Paradajz (lat. Solanum lycopersicum), patlidžan ili ređe rajčica je jednogodišnja biljka iz porodice pomoćnica (Solonaceae). Paradajz je srodstvu sa takvim biljkama, kao što su duvano, krompir, plavi patlidžan, paprika i otrovno velebilje.
Paradajz potiče iz Južne Amerike. Na astečkom jeziku reč tomatl je poslužila kao osnova za špansku reč "tomate", a odakle void poreklo i engleska reč tomato.
Paradajz može da se gaji u plastenicima, staklenicima, u polju, u bašti, na balkonu u saksijama. Ima dobro Paradajzov koren je razvijen i vretenast, sa puno bočnih žila. Glavni koren paradajza prodire u zemljište do 1,5 m dubine. Najveća masa korenovog sistema razvija se do dubine od 40-50 cm, naravno, u zavisnosti, od kvaliteta zemljišta.
Stablo biljke je zeljasto, razgranato, a visina biljke se kreće od 0,5-3 m, a to zavisi od gajenja. Zeleni delovi biljke imaju dlačice, a cvetovi su joj su skupljeni u grozd. Boja cveta biljke je žuta.
Paradajz se oprašuje, uglavnom, autogamno (samooprašivanje), međutim, u zaštićenom prostoru, oprašivanje podstiče čovek.
Paradajz se konzumira na različite načine, sirov ili kuvan, u mnogim jelima, sosevima, salatama i pićima. Dok je paradajz voće, jer je botanički klasifikovan kao bobica, u svakodnevnoj upotrebi koristi se kao povrće ili garnir.
Vrste paradajza
Prema visini stabljike paradajz se deli na visoke i niske, a prema trajanju vegetacije na rane, srednje i kasne sorte.
Sertifikovane organske sorte paradajza koje se najčešće uzgajaju u Srbiji su:
Novosadski Jabučar - paradajz je crvene boje i veoma sočan
Saint Piere - kasna sorta, pogodna za zimnicu, salate i neke vrste variva
Volovsko Srce - ovo je sorta paradajza, koja ima krupne i mesnate, ukusne plodove sa ukusom pravog jabučara
Čeri paradajz - koristi se za pripremu jela i salata, kao i za dekoraciju hrane
Postoje i egzotične sorte paradajza, koje se mogu uzgajati, a to su:
Mesnati paradajz "Ananas" - narandžasto-crvene boje, s prorezom, popute kriške ananasa. Vrlo je krupan i težak do 1kg. Meso mu je zbijeno, sočno, sa vrlo malo semena. Uzgaja se kao i sve ostale poznate sorte. Posebno se preporučuje za pripreme salata zbog svog dekorativnog izgleda.
Beli paradajz "Beaute blanche" - ima vrlo dobru plodnost, rebrast debeli plod. On je boje mleka, koja ponekad pređe u žućkasto-belu nijansu. Sok mu je obilan i sladak, blagog ukusa. Vrlo je dobar za decu. U pitanju je vrlo retka sorta. Zbog kontrasta boja, preporučuje se da se sadi u kombinaciji sa crnim (čokoladnim) paradajzom. Pošto izgleda vrlo dekorativno, preporučuje se za aranžiranje jela.
Trešnjoliki paradajz "Cerisette" - vrlo plodna sorta, rađa u grozdovima. Skoro je neosetljiva na bolesti. Kiselkasto-slatka sorta, sa više semenki. Preporučuje se za salate.
Tamnocrveni (crni) "Blacky" paradajz - debeo plod, sa glatkom kožom, a pred kraj zrenja boja mu postaje čokoladna. Meso je poput bifteka sa ukusom putera, vrlo slatko, bez kiseline, zato zbog takvog ukusa i boje često deluje kao da je truo. Zbog kontrasta boje, preporučuje se da se sadi u kombinaciji sa belim paradajzom. Ova sorta je dosta retka.
Stalnozeleni paradajz "Evergreen" - smaragdne zelene boje, pritom, ostaje zelene boje i pred kraj zrenja. Bere se kada se pojavi šara ljuske crvenog luka. Veoma retka sorta. Uzgaja se uobičajeno. Koristi se za salate i dekoracije jela.
Paradajz "Madagaskar" - veoma kasna sorta, ružičasto-žute boje, sa sitnim plodovima, koji mogu dugo da se čuvaju. Kod nas dobro uspeva, ali je prigodnija za primorske krajeve.
