Kapar

Kapar (lat. Capparis) je žbunasta višegodišnja biljka koja potiče sa Mediterana i pripada rodu Capparis i familiji Capparidaceae. U prirodi se najčešće sreće u aridnim i semiaridnim područjima gde su jeseni i zime kišne, a leta vrela i suva. Samonikla je biljka na Mediteranu, ima je na ostrvima i po obali, u kamenim zidovima i na krovovima, pa tako daje starim građevinama posebnu estetsku notu. Pupoljci kapara se koriste kao začin u kuhinjama.

Kapar ima prilično unikatan izgled, u vidu padajućeg grma, pa ima malo vrsta sa kojima bi se mogao zameniti. Stablo mu je poleglo ili viseće, veoma razgranato, može dostići dužinu od 1 m. Ima mnogo sitnih grana koje izrastaju naizmenično. Cvetovi su veoma lepi, beli, bledi ili ružičasti, imaju po 4 latice i mnogo ljubičastih prašnika. Listovi su zelene boje, okruglastog ili izduženog oblika, kožasti i glatki. Plod je jajasta bobica koja sadrži veliki broj semenki. Cveta od aprila do septembra.

Naučno ime ovog roda vodi poreklo iz arapskog jezika, od reči kabar ili kappar, u engleskom jeziku se koristi naziv capetree, francuskom cappero ili capparo, španskom alcaparra, francuskom caprier. Kod nas ima više naziva - kapar, kapara, kapari. Danas se sreće u Južnoj Evropi, Jugozapadnoj i Srednjoj Aziji, Istočnoj Africi i Australiji.

Srodna je grupi kupusnjača, u koju spadaju i karfiol, kelj, raštan, brokoli, keleraba, kelj pupčar, ren.

Vrste kapara

Rod Capparis obuhvata oko 700 vrsta. Na Mediteranu se može sresti samo nekoliko, od kojih su najpoznatije Capparis spinosa (Trnoviti kapar) i Capparis ovata. Capparis spinosa se deli na četiri podvrste koje se gaje u komercijalne svrhe: C. spinosa var. Spinosa, Parviflora, Inermis i Aegyptia. Capparis ovata obuhvata tri podvrste.

Capparis orientalis

Ova vrsta vodi poreklo iz Zapadne i Srednje Azije. Veruje se da je od nje i Capparis sicula nastao hibrid C. Spinosa L. Široko je rasprostranjena, a naročito mnogo se gaji na Mediteranu. U prirodi raste u Francuskoj, Italiji, Španiji, Maroku, Malti, Monaku, na obali Hrvatske, Albanije, Makedonije, Grčke, Alžira, Tunisa, Afrike, U Južnoj Aziji, na Himalajima, oko Tihog okeana i u delovima Australije. Odlikuju ga lekovita svojstva po kojima je poznat od davnina.

Capparis spinosa var. spinosa

Ova podvrsta vodi poreklo sa Mediterana, mada je po nekima uvezena iz tropskih oblasti. Danas se može sresti na severu Mediterana, u Francuskoj, Španiji, Italiji, Kipru, Grčkoj, Turskoj, Egiptu, Alžiru, Iraku. Prečnik stabla kod odraslih biljaka može da bude 50 - 80 cm. Jednogodišnji izdanci mogu biti dugi i do 3 m, a drvenasti su samo pri dnu. List je ovalan, blago srcolik. Cvetovi su pojedinačni, nalaze se u pazusima listova i hermafroditni su, pa sami sebe oprašuju.

Plod sazrevanjem postaje ružičast i može sadržati i 200 semenki. Koren prodire duboko u zemljište i do 10 m. Za ovu vrstu su karakteristične bodlje koje se formiraju od palistića. Ima veoma kvalitetne plodove.

