Lubenica

Lubenica ili bostan (lat. Citrullus lanatus), engleski naziv Watermelon, je jednogodišnja zeljasta biljka, koja pripada porodici bundeva - Cucurbitaceae, iz roda Citrullus. Lubenica se sastoji od 92% vode, a potiče iz Afrike, dok je prvo pravo gajenje lubenice kao domaće vrste započeto u Egiptu. Ljudi je često nazivaju voćem, međutim, ona je povrće. Sem vode u sebi sadrži dosta vitamina C, kao i beta-karoten. Takođe je bogata vitaminom A i mineralima poput kalijuma i magnezijuma, a 100 g lubenice sadrži samo 30 kcal.

Lubenice mogu biti duguljastog ili okruglog oblika, imaju gustu i zelenu koru koja može biti pegava ili prugasta. Razvija jak korenov sistem koji se razvija u tzv. zoni do 40 cm zemljišta, a glavni koren dopire u zemlju na dubini od 2 do 3 m. Stablo ovog povrća je razgranato i čvrsto, a zavisno od sorte može narasti od 3 do 4 m. Cvetovi lubenice su pojedinačno razmešteni i izrazito su žute boje, otvaraju se u jutarnjim časovima i cvetaju samo jedan dan, dok neoplođeni ženski cvetovi ostaju otvoreni i u narednim danima. S obzirom da je lubenica stranooplodna biljka, najčešće se proizvodi iz rasada, ali svakako može i direktno iz semena. U najboljim uslovima na jednoj sadnici lubenice sazru od dva do četiri ploda.

Najveći svetski proizvođači lubenice danas su Kina, koja godišnje proizvede 79.244.271 tonu, zatim Turska koja proizvodi 3.928.892 tonu, dok je na trećem mestu Iran s proizvodnjom od 3.813.850 tona. Grčka, Makedonija, Italija i Španija su najveći Evropski proizvođači ove biljke, dok Srbija godišnje proizvede 250.000 tona lubenica.

Sorte lubenica

Najpoznatije domaće sorte lubenica su: vukovarska, mramorka, negotinka i somoborska, dok u najpoznatije hibridne sorte koje se gaje spadaju: Charleston Grey, Crimstar F1, Crimson Ruby F1, Viking F1, Regus F1, Sugar Belle F1, Karnakata F1, Samanta F1, Daytona F1, Early Crimara F1, GiantFlesh F1, Crimson Sweet, Paladin F1 i mnoge druge.

Vukovarska lubenica

Vukovarska lubenica je domaća, tradicionalna sorta, veoma sočnog, slatkog i osvežavajućeg ukusa. Pripada ranim sortama, njeni plodovi su okruglog oblika, težine od 3 do 6 kg sa veoma dobrim prinosima. Ima tanju koru, tamno zelene je boje i glatke je površine.

Mramorka

Mramorka je sorta čiji su plodovi srednje krupni, težine oko 5 kg. Oblik plodova je okrugao i spljošten na kraju. Izgled kore ove sorte je specifičan, po čemu je i dobila ime mramorna. Osnovna boja kore mramorke je svetlozelena sa pegama i tamnozelene je boje. Meso ploda je ružičasto i izgleda malo neugledno, ali zbog svoje zrnaste strukture sočna je i slatkog ukusa. Seme joj je crvene-ciglaste boje, dok je kora debela oko 2 cm. Dosta je osetljva na mehaničke povrede tako da nikako ne podnosi duži transport.

Negotinka

Negotinka je sorta koja ima veoma krupne plodove okruglog oblika, a kora joj je tamnozelena. Meso ploda je crveno i veoma sočno, semenke su joj crne i dosta krupne i veoma je prijatnog ukusa, a takođe je i aromatična, zbog čega je veoma cenjena na tržištu.

Somborska

Ova sorta je tamno zelene kore i bez šara i veoma je sočna i slatka.

Charleston Grey

Charleston Grey je starija sorta lubenice sa veoma slatkim i hrskavim mesom, odlična je za organsku proizvodnju jer je veoma otporna. Plodovi ove sorte dostižu težinu od 5 do 12 kg.

