Kaki jabuka ili japanska jabuka (lat. Diospyros kaki) je narandžasto voće koje liči na paradajz. To je japanska nacionalna voćka čije ime u prevodu znači "hrana bogova". Iako se zove Japanska jabuka orginalno kaki je poreklom iz Kine, mada se gaji u svim toplijim krajevima sveta. U Kini je rasprostranjena i kultivirana kao voćka i smatra se da je jedna od prvih voćaka na svetu.
Kaki je samo jedna od 725 vrsta pripanika roda ebonovki. Tom rodu takođe pripada i ebonovina, koja je zajedno sa kakijem najpoznatiji predstavnik. Biljke iz ovog roda najčešće rastu u suptropskoj i tropskoj klimi Azije. Karakteristične su po crnom stablu i korenju.
Nalazi u istoj grupi biljaka kao što su planika, kivi, grejpfrut, limeta, klementina, limun, pomorandža, mandarina, pomelo i pinjoli.
Kaki je listopadno drvo koje može da naraste do 12 m visine, a krošnja do 7 m u širinu. Kora je smeđe boje i napukla. Grane su razgranate, a često mogu biti prekrivene dlačicama, koje se mogu naći i na lišću. Listovi su mali, jajastog oblika i sjajni i rastu u redovima. Tamno-zelene su boje. Cveta u proleće i cvetovi su beli i mirisni i privlače insekte i pčele. Dele se na muške i ženske. Plodovi su prečnika do 10 cm, narandžasti, glatke kore. Takođe mogu biti muški i ženski. Ako nisu oplođeni u sredini nemaju semenku.
Ovo je jako otporna biljka koja voli topliju klimu sa umerenim zimama i sa dovoljno vlage. Iako je dosta otporna potrebno joj je pružiti pažnju kako bi nas nagradila bogatim rodom. Može se gajiti i kao baštenska biljka jar lepo izgleda i daje dobar hlad.
Vrste
U svetu se trenutno gaji oko 2.000 vrsta kakija, koje su prilagođene različitim klimatskim uslovima ili su kultivisane da daju veće i ukusnije plodove. Razlikuju se po boji i obliku ploda. Plod varira od žute, preko narandžaste do narandžasto-crvene boje, a oblik može biti okrugao ili lagano izdužen.
Tipo
Ovo je jedna od najprepoznatljivijih vrsta na našem području. Ako joj klima odgovara to je vrlo rodna sorta. Krošnja je bujna, piramidalna i daje dobar hlad. Zbog lepog oblika koristi se i u ukrasne svrhe. Plod je okrugao, krupan i kada sazri dobija intenzivnu narandžastu boju. Meso je kod neoplođenih plodova žuto-narandžasto, a kod oplođenih smeđe-žuto. Plod se može jesti i tvrd.
Sharon
Ova vrsta je relativno niska, naraste maksimalno do 3 m pa se može gajiti i na balkonu. Ima okrugao plod sa tankom, jestivom, kožicom koji može biti tamno narandžaste ili crvenkaste boje. Nema semenke i ne sadrži tanin pa je odmah jestiv. Dozreva sredinom oktobra.
Cioccolationo
Svoje ime ova vrsta duguje tamnom, braon mesu koje podseća na čokoladu. Plod je veoma sladak i pre nego što potpuno omekša, sazreva u oktobru. Takođe, ima i lepu piramidalnu krošnju. Može da naraste do 12 m u visinu. Teže podnosi hladne zime, pa je biljku potrebno zaštititi.
Vanilla
Ova vrsta je poznata po žutoj boji ploda i po tome se razlikuje. Plod sazreva u novembru i ima ukus vanile, a poseća i na krušku i kajsiju. Ima piramidalnu krošnju i dosta duge donje grane.
Hana Fuyu
To je jedna od starijih vrsta, sa žućkastom korom. Plod relativno rano sazri, već početkom oktobra i jako je ukusan i sladak. Nema košticu. Relativno je niskog rasta pa je pogodna za gajenje u manjoj bašti ili na terasi.
