Rukola (lat. Eruca sativa) je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Pripada porodici kupusnjača. U poslednje vreme je poznata po korišćenju u ishrani, kao dodatak raznim jelima ili prilikom priprema salate. Vrste biljaka iz porodice kupusnjača su još i keleraba, kelj, karfiol, repa i rotkvice. Najviše je prisutna u oblasti Sredozemlja. Postoje različiti nazivi za rukolu u zemljama okruženja poput: riga, rokula, rikola, rigola, grda, vriska, itd.
U prehrani se koriste isključivo njeni listovi koji su oštrog i pikantnog ukusa. Razlog njene upotrebe u prehrani jesu njena lekovita svojstva. Bogata je vitaminima, i predstavlja jednu vrstu antioksidansa jer poboljšava rad creva, želudca i jetre. Često se koristi u prehrani kod bolesti digestivnog trakta kao što su čirevi. Najčešće je nalazimo kao samoniklu biljku u prirodi ali ona isto tako može da se uzgaja. Ono što posebno karakteriše ovu biljku jeste njen specifičan miris.
Visina koju rukola uobičajeno dostiže je oko 60 cm. Rukola u vegetativnoj fazi počinje da razvija lisnu rozetu koja ima visinu do 6 cm. Njeni listovi imaju kratke peteljke, a dostižu dužinu od 20 cm sa jasno definisanim urezanim delovima. Pri toplijim temperaturama ova biljka počinje da razvija stabljiku cveta koja ima belu ili blago žutu boju i po neku ljubičastu nit.
Cvet rukole pojavljuje se u periodu maja i juna meseca, dok se plod formira uspravno tik uz stabljiku biljke i ima formu ljuske. U ljusci ima oko 2 g semena, a same semenke su sitne i imaju okrugli oblik. S obzirom da se rukola najčešće sreće kao samonikla biljka njen uzgoj nije komplikovan.
Rukola je takođe otporna na niske temperature tj. mraz. Ne zahteva specifičnu vrstu zemljišta, ali joj najviše pogoduje tlo koje je vlažno, blago peskovito i pH neutralno. Rukola nema velike zahteve po pitanju toplote. U periodima velikih vrućina poželjno je obezbediti joj neku vrstu zaštite od sunca jer prevelika toplota nepovoljno utiče na razvoj listova koji se u krajnjoj liniji koriste u prehrani.
Vrste rukole
Različite vrste rukole mogu se podeliti u dve kategorije i to na jednogodišnje i višegodišnje. Određene vrste su namenjene za uzgoj u plastenicima dok su druge samonikle i njih nalazimo u prirodi. S obzirom da su neke vrste jednogodišnje i zahtevaju veću pažnju postoje i druge koje su višegodišnje sorte i jednostavnije su za uzgoj. Sve vrste ove biljke imaju određene sličnosti a najizrazitije razlike su vezane za njihov ukus i izgled.
Arrow Cupid
Kako joj sam naziv kaže ova vrsta rukole ima listove koje podsećaju na Kupidonovu strelu. Visina same biljke je 20 - 30 cm, listovi su dugi, izrezani i uski. Biljka je spremna za upotrebu već posle četiri nedelje od momenta kada je proklijala. Ova vrsta rukole cveta malim žutim cvetovima. Biljka daje visoke prinose jer sadnja na površini od 1 m2 može da obezbedi 3 kg listova spremnih za konzumiranje.
Olivetta
Druga sorta rukole koja ima dosta rano sazrevanje i veliku produktivnost jeste Olivetta. Ona je rekorder po brzini rasta jer je već nakon tri nedelje od klijanja spremna za konzumiranje. Visina ove vrste je oko 25 cm. Listovi su zeleni, ovalni i srednje veličine. U periodu cvetanja dolazi do razvoja žutog cveta. Ovu vrstu rukole karakteriše orašast, gorak ukus ali u kulinarstvu nalazi svoju primenu. Ima manji prinos u odnosu na Arrow Cupid, jer sadnja semena na površini od jednog kvadratnog metra obezbeđuje oko 2 kg listova spremnih za konzumaciju.
Rocket Grade
Ova sorta rukole takođe ima brz period sazrevanja od nekih 25 dana nakon što se pojave prvi izdanci. Biljka je veoma niska, sa zelenim listovima koji imaju zaobljene ivice. Ovu vrstu rukole karakteriše ukus sličan senfu i obiluje vitaminom C. Ova sorta se može uzgajati u plastenicima ali je najpogodnija za uzgajanje na otvorenom.
