Repa (lat. Brassica rapa var. rapa) je dvogodišnja biljka iz porodice Brassicaceae, bolje poznatije kao kupusnjače ili krstašice.
Repa je korenasta biljka sa uspravnom stabljikom koja može narasti i do 30 cm. Ima beli koren koji može biti loptastog do duguljastog oblika.
Lišće je obojeno u zavisnosti od količine svetla koju dobija, pa tako može biti ljubičasto, zeleno ili crveno koje formira rozetu. Tokom druge godine rasta su listovi naizmenično raspoređeni po razgranatoj stabljici repe. Cvetovi se nalaze na vrhu izdanka i poređani su u grozd. Repa ima dvopolne cvetove sa žutim laticama. Plod sadrži okruglo crveno semenje.
Repa nam obezbeđuje puno hranljivih materija, a pritom ima malo kalorija, kao i brokoli, kelj i prokelj. Koren repe se najviše koristi u ishrani, ali su listovi takođe jestivi i hranljivi. Kao što je slučaj sa radičem i kupusom, repa je gorkastog ukusa koji se gubi termičkom obradom.
Repa je danas rasprostranjena širom severne hemisfere, ali vodi poreklo sa Mediterana. Poznata je još od vremena Rimskog carstva i bila je osnovna namirnica za ishranu pre nego što se otkrio krompir.
Vrste repe
Postoji tri vrste repe (Beta vulgaris ssp. Vulgaris) od kojih se obična ili crvena repa koristi kao povrće. U okviru ovr vrste imamo još tri tipa koji se dele prema veličini i obliku: sferni, izduženi i srednji. Među ostale sorte spadaju bela šećerna repa (var. Altissima), koja se masovno koristi u prehrambenoj industriji i stočna repa (var. Alba) koja se koristi kao stočna hrana.
Crvena repa
Crvena repa (lat. Beta vulgaris var. Rapa forma rubra) je odavno poznata, još od 2000. godine pre nove ere. Drevni spisi pominju njenu potrošnju. Gaji se kao dvogodišnja biljka. Kako joj ime nalaže, crvene boje joj je lišće, stabljika i list. Listovi mogu biti visoki do 20 cm. Cveta tokom toplijih meseci, od jula do septembra.
Crvena repa je glavna namirnica u dijetama zato što ima vrlo malo kalorija (19 na 100 g proizvoda). Što se tiče hranljivih materija, sadrži 91% vode, onda vlakna, proteine, ugljene hidrate i druge. Njen koren se koristi kao namirnica i priprema se kao prilog uz meso ili slana jela. U korenu se nalazi jedinjenje betanin koje se kao prirodna boja u prehrambenoj industriji (E162). Isto tako, tu se nalazi još nekoliko supstanci koje se koriste u kozmetici i biljnoj medicini : flavonoidi, antocijanini, saponini, generalno i alantoini (protiv crvenila). Osim toga što se koristi u ishrani, korisna je i u lekovite svrhe.
Šećerna repa
Šećerna repa (lat. Beta vulgaris subsp. vulgaris convar. vulgaris var. Altissima) je biljka koja se koristi u industriji za proizvodnju šećera zato što sadrži visok nivo saharoze. Koren je bele boje i kupastog oblika sa ravnom krošnjom. Biljku formira koren i rozete listova u obliku srca. Šećerna repa proizvodi šećer fotosintezom u listovima, a potom ga magacinira u korenu.
Drugi je i jedan od jedinih glavnih izvora svetske proizvodnje šećera. Otprilike 40% repe se koristi za proizvodnju šećera. Ostatak se koristi kao melasa, koja se koristi kao stočna hrana i za izradu kvasca i alkohola. Za razliku od šećerne trske koja prirodno raste samo u tropskim i suptropskim područjima, šećerna repa raste samo u umerenim područjima. Zemlja na kojoj raste mora da ima velike zalihe biljne hrane, da bude humusna i da zadržava veliku količinu vlažnosti. Šećerna repa spada u grupu korenastih useva koje traže puno nege i đubrenja, pa zbog toga je zemlja posle nje u dobrom stanju i bez korova. Iz ovog razloga je dobra kao predusev za puno ratarskih kultura, posebno za prave žitarice.
