Patlidžan (lat. Solanum melongena), kod nas poznatiji kao plavi patlidžan pripada porodici pomoćnica (Solonaceae). Jednogodišnja je biljka koja vodi poreklo iz Indije i uzgaja se zbog plodova koji se koriste u ishrani jer imaju izuzetno široku i raznoliku upotrebu u kulinarstvu.
Najviše je rasprostranjen u Kini, Japanu, Indoneziji, Italiji, Francuskoj i Španiji, dok kod nas gajenje patlidžana nije dostiglo velike razmere. Jedan od razloga je taj što stoka ne može da jede plodove patlidžana i zbog toga se dugo smatralo da je otrovan. Plod patlidžana je u svežem obliku zaista otrovan, ali se kuvanjem ili pečenjem u samom plodu ubija solanin M i, nakon termičke obrade, plod postaje potpuno bezbedan za jelo.
Dugo se smatralo da je patlidžan povrće i tako pravila greška u njegovom klasifikovanju. Zbog sitnih, jestivih semenki kojima je ispunjen, patlidžan se kategoriše kao voće. Ista greška oko klasifikacije se pravila i sa paprikom, koja pripada istom rodu kao patlidžan.
Plod patlidžana je obično ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelene i bele, u zavisnosti od sorte. Obično je izduženog oblika, slično kao tikvica, ali je zanimljivo da je naziv dobio po jednoj od prvih sorti koje su imale jajast oblik. Patlidžan sadrži manje količine kalcijuma, fosfora, mangana i vitamina C, zbog čega se rado koristi u različitim dijetama.
Sorte patlidžana
Najbitnije je odabrati pravu sortu patližana, pa zbog toga prilikom izbora sorte treba obratiti pažnju na nekoliko karakteristika same sorte, a to su: oblik ploda koji može biti cilindričan, okruglast ili izduženo-kruškast, zatim na veličinu plodova koji mogu biti sitni (oko 50 g) i krupni (mogu težiti čak 1.000 g) i na kraju na boju samog ploda određene sorte. Boja varira od tamnoljubičaste sa jakim sjajem, koja je najprihvatljivija na tržištu, do crvenkasnoljubičaste bez sjaja. Kod nas se gaji dosta hibridnih sorti, a najrasprostranjenija je domaći srednje-dugi patlidžan koji se gaji na čak 90% površina.
Domaći srednje-dugi
Raste do 70 cm u visinu i u povoljnim uslovima jedna biljka rađa između 5 i 6 plodova koji mogu biti teški između 2 kg i 3 kg. Plod je tamnoljubičaste boje i veoma cenjen na tržištu.
Crni princ F1
Voma rodna sorta sa skoro crnim plodovima. Biljka je srednjebujna sa dosta grana i dostiže do 1m u visinu. Plodovi su blago izduženi, bez bodlji na drškama sa belim i sočnim mesom. Jedna biljka može roditi između 15 i 20 plodova prosečne težine 250 g. Ova sorta se sadi na rastojanju 70x40 cm.
Diamond
Jako rodna sorta koja vodi poreklo iz Ukrajine. Dugo je u svetu bila standardna sorta jer je izuzetne rodnosti. Plodovi su vitki, tamnoljubičaste boje sa čvrstim mesom izvanrednog ukusa, prosečne težine oko 300 g.
Turkish orange
Ime je dobila po boji plodova čija kožica je narandžaste boje. Jako je rodna sorta, a plodovi su okrugli, veličine paradajza i odlični za punjenje.
Sirijski patlidžan
Vodi poreklo iz Sirije gde se vodi kao autohtona sorta, ali dobro uspeva i kod nas. Ima veoma lepu koru i sjajnog je izgleda. Plod je tamnoljubičaste boje i odličnog ukusa. Seje se isključivo na otvorenom i nikako nije preporučljiv za sadnju u plasteniku.
Zlatna jabuka
Veoma retka i stara sorta poreklom iz Severne Amerike. Niskorasna je i daje odličan prinos. Svetlo zelene je boje i baburastog izgleda, a može podsećati i na jabuku. Meso ploda je veoma ukusno zbog čega se ova sorta smatra jednom od najskupocenijih.
