Jagoda (lat. Fragaria sp.) predstavlja biljku iz porodice ruža (Rosaceae) koja ima oko deset vrsta i gotovo sve su rasprostranjene u severnom umerenom pojasu. Mogu da se gaje tokom čitave godine, a letnja sadnja daje ubedljivo najveći rod u poređenju sa jesenjom i prolećnom sadnjom. Ne spada u probirljive biljke što se tiče zemljišta za gajenje, a najviše joj pogoduje ilovačasto i peskovito zemljište bogato hranljivim organskim materijama.
Jagode su se gajile još u Italiji oko 234. godine p.n.e., a autohtona su vrsta svuda osim na Novom Zelandu, Africi i Australiji. Predstavljaju poslasticu tokom održavanja najvećeg teniskog turnira na svetu Vimbldon, koga neki nazivaju svetskim prvenstvom u tenisu, kada u kombinaciji sa šlagom osvežavaju gledaoce tokom vrelih lednjih dana.
Takođe pripada bobičastom voću, kao i aronija, malina, borovnica, ogrozd, kupina, dud, vinova loza, oskoruša...
Što se tiče morfoloških osobina karakteriše je kratko stablo sa zelenim lišćem. Stablo je visine 10 - 30 cm i tokom svake godine zadebljava stvarajući na taj način godove na osnovu kojih se može proceniti starost biljke. Vek života jagode je oko 5 - 6 godina. Na stablu se stvaraju bočni izraštaji ili krunice iz kojih izbija novo lišće, vet i plod. Zbog svog niskog rasta uspeva na visokim nadmoskim visinama jer jer tokom zime prekrije sneg koji služi kao izolator jer je štiti od niskih temperatura i mrazeva. List jagode preživi oko 60 dana, te je iz tog razloga poželjno jagodu prekrivati slamom ili nekim drugim prekrivačima kako bi se sprečilo izmrzavanje.
Koren je žiličast i razgranat, doseže do 50 cm u dubinu, dok se glavni deo žila prostire na dubini 15-20 cm. Cvet je krem ili bele boje. Za razmnožavanje služe živići koji nastaju iz adventivnih pupoljaka na kolencima stabla i na taj način se razvijaju nove biljke koje se nazivaju živići. Jedan bokor jagode može prosečno da da oko 20 ožiljenih živića pa i više. Plod je zbirni i nastaje iz više plodnika. Mogu da budu različitih oblika a težina joj varira od 10 - 25 g dok kod nekih sorti mogu da budu i teži.
Sorte jagoda
Što se tiče vrsta postoji glavna i osnovna podela na šumske i redovne jagode, dok kada govorimo o sortama na našim prostorima vlada veliko šarenilo. Najpoznatije sorte jagoda koje se gaje na našim prostorima su:
Alba
Predstavlja sortu koja je nastala krajem 20 veka u Italiji a karakteriše je velika otpornost prema bolestima. Veoma je cenjena među proizvođačima jer daje izuzetno visoke prinose po biljci. Predstavlja rane sorte koja sazreva krajem aprila ili početkom maja.
Arosa
Predstavlja jednorodnu sortu čiji su plodovi u nivou listova. Svetlo crvene boje, konusnog izgleda ploda, srednje veličine sa nešto slabije izraženom aromom. Spada u kasne sorte.
Kleri (Clery)
Kleri takođe spada u jednorodne sorte ali u odnosu na Arosu karakteriše je jako dobra aroma i ukus. Ima srednje krupne plodove sa prinosom po biljci od 550g. Spada u rane sorte jer sazreva krajem aprila do početka maja i jako dobro podnosi transport.
Čendler (Chandler)
Čendler spada u srednje rane sorte, sa krupnim plodovima. Može da se koristi kao stono voće ili za preradu.
Redčif (Red chief)
Redčif je poreklom iz Amerke. Karakretišu je plodovi srednje krupnoće sa izraženom aromom. Spada u industrijske sorte.
