Banana (lat. Musa sapientium) je zeljasta biljka iz porodice Musaceae. U ishrani se koristi kao voće. Banana je izuzetno zdravo i jestivo voće. Plod je od nekoliko velikih zeljastih semenki iz roda Musa. Banana se još može i nazvati plantanama, i to samo u pojedinim zemljama. Ovakav naziv je dobila zato što se kuva. Može varirati u pogledu veličine, boje i čvrstoće, ali je uglavnom izdužena i savijena.
Između termina banane i plantani ne postoji baš jasna razlika. U Evropi i Americi kada kažemo banana, obično se odnosi na meke, slatke banane, koje su glavni izvozni proizvod zemalja koje ih uzgajaju. Sa druge strane, Musa kulture koje imaju čvršći plod i koje su bogatije što se skroba tiče, nazivaju se plantani.
Smatra se da je reč banana zapadnoafričkog porekla, i moguće je da je od reči banana iz jezika Volof (jezik Senegala, Gambije i Mauritanije i maternji jezik naroda Volof) a koja je došla preko španskog i portugalskog.
Pripada južnom ili suptropskom voću, zajedno sa ananasom, narom, urmom, marakujom, kivijem, kokosom, avokadom, papajom, mangom.
Vrste banana
Banana ima mekane plodove koji su bogati skrobom. Kora može biti zelena, žuta, crvena ili smeđa kod zrelog voća. Plodovi rastu u grupama koje vise sa vrha biljke. Banane iz roda Musa daju najbolje i jestive plodove. On sadrži preko 50 različitih vrsta banana (neke su jestive a neke nisu i bezukusne su). Postoji baš puno sorti od svake vrste, čak i hibrida između vrsta.
Najviše uzgajanih vrsta banana su: Musa acuminata, Musa balbisiana, Musa paradisiaca, kao i još dosta drugih koje su klasifikovane po AA i BB grupama. Neke od njih su:
Musa acuminata (AA)
Musa acuminata (AA) je vrsta banana poreklom iz Jugoistočne Azije. Mnoge od modernih jestivih banana za dezert potiču od ove vrste. Uzgajao ih je čovek od pre oko 1000 godina i jedan je od ranih primera pripitomljenih biljaka.
Musa balbisiana (AA)
Musa balbisiana (AA) je vrsta divljih banana poreklom iz Jugoistočne Azije, severne Jugoistočne Azije i Južne Kine. Predstavljena populacija je postojala u divljini, daleko izvan matičnog područja. Jedna je od predaka modernih gajenih banana, zajedno sa vrstom Musa acuminata. Naučno je opisao i predstavio 1820. godine italijanski botaničar Luigi Alojzij Kola. Bujnijeg je lišća od većine uzgajanih banana. Cvetovi idu od crvene do tamno crvene boje dok su plodovi između plave i zelene. Smatraju se nejestivim zbog semenki koje sadrže.
Musa paradisiaca (AA)
Musa paradisiaca (AA) je prihvaćeno ime hibrida između Musa acuminata i Musa balbisiana. Većina kultivisanih banana i plantaža su triploidni kultivari bilo ovog hibrida, bilo samo Musa acuminata. Karl Linnaeus (švedski botaničar) je izvorno koristio naziv Musa paradisiaca samo za plantaže ili kuvanje banana, ali moderna upotreba uključuje hibridne sorte koje se koriste i za kuvanje i kao dezertne banane.
Lady finger (AA)
Lady finger (AA) banana je pozana i po imenu Nino, tzv. šećerna banana, raste u svim tropskim delovima na svetu. Uprkos tome što je odličnog ukusa, sve se manje i manje upotrebljava u komercijalne svrhe jer ne može da parira ostalim većim sortama. Jako je dobra za zadnju u vrtu i za ličnu upotrebu. Može da raste od 5 do 5,5 metara u visinu i iako voli bogato tlo, može da opstane i na lošijim. Jako je otporna na bolesti i kad sazri, žute je boje.
Señorita (AA)
Señorita (AA) banana je poreklom sa Filipina. Dosta su male i kao ostale banane iz ove grupe, veoma su slatke. Uzgajaju se namenski za komercijalne svrhe, jer su izuzetno otporne na razne bolesti.
