Karanfilić (lat. Syzigium aromaticum) je zimzelena biljka koja je bolje poznata kao začin, a naziva se još i karanfil ili klinčić. Ova aromatična i egzotična biljka potiče iz velikog roda karanfilovaca iz porodice mirta.
Rod karanfilovaca ima više od 1.200 vrsta koje su uglavnom rasprostranjene po Africi i tropskim krajevima Južne Amerike i Australije. Ostale vrste iz roda karanfilovaca su većinom endemske, pa u našim predelima nije poznat njihov naziv niti njihova upotreba s obzirom na to da se gaje samo na određenim područjima. Na engleskom se karanfilić zove clove, poreklom od latinske reči clavus, što u prevodu znači ekser, tj. čavao.
Drvo karanfila je zimzeleno i može dostići 8 - 12 m visine. Ima veće, tamnozelene listove koji su nazubljeni na krajevima i podsećaju na listove božićnog drveta. Cvetovi su lilave ili tamnije ljubičaste boje. Imaju oblik trube i rastu u grozdovima. Pupoljci su u početku bledi, pa kako rastu postepeno prelaze u zelenu boju, a tokom sazrevanja prelaze iz crvenkaste u ljubičastu boju. Od cele biljke se koristi samo cvet koji se bere za masovnu proizvodnju začina. Cvet je dugačak od 1,5 - 2 cm i sastoji se od poduže čašice koja se završava sa 4 zatvorene i 4 otvorene latice, formirajući kuglicu u sredini.
Karanfilić je pronađen u Indoneziji, gde i prirodno raste, ali se danas uzgaja i u drugim delovima sveta zbog svog komercijalnog značaja. Pored toga, raširen je kao izvorna biljka u područjima Šri Lanke, Indije i toplijih krajeva Jugoistočne Azije. Zbog prilagođavanja klimi se može naći i u Africi, delovima Južne i Severne Amerike, kao i u južnim delovima Evrope.
Vrste karanfilića
Karanfilić je unikatna biljka koja nema svoje podvrste za gajenje. Razlozi za to su njegovo prilagođavanje mestu na kojem se nalazi i sposobnost da ne menja svoja svojstva bez obzira na to gde se gaji. Iako veliki broj biljaka iz porodice karanfilovaca ima neobične cvetove, samo cvet karanfila se koristi kao začin zbog svog aromatičnog mirisa.
Sadnja karanfilića
Sadnja i gajenje klinčića je moguća čak i na našim prostorima, međutim, potrebno mu je pružiti mnogo pažnje i mimikovati slične uslove rasta kako bi u potpunosti uspeo. U nastavku sledi nekoliko saveta za maksimalan uspeh prilikom sadnje ove egzotične biljke.
Vreme sadnje
Stablo karanfilića je višegodišnje, ali treba pažljivo birati vreme sadnje da bi se biljka mogla pravilno primiti i zakoreniti. Optimalno vreme za sadnju karanfilića je sredina leta, kada je temperatura iznad 20°C, što biljka zahteva i noću. Pored toga, to je idealan period za maksimalan izvor svetlosti koja mu treba za prvi razvoj.
Sadnja iz semena
Za ovaj način sadnje karanfilića vam treba puno strpljenja zato što sporo klija i kasnije se razvija, ali zato kada naraste, može doživeti čak 100 godina. Pored toga, ovo je najbolji način za uzgoj karanfilića.
Seme uvek treba nabavljati od pouzdanog uzgajivača kako biste bili sigurno da nije zaraženo bolešću ili da je bilo čuvano u lošim uslovima. Seme karanfilića može odmah da se posadi u zemlju kao finalno vreme rasta ili može da se odvoji u posebnu teglicu kako bi proklijalo.
Za gajenje karanfilića se koristi rastresita, humusna zemlja koja je puna hranljivih materija. Saksiju ili posudu treba ispuniti od vrha zemljom, i pritom paziti da obezbedite dobru drenažu vode. Savetuje se da u prvu mešavinu stavite i veću količinu peska.
Posle pripreme svih uslova za sadnju, seme treba da stavite na zemlju i pokrijete ga plastičnim prekrivačem ili poklopcem. Prekrivanje zemljom može dovesti do truljenja semena. Posle 6 nedelja, iz semena će proklijati biljčica koju treba izneti na otvoreno i sunčano mesto i zalivati kada se zemlja osuši.
Sadnja sadnice
Iako je sadnja iz semena najbolji način za uzgoj karanfilića, može da se uzgaja i iz sadnice. Bitno je da je sadnica pravilno razvila korenski sistem kako bi mogla da se presadi na mesto koje želite. Dobro je izabrati mesto koje je u delimičnom hladu da sunčeva svetlost ne bi uništila mlade listiće. Isto tako je bitno da se mlada biljka ne izlaže jakom vetru, pa bi bilo dobro odabrati neko zaštićeno mesto. Sadnica se sadi na dubini na kojoj je do tad rasla. Važno je da koren bude dobro zaštićen zemljom. Poželjno je staviti oslonac uz mladu sadnicu kako bi ona rasla uspravno.