Što se tiče vrsta jagoda u najznačajnije spadaju:
Divlja šumska jagoda
Divlja šumska jagoda (Fragaria vesca L.) je izuzetno cenjena među proizvođačima kako zbog ukusa i hranljivih svojstava tako i zbog izuzetno lekovitih svojstava listova i korena. Jako su deficitarne na tržištu a najčešće se na nju može naići tokom obične šetnje šumom a prepoznatljive su po tome što su sitne,modro crvene boje i jake arome.
Zelena jagoda
Zelena jagoda (lat. Fragaria viridis Duch.) spada u egzotične vrste sa egzotično zelenom bojom plodova. Višegodišnja je biljka koja je po ukusu jako slična crvenim jagodama, ali zbog svoje boje predstavlja izazov.
Jagoda kitnjača
Jagoda kitnjača (lat. Fragaria moschata Dush.) ili mošusna jagoda predstavlja evropsku sortu jagode. Izdržljiva je, može da preživi različite vremenske uslove a poreklom je iz Italije. Ima jako male, okrugle plodove.
Baštenska jagoda
Baštenska jagoda (lat. Fragaria ananassa Dush. F. Grandiflora Ehrh.) predstavlja hibridnu vrstu sa karakterističnim oblikom i veličinom ploda koji se najčešće koristi u za proizvodnju raznih deserta kao što su kolači, sladoledi, kolači I pite.
Sadnja jagoda
Uspešnost rađanja jagoda zavisiće od vremena sadnje, klimatskim uslovima, temperaturi, vlaznošti i kvaliteti zemljišta.
Vreme sadnje
O vremenu sadnje će vam zavisiti kvaliteta i kvantiteta rađanja ploda. Vreme sadnje u proleće ovisi o odabranom načinu sadnje i klimatskim uslovima, ali nepisano pravilo je da što ranije posadite jagode, to bolje. Sadnja jagode u proleće traje od marta posle opasnosti od mrazova i niskim temperature, a zasad traje 4 godine, posle čega se sadi novi zasad.
Zemljište
Da bi se sadnja obavila kvalitetno prvo se mora struktura zemljišta dovesti u redovno stanje što podrazumeva uništavanje korova, rigolovanje na dubinu 30c m, ravnanje. Pre rigolovanja neophodno je dodati 15-20t/ha stajskog đubriva u kombinaciji sa NPK đubrivom fomulacije 5:20:30 u količini 300-600 kg.
Pored toga važno je izabrati položaj parcele zapravo parcele koje nisu izložene vetru i akumulaciji hladnog vazduha.
Temperatura
Rast nadzemnih organa jagode započinje pri temperaturi od 2 do 8°C , a korena pri 7 do 8°C. Plodovi brzo rastu i sazrevaju na dnevnim temperaturama većim od 16°C, a optimalna temperatura za gajenje jagoda je od 20 do 25°C.
Niske temperature tokom zime retko kad oštete biljku jer jagoda podnosi kratkotrajne mrazeve od -35 do -40°C, ali može da strada rano u proleće i na -5 do -7°C. Najveće štete nastaju kad se tokom zime javi golomrazica, tada biljka strada na -15 do -18°C.
Koren jagode je osetljiv na mrazeve. Počinje da izmrzava na -8°C. Starije lišće jagode nije otporno na mrazeve. Osim niskih, štetno mogu delovati i visoke temperature posebno u vreme cvetanja i zametanja, razvoja, zrenja i berbe plodova
U zimskom periodu temperatura vazduha treba da bude između 1-2°C u trajanju od 5 nedelja, a u nekim slučajevima potrebno je dopunsko osvetljenje.
Sadnja iz sadnice
Sadnice treba da budu sveže, zdrave sa razvijenim korenovim sistemom, ožiljen, i sa najmanje 3-5 listova. Pre sadnje, sadnicama se skraćuju žile koje se potapaju u smesu zemlje i goveđeg stajnjaka. Za letnju sadnju koriste se sadnice proizvedene u predhodnoj godini. Jagode se sade u redove sa razakom između redova od 60 cm i u redu 30 cm.