Cavendish (AAA)
Cavendish (AAA) je podgrupa banana koja je najrasprostranjenija, zbog toga što se izvoze po celom svetu. Lepog su ukusa, imaju dobar prinos i otporne su nakon branja. Obzirom da su ove banane sterilne, stvoreni su različiti hibridi koji se mogu razmnožavati pa se ne zna tačan broj. Plodovi su duguljasti, a ima rast od 10 i više grozdova na jednoj biljci. Podložne su bolesti "Sigatoka" koja napada lišće, kao i raznim virusima.
Gros Michel (AAA)
Gros Michel (AAA) se razlikuje od Cavendish grupe po tome što imaju zelenu ili crvenu potkožicu, i drugačijeg su oblika. Nisu otporne na hladnoću i podložne su bolestima, a nisu ni za kućnu upotrebu.
Robusta (AAA)
Robusta (AAA) je poznata vrsta u nekim delovima Centralne Amerike koja je jestiva, čije ime dolazi od "robust", što znači veliki. Koristi se za ishranu, srednje je visine i prilično je otporna na vetar jer ima deblju i čvršću stabljiku. Plodovi su svetlozelene boje.
Williams (AAA)
Williams (AAA) je banana nepoznatog porekla i potpuno je zamenila Cavendish na područjima Australije, Kolumbije, Havaja i nekih delova Ekvadora. Najpoznatija je industrijska banana Tajvana. Može biti visoka od 3 do 5 metara, veoma je lepog izgleda i dobro trpi vetar.
Chiquita (AAA)
Chiquita (AAA) banana je vrlo rasprostranjena po trgovinama na našem području. Nazivaju je još i Gran Nain. Ima dosta plodova koji veoma brzo sazrevaju. Najčešće su banane u proizvodnji i naziv je zapravo brend proizvođača.
Iholena (AAB) je podgrupa banana sa Pacifika koje su namenjene kuvanju. Ona se može pronaći na još nekim mestima na Pacifiku. Na Havajima najčešće raste u divljini. Ima blago savijene listove, srednjih grozdova sa plodovima.
Mysore (AAB)
Mysore (AAB) je druga podgrupa banana za kuvanje i pravljanje dezerata. Ovo je najvažnija banana u Indiji, jer čini ukupno 70% proizvodnje u toj zemlji. Biljke su visoke i otporne na panamsku bolest, i gotovo takođe imune i na "Sigatoka" bolest. Pune su velikih grozdova svetložute boje i srednje su veličine.
Silk (AAB)
Silk (AAB) je vrsta banana na kojima raste slatki plod koji svojim ukusom podseća na jabuke, pa ih često nazivaju i "Apple banana". Uglavnom rastu na Karipskim ostrvima, srednje su veličine i dosta podložne bolestima, i zato se ne koriste u komercijalnoj proizvodnji. Kao takve, preporučuju se jedino za kućnu upotrebu.
Blue Java (ABB)
Blue Java (ABB) je dobila naziv po svom ukusu i sastavu. Slatka i glatka unutrašnjost se može jesti kašičicom kada je plod potpuno zreo. Kora je srebrno zelene boje i prekrivena slojem voska. Biljka može porasti od 5 do 6 metara u visinu i otporna je na hladnoću i vetar. Na njoj raste od 7 do 9 banana, koje se mogu jesti sveže ili kuvane.
Pelipita (ABB)
Pelipita (ABB) je jedna od retkih sorti koja je otporna na bolest "Sigatoka" i na panamsku bolest u potpunosti. Nagađa se da će zbog tih osobina Pelipita zameniti Bluggoe sortu u Centralnoj Americi, Kolumbiji i na Kanarskim ostrvima.
Bluggoe (ABB)
Bluggoe (ABB) je podgrupa u koju spadaju Bluggoe i Silver Bluggoe, a daju jake plodove, koji su prilično široki i debeli, ali bez zakrivljenja. Na grani se može naći od 4 do 7 grozdova po biljci i veoma su neobičnog izgleda (osim oblika), jer im boja može biti žuta, zelena ili srebrna, i to u jednom grozdu. Veoma su otporne na panamsku bolest i na bolest "Sigatoku".