Paprikoliki paradajz "Andine" - veoma ukusnu, duguljasti, krupni plodovi, u obliku paprike-roga, poreklom iz Kordiljera (Anda). Uzgaja se kao i sve ostale vrste. Naraste i do 150 cm.Sadrži više šećera, manje kiselina. Daje plodove u obliku grozdova. Raritetna sorta. Otporna na nepogode. Traži oslonac za uspeđan uzgoj, zato je bolje uzgajati na manjem prostoru.
Ljubičasti paradajz "Tomatilo" - paradajz je ljubičasto-crne boje, pokriven svilenkastom košuljicom. Ovaj paradajz se dodaje uz jela zbog njegove egzotične arome.
Paradajz za balkon "Minibel" - za uzgoj u balkonskim sanducima,većim posudama ili u minijaturnim vrtovima
Francuski mesnati paradajz "marmande" - ima veoma ukusne, režnjevite plodove. Uzgaja se uobičajeno. Poreklom je iz Francuske.
Crno-crveni australijski paradajz - srednje bujna sorta, jajolikog oblika,sitni tamno-crveni plodovi. Ukusni. Retka sorta.
Žuti okrugli paradajz "žuta kraljica" - veoma prinosna i otporna sorta. Uzgaja se uz dugu pritku. Zbog žute boje veoma lepo izgleda u salatama. Ima ukusne plodove.
Bodljikavi paradajz "Litchi" - veoma retka sorta.Biljka može da dostigne visinu od 130 do 170 cm. Ova sorta je pokrivena bodljicama. Ima svetlo-plave cvetove iz kojih se pojavljuju grozdovi plodova, zavijeni u ljuske, isto bodljikave kao kod kestenova. Plod je zagasito crven i čvrst kao kod trešnje. Plodovi su slatki i kiselkasti. Mogu se jesti sveži, koristiti za kuvanje ili za pravljenje pekmeza, jer je to osrta koja se smatra kao povrće-voće. Ovu sortu veoma često posećuju "krompirove zlatice", ali joj ne mogu praktično ništa, tako da je praktično prirodni sakupljač zlatica, koje posle treba samo ukloniti. Takođe, ova sorta je veoma otporna i na druge bolesti i štetočine, kao i na temperature do -3°C.
Sadnja paradajza
Vreme sadnje
Vreme sadnje zavisi od regije proizvodnje. Tako u toplijim južnijim krajevima sadnja počinje već krajem marta za ranu proizvodnju na otvorenom, a u hladnijim krajevima sadnja počinje sredinom aprila do početka maja. Industrijska paradajz sadi se od 10 do 15 maja.
Priprema za sadnju
Za ranu poljsku proizvodnju setva semena za proizvodnju rasada počinje u južnijim toplijim područjima oko 10. januara, a za srednje ranu proizvodnju oko 15. februara. U severnijim područjima setva za ranu proizvodnju počinje oko 20. februara, a za kasniju proizvodnju setva počinje početkom marta, pa traje sve do 10. aprila, što, naravno, zavisi i od sorte koju sejemo. Kada je u pitanju proizvodnjaindustrijskog paradajza, sa direktnom setvom na otvorenom se počinje polovinom aprila i traje do 10. maja, i obavlja se na gredicama. Koriste se precizne sejalice: Te sejalice imaju ulagače za đubriva i herbicide. Dubina je setve 2-3 cm, a na gredicu se seju 2 reda razmaka 30 cm, a razmak kućica u redu 25-30 cm.
Može se sejati direktno u lončanice, tresetne kocke, leje ili u plastične saće. Direktna setva zahteva veći grejani prostor. Bez obzira na to gde se obavlja setva, dubina zemljišnog supstrata treba da bude 15 cm. Koriste se različite kombinacije zrelog stajskog đubriva, zemlje i peska, pa i gotove hranjive smese (Klasmann supstrat ili Brill supstrat).
Sadnja iz semena
Pre setve, smesa se zbije daskom. Ako se seje u redove, razmak redova je 4-5 cm, dubina setve je 1,5-2 mm, a razmak od semenke do semenke je 2 cm. Ovako se dobije čvrst i neizdužen rasad. Posle setve seme se pokrije hranivom smesom debljne 2 cm, zatim se malo zbije i dobro zalije.
Veliki proizvođači uglavnom nakon setve i zalivanja, pokriju leju prozirnom plastikom ili novinama radi održavanje optimalne vlažnosti. Taj se pokrivač drži do pojave prvih znakova nicanja.