Poljska repa
Poljska ili krmna repa (lat. Beta vulgaris subsp. Vulgaris L.) se gaji radi mesnatog korena. U pitanju je dvogodišnja biljka čija veličina, boja i oblik korena može da varira i zavisi od sorte. Tokom prve godine rasta se razvija vegetativni deo. Tamno zeleni srcoliki listovi formiraju rozetu i leže horizontalno da bi upili što je više moguće svetlosti. Ako se koren ne ubere posle prve godine i potom bude izložen hladnoći, rozeta će se pretvoriti u 50 - 80 cm visoku cvetnu stabljiku.
Na stabljici cvetaju dvopolni cvetovi zelene boje koji ne poseduju latice. Kulture stočne repe namenjene za prehranu životinja (ne za semenarstvo), gaje se kao jednogodišnji usevi. Korenje ne toleriše mraz pa mora da se ubere pre zime. Poljska repa se najviše koristi za prehranu biljojeda, a ponekad i svinja. Repa je ukusna i daje energiju zato što je puna šećera. Potencijalno može da se koristi za proizvodnju biogoriva.
Uzgoj repe
Repa dobro uspeva na sunčanim mestima i plodnom, vlažnom zemljištu. Može da uspe i u uzdignutim cvetnim lejama ili saksijama. Rana setva može da se obavi od kasne zime, ali uzgajanje biljaka može biti nezgodno pa je najbolje seme posejati direktno u zemlju od sredine proleća da bi dobili lepu biljku.
Plodored
Nije preporučljivo da se repa gaji kao monokultura niti u uskom plodoredu. Da biste izbegli male prinose i napade bolesti i štetočina, najbolje je gajiti repu u plodoredu 4 ili više godina.
Za predkulture se preporučuju oni usevi koji rano napuštaju zemljište, a to su prave žitarice, rani korenasti usevi i mahunarke. Preporučuje se izbegavanje vrsta Beta i Brasica kao predkulture. Pazite sa kukuruzom zbog štetnog delovanja herbicida.
Šećerna repa je veoma dobra predkultura za sve ratarske biljke jer se zemljište dobro pripremi i kvalitetno obradi za nju. Takođe se puno neguje i đubri, a posle nje je zemlja plodna i očišćena od korova.
Zalivanje
Što se tiče zalivanja, vodite računa na drenažu zemljišta. Vrlo je bitno da repa ne stoji u vlažnoj zemlji previše zato što će koren početi da truli. Opet, s druge strane, treba joj dovoljno vode da bi se pravilno razvijala. Pošto repe brzo rastu, dobro bi bilo pre sadnje dodati đubrivo ili kompost u zemlju.
Đubrenje
Dosta sorti repe je spremno za berbu već posle 2 meseca, a nekada i manje. Zato se hranljive materije dodaju u zemlju pre sađenja. Najbolji efekat imaju kompost, granulirano đubrivo i đubrivo od truleži. Pobrinite se samo da ga dodate dovoljno rano kako biste mogli da ga unesete u zemlju, pa ga zalijte pre sadnje.
Kada birate đubrivo, odaberite neko koje ima malo više kalijuma i fosfata, a malo manje azota. Uvek pogledajte kod od 3 broja na pakovanju đubriva jer oni označavaju koliko se azota, fosfata i kalijuma nalazi u đubrivu. Primera radi, đubrivo na kojem piše 10-10-10 bi sadržalo 10% azota, 10% fosfata i 10% kalijuma dok bi neko na kojem piše 5-10-10 sadržalo 5% azota, 10% fosfata i 10% kalijuma. Azot podstiče biljku da proizvodi više listova. Kalijum i fosfat podstiču bolje razvijanje korena. Fosfat i kalijum su bolji za repu pošto je ona ipak korensko povrće.
Ako želite da gajite repu organski, dobar izbor su kompost, dobro ceđen stajnjak, koštano brašno i drveni pepeo. Sve zavisi od toga kakvo je zemljište. Možete ih uneti u zemlju pre sadnje.
Temperatura
Najbolja temperatura za brzo klijanje repe je 25°C. Mora biti barem 5 - 6°C.