Prosperosa
Stara sorta odlične klijavosti koja vodi porklo iz Italije. Plodovi su jako ljubičaste boje, okruglastog oblika, težine oko 250 g, sa sjajnom korom i jako sočnim i ukusnim mesom zbog čega su pogodni za prženje, dinstanje, kuvanje i sušenje.
Solanum upro
Veoma retka sorta čiji su plodovi mali, okrugli i crvene boje. Koriste se veoma često prilikom spremanja najrazličitijih jela jer su pogodni za kuvanje, dinstanje, prženje i mešanje sa drugim namirnicama. Ova sorta je izuzetne je rodnosti i na jednoj biljci može biti i po stotinu plodova. Izgleda veoma dekorativno i u plasteniku može dostići visinu do 1,5 m.
Jaje
Ime je dobila po plodovima koji su bele boje, oblika i veličine jajeta. Sorta je koja rađa tokom cele godine, pa jedna biljka, uz dobro navodnjavanje, može roditi i do 30 plodova. Plodovi su odlični za prženje i dinstanje jer im se na taj način pojačava ukus i daje dodatna aroma.
Sadnja patlidžana
Gaji se na površinama koje su manje od onih za paradajz i papriku. Patlidžan na tržištu možemo naći od sredine maja pa sve do novembra, u zavisnosti od sorte i perioda rađanja. Može se saditi na otvorenom ili u plastenicima i staklenicima. Ima vretenast i slabo razvijen korenov sistem koji može da ide u dubinu do 80 cm. Stablo je žbunasto i razgranato i može dostići visinu između 40 i 100 cm, a kod nekih sorti i više.
Vreme sadnje
Patlidžan se sadi u proleće, kada je temperatura zemlje između 18°C i 21°C jer je ta temperatura najpogodnija za razvijanje biljke. Ukoliko je proleće hladnije i mrazevi česti, sadnja se može obaviti i malo kasnije. Sa sadnjom ne treba žuriti jer je patlidžanu za prvi rod potrebno nekih 60 dana od sadnje i uglavnom sve sorte rađaju tokom cele godine, te je zbog toga najbolje sačekati najpovoljnije uslove i onda ga posaditi.
Odabir podloge za sadnju
Patlidžan se gaji na površinama manjim od onih za papriku i paradajz. Podloga na koju se sadi patlidžan mora biti bogata prirodnim mineralima i dobro hemijski istretirana pre same sadnje kako bi biljka postigla najbolje rezultate po pitanju rasta, razvoja i roda. Najbitnije je da koren ima dovoljno mesta za pravilan razvoj. Patlidžan je biljka koja voli svetlost i sunce, pa je zbog toga potrebno da biljka dnevno bude izložena sunčevoj svetlosti minimalno 6 sati.
Sadnja iz semena
Prilikom odabira semena treba koristiti matična stabla koja su dobre rodnosti, vitalna i bujna, otporna na sušu i mraz. Period zrenja matičnog stabla sa koga se uzima seme trebao bi da bude što kasniji da bi seme imalo bolju klijavost. U 1 g semena može biti do 250 semenki. Seme koje se dobro čuva, sačuvaće klijavost i do 7 godina
Pre same sadnje, seme treba zamotati u gazu i potopiti na 30 minuta u vodu temperature između 50°C i 55°C, a zatim seme potapati naizmenično u toplu i hladnu vodu kako bi se pripremilo za sadnju. Kako bi se proverila klijavost semena, treba ga staviti u navlaženu gazu koju treba uviti, staviti u najlonsku kesu i čuvati na toplom mestu. Nakon sedam dana treba prebrojati klice na semenu i ako je više od pola semenki proklijalo, seme je spremno za sadnju. Klijanje semena se može podstaći tako što seme protrljamo između dlanova i onda stavimo u posudu sa peskom. Na taj način se omogućava brže apsorbovanje vode i samo klijanje.
