Malina

Malina (lat. Rubus Idaeus) je višegodišnji, listopadni grm visine od 80 cm do 2m, sa jakim korenskim sistemom. Pripada familiji ruže. Poznata je i po nazivu "crveno zlato". Malina je rasprostranjena širom sveta - od Aljaske i Aleutskih ostrva do Havaja.

Malina je pripadnik bobičastog voća kao i aronija, borovnica, dud, jagoda, malina, kupina, oskoruša, vinova loza...

Plodovi sazrevaju u junu-julu, a žetva je u junu-avgustu. Jedan grm može da daje useve dve decenije.

Prvi usev se pojavljuje u prvoj ili u drugoj godini života grma. Кlasična boja ploda maline je crvena, ali ponekad bliža ružičastoj ili bordo. Međutim, danas postoji mnogo sorti sa žutim, ljubičastim, plavim i čak crnim nijansama bobica.

Sorte maline

Postoji oko 195 vrsta maline, a najznačajnije su tri vrste:

• crvena malina (rubus idaeus)
• crna američka malina (rubus idaeus occidentalis )
• purpurna malina (rubus neglectus)

Crvena malina ima podvrste:

• evropsku crvenu
• američku crvenu malinu

Evropska crvena malina

Evropska crvena malina raste u celoj Evropi i na severo-zapadu Azije. Njeni uzdanci su uglavnom trnoviti. Listovi su neparnoperasti, sa 3 do 5 liski i jajastog su oblika. Plodovi su tamno crvene boje, izduženog i loptastog oblika. Plod sadrži od 20 do 150 koštunica. Za razliku od nje, plod američke crvene maline je svetko crvene boje, poluloptast, a biljke imaju žlezdane dlake. Otpornija je na niske temperature.

Crna američka malina

Crna američka malina je rasprostranjena u severnom i srednjem delu Severne Amerike, i u Kanadi, u njenom južnom delu. Izdanci su trnoviti i savijaju se lučno. Plod je crn,čvrst, poluloptast.Njen plod sadrži od 40 do 80 koštunica.

Purpurna malina

Purpurna malina je rasprostranjena u Severnoj Americi. Ta malina je hibrid američke crvene maline i američke crne maline. Njeni plodovi mogu biti tamno crveni ili purpurni. Izdanci su, ako kod američke crne maline, to jest savijaju se i oživljavaju vrhom.

Postoji podela malina na

• jednorodne sorte
• dvorodne sorte sorte

U jednorodne sorte spadaju sledeće vrste:

1. ranog vremena sazrevanja – prelud i glen moj
2. srednjeg vremena sazrevanja – kenbi i glen empl
3. kasnog vremena sazrevanja – leo, oktavia i tulamin

U dvorodne sorte spadaju sledeće sorte malina:

1. ranog sazrevanja – autumn bliss, autumn britten, polka i himbo-top
2. srednjeg sazrevanja – karolina i džoan skvajer
3. kasnog vremena sazrevanja – heritidž

Prelud

Prelud je sorta malina koja sazreva ranije od svih ostalih sorti. Ima srednje krupne plodove. Veoma je otporna na trulež korena i dobro podnosi niske temperature.

Oktavija

Oktavija je sorta koja jako kasno sazreva. Otporna je na lisne vaši vektor mozaik virusa. Osetljiva je na RBDV virus i phytiophthora trulež.

Polka

Polka je poljska sorta maline. Ova sorta je dobijena putem slobodne selekcije, čiji roditelji potiču od sorte autumn bliss. Ova sorta ima čvrste, svetlo crvene plodove. Njen drugi naziv je dvorodna malina. Njeni plodovi se ubiru krajem leta i početkom jeseni.

Heritidž

Heritidž je sorta, koja je stvorena u Americi. Da bi se dobila ova sorta, ukrštene su sorte Milton, Cuthbert i Durham. Gaji se u Americi, Italiji, Poljskoj, a ponegde i u Srbiji.

U značajnije plemenite sorte malina spadaju:

• Vilamet - jako otporna sorta maline. Ima tamno crvene plodove. Početak njenog zrenja je kraj juna.
• Miker - američka sorta maline. Ova sorta je nastala ukrštanjem Vilamet maline i Katbert maline. Vodi poreklo iz SAD.
• Polana - poljska sorta, koja se razlikuje od ostalih po načinu proizvodnje. Takođe je ekonomičnija za proizvodnju.
• Sorte Moling promis i Moling eksploit - dobijene putem ukrštanja u Velikoj Britaniji.
• Gradina - stvorena putem ukrštanja u Srbiji (roditelji moling eksploit i rubin).