Rasad paradajza za ranu proizvodnju, kao i rasad za proizvodnju za plastenike, presađuje se kad razvije 1-2 prava lista, (to je obično 20 dana nakon setve), u plastične lonce (prečnik 10 cm), tresetne kocke dimenzije 10x10 cm. Nakon što se presađeni rasad razvije, potrebno je razmaknuti lonce ili kocke, da biljke imaju dovoljno prostora za svoj rast i razvoj.
Sadnja sadnice
Sa sadnjom se počinje kada ž biljke formiraju 5-6 listova, pa sve do pojavljivanja na njima začetaka prvih cvetnih grančica (za 40-60 dana od nicanja). Nepikirani rasad se dan pre sadnje obilno zalije, jer će se tako lakše čupati, a rasad u loncima ili kockicama se poslednja 2-3 dana ne zaliva, da bi se lakše vadio i da zemlja sa žila ne bi ispadala. Pre iznošenja, rasad se poprska jednim od fungicida na bazi bakra.
Kao potpora za gajenje paradajza na okućnicama se najčešće koristi drveno kolje. U plastenicima i staklenicima najpraktičnija potpora su plastificirani konopci, obešeni o krovnu konstrukciju. U vrtinm centrima se mogu nabaviti i spiralni potpornji za paradajz, koji su izrađeni od metala, i uz koje se biljka lako vodi u vis.
Rana sorta paradajza sadi se na razmak 70 x 35 cm (41.000 biljaka/ha). Srednje rana sorta i kasna sorta paradajza se sade na razmak 80 x 40 cm, a u plastenicima i staklenicima na razmak 70 x 50 cm.
Uzgoj u bašti
Paradajz sorte "Minibel" je idealan za uzgoj u balkonskim sanducima, većim posudama ili u minijaturnim vrtovima. Preporučuje se uzgoj u nešto većim posudama za cveće, na osunčanom, ali ipak zaštićenom mestu. Za vreme velikih vrućina, treba ga obilno polivati, ali ne preko lišća. Đubrenje treba vršiti tekućim đubrenjem. Zemlja treba da bude plodna i propusna, a pre sadnje je treba pođubriti kompleksnim đubrivom. Iz pazuha listova je potrebno je redovno uklanjati zaperke, kako bi se obezbedio dobar rod.
Uzgoj u plasteniku
Za proizvodnju paradajza u plastenicima važno je obezbediti kvalitetan supstrat. Zemlja za plastenik treba da bude srednje teška ili laka (peskovita). Od nicanja biljaka, do prve berbe obično prođe od 100-140 dana.
Na našim prostorima već neko vreme su u odnosu na domaće, sve popularniji hibridi iz inostranstva, posebno holandski i francuski. Neke holandske sorte su: Jenna, Jasminia, Barbados, Abelos, Logistik.
Bolesti koje se mogu javiti kod plasteničkog paradajza su plamenjača, crna pegavost, bela trulež, uvenuće.Preporučuje se da se koriste sledeća sredstva za njihovo suzbijanje: Antracol, Bordovska čorba WP-20, Tattoo, Plavi kamen, Šampion…
Ukoliko dodatno zaštite paradajz slamom ili folijom, postići ćete zagrevanje zemlje, sprečiti korove da se razvijajuu, smanjićete isparavanje vlage.
Poželjno je zakidati listove, vrhove stabala, zaperke tokom rasta i razvoja paradajza u plastenicima, i postaviti oslonce za biljku.
Kada je u pitanju hidroponska proizvodnja (hidroponi su zaštićeni pojedinačni prostori u kojima se biljke gaje bez zemljišta, sa ili bez inertnih supstrata. To mogu biti kocke ili ploče kamene vune, drvena piljevina, vlakna kokosovog oraha, zobene i pirinčane plevice i njihove kombinacije. Takva proizvodnja se odvija u grejanom i povremeno grejanom zaštićenom prostoru (staklenici ili plastenici), što znači da je proizvodnja moguća tokom cele godine u vertikalnom gajenju sa 20 do 34 etaže plodova.
Rasad se proizvodi u čepovima kamene vune, a u fazi dva prava lista biljke se presađuju u kontejnere s kokosovim vlaknom, a isti se ulaže u ploču, čiji je sadržaj vlakno kokosovog oraha, ili u kamenu vunu.
Snabdevanje hranjivim rastvorom odgovarajućeg sastava makro- i mikorelemenata periodično, koje se vrši tokom dana 12-24 puta, se osigurava sistemom kapanja pomoću mikroprocesora i pogonskih računara.