Victoria
Ova vrsta rukole takođe sazreva jako brzo i to u periodu od 20 - 25 dana od kada proklija. List ove sorte se često koristi u kulinarstvu jer ima orašast ukus koji takođe podseća na senf. Visina koju ova biljka može dostići je 25 cm. Listovi su izrazito zeleni, bogati mineralima ali i vitaminima i antioksidansima.
Pasijans
Osnovna prednost ove sorte rukole jeste njena otpornost na zimske uslove pa zbog toga uživa veliku popularnost kada je reč o izboru rukole za uzgajanje. Karakteriše je brzi period sazrevanja, između tri i četiri nedelje, nakon čega je spremna za konzumiranje. Kao i ostale vrste rukole i ova ima orašast ukus i blagi miris listova. Njeno klijanje počinje u rano proleće, dok na na kraju vegetacijskog razdoblja formira cvetove koji su blago žute boje.
Sadnja rukole
Važno je napomenuti da gajenje i sadnja bilo koje vrste rukole nije preterano zahtevna pa samim tim ne iziskuje puno vremena i napora. Samonikla je biljka koja može odoleti nepovoljnim klimatskim uslovima. Ne zahteva previše toplote i zato može da se uzgaja tokom čitave godine. Velika je verovatnoća da će sama niknuti u blizini mesta gde je prvobitno bila zasađena.
Vreme sadnje
Rukola može početi da se sadi odmah po završetku zime pa sve do jeseni ukoliko je na otvorenom. Sa druge strane, uzgoj rukole u plasteniku može se vršiti tokom čitave godine.
Sadnja semena
Rukola se najčešće sreće kao samonikla biljka, stoga ne zahteva preteranu brigu ali za postizanje najboljih rezultata pri uzgoju postoje određene preporuke.
Dubina na kojoj treba saditi seme rukole je između 1 - 1,5 cm. Udaljenost između semena koje se sadi u istom redu treba biti oko 5 cm, da bi se obezbedio dovoljan prostor za bolji razvoj biljke jer je ona žbunastog tipa. Razmak između redova bi trebalo da bude minimum 30 cm. Neophodno je obezbediti dovoljnu količinu vode, a od đubriva bi najbolje bilo koristiti organske materije.
Sadnja sadnica
Presađivanje rukole je delikatan poduhvat jer zahteva pažnju po pitanju korena biljke koji može tom prilikom da se ošteti. Ukoliko želite da presadite biljku, najbolje je to učiniti tokom aprila ili početkom maja, uz održavanje razmaka među sadnicama od minimum 5 cm. Spoljna temperatura u slučaju presađivanja ne bi smela da se spusti ispod 9°C, dok će se zalivanjem obezbediti bolja adaptacija sadnice na novo zemljište. Presađivanje sadnice bi trebalo ostaviti kao poslednju alternativu prilikom uzgoja rukole.
Uzgoj u bašti
Ukoliko se opredelite da rukolu uzgajate u svojoj bašti to možete učiniti od kraja zime pa do kraja jeseni. Rukola je otporna na mraz i može podneti temperaturu i do -4°C. Neophodno je obezbediti joj mesto u bašti koje nije direktno izloženo zracima sunca tokom celog dana, jer joj je za brži rast potrebna senka. Takođe je preporučljivo održavati razmak od 5 cm između sadnica da bi se svakoj sadnici omogućila dovoljna količina vazduha i prostora. Kao i svaka biljka i rukola zahteva čupanje korova radi njenog boljeg razvoja.
Uzgoj u plasteniku
U plasteniku se rukola može uzgajati tokom čitave godine. Saveti za uzgajanje u plasteniku su isti kao i za uzgoj na otvorenom. Biljku treba redovno zalivati kako bi ukus njenih listova bio što bolji. Neophodno je obezbediti adekvatno zemljište, đubrivo i prostor da bi se biljka što bolje razvijala. Potrebno je da zemljište bude što rastresitije da bi se omogućio veći priliv vazduha jer sa svakim novim zalivanjem zemlja formira tvrdi površinski sloj.
Uzgoj u saksijama
Jedan od najjednostavnijih načina za uzgoj rukole jeste njena sadnja u saksijama. Saksije bi trebalo da budu dubine od preko 10 cm, a zemlja treba da se pomeša sa humusom u razmeri 1:1. Na dnu saksije, pre zemlje, treba staviti pesak ili šljunak da bi se sprečilo preplavljivanje same biljke. Seme rukole treba postaviti na dubini od oko 1 cm, prekriti tankim slojem zemlje i lagano nabiti. Saksiju sa biljkom treba držati na mestu koje je osvetljeno suncem ali ne tokom čitavog dana. Prvi izdanci mogu se očekivati već nakon nekoliko dana jer seme rukole brzo proklija.