Crimstar F1

Crimstar F1 je rani hibrid sa okruglim plodovima u Crimson tipu sa izuzetno kvalitetnim i sočnim mesom i sa visokim sadržajem šećera. Plodovi dostižu težinu od 8 do 10 kg. Ova sorta se smatra odličnim hibridom za početak prodajne sezone sa ranim i kvalitetnim plodovima.

Crimson Ruby F1

Crimson Ruby F1 je novi, srednje rani hibrid sa blago ovalnim plodovima u Crimson tipu, čiji plodovi dostižu težinu od 10 do 12 kg. Pokazao je veoma veliku toleranciju na stresne uslove na početku proizvodne sezone. Laka je za kalemljenje, sa odličnom pokrivenošću plodova. Meso je sa visokim sadržajem šećera i izuzetno je lepe crvene boje. Takođe je veoma pogodna za transport.

Viking F1

Viking F1 spada u rane hibride Crimson tipa. Plod ove sorte je okrugao, glatke i sjajne površine i dostiže težinu od 8 do 10 kg. Meso je tamno crvene boje, slatkog je ukusa i fine teksture. Otporna je na pucanje i veoma je pogodna za transport.

Regus F1

Regus F1 je veoma rani hibrid bezsemene lubenice, brzog i ujednačenog rasta, dok plodovi dostižu težinu od 6 do 7 kg. Sadrži visok nivo šećera što ga čini veoma popularnim kod krajnjih korisnika.

Sugar Belle F1

Ovo je rani hibrid lubenice u Sugar Baby tipu za početak proizvodnje. Okruglog je oblika, kora joj je tamno zelene boje. Meso je jako crvene boje i dobrog je kvaliteta sa visokim sadržajem šećera i preporučuje se za ranu sadnju u niske tunele.

Karnakata F1

KarnakataF1 je ovalnog i izduženog oblika sa karakterističnom Crimson šarom. Meso je intenzivno crvene boje, fine teksture sa visokim sadržajem šećera i sitnim i crnim semenom. Rađa tri ploda po biljci čija je prosečna težina oko 15 kg. Otporna je na pucanje, biljke su jake, brzog rasta, a dužina vegetacije je oko 85 dana. Nakon što sazri može da stoji dugo.

Samanta F1

Ovaj hibrid raste bujno i ima jaku vegetativnu masu. Listovi su joj neobično krupni i skoro pa u potpunosti pokrivaju plodove. Dobro podnosi stresne uslove, a plodovi dostižu težinu od 12 do 14 kg i ovalno izduženog su oblika. Kora je čvrsta i tanka, a unutrašnjost ploda je jako crvene boje, hrskava je i veoma lepog ukusa. Dužina vegetacije ove sorte traje od 75 do 78 dana.

Daytona F1

Ovo je jedna od najslađih hibridnih sorti sa jako crvenom bojom mesa koje baš dugo zadržava svežinu. Seme je sitno i crno, odličnog je ukusa i sadrži visok nivo šećera. Daje dobar prinos, a dužina vegetacije traje oko 80 dana. Prosečna težina ploda dostiže od 12 do 14 kg.

Early Crimara F1

Ovo je rani hibrid, pogodan za ranu proizvodnju pod tunelima i za gajenje na otvorenom, čiji plodovi dostižu težinu od 10 do 12 kg. Pogodna je za ranu proizvodnju pod tunelima kao i na otvorenom. Kvalitet plodova je izuzetan i daje veoma visoke prinose. Plodovi sa tamno zelenim prugama, meso im je slatko i hrskavo.

GiantFlesh F1

Spada u veoma kvalitetne hibride sa veoma krupnim plodovima koji dostižu težinu od 18 do 24 kg. Plodovi su okrugli do blago izduženi i Crimson tipa. U proseku biljka donosi 2,5 ploda, a dužina vegetacije traje od 80 do 82 dana.

Crimson Sweet

Veoma poznata lubenica koja je odomaćena na našem tržištu. Plodovi dostižu težinu od 10 do 12 kg, okruglog su do blago izduženog oblika i daje stabilne i visoke prinose u godinama u prosečnim uslovima, a takođe, odlično podnosi transport.