Uzgoj u saksijama
Sve je rasprostranjenije uzgajanje paradajza u saksijama i žardinjerama. Zato je potrebno napomenuti, da bujnorastuće sorte kasnog vremena sazrevanja nisu pogodne za takav način sadnje, ali većina mini i koktel-paradajza jeste, te na terasi rađaju slatke plodove, koji su vrlo ukusni u salatama. Žbunastorastuće sorte paradajza, kao što su "Rotkäppchen" ili "Vilma", pogodni su za uzgoj u visećim saksijama na balkonima.
Zemljište
Zemljište na kom će da se gaji paradajz mora biti rastresito, mora da ima dobru strukturu,da bude plodno i neutralno, ili slabo kisele reakcije pH 6,0-6,5. Treba izbegavati zemljišta koja sardže puno gline jer u tim uslovima ne može se dobro razvijati korenov sistem. Isto tako je važno da zemljište na kojem se gaji paradajz ne sme imati visok nivo podzemnih voda.
Temperatura
Minimalna temperatura za klijanje semena je 10°C. Klijanje traje od 8 do 23 dana. Optimalna temperatura za klijanje je od 22°C do 25°C, a za rast i razvoj sve do plodonošenja potrebna je temperatura od 18°C do 22°C. Najpovoljnija relativna vlažnost vazduha je od 55 do 65%.
Uzgoj paradajza
Plodored
Paradajz za prethodnu kulturu zahteva zelenu salatu, spanać, mladi luk, rotkvicu i sl., ali nikada je ne treba uzgajati iza kultura iz porodica Solanaceae, kao što su paprika, patlidžan, krompir.
Beli luk i rotkvice štite paradajz od crvene grinje, a crveni luk štiti paradajz od pojave bolesti. Beli luk štiti i od pojave plamenjače. Luk vlašac takođe odgovara paradajzu. Kukuruz paradajz štiti od udara vetra, ali treba biti obazriv, pošto kukuruz oduzima hranivo biljkama paradajza. Zato kukuruz treba uzgajati na odgovarajućoj udaljenosti. Kukuruz i paradajz imaju zajedničku štetočinu, pa zato treba izbegavati sadnju paradajza i kukuruza u neposrednoj blizini.
Zelena salata i spanać su dobri zbog ranog branja, čime dobijamo slobodan prostor za nesmetan razvoj rasada paradajza. Kupus, kelj, celer i paradajz se međusobno štite od napada štetočina, zato ih treba saditi na istoj gredici. Ali, isto tako treba imati u vidu da neke sorte paradajza ne podnose kupus i na to treba obratiti pažnju. Kada je u pitaju začinsko, lekovito bilje i cveće, kao što su bosiljak, nana, neven, kadifica, dragoljub, žalfija, oni su najbolji izbor ukoliko ih posadimo pored paradajza. Te biljke teraju štetočine, poboljšavaju ukus plodova, poboljšavaju imunitet biljke. Kopriva poboljšava zdravstveno stanje biljaka paradajza.
Kao što postoje i dobre vrste, koje treba uzgajati zajedno sa paradajzom, postoje i biljne vrste koje treba izbegavati. Na primer, krompir i patlidžan pripadaju istoj porodici kao i paradajz. Oni imaju iste bolesti i napadaju ih iste štetočine, zbog toga ih treba izbegavati kao preduseve i ne treba ih uzgajati u neposrednoj blizini paradajza. Takođe, treba izbegavati papriku, a ne treba ga uzgajati ni u blizini oraha. Komorač usporava rast rasada paradajza.
Zalivanje
Paradajz spada u useve sa srednjim zahtevima za vodom. Kritičan period za vlagu je vreme cvetanja i zametanja plodova. Taj period traje 1-2 meseca. Za normalan rast i razvoj paradajza potrebna je umerena vlažnost zemljišta i vazduha (60-70 % PVK i 50-60 % relativne vlažnosti vazduha). (PVK - Poljski vodni kapacitet)
Od formiranja plodova paradajza, pa sve do berbe i tokom berbe, paradajzu je dovoljno 25-30 l/m2 ili 3 l/min po jednoj dužini, ako se vrši navodnjavanje kišenjem. Kao što znamo, u zimskom gajenju potrebe biljke za vlagom u zemljištu su manje, ali je prilikom letnjeg gajenja na otvorenom potrebno nedeljno dodati 40-50 l vode/m2.