Sadnja maline

Malina mora da se štiti od jakih, hladnih, suvih i olujnih vetrova, jer olujni vetrovi mogu polomiti izdanke i druge rodne grančice. Međtuim, blagi povetarac je koristan za malinu, jer sprečava ili smanjuje mogućnost pojave gljivičnih bolesti kod maline.

Malina najbolje uspeva na zemljištima sa visokim vodenim kapacitetom. Pritom, jako je dobro, ako se malinjak nalazi u blizini šume, jer joj blizina šume omogućava blago strujanje vazduha, svežinu i potrebnu vlažnost.

Malina se uglavnom uzgaja na seoskim teritorijama, (od 10 do 30 ha), brdsko-planinskim područjima, jer tamo daje najbolje rezultate.

Vreme sadnje

Prilikom sadnje maline treba imati u vidu da je najbolje saditi malinu u jesen, jer će dati bolji prinos. U proleće se uvećava broj pupoljaka na korenu, iz kojih će se pojaviti izdanci, što će kasnije prilikom sadnje dovesti do većeg njihovog očenjavanja. Takođe, u proleće su topliji vetrovi, koji isušuju žilice, i manja je vlažnost zemljišta, što negativno utiče na prinos maline, te se iz tih razloga preporučuje sadnja maline u jesen.

Za sadnju se koriste sorte koje su poznate i poseduju sertifikate o kvalitetu. Najbolje je da su uzdanci 50 cm, debljine od 8 do 10 cm, sa razvijenim korenovim sistemom sa od 8-10 glavnih žila. Takođe je potrebno da sadnica ima što više očuvanih pupoljaka.

Priprema za sadnju

Pre početka sadnje malina potrebno je dobro pripremiti zemljište za sadnju. Takva priprema obuhvata sledeće procedure, a to su:

• uništavanje korenja
• vađenje žila, kamenja i panjeva
• đubrenje
• oranja
• poravnavanje i usitnjavanje površine
• parcelisanje zemljišta

Ukoliko je zemljište zakorovljeno nekim dugoročnim korovskim biljkama, onda posle skidanja preduseva junu, zemljište je potrebno tretirati nekim hebricidom, kako bi se uništio korov. Priprema zemljišta koje nije zakorovljeno može da počne mesec-dva pre početka sadnje maline.

Kada se zemljište očisti od korova, panjeva i kamenja, onda na red dolazi đubrenje. Količina potrebnog đubriva će zaviseti od plodnosti zemljišta i tipa zemljišta. Što se tiče oranja malinjaka, oranje malinjaka se vrši u ranu jesen, na dubini od 30 do 40 cm. Nakon oranja, sve žile treba pokupiti i spaliti, a zemljište poravnjati i usitniti.

Sadnja iz semena

Iako se malina može razmnožavati semenom, to se radi samo u postupku stvaranja novih vrsti, na naučnim institutima. Uglavnom se razmnožava vegetativno i to zrelim uzdancima. Ukoliko je u pitanju uvođenje novih sorti, onda se pristupa razmnožavanju putem zelenih izdanaka ili korenovih reznica.

Sadnja sadnice

Veoma je bitno da je sadni materijal zdrav i kvalitetan, jer ukoliko ne ispunimo taj veoma bitan uslov, nećemo dobiti dobar usev. Zbog toga najbolje da se sadni materijal nabavi iz sertifikovanog rasadnika. Tako ćete sigurno znati da materijal nije zaražen. Najveći rizik od infekcija imaju sadnice proizvedene u poljskim uslovima, a najmanji sadnice dobijene iz kulture tkiva. Na drugom mestu su sadnice iz staklenika.

Kod sadnje bitno je odrediti razmak između sadnica u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio adekvatan broj sadnica. Razmak izmežu redova zavisi od toga koja će se mehanizacija koristiti. Razmak između redova kreće se izmžeu 2,4 do 3,3 m. Kako su pokazala neka istraživanja, veća produktivnost se postiže ukoliko je redova više i ako su razmaci manji.