Uzgoj u bašti
Zbog nižih temperatura tokom godine, nemoguće je saditi karanfilić na otvorenom na našim područjima. Karanfiliću su potrebni vlažni uslovi i tropska toplina. Moguće ga je držati na otvorenom u toku toplijeg doba godine, a kasnije treba da se premesti na drugo mesto ili da se zaštiti od hladnoće.
Uzgoj u stakleniku
Uzgoj u stakleniku je najbolji način gajenja karanfilića na našim prostorima. Bitno je da staklenik bude dobro zatvoren da vazduh ne bi izlazio napolje. Dobro reaguje u staklenicima za uzgoj egzotičnih biljaka i drveća. U stakleniku je optimalno održavati temperaturu od 20°C uz konstantnu vlažnost. Tokom hladnijeg doba godine se temperatura može održavati grejalicama. Tokom letnjih meseci je poželjno provetriti staklenik pri višim temperaturama. Idealno mesto za karanfilić je u delimičnom hladu sa barem 3 sata sunca dnevno.
Uzgoj u saksiji
Gajenje u saksiji je moguće i najbolje je u stakleničkim uslovima, ali biljka najčešće ostane manja rastom nego što bi bila kad se posadi direktno u zemlju. Treba obezbediti saksiju koja je velika najmanje 45 cm i najbolje je koristiti keramičke saksije ili saksije od terakote. Kako bi se obezbedila dobra drenaža, poželjno je staviti sloj šljunka na dno saksije. Prilikom sadnje treba koristiti humusnu zemlju. Biljku je potrebno redovno zalivati i prihranjivati.
Zemljište
Karanfilić voli duboko i humusno zemljište. Dobro je dodati pesak koji će služiti za propuštanje viška vode. Pored toga, karanfilić dobro podnosi glinovitu zemlju pomešanu sa šumskim humusom. Uobičajeno raste u gustim područjima, pa mu ne smetaju mesta gde se razlažu ostaci drugih biljaka.
Klima
Karanfilić je tropska biljka koja je prirodno navikla na vlažnost i na toplu klimu. Bitno je da se čak ni noću temperatura ne spusti iznad 15°C. Prijaju mu vlažni periodi kada počinje sazrevanje cvetova. Bitno je da je mesto na kojem se karanfilić gaji zaštićeno od jakih vetrova i da dobija dovoljno direktne i indirektne svetlosti tokom dana.
Uzgoj karanfilića
Za karanfilić je potrebno imati puno strpljenja, kako prilikom klijanja, tako i prilikom gajenja. Potrebno je negovati biljku detaljno kako bi uspela. Traži puno vremena i određene uslove za rast, pa se uzgoj karanfilića svrstava kao srednje do izuzetno težak.
Plodored
Karanfilić dobro raste uz druge egzotične biljke koje koje takođe vole toplu i vlažnu klimu, pa se on najčešće gaji uz zvezdani anis ili japansku kaki jabuku, s kojima ne deli ni bolesti ni štetočine. Prilikom sadnje karanfilića, treba ostaviti 2 m razmaka između biljaka kako bi krošnja imala mesta da se razgrana.
Zalivanje
Karanfilić traži puno vlage, pa ga je potrebno redovno zalivati i vlažiti mu listove. To je vrlo bitno raditi u periodima kada su povišene temperature. Kod uzgoja u stakleniku, karanfilić može da se zaliva sistemom kap po kap. Dobro je povremeno poprskati listove karanfilića destilovanom vodom da bi se lišće navlažilo. Karanfilić se zaliva uveče da bi biljka preko noći upila vodu koja joj je potrebna, pa da višak vode ispari preko dana. Posebno je bitno redovno zalivati biljku dok je mlada i izbegavati previše stajaće vode.
Đubrenje
Karanfilić voli humusno zemljište puno hranljivih materija, pa je neke nedostatke bitno dopuniti đubrivom. Idealno vreme za dohranjivanje je proleće kada mogu da se koriste peleti koji se dodaju direktno u zemlju, ili tečno đubrivo koje se dodaje u vodu za zalivanje. Poželjno je dodavati kalcijum i azot u malim količinama kako bi se povećao konačni prihod.
Preporučeno je redovno dodavati kompost. Najbolje je koštano brašno, bilo to od ribljih ili životinjskih kosti. Takva organska đubriva su najpogodnija za organsko i masovno gajenje. Đubrenje treba da se obnavlja svakih 6 meseci. Količina đubriva se povećava kada biljka navrši više od 15 godina.