Paladin F1

Paladin F1 je ovalnog oblika, dok joj je meso sjajno crvene boje i odličnog kvaliteta sa visokim sadržajem šećera, a kora je tanka, ali čvrsta i veoma dobro podnosi transport. Pogodna za gajenje na kalemu, dostiže prosečnu težinu od 10 do 12kg, a u dobrim uslovima i do 15kg. Bujno raste sa dobrim pokrivanjem plodova.

Sadnja lubenice

Lubenica se danas najčešće gaji iz rasada, koji se proizvodi u crnim tresetnim kockama ili kontejnerima, a seme se seje krajem marta ili početkom aprila u sterilizovane supstrate na dubini od 1.5 do 2 cm. Rasađuje se na temperaturi zemljišta od minimum 15°C i to početkom maja meseca nakon što prođu svi prolećni mrazevi. Može se gajiti na otvorenom polju ili u plastenicima, a i kombinovano, a rana proizvodnja je u plastenicima svakako uspešna sa ili bez grejanja.

Ako su uslovi vlage i temperature povoljni, seme niče posle setve za 8 do 10 dana, a potrebno je da temeperatura na dubini zemljišta od 10 cm iznosi oko 12°C da bi seme moglo neometano da nikne. Lubenica se seje na dubini od 5 cm, inače treba znati da se krupnije semenke seju dublje, a sitnija pliće. Setva se može obaviti na dva načina - na velikim parcelama mašinski sejalicama u redove, a na manjim parcelama ručno u kućice 2x2 ili 2x1,5 i tom prilikom se seju samo po dve biljke u tzv. kućici. Za površinu od jednog ara je neophodno posejati od 20 do 40 g semena.

Zemljište

Lubenica traži rastresito zemljište dobre strukture koje je tokom jeseni dobro poorano. Za lubenicu su savršena aluvijalna zemljišta kod kojih se ne zadržava voda, kao i glinasto – peskovita zemljišta, a nikako joj ne odgovaraju hladna i vlažna. Zemljište mora da ima najmanje 2,5% humusa za gajenje ove biljke, tako da zaoravanje od 30 do 50 t po hektaru stajskog đubriva je obavezna agrotehnička mera. Kako bi se poboljšao rast lubenice, sprečio korov i da bi zemlja dobila dovoljno vlage tokom setve, zemljište treba redovno sitniti.

Temperatura

Kao što smo pomenuli prethodno, minimalna temperatura zemljišta za klijanje semena lubenice je oko 15°C, a optimalna iznosi 30°C. Ukoliko temperature padnu tokom gajenja ispod 10°C, lubenica počinje da žuti i vrlo teško se oporavlja čak i u slučaju da kasnije temperature budu povoljne. Lubenice spadaju u biljke intezivnog svetla, pa oblačno vreme, posebno tokom rasta plodova nepovoljno utiče na njihov rast. Gaji se u područjima sa umerenom i toplom klimom. Raste na sunčanim, toplim i zaštićenim staništima na temperaturama iznad 25°C.

Gajenje iz rasada

Setva semena za gajenje rasada lubenica se vrši u zaštićenim zatvorenim prostorima poput plastenika, staklenika i toplih leja od 10. do 15. marta. Seje se u tzv. tresetne kocke ili kontejnere koji su prečnika od 8 do 10 cm ili u Jiffi kocke.

Do nicanja, temperatura treba da iznosi od 22 do 25°C, a nakon nicanja, temperatura se snižava nekoliko dana na 15 do 16°C kako bi se razvilo čvrsto i kratko stablo. U fazi od 2 do 3 lista temperatura se ponovo podiže na 20 do 23°C, ali tokom noći treba da ostane na 15 do 16°C. U fazi od 6 do 8 listova i kada koren obmota, odnosno ispuni sav prostor u loncu, lubenica je spremna za presađivanje.

Nekoliko dana pre presađivanja temperature se postepeno snižavaju, dok ventilacija i krovni prozori mogu ostati otvoreni tokom noći, a biljke se obilno zalivaju dan pre presađivanja. Sadnice lubenice se sade ručno ili sadilicama u pripremljene rupe, tako da treba paziti da se ne posade dublje nego što su bile u lončiću. Nakon sadnje lubenicu treba dobro zaliti i to sa 25 do 30 l vode/m2. Ukoliko se sade bujnije sorte, njihova sadnja treba biti na razmaku od 100 cm u redu, a 150 cm između reda, dok kod sorti sa manje listova sadnja može biti 100 x 100.