Sadnja
Da bi gajili japansku jabuku potrebno je da nabavite kvalitetno seme ili proverenu sadnicu. Potrebno je pridržavati se nekih pravila, kako bi se olakšao rast biljke.
Vreme sadnje
Sadnica kakija se presađuje u zemlju, na stalno mesto, u rano proleće. Tada je zemlja dovoljno otopljena da se može obrađivati, a sama sadnica moći će da se prilagodi spoljašnjim uslovima. Za naše krajeve najbolje je da se sadnica presađuje posle prolećnih mrazova, koji bi mogli da je oštete. Seme se može posejati u bilo koje doba, ali u zatvorenom. Važno je da kod klijanja temperatura ne bude niža od 10°C, jer to smanjuje klijavost.
Kalemljenje
Ako se kaki sadi kalemljenjem za podlogu se bira stratificirana sorta plemke, koju ćete kalemiti na kaki krajem februara. Istraživanja su pokazala da se najbolji rezultati dobijaju kalemljenjem u procep u februaru, u periodu potpunog mirovanja.
Sadnja iz semena
Kaki jabuka se može sejati iz semena, ali su za to potrebni kontrolisani uslovi. Seme se prethodno potapa u vodu bar 3 sata, a zatim se seje u mešavinu komposta i rastresite zemlje i pokriva sa 1 cm zemlje. Posejano seme čuva se na toplom mestu, jer klija na višoj temperaturi. Biljci je potrebno oko 2 nedelje da proklija uz ravnomernu temperaturu i pravilno zalivanje. Kada se razvije glavni koren biljku treba premestiti u veću posudu.
Sadnja sadnice
Najbolji način za sadnju kakija je da se posadi sadnica sa dobro razvijenim korenom. Za ovu biljku je poznato da se teško prima posle sadnje, pa je potrebno koristiti sadnice koje su već dobro razvile koren. Sadi se na otvorenom u proleće, kada prestane opasnost od mrazeva. U krajevima sa blagom zimom može se posaditi i kasno u jesen. Sadi se u rupu sa kompostom, na dubinu od oko 30 cm, prekriva se rastresitom zemljom i zaliva posle presađivanja. Potrebno je mladu biljku podupreti, da bi stablo ojačalo i pravilno se razvilo.
Uzgoj u bašti
Kaki se može gajiti pojedinačno u bašti, ili kao drvored. Razmak od drugih biljaka ili stabala treba da bude oko 7 m. Pravi debeo hlad pa se ne preporučuje gajenje cveća ili drugih biljaka ispod njega. Traži sunčano i toplo mesto zaklonjeno od direktnog vetra. Zimi je otporan na temperature do -15°C.
Uzgoj u stakleniku
U stakleniku kaki se gaji u krajevima sa izuzetno oštrim zimama ili tamo gde me postoji način da se drugačije zaštiti od vremenskih uslova, kao i zbog većeg prinosa. Za staklenik su pogodnije niže vrste, ali se i one dalje orezuju da ne bi postale previsoke i da bi imale prostor između grana. Kod kontrolisanih uslova je moguće ranije dozrevanje plodova. Obavezno treba osigurati stalno navodnjavanje.
Uzgoj u saksijama
Može se gajiti najviše do treće godine, jer svake godine naraste oko 20 cm. Kasnije koren traži više prostora da bi se razvio. Saksija treba da bude najmanje 50 cm dubine. Treba da je na sunčanom mestu i u dobro dreniranoj posudi.
Zemljište
Za pravilno gajenje zemljište treba da bude dobro drenirano i bogato humusom. Kasnije se obavezno prihranjuje. Takođe, ne sme biti jako kiselo, jer to utiče direktno na kvalitet ploda, dobro je da bude neutralno, pH 6,5 - 7,5. Kaki najbolje uspeva u zemljištu bogatom kiseonikom, koje omogućava odlivanje viška vode i duboko je, jer se koren razvija u dubinu. Iako nije posebno zahtevan i može uspevati i na siromašnijem zemljištu od njegovog kvaliteta direktno zavisi rod i kvalitet ploda.
Klima
Kaki je izvorno naučen na topliju i tropsku klimu, ali može dobro da uspeva i u umerenoj kontinentalnoj klimi. Može da podnese i oštrije zime pod snegom. Najviše mu odgovaraju toplije jeseni i sunčana leta.
