Paprika (lat. Capsicum annuum L) je jednogodišnja je biljka iz porodice Solanaceae, cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem i u prerađenom stanju (konzervirana i smrznuta).
Paprike su stigle u Evropu iz Afrike. U 15.veku doneli su je Španci. Bile su to ljute sorte sa sitnim plodovima, danas poznate kao "čili" i služile su kao začin umesto bibera. Imala je isti naziv kao i biber, koji se i do sada zadržao u engleskom jeziku: Pepper. U naše krajeve je dospela iz Turske, te je naš, turski, mađarski i nemački naziv ove biljke isti.
Najbolje uspeva u ratarskom zemljištu.
Koren parike je vretenast, razgranat, ali ne ide duboko u zemljište, dug od 50-70 cm a nadzemni deo je visine od 50-200 cm. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje i formiraju se nasuprot listovima. Plod je različitog oblika, veličine i boje koja može biti od bledožućkaste, svetlo i tamnozelene, do narandzaste, crvene ili smeđe. Semenke su glatke bubrežastog oblika. Boja je bela ili svetložuta, sa prečnikom od oko 3 mm.
Vrste paprika
Mogu se deliti slatke i ljute (havano, kajenska, kalifornijska, halapenjo, mađarska, serano, trešnjasta).
Po obliku mogu biti: kupaste, prizmatične, okrugle, spljoštene i baburaste (okruglaste), a veličina varira od nekoliko centimetara do nekoliko decimetara. Postoji podela i na krupno plodne (Capsicum annuum var. macrocarpum), sitnoplodne (Capsicum annuum var. microcarpum) i na čili (Capsicum frutescens).
Najviše se gaje ajvaruše, a u poslednjoj deceniji Slonovo uvo.
Slonovo uvo
Paprika Slonovo uvo je slatka sorta paprike koja se koristi za pravljenje ajvara. Ima crvene, mesnate i krupne plodove. Uzgoj je sličan uzgoju ostalih sorti paprike. Pogodna i za organski uzgoj zbog otpornosti.
Na našim prostorima najpoznatija je paprika babura, zatim tu je i polubabura (ima blago zašiljen vrh), paprika kapije (koriste se za pečenje i za zimnicu), paprika roga (koristi se za pripremanje ajvara), paradajz paprika (koristi se najčešće za zimnicu), feferone (začinska paprika), šipka (začinska paprika) i čili papričice.
Babura
Babura je najpopularnija paprika na našim prostorima. Babura је nepravilno zaobljenа, i vrh završava se sa 3 do 4 vrha. Njeno meso obično je oko 6 mm, a na tržištu je najprisutnija u žutoj boji.
Polubabura
Polubabura je sorta koja je ista kao babura, ali ima jedan vrh koji je malo izdužen u odnosu na paprikino telo.
Kapija
Plodovi ovoga tipa imaju izdužen oblik koji se od peteljке skuplja prema vrhu. Veoma je bitno napomenuti da su plodovi delimično pljosnati što ih razlikuje oa paprika roga.
Roga
Okrugla osnova koja se sužavaja prema vrhu, izdužena, lago povijene u jednu stranu i imaju određenih nepravilnosti u obliku. Plodovi mogu biti dužine 20 - 25 cm, a debljina mesa od 3 do 5 mm.
Paradajz paprika
Paradajz paprike su okruglastog oblika, blago spljoštene. Meso ima debljinu od 3 - 6 mm, dok je prosečna masa 80 g.
Šipka
Šipka je poznata još kao začinska paprika, veoma je dugačka. Najčešće je u ponudi zelena, a debljina zidova je oko 3 mm. Ovaj tip se uglavnom koristi svež.
Feferona
Najčešće imaju stožasti oblik, dužina oko 8 cm. Veoma se često suše nanizane i tako dodaju kuvanim jelima.
Čili papričica
Čili papričice spadaju u ljute začinske , imaju plodove dužine 2 - 3 cm. Na našim prostorima se uglavnom gaje u saksijama pojedinačno.
