Radič (lat. Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi) je biljka gorkastog ukusa iz porodice glavočika. Radič je dvogodišnja zeljasta biljka, a botanički najbliže su joj endivija i cikorija.
Radič se najviše koristi u svežem obliku. Ima zadebljali, kratak koren i šuplju stabljiku. Tokom prve godine je kratka stabljika a tokom druge se se razgrana do 150 cm visine. Ima velike ovalne listove koji su u prvoj godini skupljeni u rozetu. Tokom druge godine se formiraju naizmenični listovi. Prizemni listovi dostižu dužinu i do 20 cm i svetlo zelene boje su.
Radič se sadi na osunčanim mestima i traži hranljiva i vlažna zemljišta. Seje se u pravilnim redovima na praznim cvetnim lejama u bašti. Sorte poput Verone se sade u proleće. Treba biti strpljiv sa radičem na jesen, jer se glavica formira kada je dovoljno hladno. Radič sadrži gorku lekovitu supstancu intibin koja poboljšava varenje i daje radiču njegov specifičan ukus.
Radič se sadi od kraja juna do sredine jula u kontintentalnim područjima. Slaže se uz povrće ili pod kukuruz šećerac, na cvetne leje koje su prethodne jeseni đubrene sa minimum 2 kg/m2 zrelog stajnjaka posle krompira, krastavca, paradajza, pasulja, zelene salate ili spanaća. Na svakih 4 m reda ide 1 g semena. Razmak između redova mora biti 20 - 30 cm.
Sorte radiča
Radič je zimska biljka. Deli se po boji lišća na crvene i zelene sorte. Deli se i prema obliku na sorte koje formiraju glavice i na sorte kod kojih se bere lišće.
Radič ima energetsku vrednost 60 kJ/100 g. Sadrži do 8% suve materije koju čine biljne masti, proteini, celuloza i ugljeni hidrati. Sadrži najviše vitamina C, magnezijuma i kalijuma. Zelene sorte radiča su zuckerhut, pan di zucchero, grumolo, palla bianca, tršćanski salatnik i uranus F1-60 dnevni.
Crvene sorte radiča su averto, verona, palla rossa rani radič i palla rossa kasni radič, kao i palla rossa 5-110 i treviški crveni radič. Šareni radič je variegata di castelfranco a forsirani je witloof.
Palla rossa rani radič
Palla rosa rani radič je sorta radiča koja ne provodi zimu na otvorenom. Imaju okrugle, crvene glavice koje su blago gorkog ukusa. Seje se od maja do juna kao drugi usev posle graška, cvekle i krompira na razmaku od 30 cm među biljkama i 40 cm među redovima.
Palla rossa kasni radič
Kasna sorta radiča koja provodi zimu na otvorenom. Isto kao i Palla rossa rani radič, ima okrugle, crvene glavice i mogu da se pripremaju tokom zime. Seje se u junu i julu iza graška i krompira na razmaku od 30 x 40 cm. Može procvetati ako se prerano zasadi.
Palla rossa 5 - 110 dnevni
Palla rossa 5 je kasna sorta koja ima crvenu boju sa prošaranim belim žilicama. Toleriše niske temperature. Formira okrugle, kompaktne glave koje mogu da dostignu prosečnu težinu od 250 - 300 g. Berba se vrši 110 dana nakon setve.
Averto
Sorta averto formira smeđe-crvene- zelenkaste listove koji čine živahno crvenu glavu. Seje se u junu ili julu iza graška, spanaća i zimske salate.
Verona
Seje se od marta do avgusta, a ima raskošne zelene listove dostupne tokom leta. Listovi pocrvene u jesen a tokom kasnije jeseni i na proleće se formiraju glavice crvene boje i gorkastog ukusa. Srednje kasna je sorta. Može da prezimi na otvorenom i koristi se za unapređenje drugih sorti. Seme klija oko dve nedelje. Dobro se slažu sa pasuljem, šargarepom, paradajzom i radič salatom.
Treviški crveni radič
Treviški crveni radič je crvena sorta ranog zimskog radiča. Ne formira glavice nego listove kopljastog i duguljastog oblika i može da se vrši rana berba. U vegetativnom periodu formira malu rozetu koja potom prezimljuje.