Uzgoj
Ne zahteva puno posla, ali važno je pomoći biljci da se pravilno razvije.
Plodored
S obzirom da nije biljka standardna za naša područja treba obratiti pažnju na slaganje kultura. Kakiju ne odgovara blizina jabuka, jer može razviti iste bolesti. Takođe, ne odgovara mu ni blizina zimzelenog drveća jer ono zakiseljava zemljište. Može dobro da se razvija sa drugim voćkama u voćnjaku na minimalnom razmaku od 7 m, a podnosi i drugo voće azijskog porekla, kao što je nashi (naši).
Zalivanje
Kaki je potrebno zalivati u suši, jer u protivnom, listovi i plodovi mogu prerano da opadnu. Zaliva se tokom leta i tokom dozrevanja plodova. Zemlja mora dobro da propušta vodu i da se ona ne zadržava, jer u suprotnom može da dođe do truljenja korena. Tokom zime može se minimalno zalivati, a na proleće se ono pojačava.
Đubrenje
Đubrenje je najvažnije pre sadnje mladice. Najbolje je rupu u koju će se saditi i područje okolo obogatiti stajskim đubrivom ili drugim organskim đubrivom koje ima produženi efekat. Stablo se može prihranjivati i tokom daljeg rasta, najčešće pre cvetanja. Koriste se mineralna đubriva koja se mogu rastvoriti u vodi kojom se zaliva, ili se u obliku kapsule dodaju u zemlju blizu korena. Koren je razgranat i blizu površine, pa će brzo pokupiti hranjive materije.
Razmnožavanje
Može se razmnožavati semenkama i presadnicama. Međutim, razmnožavanje semenkama je ređi način, jer se ne nalazeu svakom plodu i ne klijaju često. Veličine su semenke bundeve. Najbrži način je korištenjem mladih izdanaka za kalemljenje. Osim toga, mogu pustiti koren i tako postaju presadnice.
Održavanje i nega
Održavanje kakija se sastoji u orezivanju, čime se uklanjaju suvišne grane i biljka dobija vazduh i svetlost. Biljci se može pomoći još na nekoliko načina da donese bolji rod.
Održavanje zasada
Kaki traži dosta pažnje kao mlada biljka. Zemljište oko posađene sadnice potrebno je čistiti od korova i usitnjavati, kako bi dobila dovoljno vazduha. Takođe, važna je i prisutnost pčela, koje oprašuju cvetove, kako bi se mogli da razviju plodovi.
Orezivanje
Kaki jabuka se posebno orezuje kao mlada. Mlade grančice koje su najduže na donjem delu piramidalne krošnje moraju da se skrate, kako ne bi otišle previše u širinu. Ako previše porastu mogu da se polome pod teretom plodova. Kasnije se obrezuju starije grane, jer kaki daje plodove iz jednogodišnjih. Zato je njima potrebno dati prostor i svetlost. Osim toga, uklanjaju se i bolesne i oštećene grane i spaljuju se posle orezivanja.
Berba
Kaki počne da daje plod 2 - 3 godine posle sadnje. Plodovi se beru kada sazriju, najčešće tokom oktobra, mada može i kasnije. Važno ga je obrati pre prvih mrazeva. Može se brati kada potpuno sazri i omekša, ali i pre tehničke zrelosti. Bere se obavezno ručno, makazama, jer je peteljka potpuno srasla sa granom pa se tako ne oštećuje ni grana ni plod. Prilikom berbe treba naročito voditi računa da se ne ošteti kožica, jer je osetljiva. Može se seći na trake, sušiti na suncu ili u rerni i tako konzervirati.
Skladištenje
Prilikom berbe kaki se skladišti u kutije gde se uredno i pažljivo slaže jedan plod na drugi. Ako se obere pre tehnološke zrelosti može se čuvati na hladnom, gde će za dve nedelje sazreti. Može se takođe čuvati u frižideru, ali posle nedelju dana dolazi do povećane kvarljivosti. Za duže skladištenje potrebno ga je zamrznuti.