Razmnožavanje
Karanfilić se razmnožava reznicama ili semenjem. Oba načina je najbolje obaviti preko leta da bi se biljka što bolje ukorenila. Razmnožavanje semenom je sporiji način, ali je najefikasniji način. Prilikom razmnožavanja reznicom, treba izabrati jednogodišnje mlade biljke koje se prvobitno stave u vodu kako bi pustile koren i tek nakon 5 nedelja se presađuju u humusnu zemlju.
Održavanje i nega
Sa obzirom na to da karanfilić bogato rodi i u prirodi, nije ga potrebno dodatno održavati. Ipak, sledi nekoliko saveta za maksimalan uspeh prilikom gajenja ove egzotične biljke.
Održavanje sadnice
Kao i svaka biljka, karanfilić zahteva minimalno održavanje sadnice za uspešan rast. To obično uključuje okopavanje sadnice da bi se koren zasitio kiseonikom i čupanje korova dok je biljka mlada. Ako su biljke posađene pregusto jedna do druge, potrebno ih je razrediti da ne bi došlo do zagušenja.
Orezivanje
Karanfilić nije obavezno orezivati kako bi bolje rastao, ali može se nakon berbe ukloniti suvo i oštećeno granje i oblikovati krošnju da bi širinom i izgledom bila prikladna za dalji uzgoj i sledeću berbu. Čim je vidljivo da je neka grana bolesna ili oštećena, treba je što pre ukloniti i spaliti kako ne bi dovela do smetnje u daljem rastu i razvoju.
Berba
Karanfilić cveta prvi put posle 6 godina. Može proći i do 15 godina da dobije svoj puni prinos. Berba se vrši nakon kišne sezone u kasno leto, kada cvetovi poprime tamno crvenu do ljubičastu boju. Najbrži način za berbu je tresti krošnju da bi većina zrelih cvetova pala na tlo pa se onda kasnije ručno prebiraju. Treba obratiti pažnju da cvetovi ostanu u svom originalnom stanju i da se grane ne oštete tokom berbe, pa tje dobro nežno sakupljati cvetove. Posle berbe, cvetove treba izložiti na sunce ili u prostoriju za sušenje i sušiti ih 4 - 5 dana. Kada se osuše, cvetovi menjaju boju u tamno smeđu i gube čak 2/3 svoje težine.
Skladištenje
Posle sušenja, karanfilić treba čuvati na suvom i toplom mestu u tekstilnim kesicama. Manje količine mogu da se čuvaju i u papirnim kesicama ili u staklenim teglicama. Posle otvaranja, teglice je bitno dobro zatvoriti kako se ne bi uvukla vlaga i da karanfilić ne bi izgubio intenzitet. Karanfilić može da se skladišti i do godinu dana, daleko od direktne sunčeve svetlosti.
Bolesti
Karanfilić je inače veoma otporan, ali i dalje može da podlegne bolestima. Najčešće bolesti koje mogu da napadnu karanfilić su pegavost lista i truljenje korena.
Truljenje korena
Truljenje korena je bolest koja je češće izazvana nepravilnom negom nego nekim spoljašnjim uslovima. Najčešće se dešava kada se biljka prečesto zaliva, a nema dobru drenažu, pa višak vode ostane kod korena. Biljka prvobitni vene iako ima dosta vode, a posle toga koren truli, postaje crn i poprima jak smrad. Truljenje korena može da se spreči obezbeđivanjem dobre drenaže zemljišta na kojem biljka raste. Takođe, bitno je pripaziti da se ne preteruje sa količinom vode sa kojom se biljka zaliva.
Pegavost lista
Pegavost lista je jedna od češćih bolesti koje napadaju biljke. Ne može puno naštetiti biljici, ali je nepogodna sa estetske strane. Pegavost lista se javlja u vidu flekica na gornjoj površini lista koje se vremenom razmnožavaju i šire, pa mogu čak i u potpunosti pokriti list. Zaraženi deo biljke se prvo suši, pa umire ili otpada. Bolest se vrlo lako širi u vlažnim uslovima, posebno ako je izazvana virusom.
Pored virusnih i bakterijskih bolesti, ima i nekoliko štetočina koje mogu da napadnu karanfilić. To su najčešće moljac i biljne vaši koje mogu da pređu na karanfilić sa susednih biljaka.
Štetočine
Na našim prostorima je obično veći problem ako se nepravilno uzgaja i nema povoljne uslove za rast, a manji problem su bolesti i štetočine koje i ne mogu da mu nanesu neku značajniju štetu.