Do klijanja i nicanja dolazi desetak dana nakon sadnje ukoliko je toplo vreme, a ukoliko je temperatura oko 13°C, semenu je potebno nekih 25 dana da isklija. Seme se sadi u unapred iskopane jamice na dubinu od 1 cm do 2 cm i na rastojanju 60-70 x 40-50 cm.
Uzgoj u bašti
Zemljište treba pripremiti isto kao za paradajz i papriku. Potrebno je da se na jesen ore na 30-50 cm dubine sa unošenjem stajskog đubriva u količini 50 t po hektaru, ukoliko je zemljište plodnije onda možemo i prosuti manje đubriva. Deo ovog đubriva se dodaje i u proleće, kada se zemljište priprema za sadnju. Tom prilikom se takođe unose i potrebni minerali i zato je potrebno odvojiti neku količinu đubriva za do 20-25 dana posle sadnje, u vreme cvetanja.
Patlidžan se gaji iz rasada i zato je veoma bitno da uzmete zdrav rasad pre nego što krenete u avanturu sa ovim čudesnim povrćem, voćem. Od specifičnijih mera mogu se sprovesti orezivanje i prekraćivanje vrhova, naročito kada je period vegetacije veoma kratak. Vrh se krati kad biljka razvije 5-7 plodova, a u isto vreme se odstranjuju i grančice koje ne nose cvet jer ovim putem vršimo ubrzanje zrenje plodova.
Uzgoj u stakleniku
Pre sadnje, staklenik treba sterilisati, termički ili hemijski. Za hemijsku sterilizaciju se koriste preparati koji uništavaju gljivice, štetnike i korove. Ovi preparati su veoma jaki i treba biti veomapažljiv prilikom doziranja. Ordžavanje povoljnij uslova u stakleniku, postiže se konstantnim zagrevanjem ili zatvaranjem svih otvora. Najpovoljnija dnevna temperatura za rast i razvoj patlidžana u plasteniku je između 22°C i 29C, a noćna između 15°C i 18°C.
Patlidžan se može uzgajati u različitim vrstama plastenika. Za sopstvene potrebe, obično se sadi u jednolađne plastenike koji su namenjeni za površine do 400 m2, a za uzgoj koji je namenjen za izvoz, koriste se višelađni plastenici i staklenici. Na ovaj način se smanjuju gubici, štedi na prostoru, a ujedno je i jednostavnije za kontrolu zasada i kasniju berbu.
Uzgoj u saksijama
Koren patlidžana je veoma osetljiv na temperaturna kolebanja, pa se zbog toga sadi u veće posude, saksije, velike tegle ili lonce, a nakon nicanja presađuje na otvoreno. Poželjno je da veličina posude bude između 8 cm i 10 cm i da ima više većih rupa na dnu kako bi oticao višak vode. Ukoliko su posude manje, rasad će biti slabiji, a samim tim i rod manji. Desetak dana pre sadnje u leje, sadnice se kale. Ovo je proces privikavanja mlade biljke na spoljne uslove, a izvodi se tako što se biljka postepeno iznosi napolje, prvo u hladovinu, a zatim na sunce, kako bi razvila otpornost na vremenske uslove.
Tlo
Koren se razvija veoma brzo nakon sadnje i da bi mu se omogućio nesmetan rast i razvoj zemljište za sadnju treba da bude plodno, toplo, bogato organskim materijama i mineralima, neutralno ili slabo kiselo. Poželjno je pre sadnje zemljište nađubriti stajskim đubrivom kako bi se povećala plodnost biljke.
Klima
Optimalna temperatura za klijanje semena patlidžana na otvorenom je između 13°C i 14°C, a u zatvorenom prostoru, u plasteniku ili stakleniku, između 16°C i 20°C. Najpogodnija temperatura za rast i razvoj biljke je oko 17°C. Ukoliko se temperatura spusti ispod 15°C ili bude viša od 36°C, a biljka nema dovoljno vode ili je prisutan višak vlage u zemljištu, dolazi do otpadanja cvetova, zametanja pupoljaka i slabog i nekvalitetnog prinosa. Da bi se to izbeglo, biljku treba zaštititi od vremenskih uslova i omogućiti joj dovoljne količine vode, kao i dobro i rodno zemljište.
