Rabarbara

Rabarbara (lat. Rheum rhabarbarum) je višegodišnja biljka. Pripada familiji Polygonaceae, zajedno sa heljdom i kiselicom. Rabarbara spada u povrće, ali mnogi smatraju da je voće.

Tokom prve godine od sadnje, stvara zadebljali koren, koji ide do dubine od 60 - 70 cm. U proleće dobija lisnu rozetu i cvetove, koji su bele do krem boje i grupisani u cvasti. Listovi su srcoliki i imaju talasaste ivice. Ima veoma dug životni vek i do 30 godina, ali se gaji najčešće 7 - 9 godina.

Za ishranu se koristi samo lisna stabljika, koja je bogata hranljivim materijama. Listovi su otrovni zbog sadržaja antrakinona, pa se ne koriste u ishrani.

Vodi poreklo iz Kine, gde se koristila kao lekovita biljka hiljadama godina, u Evropu je doneo Marko Polo. Najviše se koristi u Velikoj Britaniji, Skandinaviji i SAD, dok kod nas nije toliko popularna.

Vrste rabarbare

Na svetu se gaji više vrsta rabarbare, neke imaju drške koje su tanje i crvenije, dok su druge deblje i svetlije.

Champagne

Ovo je jedna od najstarijih sorti, stabljike su joj duge i bledoroze boje, ako se duže vreme ostave neubrane, postaju tamnije crvene do smeđe. Visina joj je do 60 cm, a širina do 120 cm. Upotrebljava se u svim fazama zrenja.

Champagne je višegodišnja biljka, koja ima dugačku, mesnatu stabljiku, trouglastu na preseku i velike listove. Cvetovi su sitni, belozelenkasti do svetlocrveni. Konzumiraju se isključivo stabljike, koje služe za pripremu raznih jela i poslastica. Setva se obavlja tokom cele godine, od aprila do jula direktno u zemlju. Odgovara za rani uzgoj u bašti, forsiranjem ili u staklenicima van sezone. Ima nežniji i slađi ukus od ostalih sorti. Ova sorta je veoma popularna u Velikoj Britaniji, gde se inače rabarbara mnogo gaji.

Victoria

Victoria je sorta koja daje velike prinose. Bujnog je rasta i ima veoma velike listove, što je čini najpopularnijom sortom za gajenje. Stabljike su tamnozelene boje, sa prelazom na ljubičasto i viskoke se u do 120 cm. Stabljike i listovi su veoma veliki, ponekad dostižu i dužinu od 4 m, pa se biljci mora dati mnogo prostora prilikom gajenja. Može se gajiti i iz semena, ali najbolje je gajiti deljenjem izdanaka, zbog očuvanja karakteristika sorte. Uzgaja se forsiranjem u februaru i martu. Ubira se tako da se stabljika nežno povuče, kako bi se uklonila baza stabljike. Ako se stabljika odseca, postoji opasnost od napada štetočina. Ako se pravilno neguje, može se uspešno gajiti tokom cele godine.

Glaskin

Glaskin je sorta koja sazreva kasnije, kada se druge sorte ne beru. Stabljike su prugaste nežnoružičaste lli zelene boje i veoma slatke. Iako nisu velike kao kod drugih sorti, stabljike ove sorte imaju specifičnu aromu i beru se veoma dugo.

Ako se rabarbara koristi krajem sezone, treba biti oprezan, jer se povećava nivo oksalne kiseline u njima. Ukus je tada prepoznatljiv, jer je sličan ukusu blitve i spanaća, koji ga takođe sadrže.

Uzgoj rabarbare

Rabarbari je potrebno mnogo vode tokom vegetacije, zbog velike površine listova, preko kojih se odvija transpriracija, kao i đubrenje, naročito nakon berbe, da bi mogla da se dalje razvija. Jednom kada se zasadi, biljka rabarbare može trajati i do 30 godina.

Plodored

Rabarbari kao susedne kulture odgovaraju krompir i patlidžan, jer je nastanjuju stenice koje se hrane krompirovom zlaticom. Ako se sadi u blizini šargarepe, stabljike za konzumaciju će imati manju kiselost.

Đubrenje

Pri zasnivanju novog zasada, najbolje je koristiti organsko đubrivo u količini do 40 t/ha. Tokom gajenja može se đubriti zemljište svake druge ili treće godine, sa 15 - 20 t/ha, tokom hladnijeg perioda godine.