Capparis spinosa var. inermis Turra

Za ovu podvrstu su karaktreristični padajući izdanci. Listovi su ovalni, zaobljenih vrhova, mesnati. Bodlje otpadaju sa biljke dok je mlada. Od nje su se razvili mnogi gajeni hibridi. U prirodi se sreću na morskoj obali Španije, Turske, Hrvatske, Albanije, na Sardiniji, Siciliji i Kritu.

Uzgoj kapara

Kapar se gaji kao kultivirana biljka na Mediteranu već dugo. Gajenje može biti baštensko, plantažno i zidno. Gajenje kapara iz semena može biti veoma zahtevno i treba mnogo upornosti. To se događa jer je proces stavljanja semena u pukotine u zidovima dosta osetljiv. U novije vreme razvila su se nova saznanja kako lakše gajiti kapar, pa se može uspešno gajiti na plantažama.

Najčešće se gaji za upotrebu u kuhinji, ali i za neke druge svrhe: kao lekovita biljka, dekorativna, za kozmetičku industriju, kao stočna hrana, za žive ograde i proizvodnju insekticida. Najviše se gaji u Južnoj Italiji (Sicilija, Eolska i Tremitska ostrva, Puglia) i Španiji (Almeria, Murcia), a zatim i u Grčkoj, Turskoj i Malti. Izvan Evrope, najviše se gaji u Alžiru, Tunisu i Maroku.

Plodored

Kapar je biljka koja je veoma otporna i raste sama u teškim uslovima sa ograničenim količinama vode i organskih materija. Zbog uslova rasta, ne trebaju joj posebne pretkulture i može rasti na mestima gde većina drugih kultura ne uspeva.

Kao gajenoj biljci, odgovara joj blizina vinove loze, maslina i drugih biljaka karakterističnih za uslove Mediterana.

Zalivanje

Kod gajenja pojedinačnih biljaka, one imaju veliku sposobnost usvajanja i iskorištavanja vode iz dubljih i teško dostupnih slojeva jer im je jako razvijen korenov sistem. Kada se gaji na plantažama, ta sposobnost nije dovoljna za dobar prinos.

Od količine dostupne vode, zavisiće i bujnost žbuna. Primenom sistema navodnjavanja kap po kap, prinosi mogu biti i do tri puta veći. Navodnjava se na svaka 3 - 4 dana sa ukupno 40 - 50 l nedeljno po biljci. Zalivanje je naročito važno dok je biljka mlada, kako bi što lakše podnela presađivanje.

Đubrenje

Pre nego što se pristupi đubrenju, radi se analiza zemljišta, da bi se videlo koje hranljive materije potrebne biljci su deficitarne. Đubrenje se obavlja u dve faze - kod osnovne obrade zemljišta i prihranjivanje u fazi rasta biljke. Kod osnovne obrade, primenjuje se zreli stajnjak, a mogu se dodavati i mineralna đubriva. Prihranjuje se mineralnim đubrivima u odnosu 15 - 15 - 15. Najbolje je đubrenje obavljati tokom zime, kada ima više vlage u zemljištu. U proleće se đubri azotnim đubrivima i kalijum-nitratom. Pri dodavanju đubriva na bazi azota treba biti umeren da ne bi došlo do omekšavanja listova.

Razmnožavanje

Kapar se može razmnožavati i vegetativno i generativno. Setva semena se ne preporuča kod komercijalnog gajenja, jer je procenat klijavosti mali, zbog unakrsnog oprašivanja. Razmnožavanje semenom može dovesti do velike raznolikosti gena, zbog čega mogu nastati nove varijante biljke, ali i nestati neki stari genotipovi.

Vegetativno razmnožavanje je mnogo češće, jer se čuvaju povoljne genetske osobine biljke, a izbegava se velika raznolikost u pogledu prinosa i kvaliteta. Može se dobiti veliki broj biljaka koje će biti ujednačene i davati dobre prinose.