Moljac
Nekoliko vrsta moljaca, pogotovo one koje ostavljaju svoje larve u stabljikama, mogu oštetiti celu biljku karanfilića. Larve se izlegnu iz čaura koje moljac ostavi u mladim stabljikama, pa nastavljaju da se hrane biljkom kako rastu. Kada je veliki broj larvi, mogu pojesti celi deo biljke, čime se umanjuje broj listova za fotosintezu i kvalitet ploda. Moljci se mogu ručno uklanjati ili biljka može da se zaštiti insekticidom.
Biljne vaši
Biljne vaši su česte štetočine koje borave na biljkama i hrane se njenim sokovima. Javljaju se u vidu grupica na mladim stabljikama ili na naličju listova. Hrane se biljnim sokom i ispuštaju medljiku koja privlači druge bube i povećava šanse za zarazu. Kada biljne vaši dostignu odrasli stadijum, one odlaze, ali za sobom ostavljaju jaja i mlade i biljka ne može da ih se otarasi. Mogu se ukloniti prskanjem sapunjave vode ili brisanjem listova alkoholom.
Upotreba karanfilića
Upotreba karanfilića je svakako raznovrsna i vodi korene još iz daleke prošlosti. Danas se karanfilić upotrebljava pretežno kao začin i lekoviti preparat. Zahvaljujući masovnoj proizvodnji širom sveta, ima ga dovoljno za potrošnju tokom cele godine. Evo nekih od njegovih najčešćih upotreba i prednosti.
Kuhinja
Karanfilić je vrlo popularan u kulinarstvu i daje tople i posebno aromatične note slatkim i slanim jelima. Kada se jede sirov i neobrađen, ima blag anestetički uticaj na usta. Iako se više koristi u medicini, danas je sastavni i neizostavni deo mnogih recepata.
Često se koristi u kombinaciji sa kardamomom i anisom, ali i sa biberom i muskatnim oraščićem. Može da se koristi samostalno, u komadu ili u mlevenom prahu kao deo mešavine začina, uglavnom u indijskoj kuhinji. U azijskoj kuhinji se najčešće koristi kao začin u salatama i pečenom povrću i jedan je od neizostavnih začina u masali.
U evropskoj kuhinji se pretežno koristi kao dodatak kuvanom vinu, kompotima i slatkim jelima. Pošto je intenzivnog ukusa, dodaje se u komadu u malim količinama i vadi se pre jela. Ključan je začin za pravljenje medenjaka. Zajedno sa lovorovim listom se koristi kao začin za meso jakog ukusa, kao što je pačetina ili jagnjetina.
Zdravlje
Karanfilić je rasprostranjen i u farmaceutskoj industriji, a i u narodnoj medicini. U narodnoj medicini se koristi ulje karanfilića zbog kojeg i ima tako jak miris. Eterično ulje koje se dobija destilovanjem karanfilića se zove eugenol. Eugenol je svetlo žute boje i jakog mirisa. Njegova upotreba u tradicionalnoj medicini je pretežno kod ublažavanja jakih zubobolja i bolova u ustima. Neretko se koristi i kao eterično ulje za poboljšanje raspoloženja.
Karanfilić se često jede kada postoje problemi sa jetrom i kako bi smanjio udeo masti u jetri i u krvi. Gojazni ljudi ga takođe koriste kako bi smanjili šećer u krvi. Karanfilić može da pomogne i kod mamurluka i problema sa varenjem.
U tropskim krajevima se koristi kao zaštita protiv komaraca ili za smanjenje efekta nakon uboda, ali takvo njegovo delovanje nije naučno dokazano. Njegovo ulje se u malim količinama danas koristi u pastama za zube i vodicama za ispiranje usta.
Zanimljivosti
Upotreba karanfilića se beleži još od 200. godine pre nove ere. Bio je korišten kao osveživač daha od strane izaslanika s Jave na dvoru kineskog kralja. Jedan komad su držali u ustima radi boljeg daha. U Evropu su ga doneli arapski trgovci gde se pretežno koristio kao ukras jelima ili za čuvanje jela.
Iako se karanfilić masovno gajio u Indoneziji, Holanđani su zabranili njegovo gajenje i ograničili ga na nekoliko ostrva, zadržavajući visoku cenu i monopol. U 18. veku, Francuzi su ga prokrijumčarili i snizili mu cenu, i na kraju razbili holandski monopol. Danas karanfilić najviše proizvode Indonezija, Madagaskar i Šri Lanka, pa njegova proizvodnja čini veliki deo zarade tih područja.
Još jedan zanimljiv način na koji se karanfilić koristi jeste u Indoneziji gde se u mešavini sa duvanom i drugim začinima mota u cigarete po imenu keretek. Nazvane su po zvuku koji karanfilić pravi kada pucketa.
Ostavite odgovor