Karfiol, latinski naziv Brassica oleracea var. botrytis, engleski naziv cauliflower, je jednogodišnja zeljasta biljka, mada zavisno od sorte može biti i višegodišnja, koja pripada porodici Cruciferae (Brassicaceae), iz roda divljeg kupusa. Naziv potiče od italijanske reči cavoli fiori što znači cveće kupusa. Karfiol potiče iz Male Azije i Mediterana i koristi se već hiljadama godina u ishrani. U svom sadašnjem obliku je počeo da se koristi još u 15. veku, a u Americi se koristi od 16. veka.
Ovo povrće se dobija od ukrštenih sorti, a potiče iz roda kupusa, pa se zbog svojih veoma korisnih sastojaka još zove se i "školovani kupus". Razlikujemo beli i ljubičasti karfiol koji su sličnih osobina. Inače, karfiol spada u grupu najkvalitetnijeg povrća, sadrži vitamine B1, B2, B3, B5, B6 i B9, vitamin C, K, minerale kao i korisne fitohemikalije. Takođe, karfiol je izvor vlakana, proteina, fosfora i dr.
Karfiol ima zadebljalo i skraćeno stablo visine 20 do 80 cm, kao i sočnu dršku cvasti koja je najčešće bele boje i zbog koje se najviše gaji kako bi se koristio u ishrani. Cvet mu je bele boje kao i kod ostalih kupusnjača. Lišće ovog povrća je jajasto, glatko i dugo sa debelom lisnom drškom, a koren mu je vretenast i razgranat, ali slabo razvijen u odnosu na ostale kupusnjače. Ruža nastaje kada karfiol ima 9 do 12 listova i može biti bele boje, zelene, crvene ili svetlo žute.
Sorte karfiola
Već smo pomenuli da je karfiol jednogodišnja biljka, mada da zavisno od sorte može biti i višegodišnja. Mi izdvajamo najpoznatije sorte karfiola koje se svake godine redovno sade i gaje i kod nas i širom sveta, a to su:
Erfrutski karfiol
Erfrutski karfiol je sorta čija je dužina vegetacije od 100-110 dana i ima veoma duge listove. Ima uspravnu lisnu rozetu, u sredini belu i čvrstu ružu, srednje je veličine i veoma odličnog ukusa.
Snežna gruda
Snežna gruda je sorta čija vegetacija traje 100 dana, odgovara za jesenju proizvodnju, glavice su joj snežno bele boje i mase od kilogram do dva.
Vajtfoks
Vajtfoks je sorta pogodna za jesenju proizvodnju i ima prave listove koji pokrivaju ceo plod.
Master
Master sorta je sorta sa vegetacijom dugom od 105 do 110 dana, sa glavicom bele boje težine od 0,6 do 1,2 kilograma.
Danski eksport
Danski eksport je sorta koja ima srednje krupnu glavicu koja može biti teška od 0,8 do 1,2 kilograma i stiže za 125 dana od dana rasađivanja.
Elkap F1
Elkap F1 je sorta koja može da se gaji cele godine. Ruža mu je čisto bele boje i stiže za 100 dana od dana rasađivanja.
Arizona F1
Arizona F1 je sorta čija vegetacija traje 75 dana tokom jesenje proizvodnje. Veoma je tolerantan na sušu. Ima prilično jak korenov sistem i rađa dobro, težina glavice iznosi oko 1,8 kg.
Arfak F1
Arfak F1 je rani hibrid i sazreva za 60 do 70 dana od dana rasađivanja. Ova sorta formira ujednačene, okrugle, kvalitetne glavice.
Plana F1
Plana F1 je sorta čije su glavice jako bele boje, srednje krupne ali prilično teške. Od dana rasađivanja stiže za berbu za 75 do 85 dana i pogodan je za kuvanje, kiseljenje i preradu.
Snow ball
Snow ball je sorta karfiola koja zahteva plodno zemljište, voli vodu te zahteva zahteva redovno zalivanje, sunčevu svetlost i redovno đubrenje. Seje se u proleće od marta do juna i spada u jednu od najkvalitetnijih i najukusnijih sorti. Njegove biljke prijatelji su celer i niski pasulj.
Sicilijanski ljubičasti karfiol
Ovo je sorta koja je poreklom sa Sicilije. Veoma je ukusan i seje se na isti način kao i sve ostale sorte u rano ili kasno proleće. Ljubičasti karfiol nije hibrid.