Između redova prave se brazde koje služe za navodnjavanje. Jagode se takođe mogu saditi i u međuredni razmak od 50 cm i u redu 20 cm, prekrivaju se humkama i preko toga se stavlja folija. Postoje razna mišljenja da li je bolja sadnja direktno iz rasada u zemljište ili gajenjem putem folije. Međutim stručnjaci savetuju ipak gajenje putem folije iz više razloga: sprečava se rast korova i ne propušta svetlost, održava se fizička struktura zemljišta jer se sprečava da kiša sabije zemljište, povećava se toplota i vlažnost zemljišta, povećava se prinos, kvalitet plodova, smanjuje se truljenje i ubrzava sazrevanje za 3-4 dana.
Sadnja iz semena
Iako sadnja jagoda iz semena nije uobičajeno za baštenske jagode, i s takvim načinom sadnje se bave samo oni koji se fokusiraju na proizvodnju, ne znači da je nemoguće da uzgojite jagode iz semena i kod kuće. Dapače, ovakav načina uzgoja je ekonomičan jer iz par semenki možete da dobijete stotine novih sadnica koje možete da sadite u balkonske saksije ili bašte.
Semenke jagode su zapravo tačkice na jagodama koju trebate da odvojite od ploda i omogućite joj uslove za klijanje.
Odvajanje semena
Pošto su semenke jagode veoma male i okružene sluzavim, sočnim i mokrim delom ploda, veoma je teško odvojiti seme ručno, zato postoji način umetnog odvajanja za koji možete da koristite i blender. Jagode stavite u blender i izmiksajte, a seme ostavite da stoji tako dva do tri dana u kojem će se sluzavi dio razgraditi, a semenke ostati čiste. Isperite ih kroz sitno cedilo pod laganim mlazom vode.
Ako planirate seme saditi sledeću sezonu, spremite ga u papir za ruke da bi se seme dobro osušilo i što više vlage izvuklo iz semena jer će samo na taj način zadržati svoju mogućnost klijanja. Ako ih planirate saditi odmah, proces sušenja je suvišan.
Uzgajanje u plastenicima
Što se tiče ovog načina proizvodnje, naše podneblje je dosta limitirano prvenstveno zbog nepovoljnih agroekoloških uslova kao i klimatskih promena. Jagoda je izuzetno profitabilna i ima visoku cenu pogotovo van sezone i u zimskim periodima i da bi mogli da pariramo Mediteranskim zemljama mora da postoji idealan balans što se tiče navodnjavanja zemljišta i ishrane biljaka.
Uzgajanje u saksijama
Za ovaj način sadnje biraju se saksije od 5,5 l , sade se 4 sadnice koje s utu 1 ili 2 godine. Sade se u periodu od 15 jula do polovine avgusta. Nakon 6 nedelja bere se prvi prinos dok berba traje 20-25 dana. Nakon toga jagode se sređuju i pripremaju za prezimljavanje.
Drugi rod bere se u aprilu i nakon berbe sadnice i supstrat se menjaju i ponavlja se ciklus. Ovaj način proizvodnje nije težak niti komplikovan jer je najvažnije dobro pripremiti sadnjicu koja mora biti zdrava i ožiljena kao i supstrat za saksiju. Kada se ove dve stvari urade kvalitetno verovatnoća za uspeh je velika.
Uzgoj jagoda
Regulacija temperature, vlažnosti vazduha, količine svetlosti, navodnjavanje i hranljive materije predstavljaju osnovne faktore u proizvodnji jagoda.
Plodored
Što se tiče plodoreda jagoda se može gajiti u monokulturi, ali takav način uzgajanja nije poželjan zbog pojave mnogobrojnih bolesti i štetočina te se iz tog razloga preporučuje rotacija sa nekim leguminozama (sočivo, bob, soja, grašak i pasulj) ili strnim žitima (ovas, ječam, raž i pšenica) čiji žetveni ostaci mogu da posluže kao organsko đubrivo.
Za zaštitu jagoda najbolje je posaditi ribizlu, suncokret, kukuruz, višnje i šljive.