Pan di zuccero
Jedna od srednje ranih sorta. Glavica ove sorte je šiljastog oblika, svetlo zelenu boju i tvrdu sredinu. Može izdržati do decembra na otvorenom. Čuva se sve do februara. Koristi se u kuhinji ali nije dobar za pospešivanje. Pogodan je kao predkultura zelene salate, šargarepe, pasulja i paradajza. Seme klija posle otprilike dve nedelje.
Zucherkurt
Može da se sprema preko zime. Zahteva dobro đubreno zemljište. U sušnoj sezoni je treba više zalivati. Berba je od sredine oktobra do pojave prvih mrazeva. Sadrži puno vitamina B1 i vitamina A.
Palla bianca
Jedna od srednje ranih sorta radiča koja formira glavicu. Ima svetlo zelene listove i kompaktnu glavicu. Blago gorkog ukusa je.
Grumolo
Ovo je rana sorta koja brzo raste pa je pogodan za rezanje. Listovi žuto-zelene boje mogu da se režu preko cele godine. Dobro se slaže sa pasuljem, paradajzom, zelenom salatom i šargarepom.
Tršćanski salatnik
Sorta je pogodna za rezanje. Ima svetlo zelene listove koji mogu da se seku tcele godine. Ono što je dobro kod ove sorte jeste da ima glatke i dobro obrasle listove. Zato se sadi u aprilu pa se bere tokom celog leta. Dobro toleriše niske temperature pa može da se sadi na leto i da se bere do kasno u jesen.
Uranus F1 60 dnevni
Ima tamno zelenu boju i predviđen je za jesensku proizvodnju. Preporučeno vreme za sadnju je jun, početak jula. Može da dostigne 50 cm visine. Vrlo dobro toleriše niske temperature.
Witloof
Witloof sorta radiča se gaji tokom kasne jeseni i zime. Listovi se režu posle uklanjanja korena na dužinu od 2 cm od osnove korena. Koreni se potom čuvaju na 0 - 1°C do trenutka pospešivanja rasta. Ubrzanje rasta se vrši na tamnom mestu.Temperatura vazduha mora da bude između 15 - 18°C, dok temperatura podloge mora biti između 18-20°C. Relativna vlažnost vazduha treba da bude između 85 - 95%. Proces ubrzanja rasta traje 15 - 20 dana a ako su niže temperature onda 25 - 35 dana. Novo lišće formira izduženu, čvrstu glavicu zašiljenog oblika koja nema hlorofil, već je belo-žute boje. U zavisnosti od sorte koja se gaji, postižu se prinosi od 20 - 30 kg po m2.
Variegata di castelfranco
Srednje teško zemljište je najbolje za uzgoj ove sorte. Seme može da se sadi presađivanjem ili direktno. Klija od 7 - 10 dana. Treba obratiti pažnju da se ne sadi u rano proleće kako ne bi procvetala. Ima ovalne, crveno-bele listove koji boju dobijaju na jesen. Obično se koristi u salatama. Ne toleriše hladnoću. Ova sorta može da se koristi za forsiranje rasta - međutime, koren se diversifikuje u glini ili sveže đubrenoj zemlji pa one nisu pogodne kao tlo za prisiljavanje rasta.
Uzgoj radiča
Radič se najviše gaji u plastenicima i baštama. Razlikuju se dve vrste radiča - korenasti i lisnati. Lisnati se uzgaja zbog ljubičastih, zelenih i crvenih listova. Zbog svog lisnato-glavatog oblika, lisnati radič se još zove i glavičasti radič. Korenasti radič se gaji zbog pospešivanja rasta.
Plodored
Radič ne bi trebalo da se gaji na istoj površini minimum 3 - 4 godine. Preporučuje se da se sadi ispod kupusa ili kukuruza šećerca, a nakon cvekle, paradajza, krompira, pasulja, spanaća, graška, krastavca ili zelene salate zato što ostaci ovih biljaka pružaju odlično organsko đubrivo radiču. Dobar je kao predkultura jer i za njim ostane dosta organske mase od korena i listova. Dobro se slaže sa usevima kao što su komorač, luk i šargarepa.