Zemljište
Najbitnija karakteristika zemljišta pri uzgoju rukole jeste vlažnost. Bitno je da tlo u što većoj meri zadržava vlagu koja pogoduje razvoju lista ove biljke. Najpogodnije zemljište bilo bi peskovito i pH neutralno. Zemlju bi trebalo orati na dubini od 20 cm.
Klima
Razvoju rukole najviše pogoduje umerena klima od 9 - 14°C , međutim ona može da izdrži i niske temperature do -4°C. Najviše joj pogoduje mediteranska klima.
Uzgoj rukole
Rukola ne zahteva puno brige prilikom njenog uzgajanja jer je u pitanju samonikla biljka koja je samodovoljna. Jedina stvar oko koje treba obratiti pažnju jeste navodnjavanje. Ova biljka zahteva adekvatnu količinu vode i vlažnost zemljišta jer će to uticati na ukus samih listova. Na otvorenom, uzgoj rukole treba biti u periodu između februara i septembra.
Plodored
Razvoj rukole je izuzetno zavistan od prethodnih kultura koje su bile zasađene na datom mestu pre nje. Kao predkulture najviše joj pogoduju: paradajz, mahunarke, krompir i bundeva. Uz ovakve predkulture razvoj rukole će biti još brzi i kvalitetniji.
Kada je reč o kulturama koje treba saditi zajedno sa rukolom tu su pre svega krastavac, celer, cvekla, spanać, krompir, pasulj i različite vrste salata. Rukoli ne prijaju susedi poput: kelerabe, prokelja, cvekle, šargarepe, rotkvice, kelja i brokolija jer imaju izrazit koren. Kao dobar insekticid treba zasaditi bosiljak ili laži-bubu zbog njihovog mirisa.
Zalivanje
Rukola je biljka koja zahteva kontinuiranu vlažnost zemljišta. Da bi se obezbedio rast i razvoj listova adekvatnog ukusa, neophodno je zalivati je blagim prskanjem kako bi se izbeglo oštećenje. Zalivanje treba vršiti na svakih jedan do tri dana, a u sušnim periodima i svaki dan. Ukoliko rukola nema dovoljne količine vode to će dovesti do prevremenog cvetanja što će uticati na jaču gorčinu listova.
Đubrenje
Prilikom đubrenja rukole posebno treba obratiti pažnju na vreme kada se ono sprovodi. Đubrenje nikako ne treba vršiti tokom razvoja biljke jer u tom kratkom periodu rasta, zemlja neće moći da apsorbuje đubrivo, pa će se ono samo zadržati na listovima biljke i usporiti njen rast.
Đubrenje treba da se vrši u periodu od oko tri nedelje pre planirane setve. Zemljište treba đubriti sa 100 - 120 kg/ha kalijuma, 60 - 80 kg/ha fosfora i 60 - 80 kg/ha azota. U vegetativnom periodu bilo kakva vrsta đubrenja biljke neće imati pozitivan efekat na razvoj jer će se hemijska jedinjenja akumulirati u zelenilu. Kada je reč o prihrani, treba posebno obratiti pažnju i koristiti: azot, pileći izmet i rastvor mulleina.
Razmnožavanje
Najčešći način razmnožavanja rukole je putem semena koje se razvija na samoj biljci u obliku ljuske. U svakoj ljusci nalazi se 2 g semena, okruglog oblika i male veličine. Nije izuzetak da rukola sama nikne i sledeće godine na istom mestu gde se nalazila i prethodne.
Održavanje i nega
Uzgoj rukole nije preterano kompleksan, ali zahteva određeno znanje kako bi biljka dala željene plodove. Posebnu pažnju treba obratiti na obezbeđivanje dovoljne količine vode, obradu zemljišta i uklanjanje korova da bi se obezbedio bolji ukus listova (njihova slabija gorčina). Potrebno je biljku zaštititi od sunca i najbolje je da ona bude u senci. Prilikom uzgoja rukole ne treba koristiti hemikalije za ubrzavanje njenog rasta, jer će se sve hemikalije u potpunosti zadržati na listu biljke i samim tim učiniti je nejestivom.