Uzgoj u bašti

Kada se malina uzgaja, na primer, u vrtu, treba imati u vidu da malini neće odgovarati suvo, peskovito, ilovasto i vlažno tlo. Malina traži rastresito i humusno tlo. Malina zahteva dosta sunca, te je ne treba saditi na severnoj strani. Najbolji je jugoistok ili jugozapad.

Uzgoj u stakleniku

Uzgoj maline u stakleniku je dobra, ali i skupa investicija.

Međutim, ima svoje velike prednosti, kao što je ranije sazrevanje, programiranje zenja prema zahtevima tržišta, kontrolisani uslovi gajenja.

Prilikom uzgajanja maline u stakleniku, rod malinecna jednom hektaru bude od 30 do 40 tona, odnosno od 300 do 400 kilograma po jednom aru, dok prilikom uzgajanja maline na otvorenom rod maline bude od 75 do 150 kilograma po aru.

Uzgoj u saksijama

Malini nije potrebno puno prostora, pa joj je zato dovoljna posuda dimenzije oko 60 cm. Potrebno je redovno zalivati, jer malina traži dosta vode. Kao prihranu treba koristiti kalijumsko đubrivo.

Zemljište

Za malinu je pogodno rastresito, propustljivo i slabo kiselo zamljište, koje je bogato mineralnim materijama, te može da zadržii dosta vlage, potrebne u sušnim periodima vegetacije. Malini ne odgovaraju suva, peskovita, teška, zbijena zemljišta sa velikim nivoom podzemnih voda. Malini najviše ogovaraju zemljišta sa pH od 5 do 6,5.

Temperatura

Da bi zasad maline uspeo, potrebno je uklopiti takve elemente, kao što su vetar, svetlost, vlažnost i temperatura.

Mmalini apsolutno ne odgovaraju mesta sa visokim letnjim temperaturama ili previše niskim zimskim temperaturama. Malina će najbolje uspeti u oblastima sa prohladnim letnjim temperaturama i ne suviše niskim zimskim temperaturama. Malini nikako ne odgovara suša. Ukoliko su količine vlage u zemljištu i vazduhu nedovoljne, to će smanjiti prinose i kvalitet plodova. To će takođe uticati na rast korena maline, te će on slabije rasti, a broj izdanaka maline i njihova bujnost će se takođe smanjiti. Sem dosta vlage, malina zahteva i dosta svetlosti.

Uzgoj maline

Malina se gaji u obliku žbunja ili živice, a postoji nekoliko oblika gajenja maline.

Plodored

Malinu ne bi trebali da sadite na zemljište gde su se prethodno sadili paradajz, krompir, sve sorte solanceae zbog bolesti korenja, odnosno Verticilliuma. Poželjne pretkulture su slične kulture koje imaju plitki korenov sistem i koje nemaju neke zajedničke štetočine kao što su okopavine, i to boranija, grašak i pasulj.

Takođe nije dobra kultura kupini, iako su plodovi sličnog izgleda.

Uzgojni oblici

Najčešće se primenjuju sledeći sistemi gajenja maline:

1. sistem žbunja sa kvadratnim rastojanjem
2. sistem žbunja sa pravougaonim rastojanjem
3. sistem pantljike
4. sistem žive ograde

Sistem žbunja sa kvadratnim rastojanjem

Kod prvog oblika sisteman gajenja maline, razmak sadnje se kreće od 1,5 x 1,5 m do 2,5 x 2,5 m. Na jedno sadno mesto ide jedna sadnica, retko kad više.

Sistem žbunja sa pravougaonim rastojanjem

Kod drugog oblika sistema gajenja maline rastojanje izmežu redova je od 2,5 m do 3,0 m, u redu 1-1,5 m. I ovde se na jedno sadno mesto stavlja jedna sadnica uglavnom.

Sistem pantljike

Kod trećeg oblika rastojanje između redova iznosi 2,5-3 m, u redu 0,3-0,5 m. Tu postoji podela na sistem uskih pantljika i sistem širokih pantljika. Kod sistema uskih pantljika plus je što malina dobro rađa, a plodovi su kvalitetni, a kod sistema širokih pantljika prinosu su veliki, ali su plodovi nekvalitetniji.

Sistem žive ograde

Kada je u pitanju gajenja maline po sistemu žive ograde, tu je neophodno napomenuti da se takvim gajenjem postižu dobri rezultati, manji je utrošak radne snage, zaštita je laka, prinosi su dobri, plodovi su kvalitetni.