Danas je uglavnom ceo ciklus mehanizovan, što znači da se u jednom prohodu postavlja sistem za navodnjavanje, zatim se postavlja crna folija sa rupama za rasad, odmah se vrši sadnja, a na rasad se navlači zaštitni perforirani pokrivač agril i slično.

Gajenje u niskim tunelima

Kada je u pitanju gajenje u niskim tunelima, na pripremljeno zemljište - stajsko đubrivo, đubrivo, dezinsekcija i ostalo, se postavlja crna folija koja se mora dobro prijanjati uz samo zemljište. Na razmaku od 70 do 80 cm u redu se naprave otvori u koje se seje seme ili sade sadnice ove biljke. Posejane ili posađene lubenice se pokrivaju plastičnom folijom u vidu niskog tunela visine od 50 do 70 cm, i red od reda mora biti udaljen od 80 do 100 cm.

Viša temperatura zemljišta pod crnom folijom, dovoljno vlage, kao i pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu, daju veoma dobre uslove za rast i razvoj biljke. Ako je toplo, tunele treba otvarati na krajevima i vršiti provetravanje zasada kako bi se sprečila rana pojava bilo kakvih bolesti. Polovinom maja kada je biljka zaštićena od mrazeva folija se skida.

Gajenje u niskim tunelima omogućuje od 10 do 15 dana ranije plodonošenje i biljke su tako otpornije na sve štetočine i bolesti.

Kalemljenje na tikvu

Povećanje prinosa lubenice se postiže kalemljenjem na tikvu. Lubenica se kalemi na tikvu vrg koja ima beli cvet, četvrtasto seme i plod kruškastog oblika, ili izrazito dugačak od 1 do 2 m dužine, često zmijolik. Pri kalemljenju ukus i boja ploda ostaju tipični za sortu lubenice. Kalemljene lubenice se odlično razvijaju i na nižim temperaturama od oko 18°C, jer stiču veću otpornost tikve i imaju jači korenov sistem.

Uzgoj lubenice

Plodored

U plodoredu lubenica dolazi na prvo mesto. Najbolje uspeva posle mahunarki i na isto mesto može doći tek nakon 3 ili 4 godine. Ne treba je gajiti posle biljaka iz iste porodice, kao ni posle paradajza, krompira i paprike.

Zalivanje

Snabdevanje vodom treba biti dovoljno posebno u fazama razvoja, cvetanja i zametanja plodova. Za rast i razvoj lubenice je potrebno oko 300-400 m3 vode po hektaru, što zavisi od vremena, tj. da li je suša ili ne. Vlažnost je takođe veoma važna u fazi rasta plodova, ali, 15 do 20 dana pred zrenje navodnjavanje lubenice se prekida.

Đubrenje

Osnovnom pripremom zemljišta za setvu lubenice se unosi stajsko đubrivo i kompost 30-40 t po hektaru, i ako je moguće, vrši se unošenje zrelog stajskog đubriva tokom sadnje u kućice. Treba paziti da stajsko đubrivo koji se unosi tokom sadnje ili setve bude humificirano, što znači dobro zrelo jer u suprotnom onda, mladi koren ili klica mogu da izgore i ceo trud je bio uzaludan. Ukoliko se stajsko đubrivo unosi u kućice potrebno je oko 2 kg po kućici i stavlja se na dno, a iznad stajskog đubriva se nanosi veoma tanak sloj zemlje.

Tokom osnovne obrade se unosi od 400 do 500 kg mineralnog đubriva NPK u odnosu 1:2:1. Fosfor je veoma bitan za dobar prinos lubenice. Prehrana se vrši 10 dana od presađivanja do 50% težine prva dva ploda. Veoma je bitno pratiti razvoj biljke kao i tokom stvaranja vreže, i treba je prehraniti KAN-om od 150-170 kg po hektaru u dva ponavljanja. Prehrana se vrši pre navodnjavanja i treba paziti da đubrivo ne dođe u dodir sa listom, kako ne bi došlo do paleži. Ukoliko je sistem zalivanja kap po kap onda nema razloga za brigu, jer se đubrivo unosi zajedno sa vodom u zonu korena, što je ujedno i najbolji način.