Idealan sistem navodnjavanja je sistem navodnjavanja "kap po kap" ili primena perforiranih plastičnih cevi, koje prema određenom pritisku crpke doziraju vodu pokraj biljke. Idealno zalivanje je ono u ranim jutarnjim satima, pošto su biljke i zemljište tada najhladniji, što je posebno važno u letnjim mesecima. Ovo je isto važno i za proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru.
Đubrenje
Zbog velikih potreba za kalijumom za vreme rasta i sazrevanja ploda paradajz je uglavnom osjetljiv na manjak kalijuma. Tada plodovi prema peteljci ostaju zeleni, kao i žuto-ljubičasta pigmentacija unutar mreže žilica i ivica od vrha donjih listova. Kalijum se treba unositi u većim količinama, u obliku oksida, u odnosu od 1:2,5-3 N:K.
Stajsko đubrivo se dodaje u količini 40-60 t/ha. Za đubrenje se koristi zrelo stajsko đubrivo, koje se nakon rasipanja odmah unosi u zemljište, obično pred oranje. Za đubrenje paradajza koriste se razne kombinacije NPK mineralnih hraniva u količini 300-400 kg/ha. Za prihranjivanje se najčešće koristi KAN, u količini 200-300 kg/ha, međutim, najbolje za prihranjivanje koristiti NPK đubriva u obliku kristalonske formulacije, koja je pristupačna biljci. Prihrana se vrši od 2 do 3 puta, za vreme cvetanja i zametanja prvih plodova, kao i za vreme zrenja prvih plodova.
Kod gajenja u zaštićenom prostoru postoji više mogućnosti prihrane. Svaka ta prihrana se bazira na osnovu analize zemljišta i preporuci stručnjaka, ali najčešća prihrana je metodom kap po kap.
Razmnožavanje
Paradajz je samooprašiva biljka, ali, kako bi se pospešio razvoj mogu se koristiti mehanički ili hemijski putevi oplodnje.
Oplodnja je produktivnija u doba oblačnog vremena s visokom relativnom vlažnosti vazduha (sprečava oslobađanje polena) obavlja se mehaničkim ili hemijskim putem. Mehaničkim putem, upotrebom vibratora ili protresanjem gornjih žica za koje su biljke pričvršćene, vršimo oslobađanje polena koji na taj način lako oplodi tučak u cvetu. Ovaj postupak izvodi se u prepodnevnim satima kada je relativna vlažnost niža. Hemijska sredstva, kao što su fitohormoni ili stimulatori rasta takođe se koriste i pomažu oplodnju. Ovim sredstvima tretiraju se prve 2-3 cvetne grančice, ili se prskaju ili potapaju u rastvor ovih sredstava. Ova mera se takođe obavlja u jutarnjim satima.
Tako se oplodnja u slučaju uzgajanja u zaštićenom prostoru može obaviti postavljanjem veštačkih košnica sa bumbarima, ili električnim zujalicama, ventilatorima, protresanjem noseće konstrukcije, kao i podizanjem bočnih strana najlona nastaje prirodno oprašivanje.
Održavanje i nega
Svakoj biljci je potrebno dosta vode i hrane da bi se dobro razvijala, te da bi na kraju stvorila velike i sočne plodove. Iz toga razloga preporučujese odmah nakon sadnje korišćenje dugoročnog đubriva.
Nakon prvog branja, trebalo bi dodati svakoj biljci 3 kašičice amonijum-sulfata. Na taj način će se biljke brže razvijati. Potrebno je redovno lomiti bočne izdanke, jer će to pomoći da plod bude veći i da brže sarzeva.
Rezidba
Mere nege, koje su vrlo značajne i karakteristične za uspešnu proizvodnju paradajza su: postavljanje oslonca, vezivanje i formiranje uzgojnog oblika, zakidanje zaperaka, tj pinciranje, skraćivanje vrha stabla tj dekaptacija i uklanjanje donjih listova nakon zrenja plodova.
Veći broj rodnih grana po biljci povećava prinos, što smanjuje ranostasnost i plodovi budu lošijeg kvaliteta, pa se iz tog razloga paradajz najčešće proizvodi na jedno ili dva stabla. Nakon početka cvetanja, potrebno je izvršiti vezivanje biljaka uz oslonac, ali ne i suviše čvrsto, da se kanap ne bi usekao u stablo. Vezivanje biljaka se najčešće vrši kanapom (manilom) u obliku osmice, više puta u toku vegetacije.