Zalevanje

Pošto maline imaju plitki korenski sistem, zahtevaju redovito zalevanje, posebno za vrijeme suše. Bez zalevanja gajenje maline moguće je samo na vlažnim zemljištima.

Đubrenje

Plodnost zemljišta prije sadnje možete poboljšati dodavanjem organske tvari, i to najbolje dodavanjem stajskog đubriva. Malina kao biljka ima veće zahteve za đubrivom od ostalih jagodičastih sorti. Osnovnp đubrenje treba da uradite u jesen i to kombinacijom mineralnog i stajskog đubriva. Ako vam nije moguće đubrenje u jesen, uradite to rano u proleće s unosom NPK odmah tokom prve obrade. Azot u obliku KAN-a se unosi tokom druge obrade, a ako se đubri u obliku uree, onda treba da ga dodate jednokratno i to tokom prve obrade.

Održavanje i nega

Nakon sađenja biljke, potrebno je prihraniti je sa 20-30 grama Nitromonkola.

Međuredna rastojanja u malinjaku potrebno je oprašiti mašinama, a rastojanja između redova treba oprašiti ručno, a narednog proleća prazna mesta popunjavaju se zelenim ili zrelim reznicama. U toku prve godine posle sadnje potrebna je redovna obrada, uništavanje korova, zalivanje 3-4 puta, zaštita mladih biljaka od raznih štetočina i raznih bolesti.

U periodu plodonošenja, sa negom zasada se počinje rano u proleće. Nega zasada traje sve dok su maline produktivne.

Primenjuju se sledeće agrotehničke mere:

1. obrada zemljišta
2. uništavanje korova
3. đubrenje
4. navodnjavanje
5. prihrana
6. prihrana sadnica, suzbijanje korova u godini sadnje
7. orezivanje i zaštita

Održavanje zasada

Prilikom održavanja zasada treba uzeti u obzir potrebne mere, kako bi se obezbedila potrebna količina vlage u zemljištu, jer to utiče na razvoj plodova, njihovu krupnoću i prinos uopšte. Zemljište treba početi obrađivati rano u proleće, čim se dobro prosuši. Zemljište treba česti i plitko obrađivati mašinama između redova, a u redu ručno, kako bi se sprečilo stvaranje korova i pokorice. Pošto malina ima plitak koren, trebamo imati u vidu da obrađivanje takođe treba da se vrši plitko, kako se koren ne bi oštetio. Malina zahteva velike količine organskih materija. Najbitniji elementi za malinu su kalijum, fosfor i azot.

Rezidba

Kako se u prvoj godini uzgoj malina razvija slobodno, nije mu potrebno orezivanje. U drugoj godini, u proleće, kada prođe opasnost od mrazeva, ukljanjaju se slabiji uzdanci, a ponekad i neki jači, kako bi ostali oni najbolji (od 5 do 7), najbolje raspoređeni. Izdanci koji su ostavljeni za rod se orezuju do 120-150 cm. Nakon završetka berbe, dvogodišnji izdanci se orezuju do zemlje radi boljeg razvoja novih izdanaka.

Berba

Pošto plodovi maline ne sazrevaju istovremeno, berba se vrši u više navrata i traje 3-4 nedelje. Početak berbe maline zavisi od sorte, meteoroloških faktora i agrotehnike koja se primenjivala. Na primer, kod nas malina počinje da sazreva sredinom juna, a berba se završava sredinom jula.

Najboljr vreme za berbu maline je rano ujutru i kasno popodne. Malina se bere kada plpdovi poprime karakterističnu boju sorte i kada se lagano odvajaju od cvetnje lože i ne gnječe. Pldove treba brati jako pažljivo i isto tako pažljivo spuštati u ambalažu.

Skladištenje

Kada je u pitanju transport maline, malina bi trebala da se drži u hladnim uslovima, upakovana. Gajbice treba staviti na palete, i ne dozvoliti da dodiruju pod ili bočne strane prikolice, da bi se obezbedio protoko vazduha. Takođe, gajbice sa malinama ne treba stavljati iznad točkova prikolice, da bi se izbeglo truckanje plodova. Kod većine kamiona ne postoji odgovarajuća cirkulacija, te je nemoguće održati temperaturu ispod -4'C, pa je zato čak bitnije da uslovi čuvanja pre utovara budu što bolji, da bi plodovi stigli do kupca u što boljem stanju.