Sadnja banana
Zbog svog slatkog ukusa ali i velikog broja mogućnosti, banane su jedna od najtraženijih voćki na rafovima prodavnica i pijaca. Znamo da do rafova prelaze dug put, i da sazrevaju tokom transporta jer kao zrela voćka ne može izdržati toliki put. Traži puno sunca i visoku vlažnost vazduha. U prirodnim uslovima plodovi stižu za pola godine od trenutka sadnje, a životni vek im je do 25 godina.
Sadnja banana u blizini kuće ili pločnika, gde imaju koristi od reflektovane toplote, pomaže da biljka održava toplotu, ali na tim površinama može biti i lošeg tla. Bananama je potrebno bogato i dobro drenirano tlo i dosta hranljivih sastojaka da bi uspevale. Zaštita od vetra je preporučljiva, ne za zaštitu listova koliko za zaštitu biljke nakon pojave stabljike banane.
Vreme sadnje
Za sadnju je potrebna tropska ili topla subtropska klima. Banane mogu podneti ekstremne vrućine (ali samo ako imaju dovoljno vode), ali to im ne prija baš. Kratko se mogu nositi sa hladnim vremenom, ali ni to im ne odgovara. Ispod 14°C one prestaju da rastu. Najveća produktivnost je kada se sade u januaru a mogu se saditi još u novembru i martu.
Sadnja iz semena
Ako želite da imate banane uzgajane semenom, imajte na umu da voće neće biti kao ono koje kupujete u prodavnicama. Sadržaće seme i, zavisno od sorte, može biti toliko veliko da će biti teško doći do ploda. Mnogi kažu da je ukus divljih banana superiorniji od one verzije iz trgovine. Da bi započelo klijanje semenki banane, prvo se potopi seme u toplu vodu u roku od 24 - 48 sati da bi se prekinulo dreniranje semena. Ovim načinom omekšavamo semenski omotač koji omogućava da embrion lakše i brže klija.
Sadnja sadnice
Banana se može gajiti i u bašti pri čemu je pre mrazeva neophodna zaštita nadzemnog dela kako bi se sprečilo izmrzavanje. Zaštita se ogleda u tome da se stablo obmota sa nekoliko slojeva agrotekstila, a koren malčira zemljom, slamom, malčom kako ga veliki minus zimi ne bi oštetio. Stablo se pred zimu može skratiti, orezati na jednu trećinu. Na proleće se biljka odgrne, prihrani kvalitetnim đubrivom i pusti da priroda učini svoje. Pogodno je malčirati zemlju oko banane organskim materijalom (slama, borova kora, lišće) čime se održava vlaga i štiti stablo.
Uzgoj na otvorenom
Bitno je osigurati banane od vetra. Važno je da se sade na dubini od minimum 60cm. Najmanje sorte sade se na minimum tri metra udaljenosti jedna od druge zbog visine, veličine i razgranatosti listova.
Uzgoj u saksijama
Banana se razmnožava vegetativno, tj. izdancima. Njih bi kasnije trebalo presaditi u posebne saksije i paziti da budu dovoljno velikih dimenzija, kako bi biljke mogle neometano da se razvijaju. Banana može da poraste i do 7m, ali u našim agroklimatskim uslovima verovatno neće biti veća od 3 - 3,5m. U proleće, krajem aprila ili početkom maja, najbolje bi bilo da se saksije iznesu napolje i da se odabere dobro osvetljeno mesto u dvorištu ili na terasi. Biljka mora da bude na otvorenom do kraja septembra. Mora se voditi računa da se ne izlaže najjačim sunčevim zracima i potrebna joj je dovoljna količina vode.
Uzgoj u plasteniku
Uzgajanjem banane u plasteniku se može dobro uticati na klimatske zahteve i tako se omogućiti banani temperature koje joj odgovaraju. Ali, jedna biljka, tj. drvo banane zauzima dosta prostora, pa se ne preporučuje taj način uzgajanja, posebno ako se uzgajaju za komercijalne svrhe.
Tlo
Priprema zemljišta pre sadnje značajno će poboljšati rast voćke i uopšte podstaći zdrav i snažan rast. Dobro je testirati zemljište kako bi se utvrdilo da li mu nedostaju bilo koji osnovni minerali i hranjive materije. Dodavanjem organskih materijala, kao što je medijum za potiskivanje koko-vlakana i kompost, najviše će se poboljšati svaka vrsta tla. Organski materijali vežu peščane čestice tla tako da bolje zadržavaju vlagu i hranjive sastojke. Oni takođe razbijaju čestice gline i mulja, tako da voda može infiltrirati i korenje se može širiti.