Zemljište
Repu treba saditi na mestu gde ima dosta sunčeve svetlosti. Za repu je najbolje plodna, dobro pripremljena zemlja, ali toleriše i prosečnu do nisku plodnost zemlje. Zemljište mora biti rastresito i očišćeno od kamenja jer lagano tlo pospešuje klijanje. Bitno je da je zemlja prozračna. Najbolje je da pH zemlje bude između 6,0 i 7,0, ali se mogu tolerisati i blago alkalna zemljišta koja su iznad 7. Smeta joj zemljište sa niskom pH vrednošću, ispod 6. Prilikom đubrenja pripazite na količinu azota, jer višak izaziva obilje zelenila, a lukovice ostaju male ispod zemlje.
Repa ne toleriše zemlju sa živim peskom, močvarna zemljišta, kao i teška čvrsta zemljišta niti hladna. Ne prijaju joj ni zemljišta koja lako oforme koricu niti ona koja su previše vlažna i zagušena, pa ne dolaze u obzir zemljišta sa stajaćom vodom ili šljunkom na dnu. Najbolje je humusno strukturno zemljište za proizvodnju šećerne repe.
Sadnja repe
Repa brzo i lako raste pa neće proći puno vremena dok ne budete sakupljali njeno mesnato korenje. Repa ima dvostruku namenu pošto nije samo koren jestiv, već i zeleni listovi repe.
Vreme sadnje
Prvi krug sadnje repe treba da se započne u rano proleće čim zemlja može da se obrađuje. Preporučuje se pravljenje uzastopnih sadnji svake 2 - 3 nedelje sve do sredine leta. Uzastopno sađenje je moguće dok temperature preko dana ne pređu 25°C. Biljka klija 5 - 8 dana u zemljištu gde je temperatura 10°C, a kada je hladnije od toga onda klijanje može da traje i 2 - 3 nedelje.
Sadnja iz semena
Seme može da se sadi direktno u zemlju od aprila do septembra. Od ranije zasađenih biljaka obično budu i veći prinosi.
Semena repe su vrlo mala, zato je potrebno napraviti dubok rov od samo 2cm. Na svakih 10 cm ide po 2 semena. Semenje treba prekriti i dobro zaliti. Kada narastu do 2 cm, uklonite slabiju jedinku od svakog para da bi na svakih 10 cm ostala jedna repica. Sade se u redove. Radi obilnih prinosa i zaliha repe, sadite semenje svakog meseca,održavajući redove od 20 cm. Uverite se da je zemlja vlažna za ispravno klijanje. Da biste ubrzali klijanje, potopite seme 24 sata pre setve.
Sadnja iz presadnica
Repa se može uzgajati iz rasada, ali se ipak pretežno gaji iz semena. Preporučljivo je da se repa radi izbegavanje stresa od presađivanja odmah sadi u bašti. Međutim, za razliku od ostalih korenastih useva, repa uglavnom toleriše rasađivanje dok je još mlada. Usput, repa jako dobro toleriše hladnoću i nije problematična kad dođe do početka rasta napolju.
Uzgoj u bašti
Najbolje je koristiti zemljište na kojem se nije u poslednje vreme radilo, jer takvo može izazvati propadanje korena. Iako repa toleriše većinu uslova, zemljište je idealno da bude neutralno ili blago alkalno, pH vrednosti 6,5 - 7,5. Setva se vrši od marta do jula i treba da bude na dubini od 1 cm. Redovi treba da su međusobno udaljeni 30 cm, a semenje treba da bude na udaljenosti od 10 cm.
Pošto je to korenasti usev, najbolje funkcioniše ako zemlja nema veće kamenje jer repi prija lagano zemljište. Ako planirate rani usev, izaberite sortu koja je otporna. Neophodno je posejati po dva semena pa kasnije jedno izvaditi radi proređivanja. Izvađene sadnice su fine u salatama u sirovom obliku.
Uzgoj u stakleniku
Repa može da se gaji i u plastenicima ili staklenicima. Da bi bilo dosta vlažno, seme treba sat vremena pre sadnje da se potopi u toplu vodu. Prilikom sadnje u redovima, vodite računa da je razmak između redova otprilike 4 cm. Seme prekrijte sa 1,5 cm - 2 cm zemlje. Sadnice se prorede kako bi razmak između njih bio 3 - 4 cm. To treba da se uradi 10 - 14 dana posle pojave klica. Biljke u prvih mesec dana porastu 2 cm. Između njih treba da bude 12 cm praznine.