Zalivanje
Zalivanje i ravnomerno snabdevanje vodom su ključ za uspešan uzog radiča. Radiču najviše prija lagano peskovito zemljište sa navodnjavanjem. Nije potrebno navodnjavati na težem zemljištu.
Đubrenje
Preporučuje se upotreba 20 - 60 t/ha stajnjaka, 160 - 200 kg/ha fosfora i 80 - 160 kg/ha kalijuma.
Razmnožavanje
Razmnožavanje se vrši semenom ili presadnicama.
Zemljište
Najbolja zemljišta za gajenje radiča su srednje teška zemljišta dobre strukture i dobrog kapaciteta vode i vazduha, pH vrednosti između 6 i 7.
Klima
Optimalna temperatura za radič je 20°C, jer tada nikne za 5 - 6 dana. Kada se temperatura smanji na 10°C, vreme klijanja može biti i 15 dana. Najbolje je održavati temperaturu između 15 i 18°C, naravno u zavisnosti od toga koja je sorta u pitanju. Voli sunčana i otvorena područja.
Sadnja radiča
Radič generalno dobro toleriše niže temperature ali to zavisi i od sorte. Može biti jednogodišnji ili dvogodišnji. Na Mediteranu može da se gaji tokom cele godine.
Vreme sadnje
Kada se radič seje mehanički, onda se to vrši u junu ili julu, u redovima. Razmak između redova mora biti 30 - 50 cm, 1,5 kg/ha semena. Prilikom gajenja u obliku rasada u zatvorenom prostoru, setva se vrši u februaru ili martu.
Sadnja iz semena
Radič se sadi direktno na leje sa međurednim razmakom od 10 - 15 cm ili propusta sa 3 - 10 g semena po m2. Treba plitko da se seje 0,5 - 1 cm i onda ga treba lagano uvaljati.
Setva u rano proleće se vrši od februara do marta, pa nakon toga radič formira rozetu od listova posle 25 - 40 dana. Setva preko leta se vrši u junu i julu.
Sadnja sadnica
Radič uzgajan iz rasada ili sadnica seje se u fazama. Ovakav način sadnje omogućava kontinuiranu prisutnost radiča na tržištu u periodu od aprila do juna. Rasađuje se kada ima 3 - 4 lista, od maja do jula. Berba se vrši od jula do decembra.
Kultivisanje radiča se vrši jednom ili dvaput. Mora redovno da se zaliva sa 20 - 30 ml vode na svakih 5 dana. Sadnice zahtevaju i folijarno đubrenje koje se radi uz zaštitu.
Uzgoj u bašti
Seme i zemljište se pripremaju pre sadnje. Kopa se mesto gde će se saditi radič. Zemljište mora biti ravno i vlažno i treba da se pođubri pre sadnje. Obratite pažnju da predviđeno mesto sadnje dobija dosta svetlosti jer radiču prija direktna sunčeva svetlost. Mesto gde sadite radič treba pripremiti pomoću treseta i humusnih đubriva.
Leje se prave na međusobnoj udaljenosti od 30 - 35 cm. Nakon toga se seme radiča seje na dubini od 1 - 1,5 cm. Rastojanje među sadnicama mora biti 8cm. Preduboko zasađeno seme će sporije proklijati. Posle 7 - 14 dana se vide prvi izdanci. Najmanje rastojanje između odraslih biljaka mora da bude 30 cm.
Uzgoj u stakleniku
Radič se vrlo dobro gaji tokom jeseni i zime u stakleniku i plasteniku. On je jedna od vodećih povrtarskih kultura zato što ima malo bioloških zahteva. Kada raste u stakleniku biljka brže niče, od 3 - 6 dana, a najbolja temperatura za sađenje je 12 - 15°C. Posle nicanja radiča, dnevna temperatura treba da se održava na 8 - 12°C a noću da bude 6 - 10°C. Nakon presađivanja na stalno mesto, optimalna temperatura u plasteniku ili stakleniku mora da bude 12 - 15°C zato što se na toj temperaturi formiše čvrsta glavica.
