Hibiskus

Hibiskus (lat. Hibiscus) može da bude zimzelena ili listopadna višegodišnja biljka, najčešće ima oblik grma, ali može da bude i niže stablo. Ima razgranat koren koji raste u širinu. Sama biljka može da naraste do 5 m u visinu, sa krošnjom i do 3 m. Vrste koje se gaje u saksijama narastu maksimalno do 2 m. Glavna stabljika odrveni s vremenom, kao i grane koje su uspravne. Listovi su tamnozeleni, najčešće trokraki i nazubljeni.

Cvetovi hibiskusa su raznobojni, živih boja, pa može biti bele, roze, bež, ljubičaste ili jarko crvene boje. Kod nekih biljaka, čak, boja cvetova menja se tokom godina. Cvetovi su najčešće dvobojni, trubasti, sa pet ili više latica i naglašenim centrom. Latice su nežne i naborane, a tučak izbačen. Biljka cveta od juna do septembra. Cvet opstaje 1 - 3 dana, pa je biljka poznata po tome da cvet kratko traje. Međutim, svaki dan izbacuje nove pupoljke, pa uvek izgleda rascvetalo. Plod je u obliku kapsule sa nekoliko semenki u svakom režnju.

Hibiskus pripada rodu slezolika, u koji spada više od 400 različitih grmova, zimzelenih ili listopadnih. Red pripada porodici slezovki, čiji su poznati predstavnici lekoviti slez, pamuk, kakaovac i bamija, ali i neke invazivne vrste, naprimer mračnjak. Latinsko ime hibiskus je dobio prema reči ibiskus = lekovito sredstvo. Kod nas ima više imena, kao što su kineski slez ili sirijska ruža.

Hibiskus potiče iz Indije i Kine. Veruje se da je najčešća ukrasna biljka u tropskim i suptropskim baštama širom sveta. U hladnijim područjima gaji se kao kućna biljka, iako ima vrsta koje su prilagođene za gajenje napolju. Veoma je korisna biljka, jer je jak antioksidans, ali i veličanstvena u svojoj lepoti.

Vrste hibiskusa

Trenutno, poznato je više od 400 vrsta. Neke od njih imaju i po nekoliko kultivara. Kultivari se najčešće odgajaju tako da budu manji rastom i pogodniji su za gajenje u kući. Takođe, svaka vrsta ima po nekoliko hibrida, koji se razlikuju po veličini i boji cvetova. Neke od najpoznatijih vrsta su sledeće:

Hibiscus syriacus

Baštenski hibiskus, potiče iz Azije i predstavlja jednu od najpoznatijih vrsta u našim krajevima i najčešće se gaji na otvorenom. Može biti listopadni žbun ili niže stablo. Cvetovi mogu biti raznih boja, veliki su i liče na trubu, a sredina im je naglašena. To je ukrasna biljka koja se gaji uz ograde ili na terasama, u saksijama. Ujutru su cvetovi otvoreni, tokom dana odumiru i uveče otpadaju. Od osušenih cvetova i lišća može se pripremati čaj.

Hibiscus rosa - sinensin

To je tropski hibiskus, a naziva se još i kineska ruža. Poreklom je iz Azije. Karakteristika su mu veliki crveni cvetovi i žuti prašnici, međutim danas postoje mnogi kultivari različito obojenih cvetova. To je zimzelena biljka koja u našim krajevim leti može da se gaji i na otvorenom, ali je tokom zime treba uneti u zatvoren prostor. Zanimljivo je da se cvetovi ovog hibiskusa pripremaju i jedu kao prilog, ili se suše i kandiraju kao poslastica.

Hibiscus moscheutos

Naziva se još i močvarni hibiskus. To je listopadna višegodišnja biljka koja tokom zime izgubi svoj nadzemni deo i ponovo se obnovi u proleće. Ima velike cvetove koji, svojom veličinom manjeg tanjira, deluju zaista impresivno. Biljka može da naraste do 2 m i popularna je ukrasna vrsta u baštama i na terasama.