Za uspešnu repu zemljište mora biti ilovasto, bogato i obogaćeno đubrivom ili zelenim stajnjakom i azotom. Nemojte smanjivati količinu kalijuma ili fosfora jer su oni esencijalni za intenzivan rast korena. Repi mnogo prija kalijum. Ciljani pH nivo je između 6,5 - 7,5 i da je negde unutar baze i kiselog. Zemlja mora da dostigne dubinu od minimum 8 cm da bi se formiralo korenje odgovarajuće veličine.
Repe treba gajiti u plasteniku gde zemljište ima dobru drenažu i gde dobija sunca. Odgovara jutarnji ili popodnevni hlad. Ako se zemljište održava da bude vlažno, ali da i dalje ima drenažu, onda će klijanje da se dogodi za pet do deset dana.
Uzgoj u saksijama
Možete lako gajiti repu u saksiji, pogotovo ako nemate puno prostora u bašti. Treba odabrati saksije prečnika otprilike 20 cm i iste te dubine kako bi repa mogla da raste. U saksijama se ne preporučuje gajenje cilindričnih nego loptastih vrsta. Napunite saksiju sa višenamenskim kompostom i ostavite malo komposta na vrhu. Nežno protreskajte zemlju kako bi se slegla i utisnite je prstima. Seme se stavlja na površinu i prekrije se sa 2 cm komposta. Dobro zalijte biljku, vodite računa da je između semenja 12 cm razmaka i isecite sadnice kad dostignu 2 cm.
Održavanje i nega
Pokušavajte da ne isušujete zemlju jer će u tom slučaju koren biti drvenast, tvrd i bezukusan. Opet, puno varijacija u navodnjavanju može izazvati cepanje repe pa je bitno da pokušate da održite zemlju ravnomerno vlažnom. To se može postići zalivanjem svakih 10 - 14 dana kada su duži sušni periodi.
Održavanje zasada
Dovoljno je redovno čupati korov i redovno zalivati biljke, pogotovo u sušnim periodima da ne bi došlo do obustave rasta.
Proređivanje
Neophodno je prorediti sadnice zato što ima mogućnost da se dobije više od jedne sadnice iz svakog semena. Kada vrhovi dostignu 8 - 10 cm, proredite sadnice na udaljenosti 6 - 8 cm. Smanjite ili isecite listove. Nemojte izvlačiti biljku iz zemlje zato što se tako može oštetiti korenje susednih sadnica, pa na taj način možete i poremetiti korenje koje želite da ostane u zemlji.
Berba
Repa većinom sazreva u periodu 55 - 70 dana. U suštini, možete planirati berbu dva meseca nakon sadnje. Idealna veličina korena je otprilike kao loptica za golf. Kada je veće, ume biti tvrdo i žilavo. Rastresite zemlju oko repe i nežno je izvucite iz zemlje. Uzmite seme repe, počinjajući od proređivanja sadnica. Isecite jedan ili dva zrela lista na svakoj biljci, sve dok ne budu 6 cm visine i da su žilavi. Treba ostaviti lišće zato što koren ne može potpuno da se razvije bez zelenila.
Skladištenje
Kako biste sačuvali repu, isecite listove 2 cm od korena odmah posle unošenja u kuću. Listovi će samo apsorbovati vlagu iz korena. Nemojte seći rep. Listovi se čuvaju u posebnoj plastičnoj kesi i treba da se iskoriste u roku od dva dana. Lukovice sa korenom isto treba da budu u kesi i mogu se čuvati na hladnom 7-10 dana. Kuvana repa ili repa u konzervi može da se čuva u frižideru do 7 dana.
Sveže kuvane repe mogu da se zamrznu i tako da stoje 10-ak meseci. Pre nego što ih zamrznete, stavite ih u kese ili u hermetički zatvorene posude. Možete ih zamrzavati čitave ili iseckane na komade.
Bolesti
Postoji puno bolesti koje mogu da ugroze kvalitet repe, ali i da naškode sa ekonomske i privredne strane zbog smanjenog prinosa. Ima gljivica koje napadanjem uzrokuju opekotine sadnica, cerkosporu ili plamenjaču. Mladi listovi se deformišu pod njihovim uticajem jer su im mete rozete listova. Obično ostavljaju belu prevlaku na poleđini. Češće se pojavljuju u proizvodnji semena.