Radiču je potrebno puno svetla. Ako ne dobija dovoljno svetla, produžava mu se period vegetacije i glavica bude labava. Radič dobro toleriše niže temperature; mladi radič može podneti temperature od 1 i 2°C, pa čak može da toleriše i prolazne mrazove koji dostižu i do -8°C.
Sorte radiča koje se gaje zimi mogu da se gaje i u negrejanom zatvorenom prostoru. U tom slučaju se znatno produžuje period od sađenja do berbe. Zimi to može biti i period od 100 dana. U zagrejanom stakleniku ili plasteniku, radič može da se proizvodi neprekidano preko cele godine.
Od sadnje do berbe u stakleniku, radiču treba 40 - 50 dana pa se može gajiti preko cele zime, sve do aprila. Kada krene formiranje prvih glavica navodnjava se metodom kap po kap da se ne bi zadržavao višak vlage u glavicama.
Potrebna je velika količina svetlosti za uspešan zasad, podrazumevano zajedno sa kvalitetnom ishranom i odgovarajućim temperaturama. Foliju plastenika treba čistiti redovno kako se ne bi smanjila prozirnost, jer radiču treba puno svetlosti.
Uzgoj u saksijama
Prilikom gajenja u saksiji treba odabrati seme i isplanirati setvu. Koristite neoštećeno i zdravo seme. Radič koji se ekološki gaji treba da ima i ekološko seme.
Za sađenje se biraju saksije po želji. Uzmite u obzir koliko semenja planirate posejati i koliko je velik prostor. Mogu da se koriste niže plastične saksije, specijalne stiroporne ili plastične ploče sa predodređenim mestima za setvu.
Saksija treba da se menja godišnje radi preventive raznih bolesti, pošto se na starijim saksijama mogu nakupiti patogeni u mirovanju koji čine štetu. Saksija mora imati rupice za odvodnjavanje.
Kada se uzima zemlja, treba voditi računa da nema treseta u njoj. Preporučuje se korišćenje prozračnog i rastresitog zemljšta koji nema preveliku količinu hranljivih materija. Treset može da promeni pH vrednost podloge što može negativno da utiče na klijanje. Možete i napraviti pogodnu podlogu za radič, a to je mešavina komposta, sitnog peska, zemlje iz bašte, malo mlevenog uglja i kameno brašno.
Treba pripremiti biljnu kupku pre setve. Biljna kupka se pravi iz mešavine suvih biljaka kamilice, koprive, hajdučke trave i hrastove kore. 1 l tople vode se nalije na jednu kašiku suve mešavine i to treba da odstoji 24 sata. Posle toga se procedi, a seme se namoči tom tečnošću i tako stoji od 10 minuta do par sati u zavisnosti od toga koliko je debelo seme. Na taj način seme upija rastvorene hranljive materije i jača, što ga čini otpornijim na razne bolesti.
Sadnice su u početku jako osetljive. Zasad se prska da bi imao umerenu vlažnost. Saksije za sejanje se prekriju providnom folijom ili providnim poklopcem da bi se smanjio rizik od isušivanja, promaje i da se podstakne klijanje. Naravno, prekrivač ili poklopac mora biti rupičav zbog protoka vazduha. Zimi je sadnice najpogodnije osvetliti lampom da bi imale dovoljnu količinu svetlosti. Posle toga se pikiraju.
Pikiranje je proces presađivanja mladih biljaka prvi put nakon sejanja. Presađuju se u manje staklene teglice ili platoe gde ima više mesta za sadnju. Može se saditi i u saksije od komprimovanog supstrata, koje se potom zajedno presađuju u baštu. Voda u saksijama mora da se ocedi, jer ako ima previše vode biljka će istrunuti. Pikiranje se vrši kada biljka razvije 2 - 3 lista pored listova klice. Izdužene biljke se sade dublje. Morate voditi računa da nežno rukujete mladim biljkama zbog povišene osetljivosti. Presađuju se u isti tip zemlje u kojem su bile do sad.
Održavanje i nega
Radič voli otvorena, sunčana područja ali može tolerisati i malo hlada. Najpogodnija temperatura za ispravan razvoj je 15 - 18°C a najmanja 6 - 8°C. Prestaje sa rastom na temperaturama ispod -6°C i višim od 30°C.