Presađivanje

Biljke za presađivanje treba da budu visoke bar 8 - 13 cm. Ako su previše gusto posejane, suvišne biljke ne treba čupati, već ih odseći makazama, da se koren ostalih biljaka ne bi oštetio. Kada se biljka posadi, zemlja se čvrsto utaba i dobro se zalije. Nakon toga se prekriju plastičnom folijom i ostave na toplom mestu u senci. Nakon nedelju dana se napravi rupa na foliji, nakon 10 dana se proširi, a posle još nedelju dana se sasvim ukloni. Zatim se sadnice presađuju u cevi ili u zemljište.

Podmlađivanje

Podmlađivanje obuhvata uklanjanje nerodnih grana, odrvenelih i suvih listova i skraćivanje mladih izdanaka koji su previše izduženi.

Zemljište

U zavisnosti od vrste, kapar može da opstane na različitim tipovima zemljišta - peskovitom, glinovitom, muljevitom, šljunkovitom, sa jako malim procentom hranljivih materija. Najviše mu odgaovara stenovit, propustan teren sa pukotinama. Dobro podnosi veće količine aktivnog kreča u podlozi. Zemljište bi trebalo biti rastresito i lako, neutralne pH vrednosti.

Kapar najčešće raste na obali mora, pa dobro podnosi posolicu. Kada se priprema zemljište za sadnju, dobro je dodati organsku materiju, najčešće stajsko đubrivo. Ako je zemljište plitko, dodaje se kamenje i biljni ostaci. Ukoliko postoji opasnost od niskih temperatura, mlade biljke se zagrću zemljištem.

Klima

Kapar uspeva na Mediteranu, pa mu najviše odgovaraju topao i suv vazduh i jako sunčevo svetlo. Može podneti različite uslove unutar aridnih i semiaridnih klimatskih oblasti. Toleriše duže sušne periode u toku leta. Podnosi temperature od 35 - 40°C, a što se tiče niskih temperatura, može izdržati do -8°V. Najčešće raste na visinama do 60 m n.v.

Biljka ima dobru produktivnost u klimatskim oblastima gde je godišnji zbir padavina 200 - 600 mm. Što se mikroklime tiče, ne podnosi senku i previše vlažna mesta. Odgovaraju mu osunčana mesta i bez jakih naleta vetra. Najviše mu odgovaraju uslovi tipični za mediteransku klimu.

Sadnja kapara

Sadnja kapara je prilično komplikovan proces u odnosu na sadnju drugih biljnih vrsta. Može se obaviti setvom semena i sadnjom sadnice, odnosno reznice. Biljka se dosta teško ukorenjava i sporo razvija koren. U početku se biljka gaji u kontrolisanim uslovima, a kada se dovoljno razvije i aklimatizuje, može se posaditi na stalno mesto rasta.

Vreme sadnje

Presađivanje sadnica se obavlja rano u proleće, kada prođe opasnost od mraza. Da bi seme stiglo da isklija i biljka dovoljno narasla, seje se oko mesec dana pre planiranog vremena za presađivanje.

Kalemljenje

Bez obzira da li se razmnožava semenom ili pomoću reznica, kapar je veoma rodna biljka. Takođe biljka koja se dobija razmnožavanjem biljaka koje rastu u prirodi biće dosta otporna. Zbog svega toga kod ove biljke se ne praktikuje kalemljenje.

Sadnja iz semena

Kako semenu kapara treba dosta vremena da proklija, pre setve se obavlja stratifikacija semena. Takođe se seme može tretirati hormonima rasta koji pospešuju klijanje i razvoj korena. Najčešće se seme tretira hormonom giberelinom koji može povećati klijavosti i do dva puta. Seme se u prirodi sporo rastvara, jer ima veoma tvrdu opnu.

Da bi se ova opna omekšala, korisno je i trljati seme između dlanova ili ga potopiti u natrijum-hidroksid 10- ak minuta. Na ovaj način se obezbeđuje sterilna podloga za razvijanje klice i korena i uslovi u kojima se ne mogu razvijati patogeni organizmi.