Banana voli bogato i dobro drenirano tlo sa dobrom vlagom i bogatim organskim materijama. Mogu da uspeju svuda osim kad je u pitanju peščana zemlja. Vole zemljište koje ima pH od 6 do 7. Ako je zemlja alkalna, dodaje se malo sumpora da se smanji pH vrednost.
Temperatura
Drveće banane (čak i ono koje je tolerantno na hladnoću) preferira tople vlažne temperature za maksimalan rast. Najbrže rastu kada su dnevne temperature od 27°C - 35°C). Rast će se drastično usporiti ispod 14°C. Vrhovi biljaka će umreti pri prvom znaku mraza.
Uzgoj banana
Banana može narasti od 3-9 m. Svaka mladica ima raskošne listove, dužine do 5 m. Kod starijih mladica se formira cvetna os koja visi sa grozdom banana. Takvi grozdovi mogu imati težinu od 30 - 50 kg (jedna banana je teška oko 100 - 150 g). Jedan grozd može imati oko dvadesetak i više plodova. Banana daje jako velik urod i popularna je za uzgajanje.
Plodored
Banana se odlično slaže sa drugim biljkama sa jakim korenskim sistemima kao što su batat i krompir. Ricinus mu pomaže da ostane zaštićen od raznih bolesti koje mogu da uzrokuju bolesti lišća banane. Odgovaraju mu i smokva i pekan.
Takođe se dobro slaže sa pasivnim voćem kao što je borovnica, zatim agrumima - limeta i grejpfrut te voćkama poput šljive i breskve.
Zalivanje
Veliki listovi banane koriste mnogo vode. Redovno duboko zalivanje je apsolutna potreba u toplom vremenu. Ne sme se dozvoliti da se biljke osuše, ali tako se i ne sme nalivati vodom. Stajaća voda, posebno po hladnom vremenu, prouzrokovaće truljenje korena. Biljkama koje se uzgajaju u suvim letnjim predelima, poput južne Kalifornije, potrebna su periodična duboka zalivanja kako bi se pomoglo izlučivanje tla soli. Na tlo se raspoređuje debeli sloj malča (materijal kojim se ogrću biljke) da bi se očuvala vlaga i zaštitilo plitko korenje. Biljke koje se uzgajaju u kontejnerima treba pažljivo nadgledati kako se ne bi osušilo. Takođe je korisno povremeno duboko zalivanje kako bi se zemlja izlila.
Đubrenje
Njihova brza stopa rasta čini banane teškim hranjivim dodacima. Tokom toplog vremena, primenjuje se uravnoteženo đubrivo jednom mesečno - NPK đubrivo. Zreloj biljci može biti potrebno čak 1-2 kg pomenutog đubriva svakog meseca. Mladim biljkama treba četvrtina do trećine. Ravnomerno se raspoređuje đubrivo oko biljke u krug, ne dodiruući stablo. Ne sme se dozvoliti da đubrivo dođe u kontakt sa stablom.
Razmnožavanje
Razmnožavanje banana vrši se rizomima nazvanim sisa ili štenad. Pupoljke ne treba uzimati sve dok gomila ne sadrži najmanje tri do četiri velike biljke da se usidre. Kada je štene oduzeto, posekotina mora biti u matičnoj biljci dovoljno da dobije malo korena. Veliki listovi se odvajaju od štenca, ostavljajući samo najmlađe listove.
Održavanje i nega
Tokom prolećnih meseci, banane bi trebalo presađivati u veće saksije, uz dodavanje treseta sa malo peska, kako bi im se omogućio nesmetan rast. Takođe, potrebno im je obezbediti dosta komposta i prorediti ih po potrebi. Orošavanje voćke se vrši svakodnevno. Stabla banane su izuzetno otporna na bolesti i živuljke, stoga nije potrebno sprovoditi zaštitu.
Održavanje zasada
U veštačkim uslovima, banana prvi put daje plodove nakon godinu dana, a berba se vrši u jesen, kad plodovi sazrevaju. Najbolje ih je brati kad je kora zelena i držati na toplom mestu, dok ne požuti. Nikako se ne smeju držati u frižideru, jer ni plodovi ne vole niske temperature i time će se sprečiti njihovo sazrevanje. Za bolji rast i prinose, biljku je potrebno orezivati redovno i uklanjati joj sve sasušene listove.