Praksa je dokazala da 3 do 4 prehranjivanja u razmacima od osam dana kristalinskim oblicima đubriva pojačanim s mikroelementima - magnezijumom, bakrom i gvožđem daju veoma odlične rezultate u kvalitetu i prinosu lubenica. Ova đubriva se mogu i folijarno primeniti u koncentraciji od 0,1-0,2%, s tim što se mora pratiti uputstvo za primenu. Folijarnu prehranu treba vršiti kasno posle podne, rano u jutro ili tokom oblačnih dana.

Održavanje i nega

Osnovne mere nege lubenice su okopavanje, prehranjivanje, navodnjavanje i zaštita od bolesti i štetočina. Prvo okopavanje se obavlja od 10 do 15 dana nakon nicanja, drugo kad biljke krenu da formiraju vreže i treće okopavanje pred zatvaranje međurednih prostora. Tokom vegetacije lubenica se okopava od 2 do 3 puta, kao i međuredna kultiviranja.

Ukoliko je lubenica posađena na foliji onda nije potrebno međuredno kultiviranje, ali ako je posađena u zemljištu onda je ova mera moguća sve dok se redovi ne zatvore sa lozom i lišćem. Od početka plodonošenja lubenica se zaliva svake nedelje i više efekta ima jedno obilnije zalivanje nego svakodnevno po malo ako je navodnjavanje putem rotirajućih dizni, iz razloga jer svakodnevno vlaženje lista dovodi do pojava bolesti. Ukoliko je navodnjavanje metodom kap po kap, onda ga treba obavljati svakodnevno, jer se tako ne ugrožava nadzemni deo biljke.

Berba lubenica

Lubenica je zrela od 80 do 95 dana od dana sadnje. Danas na tržištu ima puno sorti različitih dužina vegetacije, a porast i zrenje su direktno vezani za broj sunčanih dana. Bere se tokom jutra odsecanjem drške nožem a može i mehanički.

Prinos lubenice zavisi od same sorte, a kreće se od od 20 do 60 t po hektaru.

Skladištenje

Optimalni ulsovi za skaldištenje i čuvanje lubenice su temperature od 10 do 12°C pri relativnoj vlažnosti od 80 do 90%. U ovim uslovima lubenica se uspešno čuva od 2 do 3 nedelje. Blago nedozreli plodovi lubenice se čuvaju na 16°C, a potpuno zreli na 12°C. Čuvanje lubenica ispod 10°C dovodi do njihovog oštećenja od niskih temperatura u vidu udubljenja koja dovode do nastanka bolesti i to veoma brzo, do gubitka ukusa i gubitka sveže crvene boje. Lubenica se može čuvati do 14 dana na temperaturi od 15°C i do 21 dan na temperaturi od 7 do 10°C.

Za kratkotrajna čuvanja ili transport na udaljena tržišta preporučuje se temperatura od 7°C i relativna vlažnost od 85 do 90% sa ciljem sprečavanja gubitka vode i gubitka sjaja.

Ne treba je nikako čuvati zajedno sa vrstama koje proizvode etilen, s obzirom da njegovo prisustvo smanjuje kvalitet plodova. Vrlo niske koncentracije etilena od samo 0,05 ppm dovode do smanjenja čvrstoće kore lubenice.

Oštećenja od niskih temperatura se mogu primetiti nakon čuvanja na temperaturama ispod 7°C nakon nekoliko dana i zavise od temperature i dužine izlaganja. Simptomi oštećenja su ulegnuća, smanjenje intenziteta boje mesnatog dela, kao i gubitak mirisa i ukusa i jači intenzitet bolesti kada lubenice budu vraćene na sobnu temperaturu. Unutrašnji nedostaci ploda se prikazuju u vidu nedozrelosti, propadanja ili brašnjavosti.

Bolesti

Bolesti koje najčešće napadaju lubenicu su: Zeleno uvenuće lubenice (Verticillium alloatrum), Antrakoza lubenice (Colletotrichum lagenarium), Pepelnica lubenice (Erysiphe cichoracearum) i Plamenjača lubenice (Pseudoperonospora cubensis).

