačno vreme, preporuča se osvetljenje sadnica fluorescentnim svetlima. Optimalna temperatura za klijanje semena i normalan razvoj semena je 23-25°C. Zalivanje se obavlja redovno i s takvim intenzitetom da je tlo stalno vlažno.

Sadnja iz lista

Ovaj deo se odnosi na cepljenje i razmnožavanje fikusa. Ako ste kod nekoga videli lep fikus i želite sami uzgojiti takav, možete to da uradite pomoću lista. Imajte na umu da se ne mogu sve vrste fikusa razmnožavati i saditi iz lista, pa je zato bitno da znate koji fikus želite da posadite. Možete reprodukovati fikus odvajanjem listova, i kada ga stavite u vodu on će da pusti korenje, čak će se i ukoreniti u zemlji, ali takva biljka neće dobro rasti. Najlakše ćete ga uzgojiti presađivanjem, tj. rezanjem stabljike na kojoj se nalazi list jer je upravo na drvetu tačka rasta. Uz ovakav pristup, vaša biljka će se početi aktivno razvijati u roku od mesec dana nakon sadnje u zemlju.

Rez se uvek mora napraviti pod pravim uglom i tretirati aktivnim ugljenom, a klijanje korena uraditi u posebnom rastvoru. Rast korena takođe možete stimulisati raznim rastvorima koje možete kupiti u specijalnim prodavnicama. Takvi rastvori su idealni za brzo formiranje korena od odvojene stabljike. Obavezno to uradite u proleće jer tada biljka raste dok tokom leta miruje.

Nakon podsticanja klijanja, reznice odmah sadite u rastresit supstrat pomešan sa zemljom. Biljku treba posaditi biti blago nagnuto i dobro ju zaliti.

Uzgoj u bašti

Fikus je poznat kao sobna biljka stoga se gaji u saksijama. Ne preporuča se sadnja u bašti, upravo zato što ne može da prezimi hladne zimske uslove i potrebno joj je toplo mesto, dakle unošenje u kuću. Tokom proleća, kada prođe vreme mrazeva, možete ga polako prilagođavati na spoljašnje uslove tako da ćete saksiju svaki dan izneti po par sati, dok ne dođe dovoljno toplo vreme da ostane preko čitavog dana, ali ako vam fikus uspeva u kući i nemate problema s njim, ne preporučamo premeštanje, pustite ga da raste tamo gde mu odgovara.

Uzgoj u plasteniku

Fikus nije namenjen sadnji u plasteniku. U plasteniku se eventualno mogu saditi semenke namenjene za daljnju proizvodnju i prodaju sadnica. Uslovi moraju biti jednaki unutarnjim uslovima, osim što se može podstaknuti brži rast upotrebom filma ili stakla kojim se prekriva posuda u kojoj su posejane semenke. Zemljište treba da bude vlažno (prskajte ga prskalicama), meso na kojem se gaji osvetljeno, čak i potpomognuto flourescentnim svetlima, a optimalna temperatura 23-25°C.

Uzgoj u saksiji

Fikus je namenjen uzgoju u saksiji, a možete ga posaditi ili iz semena ili lista. Oba procesa sadnje su opisana iznad i bitno je držati se svake upute da bi biljka nesmetano rasla i razvijala se. Ako planirate uzgoj iz semena, pratite proces podsticanja klijanja i dobivanja sadnice koju ćete presaditi u veću saksiju, samo nastavite sa održavanjem, održavajte zemljište vlažnim, temperaturu optimalnom i pratite kako se vaš fikus "ponaša".

Održavanje i nega

Za lep razvoj i rast fikusa potrebno je ogržavanje i nega biljke. Poznat kao sobna biljka, fikus ipak zahteva proređivanje krune, lišća i stabljike, a kako ga najbolje orezati potražite savete u nastavku.

Faza mirovanja

Sve vrste fikusa zimi zahtevaju period mirovanja, i to pri optimalnoj temperaturi od 10 do 15°C, sa vrlo malo zalivanja. Kada primetite da je zemlja suha, poprskajte sa prskalicom.

Proređivanje

Istrošena lišća i suve grane treba uklanjati redovno - sanitarnom rezidbom, kako fikus dobio lep izgled. Da bi se podmladio i stvorio određeni željeni oblik, neki izdanci ga čine kraćim, dok sama kruna se proredi iznutra i van. Fikus sa odsečenim vrhom više neće rasti. Stiskanje fikusa treba obaviti kad cvet dosegne željenu visinu, a istovremeno treba ostaviti najmanje 5 listova na svakoj grani biljke. Fikus je potrebno proređivati jednom svake godine.

Orezivanje

Važno je znati da se prilikom orezivanja grančice režu pod uglom, nakon čega se prskaju drobljenim aktivnim ugljenom. Orezivanje se vrši početkom aprila, a da bi se formirala kruna, neophodno je izrezati gornji deo fikusa da bi se formiralo što je moguće više bočnih grana. Da bi fikus bio što više izdužen, bočne izbojke treba odrezati za 4 do 6 cm i prignječiti listove. Nakon 2 nedelje cvet može biti oplođen. Da bi fikus stimulisao rast mladih pupoljaka, mora da bude podrezan i razređen svake godine.