Održavanje zasada
Kako bi se obezbedio kontinuirani prinos rukole neophodno je vršiti sađenje semena svake dve nedelje. Kada biljka uđe u proces cvetanja potrebno je listove odrezati i izvaditi je iz zemlje a pritom ostaviti dve ili tri biljke koje će obezbediti seme za sledeće sadnju.
Berbu ne treba odlagati jer to može dovesti do gorčine listova koji onda neće biti pogodni za konzumaciju. Preporuka je da kontinuirano treba seći listove kako bi se omogućio rast novih, svežih i mladih listova. Biljka treba biti zaštićena od jake sunčeve svetlosti uz adekvatno navodnjavanje i uklanjanje korova koji joj usporava rast.
Orezivanje
Orezivanje rukole treba vršiti isključivo makazama i na taj način seći listove koji će omogućiti rast novih, mladih i nežnih listova. Treba izbeći ručno čupanje listova kako se ne bi oštetila stabljika i njen koren. S obzirom da biljka dostiže visinu od 60 cm, treba u kontinuitetu vršiti rezanje listova jer novi brzo izrastu. Između biljaka bi trebalo održavati distancu od 5 cm da bi svaka imala priliku za razvoj.
Berba
Kod rukole važi pravilo da što se više reže to se više pospešuje njen rast. Prvenstveno se trebaju rezati listovi na dnu dok se oni manji na vrhu trebaju ostaviti. Na taj način obezbeđuje se biljci da nastavi svoj rast i formira nove listove. Prilikom rezanja isključivo treba koristiti makaze. Stabljiku cveta ne treba rezati jer će u suprotnom period rasta novih listova biti produžen. Berbu treba početi kada biljka dostigne 10 cm što je otprilike nakon 40 dana od sadnje.
Čuvanje
S obzirom da se rukola može uzgajati tokom cele godine, nema potrebe za njenim čuvanjem. Sveže orezani listovi rukole mogu se čuvati u adekvatnoj foliji do maksimalno dve nedelje u frižideru. Dugogodišnje čuvanje rukole može se obezbediti kroz njeno sušenje. Kod sušenja je neophodno da se listovi usitne i prostru na odgovarajuć poslužavnik a zatim odlože u tamnu, prozračnu prostoriju na nedelju dana. Drugi način za sušenje je u pećnici gde temperatura ne prelazi 40°C ili uz pomoć dehidratora. Još jedan način za dugotrajnije čuvanje rukole jeste njeno zamrzavanje koje podrazumeva da se pre toga adekvatno oprere i osuši.
Priprema za sledeću sezonu
Prilikom cvetanja rukola sama stvara seme koje je sadržano u ljusci. Sađenje rukole može se izvršiti u bilo kom periodu godine. Svaka ljuska sadrži otprilike 2 g semena. Seme bi trebalo da se pokupi i ostavi na suvo mesto, posle toga se lako može upotrebiti za setvu.
Bolesti
S obzirom da nije podložna bolestima, jedini problem kod uzgoja rukole jeste gljivična bolest koja se razvija zbog preterane vlage a neophodna je za rast ove biljke.
Gljivična bolest
Ukoliko ova bolest napadne rukolu efekti će biti odmah vidljivi i to kroz prestanak rasta, bledunjavost boje i smeđe nadutosti na samom korenu biljke. Ukoliko dođe do pojave gljivičnog oboljenja neophodno je koristiti antifungalne preparate.
Štetočine
Kao ni sa bolestima, rukola nema preteranih problema ni sa štetočinama. Jedan od osnovnih razloga za to jeste što biljka sadrži esencijalna ulja koja odbijaju štetočine. Gorak ukus listova još jedan je način njene zaštite. Potencijalne štetočine isključivo su kupusni moljac i buva.
Kupusni moljac
Gusenice kupusnog moljca predstavljaju najveću opasnost po rast i razvoj rukole. Gusenice imaju dužinu od oko 12 mm, hrane se listom biljke i polažu svoja jajašca na njegovom naličju. Prilikom hranjenja, gusenice prave vidljive rupe na listu i na taj način ga uništavaju. Korišćenje bilo kakvih hemikalija za borbu protiv kupusnog moljca nije preporučljivo jer će se hemikalije zadržati na samim listovima i učiniti ih nejestivim. Jedini način da se uklone ove štetočine jeste uništenje celog zasada rukole.