Pošto je malina osetljiva, plodovi se teško i kratko čuvaju u svežem stanju, a konkretno 10-14- dana u hladnjači na temperaturi od -0,6' do 0'C, sa relativnom vlažnošću od 85% do 90%.

Danas se malina sve više zamrzava i tako čuva do upotrebe. Duboko smrznuti plodovi mogu da se čuvaju jako dugo na temperaturi od -18' do -20'C.

Bolesti

U bolesti maline spadaju sledeće bolesti:

• kestenjasta pegavost izdanaka maline
• rđa lista i stabla
• smeđa pegavost lista maline
• sušenje izdanaka maline

Kestenjasta pegavost izdanaka maline

Ovo je najznačajnija bolest maline. Pričinjava veliku štetu. Rasprostranjena je najviše u Zapadnoj Srbiji, jer se malina tamo najviše uzgaja. Napada lišće, stablo, uzdanke, pupoljke. Prvi simptomi se pojavljuju krajem juna i u julu, pojavljuju se pege ljubičaste, do tamne kestenjaste boje, počev od oboda listova, koje se zatim šire do lisnog nerva. Mere zaštite su ovom slučaju: uklanjanje obolelih izdanaka odmah nakon berbe. Koriste se i neki medicinski preparati na bazi bakra, tebukonazola, azoksistrobina, boskalida i piraklostibina.

Rđa lista i stabla

Rasprostranjena u svim delovima Srbije gde se uzgaja, ali sa nižim intenzitetom zaraze. Pojavljuje se u vidu narandžastih pega sa crnim tačkastim telima po njima. Napada sve nazemne delove biljke. Kod nas se javlja u avgustu i septembru. Mere zaštite su uklanjanje zaraženih uzdanaka, sakupljanja i paljenje opalog lišća i zaoravanje. Od hemijskih preparata se koriste preparati na bazi bakra, propikonazola, tebukonazola, difenokonazola.

Smeđa pegavost lista maline

Simptomi se obično primećuju leti, po lišću, u vidu sitnih pega od otprilike 15 mm, okruglo oblika. Ako se puno prošire, velika infekcija može dovesti do totalnog opadanja lišća.

Sušenje izdanaka maline

Slabiji rast bočnih ili svih pojedinih izdanaka. Lišće vene, pojavljuju se purpurne lezije na glavnom izdanku, što može dovesti do daljeg širenja, nekoliko centimetara.

Štetočine

Najpoznatije štetočine maline su:

Crveni voćni pauk

Oštećuje list, koji menja boju, prvo postaje žućkast, posle prelazi u bronzanu boju.Oštećuju i list i plodove, jer smanjuju količinu hranjive materije, plodovi postaju sitni, granje na kojem je oštećeno lišće ne ulaze spremni u zimu, a pupoljci nemaju dovoljno hrane. Vrši se zaštita akaricidima samo ako je brojnost iznad praga štetnosti.

Mala malinina vaš

Ovo je velika štetočina, koja crpi sve sokove iz lišća. Nakon toga lišće postaje kovrdžavo. Takođe, prenosi virus, koji kasnije nanose dodatnu štetu malini.

Rutava buba

Kod ove bolesti, štetu može naneti isključivo odrasli insekt. Ova buba je najaktivnija od 10 do 16h. Hemijske mere zaštite se ne preporučuju, jer to može da našteti pčelama. Preporučuje se obrada zemlje u zimskom periodu, jer one ne podnose niske temperature

Velika malinina vaš

Prenosi više vrsta virusa. Za razliku od male malinine vaši, napadnuto lišće maline se ne kovrdža. Kod ove vrste štetočine efikasne metode zaštite su korišćenje insekticida i bioloških metoda, pojedinačno ili zajedno, i korišćenje što otpornijih sorta maline.