Bolesti

Fikus je veoma odličnog zdravlja. Gljivične bolesti su najčešće bolesti koje ga napadaju tako da je njihova pojava kao i pojava štetočina rezultat nepravilne nege. Najčešća bolest je trulež korena. Pojava plesni, okruglih mrlja ili plaka na listopadnoj masi fikusa ukazuje na druge gljivične bolesti - antrakozu i sivu trulež.

Trulež korena

Trulež korena se obično pojavljuje na vlažnim i slabo propustiljivim zemljištima. Izdanci iznenadno uvenu i propadaju, dok lišće žuti i postaje sprženo po ivicama. Koren i žbun izgledaju sasušeno po iskopavanju.

Antrakoza

Antrakozu prouzrokuje patogena gljivica - Colletotrichum glocosponoides Penz, koja se razvija u vlažnom okruženju i zasniva se mnogim biljkama. Oštećeno lišće pokrivaju svetlo zele mrlje koje vremenom postaju tamne. Ukoliko je do infekcije došlo tokom kišnih dana, te tačke mogu biti tamno smeđe boje. Grane postaju potpuno smeđe, a zatim svetlo sive. Cvetovi postaju prekriveni crvenkastim tačkama i zatim opadaju.

Siva trulež

Oštećenje biljke počinje od stabljike i listova. Javljaju se svetlo braon mrlje na listovima, a u početku su napadnuti najniži i stari listovi. Mrlje se formiraju od nekoliko milimetara do nekoliko desetina centimetara. Javlja se u periodu kada je visoka vlažnost vazduha i kada su niže temperature.

Štetočine

Među štetočinama koje napdaju fikus su lisne vaši i crveni pauk.

Lisne vaši

Lisne vaši su štetočine koje su velika opasnost na brojnom voću, povrću, ratarskim usevima, lekovitom, kao i ukrasnom bilju. Brzo se razmnožavaju, imaju veliki broj generacija tako da brzo formiraju kolonije na biljkama. Hrane se vršnim listovima gde je najintenzivniji protok biljnih sokova. Ova štetočina dovodi do deformisanja, zastoja u porastu, sušenja i propadanja cele biljke.

Crveni pauk

Crveni pauk ili baštenska grinja, latinski naziv Tetranychus urticae, je široko rasprostranjena štetočina biljnih vrsta koje se gaje u otvorenom ili zatvorenom prostoru. Telo mu je ovalnog oblika, dimenzija od 0,3 - 0,5 mm. Prezimljava kao odrasla jedinka ispod opalog lišća na površini zemljišta, ispod kore drveća ili u zemlji na dubini do 10 cm. Oštećenja prave larve i odrasli insekti prilikom ishrane, i to ubodima i sisanjem. Na listovima se pojavljuju sitne bele tačke koje se pri jačem napadu spajaju u veće. Zbog toga ceo list menja boju i postaje svetliji, vene i suši se. Kod jačeg napada ove štetočine dolazi do deformacije napadnutih delova, biljke zaostaju u rastu, tako da nastaje prevremena defolijacija, tj. opadanja listova.

Upotreba fikusa

Fikus gumijevac je jedini fikus koji ima upotrebu jer ima visoku koncentraciju gume u gustim sokovima i u svom prirodnom staništu je izvor sirovina za proizvodnju gume.

Zanimljivosti

Fikus je poznat čoveku još od antičkih vremena i poštovan je jako u Indiji i Aziji, pozivajući se na kategoriju svetih kultura. Veruje se da je meditacija pod senkom drveta ove biljke omogućila princu Gautami da dosegne nirvanu i postane Buda. Može se reći da svaka decenija ima svoju biljku. 60-ih godina prošlog veka to je bila afrička ljubičica, 70-ih je to bio hlorofitum, čiji su dugi listovi kao paukovi kraci visili iz makrame mrežica. Potom 80-ih i 90-ih fikus je bio svuda prisutan, a dvehiljaditih popularnost su doživele mahovinaste biljke u terarijumima i staklenim posudama.

U drevnom Rimu Latini su nazvali smokve fikus. Danas je fikus nazvao ceo rod biljaka porodice šljiva, koji ima više od hiljadu vrsta.

Pokušaji dobijanja gume od gumene biljke fikus (nazvano je indijskom gumenom drvetom ili drvo Asama) u industrijskoj skali nisu se opravdavali.

Po budističkom predanju, Gotama Buda se prosvetlio ispod drveta svete smokve - fikusa, koje je postalo poznato kao bodi drvo.

Prema Feng šuiju, fikus Bendžamin je najbolje staviti u jugoistočni deo stana, jer u tom slučaju, pomaže članovima porodice da mudro razmišljaju, donesu ispravne odluke i zaborave na agresiju. Biljka će promovisati mir i harmoniju u porodici.

Foto: Julio Pablo Vázquez / Pixabay