Hibiscus coccineus

Hibiscus coccineus ili grimizni hibiskus ime je dobio po boji cvetova. Sličan je močvarnom hibiskusu. Može da naraste do 2 m i često se gaji kao ukrasna biljka na otvorenom ili u zatvorenom. Cvetovi su karakteristični, razdvojenih latica, a list je petokrak i liči na list kanabisa iako apsolutno nije u vezi sa tom vrstom.

Uzgoj hibiskusa

Hibiskus je jednostavan za gajenje i nezahtevna je biljka. Gaji se zbog svojih velikih lepih cvetova. Može se razlikovati gajenje na otvorenom i u zatvorenom prostoru.

Plodored

Pre svega potrebno je, kod slaganja drugih biljaka sa hibiskusom, voditi računa o sličnim uslovima rasta. Biljke koje kombinujemo treba udaljiti minimalno 30 cm, a neke od vrsta koje odgovaraju hibiskusu su graničica, zatim razne vrste makova, ciklama i božura.

Zalivanje

Biljka se zaliva tako da supstrat ili zemlja u kojoj raste bude uvek vlažna. Važno je i da je zemljište dobro drenirano. Zaliva se kišnicom ili odstajalom vodom, jer zalivanje direktno vodom iz slavine može izazvati hlorozu, čiji je uzrok hlor. Kada je biljka previše zalivana dolazi do opadanja lišća, a kod premalo zalivanja cvetovi se smežuraju, tako da količinu vode treba prilagoditi potrebama biljke.

Đubrenje

Zemljište pre sađenja nije potrebno đubriti, ali se biljka mora redovno prihranjivati tokom sezone vegetacije. Tečno đubrivo se dodaje kod zalivanja bar jednom mesečno, od aprila do septembra. Hibiskusu je potrebno plodno zemljište, a ako ono nije takvo može se prihranjivati i tokom cele godine. U tom slučaju se mineralno đubrivo dodaje 2 - 3 puta mesečno u letnjem periodu i jednom mesečno zimi.

Razmnožavanje

Hibiskus se može razmnožavati zelenim reznicama, drvenastim reznicama i semenom. Zanimljivo je da razmnožavanjem reznicama dobijamo biljke istih karakteristika, a kod razmnožavanja semenom dobijamo potpuno drugačije biljke. Reznice odsecamo oštrim makazama, i biramo one sa bar jednim pupoljkom. Zelene se orezuju u junu, a drvenaste u avgustu. Zatim se zasade u mešavinu peska i zemlje za cveće i čuvaju se u polusenci dok se ne ukorene. Povremeno se zalivaju.

Presađivanje

Presađuju se jedino biljke koje se gaje u saksijama. Kada koren dođe do dna saksije ili počne da izlazi kroz donji deo, potrebno je biljku presaditi u veću saksiju. S obzirom da brzo raste i udvostruči veličinu u prvim godinama presađivanje je potrebno svake godine. Biljka se pažljivo izvadi sa korenom i presađuje u novu, rastresitu zemlju i veću saksiju. Koren se mora potpuno zatrpati zemljom, a zatim se presađena biljka zalije.

Podmlađivanje

Biljka se podmlađuje jer vremenom najstarije, donje, grane odrvene i mogu da daju manje cvetova. Podmlađivanje se vrši orezivanjem najstarijih grana i krošnje, kako bi biljka dobila dovoljno svetlosti i vazduha.

Zemljište

Hibiskus može da raste i na siromašnijim zemljištima, ali mu nikako ne odgovara jako kiselo zemljište. Najviše mu odgovaraju humusno i blago kiselo zemljište koje je dobro drenirano. Takođe treba izbegavati zemljišta na kojima je prethodno rasla crnogorica ili močvarno zemljište.

Klima

Temperatura koju podnosi hibiskus zavisi od vrste. Na primer, baštenski hibiskus može da podnese do -10°C, a zimzeleni ne podnosi temperature ispod 7°C i mora se zimi uneti u zatvoren prostor. Da bi bolje cvetao optimalno je da biljka bude bar 5 sati na sunčanom ili polusenovitom mestu. Kada se gaji u kućnim uslovima, ne sme se izlagati temperaturama nižim od 10°C i višim od 27°C. Optimalna temperatura je oko 20°C kada će uzvratiti cvetanjem u periodu od šest meseci, preciznije, od aprila do oktobra.