Sadnja karfiola
Da bi stigao za korišćenje u proleće, karfiol se seje tokom septembra u male saksije, a sadi krajem oktobra i početkom novembra. Tada se uzgaja u prostorijama sa grejanjem, što omogućuje dobijanje cvasti tokom zime, tačnije u februaru mesecu. Zimske januarska setva februarska sadnja daju prinose u aprilu. Takođe može se saditi u martu i aprilu i tada daje prinose u maju i junu. Prinos karfiola se uglavnom kreće od 1,5-3 kg po metru kvadratnom.
Vreme sadnje
Setvu karfiola treba obaviti 6 do 7 nedelja pre planiranog rasađivanja. Vreme setve zavisi od sorte, mesta gajenja, kao i svrhe proizvodnje. Rasad je spreman za rasađivanje kada karfiol postigne visinu stabla od 15-20 cm i kada formira od 3-4 para listova.
Za kasnu proizvodnju setva semena se obavlja u hladne leje na otvorenom polju. To je period između 10. i 20. maja, jer rasad stiže za 40-45 dana, što omogućuje berbu pre pojave mrazeva.
Inače, karfiol je najbolje saditi u plastenicima kako bi se imao rasad već u rano proleće. U velikim gazdinstvima sadnja karfiola se obavlja mašinama i to znatno brže u odnosu na ručnu sadnju.
Sadnja iz semena
Razmak sadnje je određen time koliko je sorta koja se sadi bujna. Za rane sorte koje su inače manje bujne planira se razmak od 50 x 50 cm, dok bujnije sorte zahtevaju razmak od 60-80 x 40-70 cm.
Pre setve semena gredice u koje ćete saditi treba urediti i pripremiti, a zemlju usitiniti. Posle pripreme zamljišta, počinje zasijavanje semena koje se pravilno raspoređuje na površini. Seme blago utisnite u zemlju, prekrijte zemljom i zalijte.
Sadnja iz sadnice
Za ranu sadnju presadnice se gaje u zaštićenim i zatvorenim prostorijama kao šta su klijašta i plastenici zbog čega presadnice koje se gaje na takav način imaju jednak prostor za pravilan i uspešan rast. Presadnice koje narastu od 15 do 20 centimetara, odnosno kad formiraju 3 ili 4 para lista se presađuju u gredice koje se prethodno prozračuju i otvaraju da bi se mlade biljke prilagodile spoljašnjim uvetima. Pre same sadnje presadnice je potrebno dobro zaliti.
Mlade biljke koje su procvetale treba saditi na dužinu od 60 centimetara između redova i 60 centimetara između mlade biljke. Što veću udaljenost postavite to će glava karfiola biti veća, pa je bitno da se pridržavate zadate udaljenosti. Presadnice je potrebno presaditi od 15.-20. maja.
Ako se odlučite za sadnju ranih sorti koje su posađene krajem februara ili početkom marta, potrebno je presaditi ih na otvoreno od 25. aprila do 15. maja, dok je sorte koje su posađene u aprilu ili maju potrebno presaditi u terminu od 20. maja do 15. juna. Kasne sorte karfiola je potrebno presaditi otprilike mesec dana posle setve.
Zemljište
Karfiol je povrće koje najbolje uspeva na slabo kiselim i neutralnim zemljištima pH vrednosti 5,8-7. Na istu površinu se može saditi tek nakon 4 ili 5 godina. Kako bi se zemljište ugrejalo do proleća u zemljište se dodaju herbicidi, a može se koristiti i malč koji je sačinjen od biorazgradive prozirne folije, a ako se primenjuje crna PE folija izbegava se korišćenje herbicida. Ako se karfiol sadi u kasno proleće ili leto uglavnom ide kao drugi usev, pa nakon skidanja predkulture treba obavezno ukloniti biljne ostatke ali i zemljište površinski obraditi da se dobije zrnasti sloj koji je pogodan za sadnju, kao i uspešno ukorenjavanje rasada.
Temperatura
Karfiol veoma dobro uspeva u uslovima umerene temperature koja se kreće od 13 do 20ºC sa dovoljnm količinom vlage u zemljištu i vazduhu. Kod visokih temperatura vazduha iznad 28 ºC, glavice karfiola ostaju veoma sitne, rastresite, neugledne i takve gube svoju tržišnu vrednost.
Kao što smo pomenuli, karfiol potiče iz Male Azije i Mediterana i koristi se već hiljadama godina u ishrani. Danas se gaji svuda širom sveta jer spada u grupu najkvalitetnijeg i najzdravijeg povrća.