Uzgoj patlidžana
Patlidžan se obično uzgaja na manjim površima nego onim koji su potrebni za paradajz ili papriku. Može se uzgajati na otvorenom polju ili u staklenicima i plastenicima. Na tržište obično dospeva krajem maja pa do novembra.
Plodored
Istraživanja su pokazala da uzastopno uzgajanje patlidžana na istoj površini, kao i gajenje srodnih kultura (paradajz, paprika, krompir), daje slabiji prinos. Kao dobre pretkulture pokazali su se mladi luk, rotkvice i zelena salata.
Zalivanje
Patlidžan je veoma osetljiv na nedostatak vode, što može rezultirati otpadanjem cvetova, pa ga zbog toga treba redovno zalivati. Sa vodom ne treba preterivati jer bi od prevelikog zalivanja koren mogao da istruli. Dovoljno je zasad natapati svakih 10 dana sa 30 - 40 l vode/m2 u zavisnosti od zasada i količine padavina. Kako bi se sačuvala vlažnost zemljišta, potrebno ga je međuredno obrađivati nakon svakog natapanja.
Đubrenje
Pre same sadnje zemljište treba dobro pripremiti. Ore se u jesen na 30 cm do 50 cm dubine i đubri stajskim đubrivom sa nekih 40-50 t/ha u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Ako zemljište u prethodne 2 ili 3 godine nije đubreno, onda se đubri većom količinom stajskog đubriva.
Zemljište se obrađuje u rano proleće i tada mu se dodaju minerali i đubriva neophodni za pravilan rast i razvoj biljke. Zemljištu je potrebno dodati 120-160 kg N, 90-100 kg P2O5 i 150-200 kg K2O/ha, od čega treba odvojiti trećinu za prihranjivanje koje se izvodi kada biljka počne da cveta, što je nekih dvadesetak dana od sadnje. Od đubriva se koriste NPK 7:14:21, 8:16:24 i sl. U pripremi za sadnju (700-800 kg/ha) i KAN, ili 20:8:5 za prihranjivanje (ukupno 200-300 kg/ha).
Razmnožavanje
Patlidžan se sadi iz rasada ili iz semena. Za klijanje semena potrebno je da prođe oko mesec dana od sadnje. Seme treba kupiti u proverenom rasadniku ili od proverenih proizvođača kako bi se izbegle potencijalne anomalije sorte i dobio plod željenog oblika, veličine, boje i rodnosti.
Način proizvodnje plavog patlidžana sličan je proizvodnji paprike. Rasad se može proizvesti i kalemljenjem na paradajz. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona tako što se na podlozi (paradajzu) napravi rez dužine 1,5 cm u koji se postavlja kalem (plavi patlidžan). Zatim se stablo patlidžana zaseče koso, ispod kotiledona, tako da rez odgovara rezu koji je na podlozi, a mesto kalemljenja se premaže toplim parafinom. Kalemljene biljke se gaje na temperaturi od 25°C i optimalnoj vlažnosti vazduha od 90%, kako bi se biljka brže ukorenila i razvila.
Održavanje i nega
Održavanje zasada patlidžana uglavnom se vrši orezivanjem i skraćivanjem vrhova, što se naročito sprovodi u uslovima kratke vegetacije.
Održavanje zasada
Posebnu pažnju je potrebno obratiti na vrh biljke, koji se treba skratiti kada ona razvije između 4 i 6 plodova, zavisno od sorte. Vrhovi se blago skraćuju, a grančice bez cvetova odtranjuju kako bi se ubrzao proces sazrevanja i napravilo dovoljno mesta rodnim granama.
Rezidba
U južnom delu Italije se sprovodi takozvana zelena rezidba kojom se osigurava regeneracija biljke i podstiče još jedno rađanje u sezoni. Ova rezidba se obavlja krajem avgusta , kada biljka počne da slabi, i podrazumeva odstanjivanje svih suvišnih grana, listova i svetova i ostavljanje samo najzdravijih i najrdnijih grana. Nakon ovog orezivanja biljku je potrebno nađubriti i dobro zaliti kako bi se osigurao novembarski prinos.