Broj sorti je zasta veliki i stalno se pojavljuju nove na tržištu. Navešćemo samo nekoliko vrsta:
- Beli kalvil - paradajz-paprika
- Danica - babura
- Dora - kapije
- Duga bela - kapije
- Feferona crvena ljuta - feferona
- Feferona žuta ljuta - feferona
- Kobra - šipka
- Kurtovska kapija - kapija paprika
- Mačvanka - polubabura
- Morava - polubabura
- Palanačka babura
- Palanačko čudo - roga
- Severija - kapija
- Sirena F1 - šipkа
- Somborka - polubabura
- Šorokšari - babura
- Strižanka - polubabura
- Zlatna medalja - kapije
- Župska rana - kapije
Sadnja paprika
Paprika je veoma zahvalna za gajenje i na otvorenom prostoru i u plastenicima. Ovo je biljka koja voli toplotu, a u našim krajevima se najčešće sadi u maju. Jedino je bitno menjati parcele zemljišta na kojima se sadi, jer usled višegodišnjeg korišćenja iste parcele, biljka postaje sklona virusima. S obzirom na to da paprika traži dosta vode kako bi se pravilno razvijala bitno je odabrati pravi način navodnjavanja
Vreme sadnje
Priprema površine za sadnju počinje u jesen, oranjem na 30-35 cm.
Podloga za sadnju
Postupak je sledeći: plića obrada strnjišta, đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, jesenje oranje na 25-35 cm dubine, preoravanje na 20-25 cm u proleće, predsetveno đubrenje sa oko 500 kg/ha NPK 15:15:15, predsetvena priprema i rasađivanje u maju, kada rasad ima starost od 45 - 50 dana. Ovo je samo okvir koji može da se menja u zavisnosti od prirodne plodnosti zemljišta. Pre sadnje može se koristiti herbicid treflan (1,5 - 2 l/ha).
Sadnja iz sadnice
Setva rasada je za srednje ranu proizvodnju krajem februara, a sadnja se vrši tokom aprila. U kontinentalnim područjima paprika se najčešće gaji iz rasada. Po m2 potrebno je 7-8 biljaka. Rasađuje se onda kada je zemljište dovoljno toplo i kada nema kasnih mrazeva. Prored treba da je oko 70 cm, a biljka od biljke na 30 cm.
Sadnja iz semena
Seje u gotove hranjive supstrate i nema prihranjivanja. Kaljenje je obavezno 10-15 dana pred sadnju, poznatom metodom (smanjeno zalivanje i pojačano provetravanje). Rasad treba da je star 50-65 dana.
Uzgoj na otvorenom
Pre početka proizvodnje je potrebno obaviti duboko oranje. U svakom slučaju temperatura ne bi trebala biti ispod 15°C kada se vrši presađivanje rasada.
Poželjno je birati sorte koje imaju kraći period zrenja (vegetacije). Pre sađenja rasada je neophodno obaviti dobro zalivanje zemljišta koje će osigurati bolje primanje biljaka.
Razmak među biljkama u jednom redu se ostavlja na oko 60 cm, dok je razmak među biljkama u redu uobičajno na 40 cm (posebno bitno kada su u pitanju hibridi jer su oni bujniji). Razmakom se omogućava bolja osunčanost plodova i preventivno utiče na sprečavanje bolesti.
Navodnjavanje paprike je obavezno.
Uzgoj u niskim tunelima
Veoma raširen način za proizvodnju paprika je način sadnje putem niskih tunela. Treba ih postaviti makar 20 dana pre presađivanja rasada paprike da bi se zemljište dovoljno ugrejalo pošto paprika voli malo više temperature u tom periodu.
Uzgoj u plasteniku
Praksa je da paprika ide nakon neke predkulture, recimo spanaća, rotkvica ili zelene salate. U plastenicima je dobro ostaviti oko 80 cm među redovima dok je razmak među biljkama unutar reda na oko 30 cm (posebno bitno kada se gaje hibridi koji su bujniji). Biljke koje se presađuju mogu biti malo jače sa 7 do 9 listova i teži se tome da temperatura zemlje bude viša od 15°C.