Pinciranje (zakidanje zaperaka) - prilikom rasta paradajza mladi izdanci (tzv. zaperci) se stvaraju u pazusima listova. Ako pustite biljku da se slobodno razvija, ona bi onda poprimila zamršen žbunolik izgled. Zbog slabije provetrenosti povećale bi se šanse za razvoj gljivičnih bolesti, a i plodovi bi bili manji i slabijeg kvaliteta, pošto bi kroz gustiš izdanaka i listova sunce do njih teže prolazilo, te oni ne bi ravnomerno dozrevali. Da bi se to sprečilo, zaperci se otkidaju dok su još mali, tj. ne veći od 5 do 8 cm, najmanje jednom nedeljno. Ako vam neki zaperak promakne i naraste, više ga ne treba čupati, treba mu samo otkinuti vrh.
Dekaptacija (zakidanje vrhova) - obavlja se kad biljka razvije od 4 do 6 cvetnih grančica ili etaža (moguće i do 14 etaža) da bi se ubrzalo zrenje.
Skidanje donjeg lišća - uklanjanje donjeg lišća koje stari i uvija se, a počinje se sa tim nakon što su prvi plodovi sazreli ili postigli veličinu tipičnu za konkretnu sortu. Ovo je važno zbog boljeg provetravanja useva. Naročito se izvodi u plastenicima i staklenicima. Nakon skidanja lišća, a koje se vrši postepeno, 1-2 lista u jednom prohodu) sledi obavezno je prskanje fungicidima, radi zaštite rana od napada uzročnika bolesti.
Berba
Berba se vrši gotovo uvek 90-120 dana od sadnje. Kod rani i srednjih sorti berba traje od početka jula, pa do novembra. Za sveže tržište, u zavisnosti od o udaljenosti tržišta, određuje se trenutak berbe. Za dalja tržišta, do kojih transportovanje traje par dana, berba se vrši nakon što se na plodovima pojavi ružičasta boja. Skroz crven i zreo paradajz se bere, ako se želi plasirati na mesnom tržištu. U početku se bere retko (svakih 6-7 dana), a kasnije češće (svaka 2-3 dana), a u staklenicima se berba vrši svaki dan. Rane sorte tokom juna i jula daju 70% od ukupnog prinosa.
Berba industrijskog paradajza počinje kad je oko 70-75% plodova zrelo, a kasnije se zrelost povećava za oko 5%, za svaki dan pri normalnim temperaturama. Za berbu industrijskog paradajza koriste se kombajni, koji dnevno mogu da odrade od 1 do 1,5 ha, a u plastenicima i staklenicima se to radi ručno.
Paradajz može naknadno dozrevati, pa se zeleni plodovi, ubrani pre mraza i neoštećeni, koriste u industriji za kiseljenje. Paradajz se pakuje u drvene gajbice, holandeze ili u kartonske kutije, čije su stranice oblože parafinom da bi sačuvale svežinu plodova i tako se transportuju.
Skladištenje
Kada govorimo o skladištenju paradajza, i o skladištenju voća i povrća uopšte, treba imati na umu faktore, koji utiče da se to čuvanje odvija što kvalitetnije i duže, da plodovi ostanu zdravi i da sačuvaju sve hranjive materije. Zato pre nego što počnemo sa skladištenjem, potrebno je dobro proveriti povrće, u ovom slučaju, paradajz, i ustanoviti da su plodovi zdravi, da nemaju oštećenje od štetočina, da nemaju tragova bolesti i mehaničkih povreda.
Plodove koje ćete skladištiti najbolje je poređati u gajbice u tanjem sloju, a poželjno je i da se postavi nekoliko slojeva papira, kako bi se paradajz dobro provetrio i pravilno dozreo. Plodovi uzreli na ovaj način odličnog su ukusa i nikako ne bi trebalo da ih bacate.
Paradajz ne bi trebalo čuvati u frižideru, već na sobnoj temperaturi. Ne treba da beremo prezrele plodove paradajza, ukoliko želimo da čuvamo paradajz.
Bolesti
Plesnivost lista paradajza
Javlja se na osetljivim sortama, u niskim plastenicima, na temperaturama od preko 20°C, kada su oblačni dani i kada je teško regulisati vlažnost. Napada biljku od donjih listova, pa se širi ka vrhu. Pojavljuju se nekroze na licu lista. Sa donje strane lista se pojavljuju maslinaste, baršunaste prevlake. Listovi počinju da se suše i deformišu. Mera zaštite: Ortiva Opti 480 SC po 2-2,5 l/ha.