Berba
Berbu je neophodno obaviti kada nastupi tehnička zrelost ploda i kada se proceni da su plodovi dovoljno krupni za plasiranje na tržište. U tom periodu, semenke unutar ploda nisu zrele, a meso je sočno i omekšalo. Nikako ne treba čekati biološku šrelost plodova jer oni tada dobiju tamno smeđu boju, semenke im očvrsnu, a meso postane previše mekano i neupotrebljivo.
Potrebno je da prođe nekih 60 dana od sadnje kako bi plod bio spreman za berbu. Berba se obavlja nožem jer je peteljka suviše čvrsta i jaka da bi mogla da se kida rukom. Svaka biljka prosečno rodi po 8 plodova i ako rodi više onda se radi proređivanje zasada kako bi plodovi mogli da dostignu optimalnu veličinu.
Ukoliko, prilikom branja, dođe do oštećenja površine ploda, potrebno ga je skloniti sa strane jer se na mestu oštećenja veoma brzo stvaraju gljivice koje mogu da pređu na najbliži plod i tako se raznesu na ceo prinos koji zatim postaje potpuno neupotrebljiv.
Skladištenje
U kućnim uslovima, patlidžan se može čuvati najviše nedelju dana u frižideru, neke sorte do dve nedelje.
Proizvodi koji su namenjeni daljoj distribuciji čuvaju u hladnjačama na temperaturi od 5°C.
Bolesti
Plavi patlidžan je veoma osetljiva biljka. Osetljiv je kako na prirodne uslove i klimatske promene, tako i na određene bolesti. Najzastupljenije bolesti plavog patlidžana su:
Zeleno uvenuće
Zeleno uvenuće (lat. Verticillium allo-atrum) ogleda se u postepenom uvenuću i sušenju biljke. Lišće postaje mekše i visi na peteljkama, zardžavajuči zelenu boju. Ova bolest živi u zemljištu i da je biljka zaražena, najbolje uočavamo ako je iskopamo i koren rasečemo po dužini. Tada se na korenu zaražene biljke može videti braonkasta boja koja je karakteristična za ovu bolest.
Phomopsis vexans
Gljiva koja je najveći neprijatelj plavog patlidžana jer je on jedini njen domaćin. Ne napada paradajz i papriku, jedino plavi patlidžan. Ispoljava se na listu kao sitne pege, crne i sive boje, na stablu se formiraju sitni i crni piknidi koji dovode do sušenja i lomljenja stabla, dok na plodovima dolazi do gubljenja boje i stvaranja truleži koja je tamna i ispunjena piknidima.
Štetočine
Zaštita povrća od raznih vrsta štetočina je značajna kod patlidžana, kao i kod bilo kojih drugih biljki. Biljka sa štetnicima nikada nije u stanju da doprinese očekivani prinos i kvalitet. Naši povrtari često imaju problema sa pepelnicama i majskim gundeljom.
Pepelnica patlidžana
Značajno smanjuje prinos patlidžana gajenog u zaštićenom prostoru. Najčešći simptom pepelnice javlja se u vidu belih fleka, koje se najčešće nalaze na vrhovima mladih grančica, pupoljcima, cvetovima i mladim plodovima. Pojavi pepelnica pogoduje kišovito vreme i povišena temperatura. Pepelnice se javljaju na mnogim biljnim vrstama, pa i na patlidžanima. Mere zaštite su sadnja otpornih i zdravih sorti. Preventivno se može koristiti preparat od belog luka, kao i od sode bikarbone. Takođe su se dobrim pokazali kalijumov sapun i sumpor.
Majski gundelj
Poznatiji kao majska buba ili jednostavno gundelj. Odrasla forma ovog insekta oštećuje biljku tako što jede nadzemne delove biljke, najviše lišće. Preventivna mera jeste uništavanje majskog gundelja mehaničkom obradom zemljišta. Takođe je preporučljivo da se koren sadnice pre polaganja u zemlju potopi u neki insekticid.