Temperatura
Paprika traži više toplote nego paradajz. Na temperaturi ispod 15°C prestaje s razvojem, kao i iznad 36°C. Seme niče na iznad 13°C, a optimalna je temperatura za rast i razvoj 22-25°C.
Uzgoj paprika
Za gajenje paprike najbitniji je sistem navodnjavanja, temperatura i plodno zemljište.
Plodored
Najbolji su predusevi kulture iz porodice mahunarki. Nepoželjno je saditi posle paradajza i krompira, zbog mogućnosti prenošenja bolesti ali posle paprike mogu se saditi korenaste kulture i kupusi. Ponavljanje sadnje paprike smanjuje prinose zasigurno.
Prihrana
Paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma i potrebno je pojačano đubrenje. U jesenje-zimskoj brazdi radi se osnovno đubrenje, tj. pre oranja razbacuje se stajsko đubrivo i to 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ha, ili NPK 7:14:26 a potom se dodaje dopunsko đubrenje.
Zalivanje
Paprika se može navodnjavati:
- sistemom "kap po kap" sa prihranom
- veštačkom kišom
- brazdama i
- potapanjem (tradicionalni način)
Navodnjavanje kapanjem je lagano dodavanje vode zemljištu pomoću kapljača koje su postavljene na cevovodu. Tako se biljka lokalno vlaži i održava se visoka vlažnost zemljišta. Moguće je automatsko uključivanje i isključivanje. Na ovaj način je moguće dodavanje vodotopivih đubriva kroz sistem-fertirigacija, pa se istovremeno obavlja prihrana i navodnjavanje.
U slučaju navodnjavanja veštačkom kišom, treba koristiti fine rasprskivače, da ne bi došlo do povrede delova biljaka i preteranog sabijanja zemljišta. Paprici ne odgovara kvašenje preko lišća. Bolji načini navodnjavanja su navodnjavanje brazdama, potapanjem a najbolji i najskuplji način je navodnjavanje sistemom "kap po kap".
Važna je čak i temperatura vode za navodnjavanje. Po rezultatima istraživanja prinos se može znatno povećati ako se navodnjava vodom temperature 20-22°C.
Održavanje i nega
Važno je znati pre rasađivanja da paprika zahteva plodna, strukturna zemljišta, povoljnih fizičko-hemijskih svojstava, recimo aluvijalna zemljišta i černozem.
Održavanje
Ako je gajenje na foliji nema kultiviranja zasada. U slučaju gajenja bez folije, tada je potrebno 2-3 puta plitko kultivirati zasad i to posle navodnjavanja. Ako se gaji na otvorenom prihranjuje se 2-3 puta, pri čemu prvog puta 10 dana posle presađivanja, zatim pre stvaranja prvih plodova, dok se prihranjivanje vrši treći put na oko mesec dana posle drugog prihranjivanja.
Kada se na biljkama razviju dva stalna listića, 20-25 dana nakon setve, započinje pikiranје rasada.
Mlade biljke se zasene posle pikiranja (stavlja se recimo zelena mreža), da bi se sprečilo isparavanje vode iz biljaka.
Posle svakog navodnjavanja ili posle svake jače kiše treba izvršiti međuredno kultiviranje, da ne bi došlo do obrazovanja jake pokorice. Paprika, pored kultiviranja, dobro reaguje i na okopavanje. Ova mera nege je značajna da uništi korov u redu. U toku vegetacije treba obaviti 2-3 okopavanja, na dubini 5-7 cm.
Berba
Plodovi se beru svakih 5-6 dana u početku, a u vreme glavne berbe svaka 2-3 dana, da bi se izbegli problemi u kasnijem periodu, ne bere se dok je rosa jaka ili odmah nakon kiše.
Brzo se sortira i pripremi za tržište. Pri branju paprike, potrebno je koristiti rukavice jer se kapsaicin, prirodni alkaloid koji je "kriv" za ljutinu paprike, uvlači u kožu i pod nokte.
Paprika se za sušenje bere kada dobije svoju karakterističnu boju - bila ona crvena, narandžasta, žuta. Dakle, paprika mora biti zrela, ali ne prezrela, uvela. Papriku za sušenje nije preporučljivo prati. U slučaju da na njoj ima zemlje ili kakvih nečistoća, samo se prebriše suvom krpom.