Siva trulež
Na početku se oštećuju stabljika i listovi.Bolest prvo napada starije i najniže lišće.Pojavljuju se svetlo-braon mrlje. Dimenzije mrlja variraju od 1mm do nekoliko desetina centimetara.Na plodu se prvo pojavljuje siva tačka na plodu, koja kasnije može da se proširi i prekrije ceo plod.Površina paradajza postaje vodea, prekrivena pepeljastom prevlakom. Preporučena mera zaštite: Switch 62.5WG: 0,6-0,8 kg/ha.
Virus bronzavosti paradajza
Uobičajena, opasna virusna bolest paradajza. Na zrelom voću se pojavljuje beličasto-žuto prstenje. Napada i lišće. Lišće poprima ljubičasto-bronzanu boju.Uzrok je zelenkasto-smeđi insekt, od 0,8 do 0,9 mm. Biljke se mogu zaraziti sadnicama u stakleniku. Najjasniji simptomi je prekidanje rasta biljke, sa malo plodova ili bez plodova. Mera zaštite: preporučuje se uklanjanje zaraženih biljaka,odmah nakon otkrivanja simptoma ove bolesti, u cilju prekidanja daljeg širenja ove bolesti. Otporni hibridi na ovu bolst su Ciciu F1, Qualitet F1.
Crna pegavost
Na zaraženim listovima se pojavljuju crne, okrugle pege promera od nekoliko milimetara do dva centimetra. Do razvoja ove bolesti dolazi, kada je vlažnost preko 90% i kada su temperature oko 24°C-29°C. Preporučuju se mere zaštite: Ortiva Opti 480 SC:2-2,5 l/ha, Quadris - 0,75l/ha, Ridomil Gold MZ 68 WG: 2,5 kh/ha.
Virus žute uvijenosti lišća paradajza
Zaustavlja razvoj biljke, kao i razvoj lišća i grana. Plodovi su manji, lisna masa u prostoru između vena je žućkasta i uvijena, a prinos je veoma nizak. Otporni hibridi su Mamston f1 i Tyty F1.
Antraknoza ploda paradajza
Pojava okruglih, vodenih, utonulih mrlja oko 1cm, na skoro zrelim plodovima.Zatim se mrlja šire u koncentrične krugove. Zaraženi plodovi mogu bii oštećeni, a kasnije inficirati se od sekundarnih gljivica i kasnije izumreti.
Bakteriozna uvelost i rak paradajza
Jedna od najštetnijih vrsta bakterioza paradajza. Šteta se pojavljuje u stablu, a zatim se proširuje. Na peteljkama i duž stabla paradajza pojavljuju se nekrotične pege. U okviru tih pega tkivo puca, te se stvaraju duboke rane. Seme je osnovni izvor zaraze. Ako je seme zaraženo čak samo 1% i to je dovoljno da obli ceo zasad.
Bakteriozna crna pegavost lišća i krastavost plodova
Lišće žuti, pojavljuju se tamno-braon mrlje, koje se kasnije, tokom vegetacije, proširuju. Simptomi ove bolesti se pojavljuju na lisnim peteljkama i vrhovima ogranaka. Uslovi za razvoj ove bolesti su temperatura od 18°Cdf do 24°C, kao i velika vlažnost i recipitacija.
Takođe, u bolesti paradajza spadaju i virus mozaika duvana na paradajzu, zeleno, verticilozno uvenuće paradajza, fuzariozno uvenuće, poleganje i trulež biljaka, planejača paradajza, trulež korena i prizemnog dela stabla paradajza, siva lisna pegavost paradajza, pepelnica.
Štetočine
Kukuruzni plamenac
Odrasle gusenice su velike larve, do 2,5 cm, najviše pogađa kurkuruz, paradajz ređe, preporučuje se blok tretiranje insekticidom Affirm 095 SG uz dodatak okvašivača.
Moljac paradajza
Ova štetočina je nova kod nas imože naneti značajnu štetu paradajzu. Gusenice oštećuju plod, list, stabljiku. Ako je npad jak, lišće se potpuno uništi, štete na plodovima mogu biti od 50% do 100%. Mera zaštite: Voliam Targo 0,63 SC:0,08 - 0,1%.