Upotreba patlidžana
Upotreba patlidžana je veoma raznolika. Koristi se najčešće u kulinarstvu za pripremu najrazličitijih jela, soseva i salata. Domaćice ga pohuju, prže, pune, a neka prave i ajvar od plavog patlidžana. Kako sadarži fenol, u medicini se koristi za odlaganje razvoja hroničnih oboljenja.
Zimnica
Kuhinja
Sirov plavi patlidžan može imati veoma gorak ukus, ali kada se termički obradi ukus mu se obogaćuje. Takođe, ispiranje, isušivanje i soljenje narezanog voća pre kuvanja može ukloniti gorčinu.
Plavi patlidžan ima neverovatnu moć apsorbovanja masti što može dodatno olakšati pripremu bilo kakvog jela. Ovo povrće se koristi u kuhinjama mnogih zemalja, a zbog svoje teksture ponekad se koristi i kao zamena za meso u veganskoj i vegeterijanskoj kuhinji.
Kada se patlidžan sprema za kuvanje jedino je potrebno otkloniti zeleni deo na vrhu, osim toga svi ostali delovi patlidžana su jestivi. Patlidžan se može pržiti, kuvati, kuvati na pari, baciti na roštilj, možete ga čak i zakiseliti.
Mnoga jela od patlidžana su umaci pravljeni od raznog kuvanog voća i gotovo se podrazumeva da se priprema sa masnoćom.
Zdravlje
Plavi patlidžan čini 92% voda, 6% ugljenih hidrata, 1% proteina i neznatna količina masnoće. Upravo ovo ga čini slabo kaloričnom hranom koja je bogata mnoštvom hranjivih sastojaka.
Plavi patlidžan zato ima mnoge zdravstvene prednosti, od smanjenja rizika od srčanih bolesti, do pomaganja u kontroli šećera u krvi i gubitka kilograma, patlidžani su jednostavni i ukusan dodatak bilo kojoj zdravoj ishrani.
Osim što je bogat vitaminima i mineralima (Mangan, Folat, Kalijum, Vitamin K, Vitamin C) plavi patlidžan sadrži i druge hranjive sastojke kao što su nijacin, magnezijum i bakar. Ovo ga čini veoma jakim antioksidansom, a ono zbog čega je fenomanalan, jeste što je veoma lak za spremanje i lako može biti deo bilo koje nacionalne kuhinje.
Zanimljivosti
Smatra se da je plavi patlidžan poreklom iz Indije, gde i dalje divlje raste u divljini. Od davnina se uzgaja u južnoj i istočnoj Aziji. Prvi poznati zapisi o ovoj biljci nalaze se u Kimin Iaoshu-u, drevnom kineskom poljoprivrednom traktatu koji je bio napisan 544. godine.
Osim u Aziji mogao je da se nađe u antičkoj Grčkoj, drevnom Rimskom carstvu, Egiptu, kao i na engleskom ostrvu, gde se prvi put pojavljuje 1597. godine u knjizi.
Iako smo sve vreme govori o plavom patlidžanu kao povrću, on zapravo pripada porodici bobica, dakle voće je! Ovo i nije toliko neubičajeno jer i o paradajzu govorimo kao o povrću, a zapravo je takođe voće. Plavi patlidžan i paradajz ipak imaju još nešto zajedničko - oboje pripadaju porodici pomoćnica, latinski Solanaceae, i ono što dele jeste alkaloid koji u velikim količinama može biti otrovan. Ali ne brinite, potrebne su velike količine da bi toksin delovao.
Poznatom studijom objavljenom 1993. godine u New England Journal-u potvrđeno je da patlidžan ima najveći nivo nikotina u bilo kojem povrću. Naravno, u pitanju je veoma mala količina, potrebno je pojesti između 20 i 40 kg patlidžana da biste uneli količinu nikotina koja je ravna jednoj ispušenoj cigareti.
Japanci imaju narodnu poslovicu koja spominje patlidžan: "Najsrećniji vesnik nove godine je prvo planina Fidži, zatim soko i na kraju patlidžan!"
Foto: skeez / Pixabay
Ostavite odgovor