Rezidba i oblikovanje
Na plodu treba ostaviti samo jednu osnovnu stabljiku svakog rizoma. Sve suvišne izdanke treba ukloniti čim se primete. Ovo pomaže da se celokupna energija biljke usmeri u proizvodnju voća. Jednom kada je glavna stabljika stara 6-8 meseci, dozvolite da se jedna sisa razvija kao zamena za sledeću sezonu. Kada se ubere plod, odrežite plodnu stabljiku na 30 centimetara iznad zemlje. Izvadite plod nekoliko nedelja kasnije.
Berba banana
Stabljike banane obično se formiraju u kasno leto, a zatim i u zimu. U martu se počinju „skupljati" i mogu sazreti u aprilu. Povremeno stabljika raste početkom leta i sazreva pre nego što se pojavi hladno vreme. Voće se može ubrati sečanjem stabljike kada su banane debele, ali zelene. Za zrelo voće odrežite jednu ruku u isto vreme kada dozreva. Ako se ovo uradi, svakodnevno proveravajte stabljiku jer glodari odozdo mogu jesti unutrašnjost svake banane, a stabljika će izgledati netaknuta.
Jednom kada je stabljika sabrana, treba je obesiti na hladnom i senovitom mestu. Budući da etilen pomaže u pokretanju i stimulisanju zrenja, a zrelo voće daje ovaj gas u malim količinama, zrenje se može ubrzati prekrivanjem gomile plastičnom kesom.
Skladištenje
Realna temperatura za skladištenje banana i njihov transport zavisi od sorte, ekoloških uslova tokom uzgoja, dužine čuvanja, koja uglavnom iznosi od 12-16°C. Postupak kontrolisanog dozrevanja banana je neophodan da bi se tržište kontinuisano snabdevalo bananama, a uz to savremeni načini dozrevanja obezbeđuju visok kvalitet plodova.
Temperatura je jedan od osnovnih faktora u procesu dozrevanja banana. Ukoliko se za dozrevanje koristi i etilen, najpovoljnija temperatura je 14-17°C, a bez etilena 16-20°C. Za dozrevanje je potrebna visoka relativna vlažnost od 90-95%, jer niska vlažnost vazduha u komori može negativno da utiče na dozrevanje banana.
Bolesti
Pravovremeno uočavanje štetočina i bolesti u poljoprivredi pomaže poljoprivredniku da pravilno kontroliše i upravlja njima. Glavne štetočine i bolesti koje utiču na banane i njihovo upravljanje su:
Panamski vetar
Panamski vetar (lat. Fusarium okisporum) je gljivična bolest koja se prenosi u zemlju i kroz korenje ulazi u biljno telo. Najveći intezitet je na slabo dreniranom zemljištu. Početni simptomi su žutenje donjeg lišća, uključujući listove i peteljke. Topla temperatura tla, loša drenaža, lagana tla i velika vlažnost tla predstavljaju pogodno mesto za širenje bolesti.
Pege po listovima
Pege po listovima (lat. Micosphaerella musicola) je naziv ozbiljnog oboljenja koje utiče na usev banane. Početni simptomi se pojavljuju u obliku svetlih žućkastih mrlja na lišću. Kiša, rosa i temperatura određuju širenje bolesti. Uslovi koji pogoduju masovnoj infekciji najčešće su tokom sezone kiša sa temperaturom iznad 21°C.
Antraknoza
Antraknoza (lat. Gloeosporium musae) je bolest koja napada biljke banane u svim fazama rasta. Bolest napada cvetove, kožu i udaljene krajeve glava banana. Simptomi se pojavljuju kao velike smeđe mrlje prekrivene grimiznim rastom gljivice. Plod bolesti postaje crn, a voćka postaje kriva.
Štetočine
Neke od najgorih štetočina koje napadaju bananu su:
Pseudostem Borer
Pseudostem Borer (lat. Odoiporus longicollis) je crv koji je crvenkasto smeđe ili crne boje. Štetočina je aktivna tokom letnjih i monsunskih meseci. On se uvlači u stabljiku i hrani se unutar nje. Početni simptom je u obliku izlučivanja biljnog soka i pocrnele mase koja izlazi iz otvora na rupi. Kada se to dogodi, čitava biljka umire.