Voda i vlažnost
Tokom vegetacije veliki uticaj na rast i razvoj plodova jagode ima voda i vlažnost. Pošto je jagoda zeljasta biljka koju karakteriše velika lisna površina i plitak korenov sistem, za normalan rast potrebne su joj velike količine vode tokom cele vegetacije, a posebno u vreme sazrevanja plodova. Nedostatak i višak vode u zemljištu imaju nepovoljan uticaj na životne funkcije jagode, što se kasnije nepovoljno odražava na prinos i kvalitet plodova.
Nedostatak vode nepovoljno utiče na korenov sistem čija se bujnost smanjuje, kraće je cvetanje, lošija oplodnja, prinos i kvalitet plodova se smanjuje, ranije sazrevaju.
Za vreme suše stvaraju se dve do tri generacije lišća. Jagoda dobro uspeva u zemljištima u kojima voda zauzima 75 do 80% punog vodnog kapaciteta i neophodna je za život jagode.
Đubrenje jagoda
Azot i kalijum predstavljaju dva najvažnija hranljiva elementa koji na biljku deluju na taj način što joj povećavaju otpornost prema biljnim bolestima (N) i utiču na čvrstoću plodova, boju, mesnatost (K).
Kod gajenja jagoda samo se azot i kalijum mogu dodavati naknadno dok se sva ostala đubriva dodaju kod pripreme zemljišta za sadnju. Ako se ustanovi i značajan nedostatak gvožđa on se dodaje u zemlju.
Preporučeno je korištenje startnih đubriva i to prema uputama proizvođača. Korištenjem ovih đubriva omogućićete akumulaciju suve materije u tkivu biljke i otpornost na zimske uslove, kvalitetan razvoj korena i kvalitetnije urode jagoda u prolećnoj vegetaciji.
Svetlost
Pored hranljivih elemenata i svetlost predstavlja važan parametar. Iz tog razloga koriste se fotosenzitivne folije koje omogućuju doziranje svetlosti i smanjenje uticaja patogena i bolesti.
Razmnožavanje
Jagode se mogu razmnožavati na tri načina: cepljenjem, deljenjem na vreže ili grmove, semenom.
Nakon sijanja semena, dodaje im se pesak i đubrivo i one počinju da klijaju u roku 2 nedelje.
Cepljenje se radi samo u određenim okolnostima i to ako je biljka obolela od nekog virusnog oboljenja.
Deljenje grmova se radi samo kod većih grmova koje ne daju vreže, koje se zatim dele, a na svakoj rastu pupovi iz kojih nastaju presadnice.
Bolesti
Od bolesti najznačajnije su: trulež korena jagode, sivopurpurna pegavost lista i siva trulež.
Trulež korena jagode
Trulez korena jagode (lat. Phytophora fragariae) predstavlja obolenje koje pored jagode intenzivno napada malinu i kupinu. Izaziva odumiranje korena, a samim tim i sušenje cele biljke. Štete su velike jer se pored izumiranja i uništenja biljke stvara i kontaminacija zemljišta.
Simptomi koje ovaj patogen izaziva lokalizuju se na korenu koji se slabije razvija, dobija mrku boju i na kraju odumire. Patogen zatvara sprovodne sudove u korenu što za posledicu ima odumiranje korena. Prenosi se zaraženim sadnim materijalom na nove parcele.
Od mera imamo preventivne koje podrazumevaju korišćenje zdravog sadnog materijala i izbor zdravih parcela kao i hemijske mere.
Sivopurpurna pegavost lista
Sivopurpurna pegavost lista (lat. Mycosphaerella fragariae) je bolest koja svoje simptome lokalizuje na lišću na kom se pojavljuju sivo-mrke pege. Zaraženo lišće, lisna peteljka, stoloni i plod propadaju a u okviru tih pega tkivo se raspada i formira se nekroza. Broj pega može biti veliki iz tog razloga je propadanje biljke znatno brže. Da bi se zasad zaštitio potrebno je da se poštuju preventivne mere koje podrazumevaju pravilan izbor parcele, korišćenje zdravog sadnog materijala, plodored kao hemijske mere.