Održavanje zasada
Razmak između biljaka se proređuje na 15 - 30 cm čim biljka razvije 3 - 4 lista. To takođe zavisi i koja sorta je u pitanju. U periodu vegetacije je potrebno redovno navodnjavati i međuredno kultivirati radič.
Berba
Kada se seje rano u proleće, nicanje traje 2 do 3 nedelje. Mogu da se beru nakon nicanja, kada za 4 - 6 nedelje narastu 10 - 15 cm visine. Bere se sečenjem listova, vodeći računa o tome da se ne ošteti vegetacijski vrh.
Posle prve berbe, treba ga redovno zalivati, a novi listovi za berbu će biti spremni za otprilike mesec dana. Nakon druge berbe, treba ga pođubriti kombinovanim ili azotnim đubrivom. Preko leta može da se bere par puta ali postepeno slabi.
Skladištenje
Posle berbe, listovi radiča se operu hladnom vodom i ocede i na ovaj način se on čuva. Za tržište se pakuje u plitke gajbe koje su pokrivene folijom. Posle 5 - 6 berbi se računa na prinos od 2 kg po metru kvadratnom. Lisnati radič se ne čuva. Može da opstane nedelju dana na temperaturi između 2 - 5°C.
Priprema za sledeću sezonu
U slučaju da se sprema za sadnju u stakleniku, plasteniku ili bašti, treba da se vrši priprema za sledeću sezonu. Pre nego što se radič ponovo poseje, mogu se zasejati zeleni siderati koji će da razviju zelenu masu, a posle njihovog oranja dobiće se dodatne hranljive materije za zemljište. Raž potiskuje korove i za sobom ostavlja rastresito zemljište pogodno za ponovno sađenje radiča. Mahunarke i senf obogaćuju zemlju azotom.
Bolesti
Bolesti mogu da zakržljaju rast radiča ako se ne primete i tretiraju na vreme. Radič najčešće umire zbog truleža "bele noge", plamenjače, bele truleži, koncentrične pegavosti lišća, smeđe pegavosti, sive plesni, pepelnice i rđe salate.
Trulež "bela noga"
Ovu trulež uzrokuje gljivica Rhizoctonia solani. Najviše zahvata krompir ali zna da se pojavi i na radiču.
Seme koje je ostalo nakon vađenja prošlogodišnjega radiča može da izazove "belu nogu". Bela noga napada radič u startu i izaziva umiranje radiča. Bolest se manifestuje u vidu smeđih udubljenja na zaraženom delu biljke i stvaraju se izdužene pege, tj. nekroze. Radič će pokušati da nadoknadi gubitak sekundarnim rastom na donjem delu zdravog tkiva. Ponovni napad bele noge se manifestuje uvijanjem najmlađih listića ka gore i poprimanje žuto zelene boje sa crvenim obodom.
U zavisnosti od toga u kojoj fazi zaraze je bela noga, biljka može imati različite simptome. Ako ima pogodne uslove života, gljivica formira beli micelijum na stabljici koja je na nivou zemlje. Krtole počinju da pucaju i na njima se formiraju tamno braon tvrde formacije, sklerocije koje ne mogu da se operu.
Preventiva bele noge uključuje poštovanje plodoreda, sterilizovanje zatvorenih prostora pre sađenja i tretiranje semena. Biljku zaraženu belom nogom treba što pre skloniti i spaliti. Infekcija može da se smanji zalivanjem biljaka na bazi karbendazima.
Plamenjača
Prvi simptomi zaraze plamenjačom su tamne prevlake na listovima koja može da se proširi na lučice. Ova bolest se najviše razvija na temperaturi od 10°C sa visokom vlažnošću. Širi se putem vetra pa je preporučeno da parcele budu što udaljenije međusobno. Napad plamenjače može da se spreči redovnim pregledanjem zasada, idealno jednom nedeljno.
Plamenjača najviše napada radič, endiviju i zelenu salatu. Najčešći izvori zaraze su zaraženo seme, kontaminirani usev u blizini ili samonikle vrste roda (Lactuca).