Sušenje
Paprika se širi na čistu krpu i drži u hladu, na osunčanom mestu. Kada se osuši, drži se na tamnom i hladnom mestu, recimo u papirnim vrećama.
Puno je atraktivnije papričice nanizati u venac koji će uvek biti pri ruci prilikom kuvanja.
Papričice je najlakše nanizati na silk. Kraj niti vežite u čvor, a još bolje je na tom kraju privezati komadić drveta, čačkalice i slično. Drugi kraj silka provucite kroz iglu. Iglu sa silkom zabadajte u peteljku paprike i pazite da ne napravite rupicu u plodu. Igla se zabada u peteljku pod uglom od otprilike 45 stepeni.
Skladištenje
Nabrana paprika se pakuje u duboke otvorene letvarice, u kartonske kutije ili u mrežaste plastične vrećice. S obzirom da je paprika lako kvarljiva roba, ne podnosi duže uskladištenje. Pri čuvanju u hladnjačama, u ambalaži koja omogućuje provetravanje a ujedno i štiti, na temperaturi između 2-4°C, može se uskladištiti 4-6 nedelja.
Bolesti
Kada je u pitanju zaštita paprike od bolesti treba znati da dodatnu opasnost predstavlja blizina paradajza i krompira, jer su podložni istim zarazama.
Plamenjača
Napada papriku u svim razvojnim stadijumima. Uzrokuje ju gljiva Phytophtora capsici. Simptomi variraju u zavisnosti od mesta koje je inficirano, faze razvoja biljke i klimatskih uslova. Bolest se retko javlja na pojedinačnim biljkama.
Virus mozaika krompira
Javlja se svuda gde ima krompira, mada napada i ostale vrste iz familije Solanaceae, ali i biljke iz drugih familija. Ovaj virus se prenosi mehanički, a simptomi variraju, pogotovu s obzirom da napada jako veliki broj biljaka. Održava se u zaraženim krtolama, pod zemljom.
Verticiliozna uvelost paradajza, paprike i krompira
Štetna je za biljke koje se gaje u monokulturi, a simptomi se ispoljavaju na zeljastim i drvenastim biljkama. Osnovni simptom ove bolesti svakako je uvelost, koja se najviše ispoljava nakon cvetanja. Lišće se uvija i suši, ali bez promene boje što je tipično za neke druge bolesti.
Mere zaštite: uklanjanje zaraženih biljaka, plodored, zdrav sadni materijal, dezinfekcija i primena fungicida
Štetočine
Od najčešćih štetočina koje napadaju paprike svakako su pamukova sovica, bela mušica, puževi golaći i kalifornijski trips.
Pamukova sovica
Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) ili kukuruzna sovica, naziv je dobila kao jedna od najopasnijih štetočina na svetu koja u stvari napada pamuk. Kako se kod nas ne gaji pamuk, na našim prostorima ova štetočina najviše štete pravi na kukuruzu. Ovaj insekt štetu nanosi duvanu i povrću, naročito paradajzu i paprici.
Štete na biljkama su uglavnom na cvetovima i plodovima. Problem je što se gusenice ubrzo nakon izlaska iz jaja ubušuju i uvlače u plodove i tada se slabo i jako teško mogu tretirati zaštitnim sredstvima.
Duvanov štitni moljac ili bela mušica
Duvanov štitni moljac ili bela mušica (Trialeurodus vaporariorum) je mala buba dužine 1mm, najčešće napada krastavac i papriku. Zaraženo povrće se ogleda u pojavi pega, mednoj rosi na plodovima i listovima, na kojima se kasnije javljaju gljivice.
Kalifornijski trips
Kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis) Može se naći na preko 250 biljnih vrsta. Veoma je opasna štetočina cveća i povrća, inače poreklom je iz Severne Amerike. Kod nas je otkrivena u staklenicima i najviše oštećuje papriku, krastavce i paradajz.