Siva trulež
Siva trulež (lat. Botrytis cinerea) nanosi velike direktne štete na plodovima. Gubici su izuzetno veliki ukoliko posle fenofaze cvetanja i formiranja plodova nastupi hladno i vlažno vreme. Gljiva se održava u zaraženim biljnim ostatcima ili u zemljištu. Na njima se tokom vlažnog i hladnog vremena stvaraju spore koje se prenose vetrom i šire na zdrave biljke. Kada se biljka zarazi , na njoj se formira micelija gljive koja se dalje prenosi na plod i na taj način se zaokružuje ciklus. Postoje preventivne i hemijske mere zaštite.
Štetočine
Najznačajnije štetočine jagode su jagodin cvetojed i grinje.
Jagodin cvetojed
Jagodin cvetojed (lat. Anthonomus rubi) štete nanosi na cvetu na taj način što jaja polaže u cvetove biljaka i na taj način direktno utiče na smanjenje prinosa. Nakon polaganja jaja ženka izgriza cvetnu dršku.
Grinje
Od insekata koji spadaju u ovu grupu grinja (Tarsonemus pallidus, Tetranychus urticae) značajni su jagodina grinja i obični paučinar.
Štete prave na listi i na taj način dovode do smanjenja prinosa. Javlja se na zasadima koji su stari i zapušteni ali se javljaju na zasadima koji su na otvorenom pogovotovo u toplom periodu. Oštećenja se ogledaju u vidu beličastih tačaka na listovima a u slučaju velike zaraze pojavljuje se beličasta paučina.
Lisne vaši
Lisne vaši napadaju listove i hrane se sokovima iz listova koji vremenom propadaju a zbog smanjenja lisne površine smanjuje se fotosinteza te se na taj način smanjuje prinos i kvalitet plodova.
Zaštita od bolesti
Može se podeliti u nekoliko faza:
- nakon sadnje
- početak vegetacije
- intenzivni porast
- vidljivi cvetni pupoljci
- početak cvetanja
- puno cvetanje
- precvetavanje
- rast plodova
- 7 dana pred berbu
- posle berbe
Nakon sadnje
Vrši se zaštita protiv truleži korena preparatima na bazi am. fosetil-aluminijum.
Početak vegetacije
Uovoj fazi vrši se zaštita protiv patogena Siva trulež (lat. Botrytis cinerea) preparatima na bazi am. fosetil-aluminijum; kao i patogena Sivopurpurna pegavost lista (Mycosphaerella fragariae) i lisnih vaši preparatima na bazi kombinacije am. mankozeb + deltametrin.
Intenzivni porast
Vrši se zaštita protiv sive pegavosti lišća, cvetojeda i lisnih vaši kombinacijom preparata na bazi am. kaptan + tebukonazol + acetamiprid.
Vidljivi cvetni pupoljci
Vrši se zaštita protiv sive pegavosti lišća, siva trulež, grinje preparatima na bazi kombinacija am. mankozeb + pirimetanil + abamektin.
Početak cvetanja
Vrši se zaštita protiv sive pegavosti lišća,sive truleži preparatima na bazi kombinacija am. mankozeb + pirimetanil.
Puno cvetanje
Vrši se zaštita protiv sive pegavosti lišća,sive truleži, antraknoza preparatima na bazi kombinacija am. mankozeb + pirimetanil + abamektin.
Precvetavanje
Vrši se zaštita protiv sive pegavosti lišća,sive truleži, antraknoza preparatima na bazi kombinacija am. ciprodinil+ fludioksinil+ azoksistrobin+acetamiprid.
Rast plodova
Vrši se zaštita protiv sive pegavosti lišća,sive truleži, antraknoza preparatima na bazi kombinacija am. ciprodinil + fludioksinil + deltametrin + etoksazol.
7 dana pred berbu
Vrši se zaštita protiv sive truleži preparatima na bazi kombinacija am. ciprodinil+ fludioksinil.
Posle berbe
Vrši se zaštita protiv sive pegavosti lista preparatima na bazi am. mankozeb.