Bolesti
Kaki je relativno nova vrsta na našem području, pa nisu zabeležene bolesti ili štetočine karakteristične samo za tu vrstu. Takođe, veoma je otporan i ne zaražava se lako. Ipak, ako dođe do poremećaja klime ili vremenskih uslova mogu se pojaviti neke bolesti.
Trulež ploda
To je bolest koja se javlja pre svega kod jabuke i kruške, ali moguća je i kod kakija. Javlja se kod veće vlage posle dugogo sunčanog razdoblja. Na plodu se pojavljuju male ranice u koje se može uvući virus. Zatim se javlja smeđa pega koja se širi i plod truli. Možda ona neće biti odmah vidljiva, ali plod se može pokvariti tokom transporta i takođe pokvariti druge plodove. Zato je potrebno ukloniti sve vidljivo bolesne plodove i redovno orezivati grane.
Štetočine
Od štetočina javljaju se oni koji mogu oštetiti plod, ali ne i samo stablo.
Mediteranska voćna muva
To je insekt koji napada sve vrste koje su slatkog ukusa i mekše unutrašnjosti. U plod polaže jajašca iz kojih se izlegnu larve, koje se hrane plodom. Napadnut plod se suši i opada. Larve na jednom mestu mogu ostati dovoljno dugo da naprave veću štetu. Teško je kontrolisati ovu mušicu i kao predostrožnost može se cela krošnja tretirati insekticidom.
Ptice
Ptice vole slatke plodove, pa su im zanimljive i kaki jabuke. Neke pri tome otkidaju ceo plod, a druge samo komadiće, čime se on oštećuje. Mogu se sprečiti postavljanjem reflektujućih površina ili zaštitinih mreža.
Upotreba
U Japanu, kaki jabuka smatra se nacionalnim voćem, ali zbog svoje hranljivosti i lekovitosti postaje sve popularnija i kod nas.
Zdravlje
Sadrži antioksidanse, koji poboljšavaju opšte stanje i imunitet i pozitivno deluju na ćelije. Bogat je vitaminom C, koji je posebno važan pred zimske mesece, kada i dozreva.
Takođe, ima mnogo vitamina A, koji pomaže u očuvanju vida. Iako se pre svega koristi u narodnoj medicini, postoje i studije koje dokazuju da kaki pomaže u sprečavanju stvaranja katarakte. Treba biti oprezan kod konzumacije, jer kod nekih ljudi može biti uzrok naglog snižavanja pritiska, a mogu se javiti i alergije. Manje je poznato da se i osušeno lišće može koristiti za pripremu čaja.
Kuhinja
Zbog svog slatkog ukusa kaki je poznat i u kulinarstvu. Slatkoća zavisi od sorte. Kada je zreo može da se jede sirov, iako treba izbegavati jedenje na prazan želudac.
Ukus podseća na kajsiju, a unutrašnjost je glatke i želatinozne strukture. Takođe, od kakija se mogu izrađivati džemovi, koristi se za sladoled, a može se i sušiti, kao dodatak za kolače ili zdrava grickalica. Od fermentisanog voća može se proizvoditi i rakija.
Zbog male količine ugljenih hidrata dobar je kao dijetalna voćka.
Zanimljivosti
Kaki se najpre gajio u Kini i Japanu i tamo je postao deo kulture i razvijeno je više od 2.000 vrsta. U 19 veku uvezen je u druge zemlje, među njima i u Evropu. Prvenstveno se gaji u krajevima sa mediteranskom klimom, ali je prilagođen, pa se neke vrste mogu naći i u drugim klimatskim područjima.
U Japanu naziva se "hranom bogova". Obiluje vitaminom C i odličan je za konzumaciju pred zimu. Takođe, plodovi su veoma lepe, živahne boje.
Kaki donosi plodove već 2 godine posle sadnje, pa je odličan izbor za nestrpljive koji žele da što pre dobiju plodove. Važan je i kao medonosna biljka, i ima lepe mirisne cvetove koje pčele rado posećuju. Med koji je samo od kakija takođe ima prijatan ukus.
Foto: Marc Pascual / Pixabay
Ostavite odgovor