Zeleno uvenuće lubenice

Zeleno uvenuće lubenice je bolest koja se održava i živi u zemljištu i u kontaktu je sa korenom biljke pa tako ulazi u njeno tkivo. Kad uđe u biljku, gljivica prodire sve do sprovodnih sudova gde nastavlja svoj razvoj i mehanički zapušava sprovodne sudove tako da izaziva uvenuće biljke. U tkivu zaraženih luebnica ova gljivica razvija organe koji ponovo dospevaju u zemljište putem zaoravanja svih biljnih ostataka. Postepeno uvenuće i sušenje pojedinih biljaka lubenice je glavni simptom na prisustvo ove bolesti. Lišće takođe omekšava i visi na svojim peteljkama, ali i dalje zadržava svoju zelenu boju. Pre svega treba koristiti zdrav rasad lubenica i treba uklanjati zaražene biljke sa njive, ali i poštovati bar petogodišnji plodored.

Antrakoza lubenica

Antrakoza je bolest koja prezimljava na zaraženim biljnim ostacima u zemljištu, a prenosi se i semenom. Inače, kišne kapi šire zarazu tokom vegetacije. Glavni simptomi se ispoljavaju na lišću, stablu i plodovima. Na lišću se pojavljuju koncentrične pege koje su mrke boje, na kojima se stvara navlaka iste boje i one se šire tako da cela površina lista bude zahvaćena. Na stablu i plodovima se javljaju velike mrke pege ispod kojih je tkivo udubljeno i izgleda kao rana.

Pepelnica lubenice

Pepelnica je bolest koja se razvija samo na površini lista lubenice. Toplo i umereno vlažno vreme pomažu razvoju bolesti, a lako se prenosi vetrom i kišnim kapima. Simptomi bolesti su pepeljaste fleke na licu lista, a sa starenjem lišća ova pepeljasta navlaka se širi naglo i zahvata celu površinu. Lubenice koje su jače zaražene izgledaju kao da su posute pepelom. Bolest se može proširiti i na vrežu, a plodove ne napada nikada.

Plamenjača lubenice

Ova bolest prezimljava u ostacima biljaka sa kojih se ostvaruju prve prolećne infekcije. Optimalna temperatura za njen razvoj je između 16 i 19°C i širi se vetrom, vodom, putem kiše, a i insekti mogu biti njeni prenosnici tokom vegetacije. Na starijim listovima se javljaju pege žućkaste boje koje se šire i mogu zahvatiti veliki deo lista. One kasnije postaju mrko crvene do mrke boje i na naličju lista u okviru ovih pega se razvija tzv. prevlaka koja je sive boje.

Štetočine

Štetočina koja je napada najčešće je majski gundelj (Melolontha sp.). Takođe postoje i korovi koji je često okružuju a to su: obična pomoćnica, čestoslavica, ambrozija, crvena mrtva kopriva, crvena vidovčica, divlja rotkva, njivska lubeničarka, obični maslačak, njivski poponac, njivska palamida i mnoge druge.

Majski gundelj

Majski gundelj je krupan tvrdokrilac dužine od 20 do 30 mm sa braon krilima, crne glave i crnog grudnog dela. Najveće štete nanosi larva, jer se ona hrani korenom biljaka. Obim štete zavisi od uzrasta larve, kao i biljke kojom se ona hrani. Odrasla jedinka se hrani lišcem i štete koje ona nanosi su dosta manje od štete koje izazivaju same larve.

Upotreba lubenice

Lubenica u medicini

Lubenica ublažava upalna stanja i sadrži antioksidanse koji organizam štite od slobodnih radikala. Lubenica je takođe diuretik jer stimulira rad bubrega. Takođe povećava stvaranje urina što pogoduje izbacivanju toksina iz organizma.

Predstavlja bogat izvor nutrijenata koji su važni za zdravlje srca kao što su vitamini A, C i B6. Sadrži minerale poput kalijuma i magnezijuma što pomaže za regulisanje krvnog pritiska, a i odličan je izvor vitamin B1 koji daje energiju organizmu.

Koštice lubenice su bogat izvor magnezijuma, fosfora, kalijuma i drugih minerala. U azijskoj medicini se koriste za čišćenje bubrega, ali i u druge medicinske svrhe.

