Kupus (lat. Brassica oleracea var. Capitata) se vrlo često gaji na našim prostorima. Za jesenju berbu se obično gaji u kontinentalnim delovima, dok se za prolećnu berbu gaji u primorskim delovima.
Kupus je dvogodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici kupusnjače (Brassicaceae). Koren mu je dugačak, vretenast i razgranat. Njegova jednostavna, uspravna i nerazgranata stabljika doseže visinu do 60 cm, dok u fazi cvetanja iznosi i do 1,5 m. Na vrhu stabljike ima glavičasti pupoljak koji je sastavljen od dosta savijenih listova.
U drugoj godini se formiraju naizmenični listovi i cvetovi koji su sjedinjeni u blago grozdaste cvetove. Cvetovi kupusa su pravilni, sastoje se od četiri žute latice i dvospolni su, a javljaju se od aprila do jula meseca. Plod je dužine oko 12 cm, a sadrži oko 20 okruglih semenki.
Poznate sorte kupusa su zelena, bela i ljubičasta i one su jestive, dok postoje i neke dekorativne vrste koje nisu jestive čiji su listovi bele, crvene ili jako roze boje.
Sadnja kupusa
Kupus je biljka koja je podložna bolestima i štetočinama te se zato obavezno sadi u plodoredima, tj. sistemima biljne proizvodnje koji predstavljaju pravilnu prostornu i vremensku izmenu useva. Kupus iza sebe ostavlja rahlo - mekano zemljište što je odlična pretkultura za većinu useva povrća kao što su celer, grašak, krompir, cvekla, boranija, krastavac, zelena salata, pšenica, ječam. Na istom mestu se može gajiti tri godine kasnije.
Za gajenje kupusa su odgovarajuća plodna i duboka slabo kisela do neutralna zemljišta. Obilnim đubrenjem stajskim đubrivom se može gajiti na kiselim i teškim zemljištima, dok na vlažnim zemljištima veoma slabo raste zbog slabe prozračnosti zemljišta i glavice se ne mogu formirati.
Za rano gajenje kupusa su pogodna laka i topla peskovita zemljišta, dok za kasno gajenje teža zemljišta koja zadržavaju vlagu.
Na jesen je neophodno obavezno obraditi zemljište na dubini do 30 cm. Otvorene brazde se ostavljaju da prezime, dok pripremu zemljišta za rasađivanje rane sorte je neophodno obaviti u proleće. U to spada kultivacija, drljanje i valjanje zemljišta. Kupus je biljka koja ne podnosi rastresito zemljište tako da je valjanje postupak koji se nikako ne sme zaobići.
Što se kasnih sorti tiče, za one koje dolaze kao usev, zemljište je neophodno poorati i pripremiti odmah nakon uklanjanja prethodnog useva.
Zavisno od Ph vrednosti zemljišta i od samog stanja zemljišta neophodno je obaviti đubrenje. Kupus izvlači iz zemljišta ogromnu količinu hranljivih materija posebno kada se radi o azotu i kalijumu. Azot može dosta da poveća prinos ali njime ne treba preterivati jer glavice kupusa onda ostaju šuplje i mekane i kao takve nemaju veliku tržišnu vrednost.
Kalijum poboljšava čvrstinu glavica, a i kupus koji ima dovoljno kalijuma u sebi ne miriše loše kad se kuva.
Tokom osnovne obrade zemljišta za kupus dodaje se 300 do 400 kg po hektaru NPK đubriva (10:20:30), dok se u proleće pred setvu dodaje ista količina NPK đubriva samo u razmeri 15:15:15.
Setvu kupusa je neophodno obaviti pažljivo kako bi se ujednačio sklop biljaka. Kupus je najbolje sejati u redove sa razmakom od 8 do 12 cm, dok razmak između biljaka mora da iznosi 3 cm. Dubina setve ide od jedan do dva cm.
Gustina sadnje presadnica zavisi od plodnosti i vlažnosti zemljišta ali i od sorte kupusa. Preporučen razmak između biljaka u redu je od 30 do 80 cm, a zbog međuredne obrade traktorskim kultivatorom preporučen razmak je od 80 do 100 cm između redova.
Prilikom ručne sadnje rasad se sadi tako da gornji pupoljak ostane van zemlje i neophodno je odmah zaliti ga.
Uzgoj kupusa
Gajenje kupusa najbolje uspeva u vlažnim i prohladnim područjima. Najpovoljnija temperatura za njegov rast je od 15 do18 stepeni i na toj temperaturi seme kupusa niče nakon 3 do 4 dana. Sve temperature veće od 25 stepeni škode za rast glavica. Takođe, kupus može opstati na temperaturi od -3 do -5, a neke sorte i do -8 stepeni. Stariji nasadi kupusa izdržavaju i niže temperature čak i do -12 bez većih oštećenja.
