Pasulj (lat. Phaseolus vulgaris) je jednogodišnja biljka, a pripada familiji mahunarki (Fabaceae), rodu Phaseolus i vrsti Phaseouls vulgaris. Familija mahunarki broji 600 rodova i oko 13.000 vrsta, a najpoznatije su bob, grašak, leblebija, kikiriki, badem, rogač, soja, pa čak i detelina i piskavica.
Kod svih sorti pasulja, i sa zelenim i sa ljubičastim lišćem, list se deli na tri ovalna i glatko oivičena listića. Beli, ružičasti ili ljubičasti cvetovi su dugački oko 1 cm. Mahune mogu biti duge od 8 do 20 cm, a široke od 1 do 1,5 cm, te zelene žute, crne ili ljubičaste boje i sadrže po 4 - 6 zrna pasulja svaka. Mahune mogu biti prave ili cilindrične, sabljaste, pljosnate, kao i malo povijene.
Kod nekih sorti mahuna je u potpunosti ispunjena, a kod drugih sorti je sa šupljinama oko zrna. Mahune imaju pergamentni sloj, a pošto se na rubu mahune nagomilavaju sklerenhimske ćelije, stvaraju se takozvani konci. Ova pojava je redovna i poželjna kod pasulja, pošto se mahuna u fiziološkoj zrelosti lako otvara, tj puca, a to omogućava odvajanje semena (vršidbu). Seme pasulja je glatko, u obliku bubrega, do 1,5 cm dužine, širokog sprektra boja, a često je šaren, tj. ima dve ili više boja. Botanički, pasulj je klasifikovan kao dikotiledon.
Pasulj je poreklom iz Amerike i stigao je u Evropu zajedno sa kukuruzom i krompirom. U tom periodu bio je dostupan samo u formi kao biljka puzavica, a tek naknadnom selekcijom su razvijene sorte, koje ne zahtevaju potporu da bi rasle.
Za gajenje pasulja je veoma bitno da se ispoštuje plodored, jer ako bi se gajio kao monokultura, vrlo brzo bi došlo do problema.
Vrste pasulja
Po visini stabljike pasulj se deli na čučavac do 60 cm, polučučavac 60-130 cm i pritkaš preko 130 cm. Postoji jako puno vrsta pasulja, a na našim prostorima je zastupljeno oko 40 vrsta.
Prema veličini zrna imamo pasulj krupnog zrna, kao što su sorte rozalija, tetovac, panonski tetovac, pasulj srednjeg zrna, kao što su panonski gradištanac, zaltko i galeb, dvadesetica, slavonski žutozeleni i maksa, i pasulj sitnog zrna, kao što su sorte beli, žuti, belko i balkan.
Na njivama Srbije najzastupljenije su sledeće sorte:
Galeb - niska sorta, visine od 45 do 50 cm. Ima srednje krupno zrno, ovalno-izduženo, nepravilno romboično, bele boje. Sazreva za 70-75 dana. Ova sorta je otporna na virus običnog mozaika pasulja i tolerantna je na antraknozu i bakterioze.
Dvedesetica - veoma rana sorta, vegetacija traje od 67-70 dana. Stablo ove sorte je visine preko 45 cm, čvrsto je i uspravno, razgranato. Ima zrno bele boje, oblika je od valjkastog do polupljosnatog.
Biser - niska sorta pasulja, bujnog rasta. Ima srednje krupno zrno, okruglo i bele je boje. Sazreva za 74-78 dana. Otporna je na virus obićnog mozaika pasulja, tolerantna na antraknozu i bakterioze pasulja.
Panonski gradištanac - ovo je niska, čučava sorta. Ima krupno zrno, bubrežastog oblika, bele boje. Sazreva za 85 do 90 dana. Otporan na virus običnog mozaika i tolerantan na antraknozu.
Panonski tetovac - čučava sorta, srednje bujnog rasta. Zrno je bubrežastog oblika, spljošteno, bele boje. Otporan na virus običnog mozaika i tolerantan na antraknozu.
Poboljšani gradištanac 22 - poluvisoka, bujna, razgranata sorta. Raste do 110 cm. Ima zrno bele boje, bubrežastog oblika. Pogodna je za gajenje u čistom usevu ili u međuusevu sa kukuruzom.
Zlatko - niska, žbunasta sorta, koja sazreva za 80-85 dana. Ima srednje krupno zrno, zlatno žute boje. Pogodan za gajenje u čistoj kulturi.
Sremac - Sorta kratke vegetacije. Izbegava sušu krajem jula i početkom avgusta. Zrno je zelenkaste boje, od valjkastog do elipsastog oblika.