Gajenje karfiola
Karfiol zahteva vlagu i redovno zalivanje, svetlost i redovno đubrenje. Ne sme da se uzgaja na istom zemljištu 3 godine čime se smanjuje pojava bolesti, štetnih insekata i korova.
Plodored
Karfiol kao i ostale kupusnjače se ne smeju uzgajati na istoj površini najmanje 3 godine naročito ako su zemljišta kisela. Svako povrće, pa i karfiol ima neke biljne vrste nakon kojih veoma dobro napreduje, ali ima i one nakon kojih slabije napreduje. Dobre biljke prijatelji ovom povrću su: paradajz, celer, grašak, pasulj, jagoda, zelena salata, spanać, dok se za takoreći loše prijatelje smatraju crni luk, beli luk i krompir.
Gajenje na otvorenom
Ukoliko se sadi na otvorenom, karfiol je veoma zahtevan. Seje se krajem juna, a sadi krajem jula na otvorenom i počinje sa formiranjem cvasti tek krajem septembra. Kada cvasti dostignu prečnik od oko 3 cm, vade se cele bljke i unose u zaštićen prostor. Sadi se gusto od 30 do 40 biljaka po metru kvadratnom. Nega karfiola na otvorenom sastoji se u redovnom zalivanju.
Gajenje u plasteniku
Nega karfiola u plasteniku obuhvata okopavanje, prehranu tečnim kompleksnim dubrivom jednom ili dva puta i redovno zalivanje na 5 do 7 dana sa 20 mm vode. Saveti i preporuke za gajenje karfiola u plasteniku su: da se zalivanje se vrši samo ujutru rano, zatimspuštanje plastenika čime se sprečava pregrevanje vazduha iznad 25 ºC i preporučuje se korišćenje formulacija koje sadrže širok dijapazon makro i mikrohranila.
Zalivanje
Zalivanje karfiola je veoma važno jer karfiol traži dosta vode. S obzirom na to, sistem redovnog navodnjavanja - kap po kap i to se smatra najboljom opcijom.
Đubrenje
Za karfiol se korite i mineralna i stajska đubriva. Đubrenje stajskim đubrivom je veoma povoljno za razvoj karfiola, pa se ovo đubrivo unosi u količini od oko 50-60 t po hektaru. Što se tiče mineralnih đubriva, potrebno je uneti 100-200 kg/ha azota, 80-100 kg/ha fosfora i 200-250 kg/ha kalijuma.
Karfiol se prehranjuje 1-3 puta tokom vegetacije i to sa KAN-om u količini od 100 kg po hektaru.
Razmnožavanje
Karfiol se razmnožava generativno, tj. semenom.
Održavanje i nega
Kako bi se dobile lepe i bele glavice karfiola i kako bi se sprečilo da glavica požuti od direktne sunčeve svetlosti, spoljni listovi karfiola se poležu iznad glavice i na taj se način zasenjuju. Karfiol se najčešće se gaji u plastenicima tokom proleća, a tokom aprila kada su temperature veće od 20°C i kada su dani jako sunčani, potrebno je obavezno zasenčiti plastičnu foliju bojanjem ili krečenjem da se smanji intenzitet svetlosti i temperature u plasteniku.
Etioliranje
Posebna mera održavanja i nege ovog povrća je etioliranje. Etioliranje se vrši sa ciljem da se ruža karfiola zaštiti od direktne sunčeve svetlosti da bi ostala bela, što se izuzetno ceni na tržištu. Primenjuje se tako što se vežu ili zalamaju 2 - 3 lista iznad ruže. Međutim, danas ima baš dosta sorti čiji je položaj listova karfiola dobro podešen tako da ih ne treba etiolirati.
Berba
Berba karfiola obavlja se ručno, a na velikim površinama mehanički čime se ubrzava pakovanje. Spreman je za berbu kada ruža karfiola dostigne prečnik od oko 12 cm. Tehnološka zrelost tokom leta je veoma kratka i traje od 3 do 4 dana, dok tokom jeseni traje malo duže, od 10 do 20 dana. Bere se tokom suvog i sunčanog vremena tako što se odsecaju cvetovi sa lišćem koje ih obavija.
Skladištenje
Karfiol se skladišti u hladnjačama na temperaturi od 0 do 10°C uz relativnu vlagu vazduha od 95-99% i tako se može čuvati do mesec dana. Pakuje se u kartonske kutije koje mogu biti otvorene ili zatvorene. Neophodno je uskladištiti ga pre nego što spoljni listovi ovog povrća počnu da žute i da se lako odvajaju. Nikako se ne sme skladištiti sa proizvodima koji obilno izdvajaju etilen, jer je veoma osjetljiv na njega.