Berba jagoda
Berba se može sprovesti na dva načina: prvi je da se beru najbolji plodovi, pa se potom berač vraća i bere prezrele plodove ili se parcela podeli na dva dela tako što se jedan deo bere za tržište a drugi deo parcele bere se za preradu.
Plodovi se moraju redovno skupljati jer zbog svog sukcesivnog zrenja može doći do truljenja i kontaminacije zemljišta i okolnih biljaka.
Klasiranje
Pored berbe značajno je klasiranje. Plodovi se mogu klasirati u tri klase:
- Ekstra klasa
- I Klasa
- II Klasa
Ekstra klasa
Ekstra klasu čine plodovi koji su približno iste krupnoće,boje,zrelosti i koji su ujednačeni. U jednom pakovanju ne sme biti više od 5% plodova koji ne ispunjavaju date uslove.
I Klasa
I Klasa prema karakteristikama moraju biti sični plodovima ekstra klase sa tim što se dozvoljava da u pakovanju bude do 10% plodova koji ne ispunjavaju date uslove.
II Klasa
Plodovi II Klase moraju biti zdravi, čisti i potpuno zreli, sa određenim nedostacima u pogledu oblika ploda. U jednom pakovanju može biti do 20 % prezrelih plodova, do 10% mase plodova sa čašicom, kao i najviše 5% crvljivih plodova.
Skladištenje
Skladištenje jagode nakon berbe može da traje od 10 do 20 dana. Naravno, skladištenje zavisi od sorte, boje mesa ploda, čvrstoće, a da bi se čuvanje moglo obaviti na adekvatan način temperature u skladuštu bi trebala biti 0°C i vlažnosti vazduha 85-90%. Preporuka je da se jagoda odmah nakon berbe brzo rashlade vazdušnim strujanjem temperaturom do -3°C.
Rashlađene palete jagode se omotavaju se PVC folijom, čuvaju na temperaturi od 0 ºC, sa relativnom vlažnošću 90-95 % do momenta transporta. U ovakvim uslovima, plodovi jagode mogu da se čuvaju 7-10 dana.
Upotreba jagoda
Zimnica
Kulinarstvo
Jagoda u kulinarstvu ima široku primenu uprkos svom kratkom veku trajanja. Zbog svoh bogatog sadržaja mineralnim materijama, vitaminima i dr koristi se za razne vrste dijeta. Od jela koja se spremaju od ovog voća imamo razne voćne kupove, ražnjiće od jagoda, kombinacija sa čokoladom, supa od jagoda, razne vrste voćnih salata u kombinaciji sa drugim voćem, džemovi, brusketi sa jagodana,palačinke a jagoda sa šlagom je specijalan desert koji se koristi na najvećem tenijskom turniru na svetu Vimbldon.
Medicina
Pored hranljive vrednosti jagoda ima širok niz lekovitih svojstava. Bogate su vitaminima, niske kalorijske vrednosti, koristi se u tradicionalnoj medicini, kozmetici. Sadrže visak nivo vitamina kompeksa A, B1, B2, B3, B9, biotin, vitamin C,E. Od mikroelemenata zastupljeni su: gvožđe, mangan, bakar, fluor, kobalt, selen, jod.
Mikronutritienti zastupljeni u jagodi su: kalijum,kalcijum,magnezijum, hlor, fosfor, sumpor, natrijum. Na muškarce utiče na taj način što cink deluje pozitivno na rast i funkcionisanje reproduktivnih organa, dok na žene utiče pozitivno na trudnoću.
Kod dece često može da izazove alergijsku reakciju, ali zbog prisustva gvožđa pozitivno utiče na krvnu slku i povećava nivo hemoglobina.
Zanimljivosti
Postoje mnoge zanimljivosti kao što su:
- jagoda je jedina biljka koje svoje seme nosi na površini ploda i to u proseku sa 200 semenki
- višegodišnja je biljna kultura
- stari Rimljani su je koristili u medicinske svrhe
- 100g jagoda sadrži samo 50 kalorija
- jagoda ima mnogo više vitamin C nego pomorandža
Foto: congerdesign / Pixabay
Ostavite odgovor