Razmnožavanje

Razmnožavanje rabarbare može biti vegetativno ili generativno. Prilikom gajenja, uglavnom se razmnožavaju vegetativno, tako što se rizom deli u periodu mirovanja - u jesen ili u proleće. Za deljenje rizoma se uzimaju dvogodišnje ili trogodišnje biljke, a dele se tako da na svakom bude 2 - 3 pupoljka.

Generativno razmnožavanje se uglavnom koristi pri selekciji semena. Cvet oprašuju insekti, a kada opadne i sazri, seme se može koristiti. Kod nas se ovo dešava sredinom leta. Biljke koje se gaje iz semena su slabijeg rasta, imaju tanje lisne drške i zbog toga se rabarbara za konzumaciju razmnožava vegetativno, deljenjem rizoma.

Zalivanje

Rabarbara se sastoji od skoro 90 % vode i ima veliku lisnu površinu, pa je treba redovno zalivati, naročito za vreme vegetacije. Povećavanjem količine vode, smanjuje se sadržaj oksalne kiseline u stabljici.

Zemljište

Rabarbara nije zahtevna u pogledu zemljišta, ali najbolje uspeva na umereno teškim, humusnim zemljištima. Prija joj sunčeva svetlost, ali može se gajiti i u polusenci. Nema velike zahteve, ali je ipak potrebno obratiti pažnju prilikom izbora zemljišta, jer njegov kvalitet ima velikog uticaja na prinos. PH zemljišta bi trebala biti 5.6 - 7.2.

Klima

Temperature na kojima rabarbara najbolje raste su između 20 - 25°C. Biljka ne mora da bude na suncu, pa se može gajiti u krajevima bašte i u polusenci. Rast rabarbare počinjena temperaturi od oko 5°C. U fazu mirovanja ulazi kada su temperature niže od 10°C u periodu od 12 - 16 nedelja.

Sadnja rabarbare

Rabarbara je biljka koja nije zahtevna što se tiče uslova gajenja i otporna je na niske temperature tokom zime. U jesen odbaci listove i ulazi u fazu mirovanja.

Vreme sadnje

Sadnja rabarbare se odvija u rano proleće, krajem marta ili u jesen, sredinom oktobra. Kod nas se ne preporučakasna sadnja, da bi biljke imale dovoljno vremena da se ukorene pre zime.

Sadnja iz semena

Rabarbara se iz semena gaji veoma retko, u procesu selekcije. U prvoj godini setve, razvija se koren, koji ide do dubine 60 - 70 cm. Najbolje je sejati rabarbaru u brazde, a razmak u redu bi trebao biti oko 30 cm. Zemljište prilikom setve mora da bude vlažno.

Setva ne bi trebala biti dublja od 3 cm. Setvena norma je oko 4 g/m2 semena. Seme se može ranije naklijavati, pa se izdanci pojavljuju već nakon 5 - 6 dana od sadnje u rasadniku. Rasad se proređuje kada se pojave prva dva prava lista sadnice. Razmak između sadnica bi trebao biti oko 15 - 20 cm.

Sadnja iz sadnica

Za gajenje sadnica iz semenki, one se prvo pripremaju potapanjem u toplu vodu na jedan dan, da bi nabubrile. Nakon toga se prekrivaju sa nekoliko slojeva gaze, na 3 - 4 dana, da bi počele sa klijanjem. Nakon pojave malih klica, semenke se suše i mogu se odmah sejati u zemlju.

Potrebno je priprimeti plitke brazde (dubine do 3 cm) i u njih se stavljaju naklijale semenke. Prvi izdanci se pojavljuju posle par dana. Do početka jeseni, sadnice narastu do 25 - 30 cm visine. Nakon završetka zime, iskopavaju se i presađuju u zemljište, sa razmakom od oko 1 m.

Sadnice se mogu saditi u proleće ili jesen, da bi imale dovoljno vremena da se ukorene do početka zime. Mlade sadnice se pre zime pokrivaju slojem slame, kako bi se zaštitile od izmrzavanja.

Uzgoj u bašti

Do početka jeseni, sadnice se redovno zalivaju, okopavaju, plevi se korov i prihranjuju se kompleksnim mineralnim đubrivima na svakih 10 dana. U ranu jesen se prestaje sa prihranjivanjem i zalivanjem, a sadnice se presađuju na svoje stalno mesto.

Razmak između redova pri sadnji rabarbare bi trebao biti 100 - 150 cm, a razmak između biljaka u redu 60 - 80 cm, u zavisnosti od toga koliko je bujna sorta. Prilikom sadnje, vrh pupoljka reznice treba da se nalazi u nivou površine zemljišta, ili se prekriva slojem zemljišta debljine 2 - 5 cm.