Sadnja hibiskusa

Nije teško zasaditi hibiskus, jer se biljka lako prima, a seme lako klija.

Vreme sadnje

Seme biljke seje se u proleće, krajem aprila, kada temperatura naraste iznad 18°C. Sadnice se sade kasnije tokom leta, u junu i avgustu, ali dovoljno rano da biljka uspe da razvije  koren pre hladnog vremena.

Kalemljenje

Kalemljenje hibiskusa je popularan način za stvaranje i gajenje kultivara. Najčešće se uzimaju biljke različitih boja latica, kako bi se dobila mešavina boja. Osim određene boje cveta na taj način dobijaju se i biljke određene visine. Na primer, tropski hibiskus može da naraste i do 5 m, a kultivar Cooperi takođe ima grimizne cvetove prošarane belom bojom, ali naraste samo do 2 m.

Sadnja iz semena

Hibiskus proizvodi dosta semenki, pa je ovo čest način gajenja. Seme se skuplja kada dozri u čauri, tokom septembra. Trebalo bi da se zatim čuva na suvom i hladnom mestu najmanje godinu dana pre sejanja. Ima visoku klijavost. Seje se u rastresitu zemlju, pokriva tankim slojem i zatim se zemlja održava vlažnom. Klija najčešće posle 14 dana i nastavlja se sa ravnomernim zalivajem.

Sadnja sadnice

Ovo je najlakši način za dobijanje zdrave biljke. Sade se tretirane i proverene sadnice sa dobro razvijenim korenom. Biljka se sadi u rupu koja je približno veličine kontejnera i zatrpa se svežom zemljom. Biljke se mogu saditi i gušće kako bi se dobio izgled žive ograde. Sade se u proleće ili najesen.

Uzgoj u bašti

Najpogodniji za gajenje na otvorenom je baštenski hibiskus. On se sadi tokom proleća uz ivice bašte ili kao ograda. Odgovara mu polusenka ili senka, a mora biti zaštićen od direktnog sunca i od vetra i posađen u dobro drenirano zemljište. Tokom leta potrebno ga je zalivati, iako može da podnese i kraće periode suše.

Uzgoj u stekleniku

Idealno je za zimzelene vrste koje ne podnose niže temperature zimi. Biljka se čuva u istočnom ili zapadnom delu staklenika, da bi imala dovoljno svetla, ali da ne bude  izložena direktnom suncu. Optimalna temperatura je oko 15°C, mada zimi može da bude i neki stepen niža. Tokom leta potrebno je obilno zalivati i đubriti tečnim đubrivom, a zimi se zalivanje proređuje, a đubrenje obustavlja. Staklenik se redovno provetrava, da se spreči stvaranje bolesti.

Uzgoj u saksiji

Biljku je moguće gajiti i u saksijama, posebno zimzelene vrste koje sporije rastu. Sadi se u dobro dreniranu humusnu zemlju pomešanu sa peskom, a posuda mora da bude dovoljno duboka, da bi se koren pravilno razvio i dovoljno teška, kako bi bila balans visokom hibiskusu. Pošto biljka voli polusenku idealno je čuvati je na zapadnom ili istočnom delu terase ili bašte. Ovakav način gajenja pogodan je za osetljive vrste koje se zimi moraju uneti u zatvoren prostor.

Održavanje i nega

Hibiskus ne zahteva puno nege i održavanja i jako je zahvalna biljka. Ipak, neka pravila treba ispoštovati.

Faza mirovanja

U fazi cvetanja hibiskus je veoma aktivan i tada traži najviše nege. Faza mirovanja počinje ujesen, kada biljka potpuno gubi listove i cvetove, a plod dozreva, sa semenkama. Tokom zime biljka je ogoljena i odmara do proleća. Da bi je zaštitili od mraza biljku možemo prekriti agrotekstilom ili najlonom, pogotovu ako je to mlađa sadnica.

Zimi je, takođe, poželjno prekriti donji deo biljke i koren malčom ili slamom radi zaštite. Ako se unosi u zatvoren prostor sa grejanjem tokom zime potrebno je povećati procenat vlage u vazduhu ili ovlaživati lišće da ne bi otpalo. Lišće takođe opada i ako temperatura padne ispod 10°C. Hibiskus je najbolje čuvati na vlažnijem i hladnijem mestu, udaljen od izvora toplote. Tokom zime smanjuje se zalivanje, jer prevelika količina vode izaziva žutilo lišća.