Kupus ne podnosi jako zasenjena područja posebno nakon presađivanja i tokom rasta i formiranja same glavice.
Za pravilno održavanje neophodno je navodnjavanje, prehranjivanje i okopavanje. Okopavanje je potrebno dva do tri puta kao i prehrana. Prva prehrana ide odmah nakon sadnje, tj. čim se kupus primi i za to se koristi dušično đubrivo od 150 do 300 kg po hektaru.
Navodnjavanjem se održava umereno ali dovoljno vlažno zemljište. Problem za gajenje je jako suvo ili previše vlažno područje. Suvo područje prouzrokuje da se glavice kupusa ne razvijaju i ostaju jako male, dok previše vlažno izaziva izduživanje glavica.
Zalivanje. Prvo je neophodno nakvasiti gornji deo od 10-15 cm. Količina vode koja je neophodna zavisi od uslova gajenja. U toplim i pokrivenim rasadnicima kupus se zaliva malo radi održavanja osnovne temperature što sprečava bujanje i bolesti i u ovoj situaciji navodnjavanje se obavlja ručno.
Nakon rasađivanja, kupusu je neophodno d 380 do 500 mm vode što zavisi od same klime. Rane sorte se navodnjavanju na 8 do 15 dana, a kasne sorte se navodnjavaju na 5 do 9 dana, a u početku 8 do 15 dana kasnije.
Dakle, nedostatak vode usporava oblikovanje i formiranje glavica kupusa pri čemu one ostaju male i mekane. Ukoliko je zemlja previše suva a onda se odjednom natopi vodom glavice mogu popucati što prouzrokuje loš kvalitet kupusa i nižu tržišnu vrednost kao što smo već pomenuli.
Berba i skladištenje
Kupus se bere tako što se glavice režu iznad prvog sprata donjih listova. Rani kupus se bere uglavnom dva do tri puta dok se kasne sorte kupusa obavezno moraju ubrati pre prvih mrazeva kad temperatura padne.Sa berbom kupusa treba stopirati ako tokom berbe temperature naglo padnu i nastaviti kad uslovi budu bolji.
Kupus se bere ručno.
Glavice kupusa se nakon branja stavljaju u sanduke, a svež kupus se može skaldištiti u hladnjačama. Kasni kupus može da se skaldišti do 6 meseci, srednje kasni do 3 meseca, a rani do 30 dana na temperaturi od 0,5 stepeni vlažnosti vazduha 80 do 85 stepeni. Vlažnost vazduha nikako ne sme da prelazi pomenutu temperaturu, a takođe, neophodno je obezbediti dobru cirkulaciju vazduha. Tokom skaldištenja kupus gubi na svojoj težini 8 do 25 %.
Bolesti i štetočine
Kupus je podložan raznim vrstama štetočina.
Buvači krstašica
Ove štetočine se javljaju tokom vlažnih i suvih perioda u jako velikom broju. Buvači krstašica nanose štetu mladim biljkama grizući listove i ostavljajući rupe na kupusu. Kupus se može zaštititi zaštitnim mrežama a hemijsko suzbijanje se primenjuje kada je oštećeno više od 10% površine lista.
Lisne sovice
Leptiri ove štetočine imaju smeđu boju i raspon krila oko 50 mm a veliki su oko 45 mm, dok najveću štetu nanosi tzv. druga generacija gusenica tokom avgusta i septembra.
Štetne gusenice
Na kupusu se često mogu videti različiti leptiri, tj. njihove gusenice koje nanose štetu grizući listove što sprečava da se glavice kupusa formiraju. Takođe, šteta može nastati i zbog izmeta gusenica koje one ostavljaju za sobom.
Kupusne stenice
Ove štetočine izazivaju pojavu belih tačkica na listovima i kod većih napada celi listovi budu prekriveni ovim tačkicama. Kupusne stenice su posebno opasne za mlade biljke jer ih mogu skroz uništiti. Takođe, ova štetočina može da prezimi u zatvorenom prostoru ili ispod ostatka biljke. Ove stenice su otporne na kontaktne insekticide pa se preporučuje da se koriste nehemijske metode stavljanja lovnih pojaseva.
Kupusni moljac
Ova štetočina može da prezimi kao leptir i kao moljac. Javlja se u svim razvojnim fazama mada posebno i najviše tokom sušnog i toplog perioda. Prednja krila su mu uža i sive boje a na zadnjem delu imaju žutu prugu. Jajašca ove štetočine su prvo žuta a zatim se pretvaraju u zelenu boju. Gusenice su zelene a glava im je tamnija. On prvo grize deo između lisnih žila, a posle grize i list.
Kupusni belac
Leptiri su uglavnom bele boje sa tamnim pegama i uglovima na prednjim krilima, gusenice razlikuju se po bojama, tako da postoje gusenice zelene, tj. gusenice malog kupusara sa žutom prugom i postoje žućkasto zelene gusenice velikog kupusara sa crnim pegama.