Buva
Druga vrsta štetočina sa kojom se suočava rukola jeste buva. Prisustvo ovih štetočina je vidljivo kroz male rupice koje se počinju pojavljivati na listu. S obzirom da su buve veoma male, veličine 2 - 3 mm, jedini način borbe protiv ovih napasti jeste kroz redovno zalivanje biljke ili uz posipanje pepela oko zasada.
Upotreba rukole
Rukola se može upotrebljavati u svežem obliku nakon adekvatnog ispiranja vodom. Može se koristiti i usitnjena rukola kao dodatak jelima. Osim listova upotrebljavati se mogu i semenke. Ova biljka ima pozitivan uticaj na sve probavne organe kao i na respiratorni i mokraćni sistem. Izrazito je bogata različitim vrstama vitamina.
Medicina
Prednosti ove biljke su višestruke. Obiluje različitim vitaminima kao što su vitamin B i C ali i folnom kiselinom, gvožđem i cinkom. Ima pozitivan uticaj na celo ljudsko telo, pre svega na imuni sistem, jer predstavlja jednu vrstu antioksidansa i uništava štetne bakterije u organizmu. Konzumiranjem rukole dolazi do jačanja zidova krvnih sudova i povećanja njihove elastičnosti.
Rukola se preporučuje osobama koje su sklone bilo kojoj vrsti stomačnih bolesti jer poboljšava rad probavnog, urinarnog i respiratornog sistema. Bitno je navesti da ima pozitivan uticaj na hemoglobin ali i na regulaciju šećera u krvi. Doprinosi smanjenju holesterola kao i uklanjanju viška tečnosti iz organizma, te je pogodna za mršavljenje (100 g rukole ima 10 kalorija).
Posmatrano kroz istoriju rukola je bila sastavni deo pravljenja sirupa protiv kašlja dok se njeno seme koristilo prilikom lečenja uboda škorpije.
Kuhinja
Zbog njenog specifičnog ukusa, rukola se na raznolike načine može upotrebljavati u kuhinji. Najbolje se kombinuje sa sirom, koji se umotava u list rukole, a zatim se služi kao hladno predjelo.
Ova biljka se koristi kao dodatak salatama ali se često stavlja u sendviče ili na picu. Blanširana rukola može da se koristi za spremanje pite, na isti način kao spanać. Kao začin, osušena rukola, koristi se u pripremi supe i sličnih jela.
Pored listova, u kuhinji se može koristiti i njeno seme u vidu začina ili kao dodatak prilikom pripreme senfa.
Zanimljivosti
O istoriji rukole postoje oskudna saznanja, s obzirom da je da je u pitanju samonikla biljka koja raste kao korov na mestima koja su uglavnom zapuštena. Ono što je poznato jeste da je njena upotreba bila prisutna čak u vreme starog Rima i to kao začinska biljka. Nakon toga je počela da se uzgaja kako u Rimu tako i u staroj Grčkoj.
Ova biljka se pre svega vezuje za područje zapadnog Mediterana odnosno Alžira i Španije, dok se kasnije proširila ka istoku. Rukola se uvozom proširila na područje srednje Evrope i Amerike i to iz Indije.
Posebna svojstva ove biljke vezuju se za izazivanje seksualnih želja, jer se ranije smatrala afrodizijakom i dobila je naziv "ljubavna droga". Kao takva je pominjana u Vergilijevim delima. S obzirom da joj vlažnost zemljišta najviše godi, nije čudo se najčešće nalazi i sadi pored puteva i staza uz obalu.
Veličina rukole može pomoći prilikom određivanja njene gorčine, što su listovi veći to je gorčina manja i obrnuto.
Neki od naziva sorti rukole kao što su "Eruca sativa" ili "Wild rocket" predstavljaju takođe nazive muzičkih ansambala.
Rukola može pomoći i prilikom uklanjanja pega, neophodno je njen svež sok tačkasto nanositi na pege.
Ova biljka takođe je prisutna u Bibliji, gde postoje određeni zapisi o njoj.
Prilikom konzumiranja treba voditi računa da rukola bude sveža jer usled dužeg stajanja gubi vitamin C.
Svežina ubrane rukole može se proceniti na osnovu boje njenih listova. Ukoliko su oni tamno zeleni to znači da je rukola sveža.
Osnovna razlika između samonikle rukole i one koje se gaji u bašti jeste u izgledu njihovih listova. Listovi samoniklih, odnosno divljih rukola su više zasečeni.
U pogledu ukusa i mirisa, između domaće tj. uzgajane i divlje rukole ne postoji nikakva razlika.
Foto: filmbetrachterin / Pixabay
Ostavite odgovor