Održavanje

Održavanje hibiskusa podrazumeva uklanjanje korova koji može da smeta biljci i iscrpi zemljište. Važno je da biljka ima dovoljno svetla, a ako raste na otvorenom dobro je povremeno ukloniti pokoricu na gornjem sloju zemlje, da bi dobila više kiseonika.

Proređivanje

Vrši se ukoliko je hibiskus posađen kao živa ograda ili se nekoliko sadnica nalazi i jednoj saksiji. Kod biljaka posađenih napolju ako dođe do preplitanja grana ili biljka počne da odumire zbog prevelike blizine druge biljke potrebno ih je prorediti na najmanje 1 m međusobnog rastojanja. Suvišne biljke se uklanjaju sa korenom kako bi mogle da se presade.

Orezivanje

Hibiskus se orezuje da bi se uklonile suve ili bolesne grane i grm oblikovao po želji. Najbolje ga je orezivati krajem zime, u februaru ili početkom marta. Lako ga je oblikovati po želji jer dobro podnosi orezivanje.  Najčešći način je da se odrvenele grane režu na istu visinu, kako bi novi izdanci popunili prazan prostor i dali biljci izgled grma. Grane koje su bolesne ili oštećene mogu da se orezuju tokom sezone, ali ne u vreme cvetanja.

Berba

Hibiskus se može koristiti na više načina pa se bere u zavisnosti od toga. Lišće, dok je mlado, u proleće, bere se i koristi kao spanać. Cvetovi se suše i koriste kao začin i za čaj. Koriste se pre stvaranja ploda, kada dobiju tamnoljubičastu boju, najčešće tokom avgusta. Cvet hibiskusa suši se posle branja na suncu, bar nedelju dana. Najbolje je da se suši polako i prirodno, da ne bi izgubio boju. Osušeni cvet smanjiće se najmanje 3 puta u odnosu na svoju prvobitnu veličinu.

Skladištenje

Osušen cvet se čuva u staklenoj ili papirnoj ambalaži. Ako se koristi kao čaj najbolje je čuvati ga u papirnoj ambalaži i brzo potrošiti, jer predugim čuvanjem može da ponovo primi vlagu i da istruli.

Bolesti

Hibiskus se lako gaji i ne zahteva mnogo posla oko održavanja, ali nije imun na bolesti.

Myrothecium Roridum

Myrothecium Roridum je gljivično oboljenje koje se lako prenosi sa zaražene biljke ili zaraženom zemljom i alatom. Veoma je agresivna i napada celu biljku, suši mladice i izaziva opadanje lišća. Preventivno, za sadnju se koristi sveža zemlja i treba voditi računa o higijeni biljke, a mogu se koristiti i fungicidi.

Crne pege

Javljaju se na lišću, prvo kao jedva primetne, a onda se vremenom šire i oboleli listovi opadaju. To je česta bolest hibiskusa i znak je prevelike vlage, Hibiskus ne treba previše zalivati i zemljište treba da je dobro drenirano.

Siva plesan

Najviše ima uticaja na pupoljke koji dobijaju smeđu boju i otpadaju. Takođe, na lišću se javlja sivi pokrov. Ova bolest se lako širi, pa je potrebno ukloniti zaraženu biljku, a ostale tretirati fungicidima.

Truljenje korena

Posledica je prevelike količine vode koja se dugo zadržava blizu korena. Vidljivi simptomi su otpadanje lišća i uvenuće biljke. Kada se takva biljka izvadi sa korenom oseti se karakterističan neprijatan miris. Hibiskus treba zalivati tek kada se zemlja osuši, čime se smanjuje mogućnost da se voda zadržava.

Štetočine

Pošto uglavnom raste na otvorenom hibiskus je meta mnogih buba i štetočina.