Preporučljivo je malčiranje slamom ili senom, kako bi se zaštitile od smrzavanja. Tokom vegetacije im se mora obezbediti velika količina vode, jer imaju veliku površinu lišća, preko koje voda intenzivno isparava.

Uzgoj u stakleniku

Rabarbara gajena u grejanom stakleniku je uglavnom dostupna na tržištu rano u proleće, pre rabarbare gajene u bašti. Rabarbara gajena na ovaj način uglavnom ima svetliju boju stabljike i slađi i blaži ukus od rabarbare koja je gajena u bašti.

Održavanje i nega

Prilikom održavanja i nege treba redovno okidati cvetove, jer oni troše vodu i hranljive materije, pa se usporava rast listova, a tokom cvetanja se povećava i koncentracija oksalne kiseline, koja u većim količinama može imati nepovoljan uticaj na zdravlje.

Održavanje zasada

Nakon pojave sadnica, moraju se redovno zalivati i obezbediti im se mesto sa dosta sunca. Tako ostaju celo leto, a u avgustu ili početkom septembra, oko 100 dana od sadnje, presađuju se u visoke gredice, da bi se mogle ukoreniti pre dolaska zime.

Berba

Beru se stabljike mladih biljaka, ali ne u prvoj godini vegetacije. Berba počinje kada kod dvogodišnje biljke list dostigne svoju punu veličinu, u aprilu ili maju. Lisna drška se uklanja što je niže moguće, otkidanjem naglim pokretom. Prve godine se berba vrši na svake 3 - 4 nedelje, a onda se ostavi, kako bi biljka mogla razviti što veću lisnu površinu.

Nakon prve godine berbe, može se brati na svakih 7 - 10 dana. Kod nas je to od sredine aprila, do sredine ili kraja juna, u zavisnosti od temperatura. Ne sme se odstraniti previše listova, jer bi moglo doći do iscrpljivanja biljke.

Skladištenje

Lisne drške se mogu čuvati u frižideru u zatvorenoj plastičnoj vreći do nedelju dana nakon branja. Mogu se čuvati i u zamrzivaču, tako što se prvo operu i osuše, pa iseku na manje komade, koji se ostavljaju u plastičnim kesama. Na ovaj način se mogu čuvati do godinu dana.

Bolesti

Ranije se verovalo da rabarbaru ne napadaju bolesti i štetočine, ali zanemarivanjem i u lošim uslovima i ona može podleći određenim bolestima. Najčešće bolesti rabarbare su pepelnica, rđa, askohitis i ramularija.

Pepelnica

Pepelnica se prepoznaje po beličastoj prevlaci na listovima, koja postaje sve gušća i tamnija. Bolest se najčešće javlja početkom leta. Posledica pepelnice je prestanak rasta zahvaćenih delova, zatim pocrne i biljka odumire. Borba protiv pepelnice se vrši fungicidima.

Rđa

Rđa je gljivična bolest, koja se prepoznaje po izbočinama na listovima, iz kojih izlazi prah boje rđe, koji predstavlja spore gljivice. Zahvaćeni delovi biljke usporavaju rast. Bolesni listovi se uklanjaju i uništavaju, a biljka se tretira određenim fungicidima.

Askohitoza

Ova bolest se prvo manifestuje kao sitne žutozelene fleke nepravilnog oblika, manje od 1 cm u prečniku, na licu lista. Kako se ove mrlje spajaju, list dobija prepoznatljiv mozaični uzorak. U kasnijim fazama, na zahvaćena mesta dobijaju crvenkaste rubove, oko kojih se nalazi sivozelena površina. Askohitoza ne zahvata stabljike, samo lisnu površinu.

Ramularija

Ova bolest se prvo manifestuje pojavom malih crvenih tačkica, koje se spajaju i povećavaju u mrlje prečnika 1 cm i više, koje su obojene belo ili žuto i obrubljene ljubičastom i pretvaraju se u lezije stabljike. Infekcija stabljike se događa nešto kasnije, manifestuje se kao niz sitnih mrlja, koje se izdužuju sa porastom stabljike. U središtu mrlje se javlja bela boja, koja postaje smeđa odumiranjem tkiva. Glavni simptom ove bolesti je infekcija stabljike, ostale uglavnom napadaju samo listove.