Mužjaci su bledo žuti, veličine oko 1 mm, a ženke žuto narandžaste do kestenjaste veličine 1,4 mm. Larve su u početku prozirne a kasnije zlatno žute. Na oštećenom lišću, simptomi su u vidu srebrnastih pega koje se šire i spajaju. Cvetovi otpadaju a plodovi povrća se deformišu.
Puževi golaći
Najveće štete pričinjavaju ishranom na plodovima i sočnim mladim listovima, mada se u praski dešava da sliste i čitave gredice tek izniknulih mahuna, tikvica, krastavca i raznih presadnica. Osim što čine grizotine, puževi oštećuju proizvode sluzavim tragovima, izmetom i svojom prisutnošću te također otvaraju put za različite patogene gljivice i bakterije.
Lisni miner
Lisni miner (Phillocnistis citrella) su grupa insekata i hrane se unutar listova na biljkama, a da ne oštećuju lice lista. Naziv za ovu grupu insekata potiče iz engleskog jezika i vezan je za reč mine što je u prevodu tunel ili rudnik.
Bela leptirasta vaš
Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum) Često se pojavljuje neprimetno. Problem postaje veliki kada tako nežno i pufnasto stvorenje položi veliki broj jaja i krene da se intenzivno razmnožava i dođe do preplitanja različitih razvojnih formi ove štetočine pa u istom trenutku imamo i jaja, i različite larvene stupnjeve i odrasle jedinke.
Kukuruzni plamenac
Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) Ispiljene gusenice su u početku belosive, sa crnom glavom, a kasnije potamne. Dužina gusenica je 2,5 cm. Nakon piljenja gusenice se kreću ka rukavcu listova, oštećujući lišće i praveći sitne otvore nepravilnog oblika. Oko rukavca listova ili u zoni klipova gusenice se ubušuju u stabljike.
Upotreba paprike
Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima i vitaminima u velikim količinama. Plod sadrži oko 89% vode. Paprika ne može biti osnovni lek, ali u sprečavanju nastanka bolesti i kao dodatak terapiji može biti veoma korisna, odlično ju je koristiti u sklopu preventive.
Zimnica
Kulinarstvo
Paprika se u ishrani koristi za spremanje salata, za spremanje kuvanih jela, ukiseljena za razne vrste turšija, ali i kao aromatični (seckana, sušena, mlevena…).
Pored slatke paprike, sve više u poslednjim godinama, koristi se dosta široko i ljuta paprika.
Kako bi zadržala što više korisnih sastojaka, uvek se preporučuje kratkotrajno kuvanje.
Kao biljka specifične arome, paprika se koristi u pripravljanju nekih žestokih alkoholnih pića. Sveža paprika je najbolja i najbogatija korisnim sastojcima, takva se i najviše preporučuje za konzumiranje.
Medicina
Sirova paprika i jela od paprike usled svog sastava pomažu u lečenju mnogih bolesti i tegoba: alergije, anemija, astma, bolesti želuca, bolesti zuba, grla i ždrela, bronhitis, prehlade i grip visok krvni pritisak, gojaznost, dijabetes, zatvor, impotencija…
Zanimljivosti
Među naše povrtare je masovno gajenje paprike došlo od Bugara koji za papriku koristi naziv piperka, dok njene plodove zovu ćuške. Oni su geografski bili bliži Mesopotamiji, odakle su preuzeli sisteme navodnjavanja natapanjem-fitarijama. Ovaj sistem se održao i do naših dana, pogotovu na jugu Srbije, i u dolinama reka.
Naziv na engleskom "bell pepper" paprika babura dobila je iz jednostavnog razloga - na engleskom "bell" znači zvono upravo po njenom specifičnom obliku, te je zbog svog izgleda paprici dodata ovaj pridev.
Ljubičasta paprika je veoma retka italijanska sorta koja se uglavnom gaji po organskim principima. Plod je krupan, mesnat, hrskav i veoma ukusan. Kao i druge vrste paprika, one menjaju boju, te na kraju, u punoj zrelosti, ljubičasta paprika može imati jarko crvenu boju.
Sadrže visok nivo antioksidansa luteina i zeaksantina koju su odlični za zdravlje očiju te se konzumacija itekako preporučuje.
Foto: biwith / Pixabay
Ostavite odgovor