Sadnja sadnice

Sadnice se uglavnom dobijaju iz reznica. Problem je u tome što je procenat ukorenjavanja reznica dosta nizak, a zavisi od starosti biljke, vremena kada se uzima reznica i uslova rasta. Ukorenjavanje treba da se obavlja u kontrolisanim uslovima. Mlade sadnice imaju razvijen nadzemni deo, pa im je potrebno dosta vlage. Zalivaju se ujednačeno, na svaka 3 - 4 dana.

Prvih godina rasta, biljka se plevi i skraćuju se izdanci koji rastu u proleće. Najbolje vreme za uzimanje reznica na Mediteranu je februar, mart ili april. Reznice treba da budu dužine oko 8 cm, debljine 1 cm, sa 6 - 10 pupoljaka.

Uzgoj na otvorenom

Kapar se gaji na otvorenom u oblasti Mediterana, kod komercijalnog gajenja na plantažama. Jedan od načina je i gajenje u suvozidu. Kamenje se slaže u gomile visine do 2 m i površine na dnu 5 - 20 m. Kapar se sadi u rupe koje se nalaze između kamenja. Ako se koristi ogradni suvozid, iz njegove sredine se izvlači sitnije kamenje i stavlja se cev koja može biti od cementa, plastike ili salonita, prečnika 12 - 20 cm. Cev se napuni zemljom pomešanom sa peskom, a u nju se postavlja seme ili sadnica. Razmak između cevi bi trebao biti 2,5 - 4 m. Sadnja ovom metodom je dobra jer smanjuje rizik od bolesti i štetočina i olakšava branje. Takođe se može saditi i ubacivanjem semenki u pukotine koje se nalaze na starim zidovima.

Uzgoj u stakleniku

Kapar se veoma retko gaji u zatvorenom prostoru. Ovakav način je opravdan jedino kod mladih sadnica jer im trebaju kontrolisani uslovi rasta. Kada se razvije korenov sistem, biljka se presađuje na otvoreno.

Uzgoj u posudama

Zbog slabe klijavosti i sporog ukorenjavanja reznica, kapar se najčešće seje direktno u pukotine u zidovima ili kamenim gomilama. Moguće je ipak i gajenje u posudama koje nisu standardne i u obliku cevi su. Vertikalna cev se ugrađuje u kameni zid, na čijem dnu je zemlja u kojoj će se biljka ukoreniti. Prečnik cevi mora da bude najmanje 10 cm. Gornji deo cevi izlazi iz zida na visinu 2,5 m, dok se u donjem nalazi zemlja sa peskom da bi se mogla sakupiti voda pri zalivanju.

Održavanje i nega

U održavanje kapara spadaju sledeće mere: skraćivanje mladica, orezivanje, održavanje sistema za navodnjavanje, održavanje kamenih gomila i zaštita od štetočina i bolesti.

Faza mirovanja

Faza mirovanja traje tokom zime kada nema cvetanja i formiranja pupoljaka. Sa biljke se odstranjuje suvo lišće i štiti se od jakih naleta vetra, snega i leda.

Održavanje zasada

Održavanje kapara je naročito značajno tokom letnjih, sušnih meseci. Biljci se mora obezbediti dovoljno vode da bi mogla normalno rasti i stvarati pupoljke. Takođe je tokom zime potrebno zaštititi od vetra, snega i leda. Značajno je i pratiti i suzbijati štetočine i bolesti kod ukorenjenih biljaka.

Proređivanje

Proređuju se stariji i višegodišnji izdanci kojima se smanjila rodnost. Ovom merom se obezbeđuju optimalni mikroklimatski uslovi oko listova, gde mora postojati protok vazduha i ne sme se zadržavati vlaga, kako ne bi došlo do razvoja bolesti.