Bolesti
Bolesti koje najčešće napadaju karfiol su: Plamenjača kupusa (Hyaloperonospora sp.) i Pegavost lista (Alternaria brassicae).
Plamenjača kupusa
Plamenjača kupusa se javlja tokom proleća kada je temperatura zemljišta 10°C. Tada se javljaju prvi simptomi na listovima u obliku pega zbog kojih se kasnije isti deformiše i tako se zaraza širi. Suzbija se pomoću preparata na bazi sledećih aktivnih materija kao što su bakar, mankozeba, azoksistrobina i ostalo.
Pegavost lista
Pegavost lista se javlja krajem aprila sa simptomima pega koje su sivosmeđe boje. Širenju zaraze pomažu visoke temperature, procesi se ponavljaju tokom cele vegetacije pa se na glavicama karfiola javlja crna skrama.
Štetočine
Štetočine koje napadaju karfiol kao i sve kupusnjače su: Buvači (podfamilija Halticinae) i Majski gundelj (Melolontha sp.).
Buvači
Buvači su male štetočine do 1 do 4 mm i hrane se lišćem. Po suncu i toplom vremenu buvači su vrlo živahni, skaču i grizu rupice na lišću. Ukoliko je karfiol manje razvijen, njegov rast je ugrožen. Suzbija se uklanjanjem biljnih ostataka, plodoredom, jesenjim oranjem, kao i insekticidima na bazi: deltametrina, bifentrina i slično.
Majski gundelj
Ova štetočina spada u tvrdokrilce i veoma je krupan. Dugačak je od 20 do 30 mm sa braon krilima i crnom glavom. Hrani se lišćem i korenom, a javlja se u aprilu ili maju. Može se suzbiti preventivnim merama poput obrade zemljišta čime se larve izbacaju na površinu, ili različitim hemijskim preparatima.
Upotreba karfiola
Karfiol najčešće koristimo u kuhinji za pripremu ukusnih jela, ali njegovo bogatstvo vitaminima i mineralima nije zanemarivo ni u medicini.
Zimnica
Kulinarstvo
Energetska vrednost karfiola je mala - 100g daje 27kcal. U ishrani se koristi kao salata - sirov, pravi se supa ili čorba bez ili sa mesom – kuvan,korsiti se kao pohovan, jede se kao dodatak jelima i kao turšija tokom zime - ukiseljen. S obzirom da sadrži malo kalorija a dosta korisnih sastojaka preporučuje se u dijetalnoj ishrani, i čak se savetuje u ishrani trudnica. Za dijetalnu ishranu se savetuje jer se vari teže pa održava sitost.
Naučnici su dokazali da s obzirom da sadrži mnoge antioksidanse u sebi, ima veoma veliku ulogu u detoksikaciji tj. čišćenju organizma od štetnih materija.
Medicina
Karfiol je najviše bogat vitaminom C, ali sadrži i vitamin A, B1, B2, B3, B5, B6 i B9, PP, K, kalcijum, kalijum, fosfor, gvožđe, kada su u pitanju minerali, ali i folnom kiselinom i vlaknima. Vlakna pomažu da se poveća imunitet organizma. Takođe smanjuje holesterol, pomaže kod krvnog pritiska i još mnogo toga. Ne preporučuje se za upotrebu osobama koje boluju od crevnoželudačnih bolesti.
Zanimljivosti
Kao što smo već pomenuli, karfiol potiče iz Male Azije i Mediterana i koristi se već hiljadama godina u ishrani. U svom sadašnjem obliku je počeo da se koristi još u 15. veku, a u Americi se koristi od 16. veka. Stari narod, poznat pod imenom Etrurci, koji je pre 3000 godina pre nove ere naseljavao prostore današnje Turske se smatra se začetnikom gajenja ovog povrća. Najstariji pisani podaci o karfiolu potiču iz 6. veka pre nove ere kada je bio značajna vrsta u staroj Turskoj i Italiji.
U Španiji se tokom 12. veka piše o tri sorte karfiola, gde je napomenuto da su one donete iz Sirije, gde su se gajile više od hiljadu godina. U 15. veku počinje da se gaji karfiol koji koristimo i danas. kakvog poznajemo i danas. Krajem 16. veka karfiol je poznata i bitna životna namirnica u celoj Evropi.
Karfiol ne sadrži masti i natrijum. Energetska vrednost karfiola je 98 kJ.
Osim belog karfiola, postoje i zeleni, narandžasti i ljubičasti karfiol.
Foto: artverau / Pixabay
Ostavite odgovor