Rizomski žižak
Rizomski žižak (lat. Cosmopolites sordidus) su larve koje se hrane unutar biljke. U teškim slučajevima tuneli kroz koje prolaze se protežu nekoliko centimetara prema stabljici. Štetočine su se od plantaže do plantaže širile preko sadnog materijala.
Lisne uši
Lisne uši (lat. Pentalonia nigronervosa) je insekt, vektor virusa koji izaziva gomilu bolesti. Žućkasto zelene nimfe i odrasle jedinke sisaju ćelijski sok i biljke devitaliziraju. Pogođeni delovi se uklanjaju i oštećuju. Velika vlažnost pogoduje i štetočine se velikom brzinom razmnožavanju. Listne uši se uglavnom primećuju na donjoj površini lišća.
Upotreba banana
Banane su izuzetno zdrave i ukusne. Sadrže nekoliko osnovnih hranljivih sastojaka i korisne su za varenje, zdravlje srca i gubitak kilograma. Osim što su veoma hranjive namirnice, oni su i veoma zgodna hrana za užinu.
Zdravlje
Baš kao i voće, takođe se koristi lekovito bilje od banana. Možemo ih koristiti, posebno kod kuće, za lečenje specifičnih tegoba. Sadrži vitalne supstance kao što su proteini, polifenoli, hemiceluloza i lignin. Svi ljudi širom sveta vole plodove banana.
Međutim, mnogi ne znaju da lišće banane sadrži mnogo zdravstvenih koristi. Možete je koristiti svežu ili suvu. Najpopularnije lekovite prednosti uključuju lečenje vrućice, prehlade, upale grla i kašlja.
Neke od upotreba banane su: pojačava imuni sistem, smanjuje temperaturu, leči grlobolju, zaceljuje rane i iritaciju kože, održava zdravu kožu, smanjite celulit i telesnu težinu.
Povećava raspoloženje, jer sadrže aminokiselinu, triptofan i vitamin B6 koji pomaže telu da proizvodi serotonin.
Unutrašnjost kore od banane može pomoći u ublažavanju svraba i upale, poput uboda bube ili otrovnog bršljana.
Konzumiranjem dve banane dnevno, moguće je smanjti visok krvni pritisak za 10%, no svakako se konzultirajte sa svojim doktorom pre toga.
Kuhinja
Banane su važne u mnogim kuhinjama. One su verovatno jedan od najčešće kupljenih proizvoda u trgovini. Za većinu banana njihova je sudbina jednostavna: jesti ih cele ili narezati sirove preko jogurta.
Inače mogu da se peku i u vekni hleba. Kuvanje banana je odličan način pojačavanja ukusa. Kada se banane skuvaju, njihovi šećeri se počinju karamelizirati, što otkriva njihovu prirodnu slatkoću i pojačava njihov opšti ukus. Dobra je u pripremi zdrave poslastice ili brzog deserta.
Banane su odlična grickalica pre vežbanja, jer su pune kalijuma koji pomaže u održavanju funkcija živaca i mišića tokom treninga.
Zanimljivosti
Smatra se da su banane prvo pripitomljene u jugoistočnoj Aziji, a njihova konzumacija spominje se u ranim grčkim, latinskim i arapskim spisima. Aleksandar Veliki je video banane na ekspediciji u Indiju.
Ubrzo nakon otkrića Amerike, banane su odnete sa Kanarskih ostrva u Novi svet, gde su prvo posađene u Haitiju i uskoro su se proširile na druga ostrva i kopna. Uzgoj se povećavao sve dok banane nisu postale osnovna namirnica u mnogim regionima, a u 19. veku su se počele pojavljivati na tržištima Sjedinjenih Država. Danas su među najpopularnijim plodovima u američkoj ishrani.
Iako su kavendiške banane daleko najčešća sorta koja se uvozi iz netropskih zemalja, sorte plantaža čine oko 85% svih uzgoja banana širom sveta.
Banane plutaju u vodi jer su u poređenju sa njima manje guste.
Banana je voće koje je zapravo klasifikovano kao bobica.
Ljudi dele oko 50% DNK sa bananama.
Dobro je pojesti bananu pre spavanja jer ona pomaže kod nesanice.
Foto: Peggy_Marco / Pixabay
Ostavite odgovor