Lubenica u kulinarstvu

Za jelo se koristi plod lubenice, mada je veoma lekovit i sok od lubenice ili kombinacija sa sokovima od drugog voća. U mnogim zemljama lubenica se koristi za spremanje slanih, slatkih jela i salata, dok je kod nas poznata uglavnom kao poslastica i desert.

Pored ploda i soka lubenice u Africi se za jelo koriste i semenke za neke vrste hleba. Od kore lubenice se kod nas, ne toliko često priprema tzv. slatko od lubenice.

Istorija

Lubenica je autohtono povrće Afrike, a prve lubenice su se pojavile u južnoj Africi još pre oko 5.000 godina, gde se i danas mogu naći mnoge divlje vrste, od slatkih do gorkih. Postoje i najstariji dokumenti koji govore o ovoj biljci i ukazuju na to da se ona gajila u dolini Nila za vreme starih Egipćana. Tako su u grobnici kralja Tutankamona pronađene semenke lubenice što znači da su mu one bile omiljena poslastica.

Vekovima kasnije lubenice su se proširile svuda po svetu i postale veoma popularne. Sortu lubenice koju danas jedemo je uzgojio Charles Fredric Andrus još 1954. godine, te je nazvana je 'Charleston Gray', a postala je i veoma popularna zbog svoje veličine, oblika i ukusa. Zanimljivo je da danas gotovo sve lubenice potiču upravo od Charleston Graya.

Takođe, postoji mnogo podataka koji govore da lubenica potiče sa ivice pustinje Kalahari. Poznati istraživac David Livingstone ju je 1850. godine tamo pronašao u izobilju. Danas se smatra da je zemlja lubenice Kina, s obzirom jer je jedan od njenih najvećih svetskih proizvođača.

Tokom 13. veka, Maori su lubenicu doneli u Evropu, a putem robova je otputovala do Amerike. U jugozapadnoj Libiji je iskopano seme lubenice staro oko 5.000 godina, a ostaci lubenice koji datiraju iz oko 1500. godine pre Hrista su otkriveni u temeljnim naslagama ispod zidova sudanskog hrama.

Stari Grci su gajili lubenice od oko 400. godine pre Hrista i koristili su je i u medicini. Rimski lekari Hipokrat i Pedanije Dioskorid su hvalili njene lekovite osobine. Prepisivana je kao diuretik i kao način da se deca tretiraju toplotnim potezom stavljanjem hladne i vlažne kore na njihove glave. Rimski prirodnjak Plinije Stariji je opisivao lubenicu kao ekstremno hladnu hranu u svojoj enciklopediji iz I veka, Poznavanje prirode.

Oko I. veka, lubenica je postala slađa. Prema zapisima na hebrejskom jeziku s kraja II veka i tekstova na latinskom jeziku iz VI veka, lubenica je grupisana sa drugim slatkim voćem, poput nara, smokve i grožđa.

Zanimljivosti

Kinezi su ušli u Ginisovu knjigu rekorda sa lubenicom kao najproduktivnijom pojedinačnom sadnicom ove biljke na kojoj je sazreo čak 131 plod.

U Kini se koštice lubenice prže i poslužuju kao grickalice.

Svaki deo lubenice je jestiv, pa i njegova kora.

17. aprila 2007. godine Senat Oklahome je lubenicu proglasio službenim voćem sa određenim sumnjama da li je lubenica uopšte voće, ili je zapravo povrće.

U svetu postoji više od 1.200 vrsta lubenica. Prva lubenica je gajena u Egiptu još pre oko 5000 godina.

U Izraelu i Egiptu lubenica se vrrlo često jede sa feta sirom

U Kini i Japanu lubenica je popularna kao poklon domaćinu kod kog idete u goste.

U Americi je 3. avgust nacionalni dan lubenice i taj dan se u mnogim državama smatra čak i praznikom.

Stari Egipćani su verovali da će lubenice hraniti mrtve na njihovom dugom putu ka posmrtnom životu, pa su pored pokojnika ostavljali po jednu lubenicu.

Dok je govorio jednu od svojih popularnih filipika, istaknuti govornik antičke Grčke i državnik Demosten je jednom prilikom pogođen lubenicom u glavu, nakon čega se zahvalio na poklonu, stavio je na glavu i rekao da će je koristiti kao šlem u borbi protiv Filipa Makedonskog.

Foto: Dimitris Vetsikas / Pixabay