Pegavost lista
Pegavost lista je vrlo česta na našim područjima, a izaziva je Cercospora beticola. Pojavljuje se nekada i krajem jula, ali uobičajeno početkom ili sredinom avgusta. Manifestuje se u vidu tačaka na listu. Prvo su sitne i razdvojene, ali vremenom se povećavaju i spajaju i list umire. Prepoznatljive su po crvenoj ivici na zelenom lisnom tkivu. Ako je u pitanju intenzivan napad, tačkice se spajaju i čitav list se sasuši. Gljivica treba da se suzbije zato što smanjuje varenje za 2%. Smanjuje i prinos korena za 10%. Pojava pega zavisi od vlažnosti i temperature. Kao metode suzbijanja se primenjuju fungicidi.
Truljenje korena repe
Ova bolest (Phoma betae) može napasti repu u svakoj fazi razvoja i izaziva svakakve deformacije biljke. U fazi nicanja izazivaju poleganje klica i mladih biljaka. U kasnijim fazama razvoja inficira se 5 - 7 listova i počinje da žuti, a samim tim se i biljka suši. Mladi koren je takođe zaražen u ovoj fazi. Na listu se sredinom leta pojave prepoznatljive svetlo braon fleke koje su velike otprilike 1 cm. U poslednjoj fazi, potpuno razvijen koren truli. Inficirani koren postaje smeđ ili crn, raspada se tkivo i formira se vlažna trulež koja bude napadnuta od strane drugih gljiva pa se još brže raspada. Obično centralni deo korena truli. Radi zaštite se preporučuje uzimanje zdravog semena i primena trogodišnjeg plodoreda.
Opekotine korena
"Opekotine" korena uzrokuju gljivice koje žive u zemljištu i kojih je teško otarasiti se. Obično se bolest javlja na kiselim, vlažnim zemljištima tokom kišovitih i hladnih proleća. Inficiran koren krene da crni i može da se pretvori u korenje tanko kao nit. Bolest se jako brzo širi i tako za kratko vreme može inficirati i obližnje biljke. Opekotine korena se tek primećuju kad se pojave rupe i plesan u biljci. Kao prevetniva je bitno preduzeti sve mere koje odgovaraju redovnom razvoju mladih repa.
Štetočine
Šećerna repa je meta za više od 100 vrsta štetočina, ali retko koja nanosi neku veliku štetu. Sve zavisi od toga kolika je populacija štetočine i koliko su agresivne. Takođe je bitno i koliko je biljka jaka i otporna.
Repine nematode
Nematode repe mogu izuzetno da budu štetne za privredu. Tamo gde ima velika populacija nematoda, treba obustaviti sađenje repe minimum 8 godina i umesto nje saditi deteline, krompir, mahunarke i sl. Ako se primete neki od sledećih simptoma, to znači da je biljka zaražena: nepravilan rast, spoljni listovi venu na određenim mestima. Sunce utiče na uvenuće. Listovi koji venu tokom dana mogu da se oporave preko noći. Veliki broj ženki ove vrste se nalaze na bočnom korenu repe. Mogu biti svetlo braon ili bele boje.
Žičari
Žičari su larve skočibube i mogu da nanesu štetu na seme odmah posle setve. Šećernu repu napada ogroman broj larva skočibube u odnosu na ostale korenaste useve. Taj broj je kod drugih korenastih useva 0,5 larvi po metru kvadratnom, a kod šećerne repe je 40 larvi po metru kvadratnom. To može da uzrokuje kompletno propadanje zasada. Toplo i vlažno zemljište je pogodno za razmnožavanje ovih buba. Štetu nanose larve koje su velike od 10 - 25 mm, braon-žućkaste boje i cilindričnog tela. Liče na kratke deliće žice, kako ime nalaže. Najveće štete larve nanose na temperaturama od 14 - 17°C.
Repina pipa
Vrlo opasna štetočina zato što nanosi štetu u periodu nicanja. Moraju da se preoravaju veliki delovi zemlje čim se primete velike populacije štetočina. Repina pipa nanosi štetu tako što grize biljku nakon nicanja. Nema načina da se repa od toga oporavi, pa je bitno voditi računa o tome i primetiti na vreme. Može napasti i listove tako što ih grize sa bočne strane.