Plamenjača se najpogodnije razvija na temperaturi od 10°C ali granica može biti između 2 - 28°C. Kada je biljka zahvaćena plamenjačom period inkubacije traje 4 -7 dana na temperaturi od 20°C.
Bela trulež
Belu trulež izazivaju pripadnici vrste Botrytis. Između listova radiča se razvija sivi micelijum. Javlja se u većoj meri na kulturama koje su gajene iz semena. Bolest se često razvija bez primetnih posledica, a truljenje biljke se kreće razvijati tek posle skladištenja. Bolest zarazi listove u polju ali ona postaje vidljiva samo na odumrlom tkivu lista.
Pegavost lista
Koncentričnu pegavost lista izaziva parazit Alternaria porri koja se najčešće javlja na mladom luku gajenom iz semena. Parazit dovodi do ranog loma cvetne stabljike pa se seme ne stigne dobro razviti. Centar pege je siv zbog konidija i konidiofora, a obodi pege su lilavi. Potrebna je primena fungicida radi zaštite. Javlja se u periodima smenjivanja suvljeg i vlažnijeg vremena. Gljiva može da provede zimu na zaraženim ostacima biljke iz prošle godine. Razvija se na 20 - 25°C i pogoduje joj visoka vlaga u vazduhu sa kratkotrajnim kišama. Tada se gljiva sa zaraženih širi na zdrave jedinke. Sa kišom se konidije transportuju sa nadzemnih delova do krtole biljke.
Prevenciju uključuje zdrav plodored, zdrav materijal za sađenje i zdrave sorte za sađenje.
Što se hemikalija tiče, koristi se fungicid ortiva u sledećim dozama: 0,5 l/ha ili 5 ml/10 ha prilikom klasičnog prskanja.
Smeđa pegavost lista
Infekcija može da se primeti već u jesen kada je radič mlad. Manifestuje se putem okruglih pega na 2 ili 3 lista. Ako je reč o ozbiljnijem napadu onda se list nabora i isušuje se od vrha ka osnovi. Najčešći je na pšenici.
Rđa
Rđa radiča je česta pojava tokom dugih i vlažnih proleća. Česta je na zelenoj salati, radiču i endiviji. Prepoznaje se po žutim pegama na lišću koje vremenom poprime tamniju boju. Bolest se širi vetrom, kišom i prenosi se insektima. Na rđu pozitivno utiče i preterano đubrenje azotnim đubrivom.
Siva plesan
Siva plesan se na radiču pojavljuje preko proleća. Voli vlagu i prepoznaje se po eliptičnim belo-žutim udubljenim pegama koje se formiraju na listovima mladog luka. Siva plesan izaziva nekrozu vrata lista. Lezije se mogu proširiti za 5 - 12 dana, što izaziva pojačano truljenje lišća. Najbolje se rešava rastvorom piraklostrobina i boskalida.
Pepelnica
Pepelnica često napada endiviju i radič. Manifestuje se na listovima u vidu prljavo belog praha. Zaražena biljka ima pepelaste prevlake na svojim listovima. Najviše prevlaka se formira na donjim listovima. Razvićem bolesti se širi i prevlaka pa ona na kraju može pokriti čitavu biljku. Listovi koji su zaraženi požute i potom se suše i otpadnu. Najviše je štetna po usev koji može da smanji 70%.
Pepelnica se razvija na temperaturama između 25 i 28°C i pogodna su joj vrlo vlažna mesta. Ipak, kiša joj ne odgovara.
Pepelnica može da se suzbije đubrenjem pomoću đubriva sa azotom, poštovanje plodoreda i uklanjanje ostataka biljki. Može da se reši i primenom fungicida.
Karathane gold 350 EC je dobar za suzbijanje pepelnice jer obustavlja ćelijsko disanje i pritom deluje i na niskim i visokim temperaturama. Aktivan je u svim stadijumima patogena.
Štetočine
Ima nekoliko štetočina koje mogu da smetaju radiču. Najčešći su korenova vaš, biljne vaši i mrkvina muva.