Orezivanje

Da bi se što uspešnije obavilo orezivanje, važno je imati na umu da kapar daje rod samo na jednogodišnjim izdancima. Orezivanje se obavlja na dva načina - na dugo, kod mladih biljaka i na kratko, kod starijih, da bi se podstakao rast novih izdanaka. Izdanci se seku na 0,5 - 1 cm. Može se obaviti i mesec dana nakon formiranja pupoljaka (zeleno orezivanje) ili u maju i junu, da bi se poboljšao rast. Biljke iznikle u prirodi nije potrebno orezivati jer im se izdanci preko zime sami osuše. Orezivanje se obavlja kod biljaka starijih od tri godine, najčešće u novembru i decembru.

Berba

Berba kapara je veoma zahtevna, jer se odvija u više navrata, 8 - 14 puta. Obavlja se ručno, tokom letnjih meseci, ujutro ili uveče. Beru se pupoljci, od baze ka vrhu, da ne bi došlo do lomljenja vrha mladice. Trajanje berbe kod jedne odrasle biljke prosečno traje 7 - 10 dana. Počinje krajem juna, a završava se krajem avgusta. Pun rod dostiže u četvrtoj godini, i tada jedna biljka može dati 4 - 5 kg pupoljaka.  Toliki rod može davati veoma dugo, i do 30 - 40 godina. Najcenjeniji su mali i tvrdi pupoljci.

Skladištenje

Pupoljci se nakon berbe čuvaju na hladnijem mestu. Ne treba ih ostavljati u plastične kese i na toplom mestu jer to značajno umanjuje njihov kvalitet. Najbolje mesto za skladištenje su drvene korpe koje se ostavljaju na hladnom. Konzerviraju se najčešće u staklenoj tegli, sa dve kašike soli i vode, tokom 24 sata. Zatim se voda odlije, a uspe se sirće i tako mogu stajati 4 - 5 meseci. Takođe se mogu konzervirati u staklenoj tegli sa morskom solju.

Bolesti

Samonikli kapar retko napadaju bolesti. Najčešća bolest je bela rđa kapara, naročito kod gajenih biljaka. Događa se i uvenuće korena, kome još nije utvrđen tačan uzrok, ali verovatno su to gljivice iz roda Fusarium, Pythium ili Verticillium.

Bela rđa kapara

Ovu bolest uzrokuju gljivice Albugo capparidis. Kod gajenih biljaka, ovo je najčešća bolest. Simptom bolesti je bela presvlaka i deformacija listova i cvetova koje najčešće napada.

Bolest je važno na vreme uočiti da bi se preventivno delovalo, što je i najučinkovitija mera borbe. Razvoju ove gljivice pogoduju vlažni uslovi, pa zbog toga treba preduprediti višak vlage oko biljaka. Biljke se mogu izložiti vetru da bi se vlaga osušila i izbegava se navodnjavanje po hladnijem vremenu. Dostupno je više organskih i sintetičkih herbicida koji mogu biti efikasni protiv ove bolesti.

Štetočine

Najčešće štetočine koje mogu ugroziti rod kapara su kupusni belac (Pieris brassicae) i ćimavica (Pentatoma deracea). Kapare iznikle u prirodi su otporne na štetočine, dok su gajene nešto izloženije, pa treba preduzimati mere prevencije.

Pentatoma deracea

Ovo je insekt iz familije Hemiptera, odnosno stenica ili smrdibuba. Ova štetočina se hrani biljnim sokovima. Uništavati se može ručnim sakupljanjem, biološki (vizuelnim repelentima) i hemijski, ukoliko dođe do velikog napada i nema drugog izbora.

Kupusni belac

Ova štetočina može prouzrokovati golobrst, a mogu gristi i koru mladih biljaka. Imaju bela krila i na zadnjim krilcima crnu fleku. Aktivni su od marta do septembra i mogu za to vreme promeniti 2 - 3 generacije.

Kako bi se zaštitile gajene biljke od napada štetočina, koriste se preparati na bazi sintetičkih piretroida i malationa. Pri izboru insekticida, treba voditi računa da imaju što kraću karencu, a ako se bavimo organskom proizvodnjom, sredstva moraju biti na odobrenom spisku.