Azijska voćna mušica

Može da nanese ogromnu štetu i pre berbe i posle berbe. Kada se odlože jaja, larve se kreću u dubinu ploda i time ga razrušavaju iznutra. Plod postaje mekan. Oštećeni plodovi brzo propadaju. Na jako oštećene plodove mogu da se nakače i ostali paraziti, kao što si gljivice i bakterije, koje izazivaju trulež. Kao mera zaštite preporučuje se primena različitih insekticida, da ne bi došlo do rezistentnosti, koja je moguća kod D.suzuki. Što se tiče agrotehničkih mera, potrebno je biljne ostatke uklanjati što je više moguće, zakopavati, uništavati. Ne preporučuje se kompostiranje. Takođe, potrebno je stalno kontrolisati plodove i ambalaže u kojima voće stiže iz uvoza.

Dudovac

Može izazvati golobrst, pošto se dve trećine vremena vegetacije, gusenica hrani listom i štetočine praktično skeletiraju list maline. Na početku se preporučuje kao mera zaštite uklanjanje gnezda gusenica. Takođe, preporučuje se primena insekticida na bazi Bacillus thurigiensis, jer imaju povoljne toksikološke osobine.

Eriofidna grinja lista maline

Simptomi su na početku svetlo zelene mrlje, koje se kasnije šire i zahvate ceo list i poprime boju od svetlo zelene do žute. U slučaju sa ovom štetočinom, tipično je podizanje lica lista u vidu mehura, a na naličju lista se gubi maljavost, što je karakteristično pri jakom napadu. Jedina efikasna mera zaštite u ovom slučaju je primena insekticida širokog spektra, kao što su organofosforna jedinjenja i piretroidi.

Jagodin cvetojed

Štetu nanose samo odrasli tako što se hrane mladim lišćem i cvetovima. Polažu jaja u cvetove, isisavaju sokove i cvet se postepeno skroz osuši. Kao mera zaštite, preporučuju se uništavanje svih biljaka hraniteljki u blizini zasada ili uništavanjem zaraženih biljaka, to jest, hemijsko uništavanje.

Majski gundelj

Oštećuje nadzemne delove biljke. Hrani se prvenstveno lišćem biljke. Kao preventivna mera u borbi sa ovom štetočinom se predlaže mehanička obrada zemljišta, tako što se larve izbacuju na površinu i kupe ih ptice, ili stradaju prilikom vremenskih nepogoda. Takođe, jedna od preporuka je da se pre polaganja korena u zemlju, on spusti u neki zemljišni insekticid.

Mala malinina lisna vaš

Isisava sokove iz lista, nakon čega se list kovrdža, takođe prenosi i viruse, što vodi ka dodatnoj šteti po malinu. Kao mere borbe sa ovom štetočinom, predlaže se preventivno uklanjanje biljnih ostataka, kao i korišćenje insekticida.
Grmovi maline su, u većini slučajeva, otporni. Za njihovo lečenje se mogu koristiti klasične tehnike, bez korišćenja pesticida i nekih skupih lekova.

Upotreba malina

Malina je pravo skladište vitamina A, C, multivitamina, minerala, aminokiselina, vlakana, esencijalnih ulja, zato se naširoko koristi kod regulisanja zdravstvenih problema kod žena i muškaraca. Najčešće se malina jede sveža, mada je danas poznat veliki broj jela. Najčešći su razni mlečni kolači, sladoled, kolači, sokovi, čajevi, konzerve, sveže salate. Malina se upotrebljava ne samo u hrani, već i u kozmetologiju, i u parfumeriji. Šamponi, kreme, losioni, pene za kupanje i parfemi pripremaju se sa ekstraktom maline zbog njenog prelepog mirisa.

Zimnica

• džem od malina
• sirup od malina

Kuhinja

Značajan plus maline je to što se relativno lako sakupljaju i nije ih potrebno sortirati, ljuštiti, itd. U stvari, sakupljene bobice su odmah spremne za konzumiranje ili skladištenje. Zanimljivo je da bobice ove kulture nekoliko dana zadržavaju sve svoje korisne osobine i nakon što budu ubrane sa grane. Malina ne samo što ima poseban ukus, već ima i miris koji je prijatan većini ljudi. Najbolje je jesti svežu, ali se od nje mogu napraviti i razni kolači, sladoledi, sokovi, pekmezi, likeri i t.d.

Zdravlje

Njene bobice imaju odlična antipiretska sredstva (zbog salicilne kiseline u sastavu) i diaforetička svojstva, što je posebno važno za sve, bez izuzetka, prehlade. Malina je jedan od lidera među baštenskim kulturama po sadržaju gvožđa, a to pokazuje da su njene bobice korisne za jačanje srca i krvnih sudova, stabilizaciju krvnog pritiska, poboljšanje sastava krvi, uklanjanje holesterola iz organizma.