Korenova vaš
Korenova vaš je najčešće aktivna u periodu od aprila do septembra i napada koren biljke. Najviše napada radič, šargarepu, zelenu salatu i endiviju. Na korenu se pojavljuju sićušne žute vaši prekrivene belom prevlakom. Da bi se vaši suzbile, sprovodi se širok plodored, zemlja se redovno ori i okopava, a đubrenje organskim đubrivima se smanjuje. Obolele biljke se momentalno uklanjaju.
Biljne vaši
Biljne vaši su sitne štetočine koje se hrane sočnijim delovima biljke. Obično se nastanjuju na list biljke. Žive kolonijalno, brzo se razmnožavaju i nanose puno štete. Narastu i do 4mm. Neke jedinke imaju krila. Odrasle jedinke imaju par antena na glavi. Telo im je prekriveno sitnim dlačicama i voskom. Pojavljuju se bez obzira na vremenske prilike. Najviše se razmnožavaju na temperaturama između 24 i 28°C i vlažnosti vazduha oko 60%. Biljne vaši izazivaju usporavanje rasta kod radiča kao i odumiranje i uvijanje lišća. Izazivaju i pojavu čađavice.
Svaka jedinka biljne vaši može da proizvede 3 - 10 novih biljnih vaši. Ima ih u raznim bojama, od crne do rozikaste. Možete ih se rešiti pomoću hemijskih preparata ili prirodnim preparatima. Ako imate puno bubamara u bašti, to može biti znak da se biljne uši razvijaju.
Mrkvina muva
Mrkvina muva može biti veličine od 4 - 5 mm, a najveću štetu nanose larve koje su velike 6 - 8 mm. Prve generacije se pojavljuju u maju i junu. Druga generacije se javlja u julu. Štetnija je druga generacija. Šteta može da se suzbije poštovanjem plodoreda. Sade se predkulture kao što su paradajz, luk i grašak. Ova vrsta muve voli vlažno tlo, pa je proleće bolje vreme za sejanje radiča. Ne postoje pesticidi za uklanjanje mrkvine muve. Prirodni preparati koji se mogu koristiti su drveni pepeo, narandžina kora ili listovi paradajza. Na zemlju treba da se sipa smeša pepela i peska u razmeru od 1:1. Po kvadratnom metru se posipa 5 - 10 g smese.
Upotreba radiča
Koren, cvet i list su jestivi delovi radiča,međutim listovi se najviše koriste u salatama u sirovom stanju. Listovi imaju visok sadržaj minerala i vitamina A.
Zdravlje
Radič je pre bio korišten samo u lekovite svrhe. Sadrži puno vitamina iz grupe B, vitamin C i K i minerale kao što su cink, bakar, gvožđe, mangan i folna kiselina. Ima sposobnost da ublaži alergijske reakcije kao što je svrab, oticanje sluzokože i suzenje iz očiju. Takvo dejstvo ima zbog vitamina C koji podstiče razgradnju histamina. Radič je bogat vitaminom K i takođe poboljšava rad jetre. Pored toga, snižava holesterol i nivo šećera u krvi.
Kuhinja
Pretežno se stavlja u salate zajedno sa ostalim lisnatim povrćem u sirovom stanju. Može da se jede uz maslinovo ulje, sirće i razne prelive za salate. Bundevino ulje mu smanjuje gorčinu.
Jede se i samostalno a i kao prilog uz glavna jela.
Italijani u svojoj kuhinji koriste kuvani radič. Može i da se griluje, a u tom obliku se jede kombinovan sa dimljenim sirom i balzamikom.
Zanimljivosti
Jestive biljke se tradiconalno sakupljaju još od davnih vremena. To se u početku radilo jer je moralo tako, pošto je zemlja slabo proizvodila a hrana je bila oskudna. Divlji radič, od kog su nastale mnoge današnje vrste se koristio najviše u Sredozemlju.
U Egiptu se gajio od svog divljeg pretka. Plinije je opisao radič kao dobro rešenje za nesanicu i naveo je da je radič čistač krvi. Crveni radič je uzgojio belgijski agronom Francesco Van Den Borre 1860. godine prvi put.
Radič je dugo bio uzgajan kao lek, a u te svrhe su ga koristili Rimljani i stari Grci. U Egiptu se uzgajao od svog divljeg pretka.
Foto: Hans / Pixabay
Ostavite odgovor