Upotreba repe
Repa je korenasto povrće koje ima visok sadržaj hranljivih materija. Prema određenim studijama, dobra je za snižavanje krvnog pritiska, dizanju energije i protiv upala.
Crvena ili krvna repa je jako dobar izvor folnih kiselina, a pritom ima malo masti i natrijuma, pa tako podržava emocionalno i mentalno zdravlje.
Zimnica
Kuhinja
Repu je najbolje pripremiti ljušćenjem, sečenjem na rezance i kuvanjem na pari. Može da se pravi kao salata, varivo ili preliv. Najbolje je spremiti je u obliku salate jer tako zadržava najviše hranljivih materija. Još jedan način je supa od repe gde se koristi i lišće.
U nekim delovima sveta se služi sa mlečnim proizvodima, ali kod nas se pretežno kiseli pa se ostavlja kao zimnica.
Ako želite da oživite repu, stavite malo šećera i soli u vodu da biste joj povratili boju i slatkoću.
Repa sadrži dosta natrijuma prirodno pa nije potrebno dodati soli tokom kuvanja.
Zdravlje
Repa ima vrlo dobru nutritivnu vrednost. Sadrži malo kalorija, ali je bogata mineralima i vitaminima, sadrži skoro sve potrebne minerale i vitamine za ishranu. Sadrži i neorganske pigmente i nitrate, a oba imaju puno zdravstvenih prednosti.
Prema studijama, repa snižava krvni pritisak i do 4 - 10 mm/hg u periodu od samo nekoliko sati. Sirova repa ima veći efekat nego kuvana. Efekti snižavanja pritiska verovatno imaju veze sa tim što repa ima visok sadržaj nitrata u sebi. U telu, prehrambeni nitrati se pretvaraju u azot oksid. Azot oksid širi krvne sudove i izaziva pad krvnog pritiska.
Neke studije impliciraju da nitrati iz repe mogu da poboljšaju atletske performanse. Zato je repa dobra za atletičare i sportiste. Pretpostavlja se da nitrati pozitivno utiču na mitohondrije u kojima se sintetiše energija, pa samim tim poboljšavaju fizičke performanse.
Vlakna su bitan deo zdrave ishrane. Korisna su za zdravlje, između ostalog za varenje. Jedna šolja repe u sebi sadrži 3,4 g vlakana, što je čini dobrim izvorom. Vlakna idu u debelo crevo u kojem se hrane dobrim bakterijama. To može da poboljša varenje, da održa redovno pražnjenje i dobra je preventiva za zatvor, inflamatorne bolesti creva i divertikulitis.
Zanimljivosti
Na neolitskim nalazištima je pronađen najstariji arheološki dokaz da smo repu koristili u antičko doba. U nekim asirskim tekstovima piše da je repa rasla u visećim baštama Babilona 800. godine pre nove ere, ali se to naravno ne može dokazati jer ne znamo da li su one uopšte i postojale. Međutim, sa sigurnošću možemo reći da su ljudi iz Mesopotamije tad znali za repu.
Stari Grci su gajili repu još 300. godine pre nove ere. Nisu koristili koren nego su konzumirali samo lišće biljke. Smatrali su i da njena težina vredi isto koliko težina srebra. Hipokrat je lišće repe koristio za previjanje rana. Talmud koji je napisan u 4. i 5. veku, preporučuje hranjenje repom radi što dužeg života. Rimljani su najčešće jeli repu u medicinske svrhe, kao laksativ ili kao lek protiv groznice.
Smatra se da repa leči mamurluk zato što sadrži betacijanin (koji daje cvekli boju), a betacijanin je antioksidans. On ubrzava detoksikaciju u jetri što daje telu mogućnost da transformiše alkohol u manje štetnu materiju koja može brže da se izluči.
Jedna zanimljiva upotreba repe još u rimsko doba je bila kao afrodizijak. Smatra se da zato bordel u Pompeju, Lupanare, ima slike repe na zidovima. Repa ima visok sadržaj bora što je direktno povezano sa proizvodnjom polnih hormona u ljudskom telu.
Foto: jackmac34 / Pixabay
Ostavite odgovor