Biljne vaši

Najčešće su štetočine koje napadaju hibiskus, a lako se šire i na druge biljke. To su sitni insekti, crne boje. Najčešće se nalaze na pupoljcima ili ispod cvetova. Lako se razmnožavaju i hrane se mladim lišćem i sokovima biljke, pa dovode do kovrčanja lista. Vidljive su kada se veliki broj skupi na jedno mesto, ali lako se rešavaju prskanjem insekticidom.

Bele mušice

Razmnožava se u vlažnim i toplim uslovima i ostavlja larve na biljci, koje se hrane sokovima, što dovodi do propadanja lišća. Isisavanjem biljnih sokova stvaraju tz. medenu rosu, koja privlači štetne gljivice. Mogu se uništiti insekticidima, a efikasno je i unošenje u zaražena područja larvi ose, koje se njima hrane.

Crveni pauk

Česta štetočina koja se na lišću hibiskusa hrani sokovima i razmnožava. U unutrašnjosti grma plete mreže i odgaja larve. Nastanjuje mlade listove, a može se uništiti insekticidima, koji se prskaju duboko u krošnju, odnosno grm.

Upotreba hibiskusa

Na našem području hibiskus se, pre svega, gaji kao ukrasna biljka. Međutim, on je veoma koristan i zdrav i može se koristiti u ishrani i medicini.

Kuhinja

Za pripremu različitih jela mogu se koristiti cvetovi i listovi, što zavisi od vrste. Od osušenih cvetova se kuva čaj, kao narodni lek. U nekim delovima sveta čaj se pije hladan, zaslađen i pomešan sa sokom citrusa i predstavlja odlično letnje osveženje.

Kuvano mlado lišće može biti salata ili prilog. Cvet se u nekim delovima Meksika kandira i jede kao slatkiš. Može se dodati i u koktele, popularan je u gin-toniku jer mu daje lepu ljubičastu boju. Cvetovi se mogu takođe prokuvati s vodom i šećerom. Tako dobijeni slatki sirup koristi se za prelivanje pudinga ili kolača. Kao osušen začin može se dodati u razna jela, kao što su salate ili kari.

Zdravlje

Čaj od hibiskusa je poznat narodni lek za mnoge bolesti. Sadrži veliku količinu gvožđa, snižava povišeni krvni pritisak i smanjuje holesterol. Sadrži i veliku količinu vitamina C, pa se koristi za podizanje imuniteta. Deluje kao diuretik, pa se koristi i za pročišćavanje bubrega, a i jetre od štetnih materija. Preporučuje se redovna konzumacija ženama koje pate od čestih upala bešike i mokraćnih puteva. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.

Priprema se od osušenog cveta koji se zalije vrućom vodom i ostavi da odstoji 3 - 5 minuta. Poznat je po karakterističnoj jarkocrvenoj boji i prijatnom, kiselkastom ukusu. Ne preporučuje se konzumacija uveče jer izaziva nesanicu.

Zanimljivosti

Poreklo hibiskusa je sa prostora Azije, a njegova lekovitost odavno je poznata narodima Kine, Japana i Kambodže. Najčešće se konzumirao kao hladan čaj, a kada je dospeo u Egipat, kolonizacijom, postao je popularno piće faraona. Kroz istoriju se koristio i u kozmetici, jer se verovalo da podmlađuje kožu lica. U Evropu je stigao tek u 16. veku i prozvan je sirijska ruža, jer se smatralo da dolazi sa područja Sirije. Najveći proizvođači danas su: Sudan, Kina, Meksiko i Egipat, pa je u tim zemljama deo kulture i gastronomije.

Cvet hibiskusa ima različitu simboliku u raznim kulturama. Kada nekom poklanjamo hibiskus poručujemo mu simbolično da uživa u životu, da iskoristi svaku priliku, jer život brzo prođe, kao i sam cvet.

Hibiskus je simbol Havaja, u svakom smislu. Nalazi se na zastavi, a i za uvetom Havajčanki ili kao đerdan koji se daruje u znak dobrodošlice posetiocima. Kinezima je simbol bogatstva i slave, u Maleziji je nacionalni znak, a za stanovnike Južne Koreje je znak za besmrtnost.

Osim svoje simbolike hibiskus je u drugim kulturama važan i iz nekih privrednih razloga, Najpopularniji način korištenja je onaj vrste kanaf, od koje se dobija papir.

Foto: Franz W. / Pixabay