Kupusni belac kod većih napada ostavlja samo lisne žile i kako bi se to sprečilo neophodno je zaorati sve ostatke nakon branja, poštovati pravilan plodored i redovno zalivati, ali i uništavati korov.
Što se tiče hemijskih sredstava za suzbijanje koriste se feromonski mamci i njima se prati pojavljivanje i broj leptira. Ova metoda je smatra se najuspešnija ukoliko se koristi tokom razvojonog perioda kupusa.
Duvanov trips
Ovo je sitni insekt žute ili smeđe boje, usisava listove kupusa i tako pravi štetu zbog čega glavica formira nepravilan oblik. Tu nastaju svetle kvržice koje kasnije postaju tamne. Takođe može je naseliti i saprofitna gljiva čime kupus gubi tržišnu vrednost.
Duvanov trips je štetočina kojoj prijaju visoke temperature i mala vlašnost tako da se uglavnom i javlja za vreme suše. Pojavljivanje ove štetočine na kupusu se propraćuje pojavom plavih lepljivih ploča i kako bi se to sprečilo, neophodno je da se kupus ne gaji u blizini luka i praziluka kao i da se redovno čisti od korova.
Kupusni štetni moljac
Ovo je sitni leptir veličine oko 1,5 mm i prijaju mu visoka vlažnost i temperatura vazduha. Da bi suzbijanje izvršilo u ranoj fazi neophodno je redovno nadgledati nasade a i preporučuje se postavljanje lepljivih ploča.
Kupusna lisna uš
Ova štetočina usisava listove kupusa i time nanosi štetu jer dovodi do deformacije, a do samog kraja do uvijanja i sušenja. Javlja se najčešće ako je preovladavalo suvo i toplo vreme u periodu od aprila do juna. Da bi se suzbijanje izvršilo u ranoj fazi neophodno je redovno nadgledati nasade.
Kupus u kuhinji
Svež kupus se često priprema za salatu tako što se narenda krupno i začini po želji. Sladak kupus se takođe koristi za spremanje variva zajedno sa paradajzom. Takođe, poznato jelo su i krpice sa zeljem koje se spremaju tako što se kupus iseče na listiće, isprži se, začini biberom i pomeša sa kuvanom testeninom.
Čest je sastojak u wok jelima uz meso i povrće.
Često se koristi za kiseljenje jer je pun vitaminima i mineralima, kao i ostalim hranljivim materijama. Kiseli kupus se mnogo koristi u veganskoj i vegetarijanskoj kuhinji, dok u tradicionalnoj kuhinji se koristi za spremanje sarme a takođe se dinstan služi uz kuvane kobasice.
Zimnica
Lekovita svojstva
Na našim prostorima kupus se koristi od davnina za jelo, posebno kiseli kupus. Veoma je ukusan, ali se smatra i da je lekovit za razne tegobe. Najbolje je da se jede sirov ili malo prokuvan. Najbolje je koristiti organski i domaći kupus.
Smatra se da sirov kupus pomaže kod anksioznosti, anemije i nesanice, dok se za kuvan smatra da pomaže za detoksikaciju tela, napetost, slabe koncentracije, slabosti i dr. Kupus sadrži antikancerogeni spoj sinigrin koji je kako kažu vrlo koristan za prevenciju raka creva, bešike i prostate.
Kupus je odličan i za reumu i artritis. Sok od kupusa i meda je dobar jer čisti disajne puteve i pomaže protiv astme i bronhitisa. Kod bola u grlu i kašlja se savetuje ispiranje grla sokom od kupusa.
Jača imunitet, čisti telo od otrova, pomaže za zdravu probavu, kod gubitka težine i kod čira na želucu.
U kupusu ima dosta minerala kao što su gvožđe, magnezijum, kalcijum, fosfor, natrijum i kalijum, a 100 g kupusa sadrži 20 mg vitamina C i bitan udeo vitamina A i folne kiseline.
Zanimljivosti
Najstariji podaci o kupusu i njegovom korišćenju potiču još 4000 godina pre Hrista. Prvi su ga koristili Kinezi po kojima kupus uspostavlja ravnotežu u telu a kiselili su ga pre zime i dodavali mu kuvan pirinač.
Kod starih Rimljana je kupus ušao i u mitologiju jer su ga oni cenili dosta kao lek. Kad god su nešto slavili na stolu su se nalazile posude sa kupusom jer su smatrali da kupus apsorbirati alkohol koji su popili.
Rimljani, stari Grci i germanski narodi su kupus spremali ređajući ga u glinene posude i sipali u njega sirće i so. Način kiseljenja kupusa koji se i danas koristi su otkrili stari Sloveni.
Ostavite odgovor