Štetočine

Postoje mnogi insekti koji se hrane listovima rabarbare i polažu jaja na stabljike. Na listovima se pojvljuju rupice i oni počinju da venu.

Nematode

Nematode su sićušni crvi koji nastanjuju listove, peteljke i stabljiku rabarbare. Mogu prouzrokovati omekšavanje tkiva, koje dovodi do odumiranja biljke. Ne postoje delotvorne metode za uništavanje nematoda. Biljke koje su ugrožene treba ukloniti i uništiti, a na zemljištu na kom su se pojavile nematode, najbolje je ništa ne gajiti bar dve godine.

Puževi

Puževi vrlo često napadaju listove rabarbare. Oni se hrane listovima i ostavljaju rupe na njima, ali ne mogu prouzrokovati veću štetu. Hemijska sredstva se koriste ako postoje velika oštećenja, u suprotnom se pribegava zamkama od piva, kukuruznog griza i sličnim prirodnim rešenjima.

Biljka neće uginuti od napada puževa, a kako listovi stare, puževi prelaze na mlađe listove, koji su bliži zemlji.

Upotreba rabarbare

Koren i rizom rabarbare koriste se u medicini, za izradu lekovitih sredstava. Stabljika se koristi u ishrani. U tradicionalnoj kineskoj medicini se često koristi, sama ili zajedno sa drugim biljkama.

Kuhinja

Iako rabarbara spada u povrće, uglavnom se priprema u kulinarstvu kao voće. Koristi se za izradu torti, kolača, umaka. Umak od rabarbare se služi uz meso ili kao preliv za sladoled. Od nje se može pripremati i džem. Mora se kuvati dovoljno dugo, jer je prilično žilava i ne može se konzumirati presna, ali skuvana i zaslađena, predstavlja pravu poslasticu.

Ukus je blago kiselkast, ali on zavisi kako od sorte, tako i od starosti biljke. Najbolje je brati i konzumirati mlade biljke. Rabarbara se kada je jako mlada, može jesti i sirova, ali se ipak češće koristi za pravljenje džemova i marmelade.

Može biti u sastavu pikantnih umaka koji se poslužuju sa svinjetinom ili jagnjetinom ili masnijom ribom. Takođe se pravi nadev za pite, najbolje u zajedno sa bananama i jagodama. Takođe se može koristiti u salati, kada se na kratko zapeče i pomeša sa rukolom, sirćetom, feta sirom i pinjolima.

Pri kupovini rabarbare, stabljike bi trebale da izgledaju sveže i hrskavo, a kada se prelome da ispuštaju sok. Boja može biti različita, najčešće je raznih nijansi ružičaste, a to zavisi od sorte i načina gajenja.

Zdravlje

Rabarbara se koristi kao lekovita biljka više stotina godina. Veoma često je korištena u kineskoj tradicionalnoj medicini, a njena upotreba u ove svrhe se zadržala do današnjeg dana.

Koren rabarbare je korišten za ublažavanje zatvora, želučanih problema i za pravljenje obloga u slučajevima groznice i otoka. Koren se ubire u jesen i to od biljke stare 6 - 10 godina. Seče se na kocke, kako bi se brže sušio.

Rabarbara ima veoma malo kalorija, samo 21 kcal u 100 g. Ima veliku količinu vitamina A koji povoljno utiče na vid, imunitet i štiti kožu od UV zračenja, kao i vitamina C. Takođe sadrži dosta vitamina K, koji povoljno utiče na zgrušavanje krvi.

Zanimljivosti

Rabarbara vodi poreklo iz Azije, veruje se iz Sibira. Kinezi je gaje najmanje 3000 godina. U Kini se smatra lekovitom biljkom, a njen koren ima laksativna svojstva.

U Evropu je najverovatnije stigla preko Turske, gde je donešena iz Kine tzv. Putem svile. Naziv rabarbara vodi poreklo od grčke reči barbaron (varvar), što govori o njenom poreklu - da je donešena iz daleke zemlje.

Boja je kod rabarbare veoma važna i po njoj se može predvideti kakvog je ukusa. Tamnije crvene stabljike su slađe.

Ova biljka se smatra povrćem (pripada istom rodu kao heljda), ali sud u Njujorku je 1947. godine doneo presudu kojom je proglasio službenim voćem Sjedinjenih Država.

Rabarbarom se u Kini trgovalo kao lekovitom biljkom još u 16. veku. Osim svega navedenog, koristi se i za bojenje kose, vune i tkanine, kao i uskršnjih jaja.

Foto: Karolina Grabowska / Pixabay