Kalifornijski trips
Opasna štetočina u zatvorenom prostoru. Napada najsočnije i najmlađe delove biljke (lišće, plodiće, cvetove).Oštećenja su u obliku nekroza i deformacija.Osim što nanosi štetu, ova štetočina prenosi i opasne viruse, kao što je TSWV i slične. Razvoju ove štetšočine pogoduje visoke temperature, od 25°Cdo 30°C. Mera zaštite: tretiranje preparatima iz grupe naturalita.
Baštenska grinja
Grinja je veoma mala, samo 1mm.Prvi simptomi se pojavljuju na gornjoj strani starijeg lišća, u obliku sivih tačkica. Kako se napad pojačava, tačkice se spajaju i to vodi ka tome da list postaje mramoran i na kraju se totalno osuši. Za razvoj oštetočine su pogodne visoke temperature, preko 25°C, niska vlažnost, leto bez kiše. Mera zaštite: Tretiranje preparatima iz grupe naturalita.
Osim gore navedenih, postojei takve štetočine, kao što su kukuruzna sovica, bele leptiraste vaši, lisne vaši, korenove nematode.
Upotreba paradajza
Paradajz se široko koristi u svežem stanju. Od njih se pripremaju raznorazne salate,paradajz se može puniti, soliti, kiseliti. Paradajz se koristi u pripremi čorbi, supa i glavnih jela. U konzervama se od paradajza pripremaju sokovi, pire i testenine. Sveži paradajz i sok od paradajza su odličan lek za multivitaminozu. U narodnoj medicini, kod čira na želucu, propisan je sveži sok od paradajza. Sok od paradajza može rastvarati kamenje, pa se pije kod oboljenja jetre.
Zimnica
- đuveč
- kečap
- koncentrat paradajza
- ljutenica
- paradajz pire
- paradajz sos
- pelat
- pinđur
- sataraš
- sok od paradajza
- sušeni paradajz
Kuhinja
Kod nas je leto sezona paradajza, a u jesen počinje njegovo konzerviranje. Paradajz je i osnova mnogima omiljenog kečapa. Sos Bolonjeze za makarone i špagete bi bio nezamisliv bez svežeg i zrelog paradajza.
Salate kao što su šopska, mešana i dr. odavno poštovane zbog prisustva paradajza u njima koji im daje jedinstven ukus. Paradajz ima široku primenu u kulinarstvu, jer se koristi kao dodatak uz skoro sva jela, paprikaše, đuveče, špagete ili makarone, musake itd. Stavlja se i u turšije. Od paradajza se pravi i sok, koji je veoma zdrav.
Zdravlje
Paradajz je neprocjenjivo skladište vitamina A, B1, B2, B3, P, PP, K, E i korisnih supstanci: pektini, azotne supstance, kiseline (jabučna, askorbinska, limunska, vinska, vinska, oksalna), karoten, kalijum, gvožđe, magnezijum kobalt, cink.
Svježi paradajz i sok od paradajza veoma su korisni za kardiovaskularne bolesti jer sadrže veliku količinu gvožđa i kalijuma. Sok od rajčice snižava krvni pritisak, a pektin pomaže snižavanju holesterola u krvi.
Paradajz je koristan kod gastritisa sa smanjenom kiselošću, opštem razgradnjom, slabljenjem pamćenja, anemijom. Paradajz reguliše metaboličke procese i aktivnost gastrointestinalnog trakta, a takođe pojačava rad bubrega i genitalija.
Zanimljivosti
Paradajz je poreklom iz Južne Amerike. Dokazano je da je predak paradajza bila zeljasta biljka sitnih zelenih plodova sa peruanskih planina. Od ove rane pomoćnice nastalo je destak vrsta paradajza koje poznajemo danas.
Veruje se da je španski istraživač Кortez prvi doneo male žute plodove paradajza u Evropu, nakon zauzimanja Astečkog grada Tenočtitlana (danas je to grad Meksiko) 1521, mada postoji indicija da je Кristifor Кolumbo otkrio paradajz još ranije, a konkretno, 1493. godine.
Paradajzu je posvećen festival u španskom gradu Bunjol. Tog dana, u 11 časova, počinjenje svojevrsna borba - gađanje paradajzom. Ovaj festival uživa veliku interesovanje, te je uvedeno ograničen broj posetilaca - 20.000 ljudi. Festival se održava na gradskom trgu. Za gađanje se koristi prezreli paradajz. Borba traje sat vremena. Pritom, kako ne bi došlo do povređivanja, paradajz se prvo zgnječi u ruci. Nakon toga, svi učesnici ovog događaja pomažu u čišćenju ulica i zgrada.
Foto: congerdesign / Pixabay
Ostavite odgovor