Poznato je da je malina jedan od najboljih prirodnih analoga mnogih sintetičkih lekova koji se koriste za lečenje gastroenteralnog trakta, nervnih poremećaja, hipertenzije, ateroskleroze, bolesti jetre i bubrega. Takođe je važno napomenuti da malina ima odlične kvalitete protiv starenja. Pre svega, zbog dejstva na krvne sudove. Pored toga, posebna kombinacija minerala i prirodnih kiselina, esencijalnih ulja (u kostima ulja su koncentrovane do 20-25% njihove težine) osigurava uklanjanje toksina iz organizma, što usporava starenje.

Za muškarce je malina korisna zbog sadržaja cinka. Ovaj element stabilizuje nivo testosterona u telu. Vitamini PP grupe, kumarini, koji su korisni za vaskularni sistem, takođe imaju blagotvoran uticaj na genitourinarni sistem.

Malina je odlična zamena za šećer. Ovo ima poseban značaj za osobe koje pate od dijabetesa. Međutim, kada jedete maline, takođe morate znati meru, jer će se u protivnom povećati nivo glukoze u krvi. Dobro su se pokazali čajevi od listova maline kod stomačnih problema. Ova biljka vam omogućava da se oslobodite bola, čajevi nežno omotavaju zidove želuca i čak pokreću procese remisije pogođenih tkiva. Plodovi maline, s druge strane, sadrže gruba vlakna. Zbog toga, kod čira i gastritisa, ne preporučuje se konzumiranje samo bobica, jer mogu nadražiti ili čak oštetiti delikatnu sluznicu gastroenteralnog trakta.

Isto se može reći i o uticaju maline na stomak ljudi, koji boluju od pankreasa. Voćne kiseline sadržane u velikim količinama u bobicama iritiraju sluznicu i izazivaju porast aktivnosti bolesti. Strogo je zabranjena malina u bilo kojem obliku kod problema sa gihtom. Potpuna zabrana upotrebe bobica ove kulture proširuje se u slučaju potvrđene alergijske reakcije na određene supstance u sastavu.

Zanimljivosti

Turska se smatra rodnim krajem maline, mada je danas biljka rasprostranjena širom sveta u umereno klimatskom pojasu, pa čak i u severnim regionima. Ponekad se malina naziva "pionirska biljka", jer zbog nepretencioznosti sastava tla, lako raste čak i u prilično nepovoljnim uslovima, na primer, u močvarama. Dakle, grmovi maline jedni su od prvih koji rastu čak i na upaljenim područjima nakon šumskih požara.

Malina ima više vitamina C nego narandže. Sastav maline u velikim količinama uključuje fitonutrijente - korisne elemente u tragovima koji snižavaju krvni pritisak, upalne procese koji normalizuju jetru. Ekstrakt maline često se uključuje u lekove za lečenje opekotina i tinejdžerskih akni. Bobice maline sadrže 86% vode, 12% ugljenih hidrata i 1-2% proteina i masti.

Za razliku od povrća, bobičastog voća i voća, nezrela malina, otkinuta sa grane, više ne sazreva. Elaginska kiselina koja se nalazi u velikim količinama u malini je, po nekima, korisna supstanca za prevenciju raka. Malina sadrži u malim količinama najmanje 2 različite vrste alkohola (vino, izoamil).

Malina je omiljeno mesto za pčele koje sakupljaju nektar. Кarakteristika ove biljke je cveće koje se spušta. Zbog toga insekti mogu da se hrane nektarom i sakupljaju ga čak i pri laganoj kiši. Procenjuje se da sa hektara pčele maline sakupe do 70 kg meda. Ostale kulture sa sličnog područja donose ne više od 50 kg meda.

Prema legendi, malina je uvek bila bela, ali jednom je mlada princeza na Кritu želela da obraduje Zeusa s njima i ogrebao je po ruci. Nakon toga, bobice su se zauvek obojile u boju njene krvi.

Osušeni listovi maline mogu u potpunosti zameniti klasični čaj.  Divlje maline su uvek manje i nisu tako slatke, ali su značajno bogatije u pogledu sadržaja hranljivih sastojaka

Foto: Ulrike Leone / Pixabay