Upotreba kapara

Kapar se koristi najviše u kulinarstvu, ali se primenjuje i u tradicionalnoj medicini i kozmetici. Sadrži mnogo vitamina, minerala i antioksidanata. Ima specifičan ukus i zbog toga je rado koršten kao začin i za spremanje umaka.

Kuhinja

Pupoljci kapara su veoma cenjen sastojak mnogih jela na Mediteranu. Poznat je još od antičkih vremena kada je dodavan jelima. Semenke imaju gorak ukus, a pupoljci kada se konzerviraju, dobijaju ljutkasto-gorko-kiselkasti ukus, pa se dodaje jelima od mesa i ribe. Sadrže velike količine vitamina A, E, C, K, kao i vitamine iz B grupe i mnoge minerale. Osim toga, sadrže ugljene hidrate, masti, proteine, ulja, glikozide. Kapar ima samo 23 kalorije u 100 g.

Kod nas se dodaje tatarskom sosu i slanim srdelama. Takođe se koristi i za izradu raznih umaka, kao što su zeleni umak, umak sa kaparima i jajima, svinjetina i goveđi škembići sa kaparima.

Kozmetika

U sastav kapara ulaze i antioksidans kvercetin i bioflavonoid koji deluju blagotvorno na kožu tako da povećavaju broj mitohondrija i nivo energije, pa se koristi za izradu kozmetičkih preparata protiv starenja kože i umornog izgleda.

Zdravlje

U medicini se kapar koristio od davnih dana. Ajurvedska medicina ga pominje kao lekovito sredstvo za bolesti bubrega, želuca, jetre, za reumatske tegobe, giht, artritis, osteoporozu i blagotvoran je kod anemije. U ove svrhe koriste se kora i plod kapara.

Kvercetin ima blagotvorni uticaj na kožu, smanjuje upalne procese i alergijske reakcije. Koren se u narodnoj medicini koristi kao analgetik, za detoksikaciju, izbacivanje suvišne tečnosti, sprečavanje pojačanog mokrenja, bolesti ženskog reproduktivnog sistema, slezine, za lečenje visokog krvnog pritiska i crevnih parazita.

Privreda

Kapar nema naročitog značaja za proizvodnju sirovina, pa samim tim ni za privredu. Međutim, ima estetsku vrednost, jer ulepšava kamene kuće, crkve, letnjikovce, manastire, stare dvorce, pa doprinosi lepoti stare arhitekture, često zaštićene i istorijski bogate.

Zanimljivosti

U Iraku su pronađene najstarije semenke kapara, iz podvrste Capparis spinosa var. spinosa koje datiraju iz 5800 g. pre nove ere. Taj podatak ukazujena veliku otpornost ove biljke, kao i na njeno poreklo i dugu istoriju upotrebe. Seme nekih drugih vrsta ove biljke, pronađeno je u Severozapadnoj Kini i u Starom Egiptu, u grobnicama faraona. Poreklo kapara još nije potpuno istraženo. Seme se često može pronaći u arheološkim iskopinama na Mediteranu i u Zapadnoj Aziji. Kapar se pominje u mnogim ranim mesopotamskim, grčko-rimskim i rabinskim zapisima.

U Starom zavetu se pominje kao metafora o prolaznosti koja se pripisuje kralju Solomonu. Ova vrsta je opevana u mnogim pesmama i bila je motiv na mnogim umetničkim slikama.

Kapar služi kao hrana mnogim vrstama ptica, guštera i gusenica. Veruje se da ga upravo gušteri rasejavaju po visokim zidinama, starim kućama, krovovima i zvonicima. Gušteri se hrane plodom, seme neoštećeno prolazi kroz njihov sistem za varenje i tako dolazi u pukotine u kojima se gušteri skrivaju.

Foto: Efraimstochter / Pixabay