Sem gore navedenih sorti, potrebno je spomenuti i malorasprostranjene i malo slabije poznate sorte pasulja, kao što su:
Mnogocvetni pasulj - sorta koja je otpornija na niže temperature (do -7°C), ali voli sunčane položaje. Za ishranu se korsite mlade mahune i zrna, a zbog lepog cveta, koji mogu biti crvene boje ili dvojbojni, koristi se i kao ukrasna biljka. Seje se u kućice, dimenzije (60x40 cm). Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenih potpornih kolaca, ili se seje uz severni ili južni zid bašte i služi kao ograda. Mahune se ubiru za 60-70 dana od nicanja, dvaput nedeljno, kada su mlade. Ostvaruje prinos oko 3 kg/m2.
Patuljasti pasulj - ova sorta obrazuje kratko i snažno grmoliko stablo. Zahteva iste uslove kao i pasulj. Setva se odvija od maja do jula (40x8-10cm), a mahune se beru svaka tri dana, inače postaju tvrde i neukusne.
Mungo pasulj - ova sorta se gaji i zbog proizvodnje ponika. Pred setvu se seme drži u vodi da nabubri, od 1 do 2 dana, a yatim se rasprostre na vlažan papir ili tkaninu, koja se vlaži dva do tri puta dnevno. Klijanje se odvija na oko 20°C i za 7 do 8 dana ponik dostiže dužinu od oko 5cm.
Lima pasulj - ova sorta ima ili visoko, ili nisko stablo, sitno ili krupno zrno. Osetljiva je na niske temperature i za njen optimalni rast neophodna je temperatura oko 25°C. Seje se u kućice po 3 do 5 semenki, sa razmakom između redova 100cm i između biljaka u redu 60cm. Bere se kada zrna, koja su bledo zelene boje, dostignu veličinu, koja je tipična za ovu sortu (za 70-90 dana od setve).
Sadnja pasulja
Za uspešnju sadnju pasulja potrebno je pratiti određene uslove vremena sadnje i pripreme. U nastavku možete pronaći sve načine sadnje pasulja.
Vreme sadnje
Da bi se odredio tačan vremenski period za sadnju pasulja, mora se uzeti u obzir period početka dolaska eventualnog poslednjeg hladnog talasa i pojave mraza, i posaditi seme ne ranije od nedelju dana pre mogućeg zahlađenja. Zato se u određenoj klimatskoj regiji vreme sadnje pasulja izračunava individualno.
Takođe, u južnijim toplijim predelima, gde je leto dugo, toplo i sunčano, usev pasulja može da se dobije nekoliko puta tokom sezone. Ako se pasulji posadi u hladno, nezagrejano tlo, mogućnost klijanja semena će biti dramatično smanjena. Tako, pasulj može propasti i u fazi bubrenja, i u fazi sadnice. Na zagrejanom zemljištu ne postoji takva opasnost, pa pasulj treba posaditi, kada se zemlja na dubini od 5 cm progreje do 12-14°C. Potrebno je izračunati vreme sadnje tako da se sadnice pojave kada prođe pretnja za povratak mrazeva.
Prilikom setve najčešće su greške u vremenu, načinu i normama setve i izboru semena neophodnog kvaliteta.
Sa setvom se u proleće najčešće žuri. Setva u dobro zagrejano zemljište omogućava brzo i ujednačeno nicanje pasulja. To je u našim klimatskim uslovima najranije nakon 20. aprila, a najbolje je od 25. aprila do 10. maja.
Priprema za sadnju
Pre sadnje pasulja, obavezno odaberite i pripremite semena. Semena pasulja treba da izgledaju zdravo - da budu suva, da nisu smežurana, da nisu trula ili oštećena. S obzirom da je pasulj biljka koja voli toplotu, pre sadnje preporučljivo je držati ga dva dana u sobi sa temperaturom od oko 30°C. Zatim, za ubrzanje klijanja, preporučuje se da se semena namoče u vodi i ostave jedan dan, a pet minuta pre sadnje, stave u rastvor borne kiseline radi dalje zaštite od štetočina.
Sadnja iz semena
Način sadnje pasulja zavisi od toga da li je reč o niskim ili visokim sortama pasulja.
Ukoliko sejemo niske sorte, sadnja će se obavljati mašinski, u redove ili na manjim površinama, odnosno ručno u kućice. Da bi se dobilo oko 400.000 - 500.000 biljaka po hektaru, međuredni razmak mora da bude 45-50 cm, dok je rastojanje u redu od 4 do 4,5 cm. Prilikom ručne setve, u kućice, a razmak mora da bude 50 x 25-30cm, ali tako da se u svakoj razvije 5-6 biljaka. Niska sorta pasulja se može sejati i u pantljike, što daje posebno dobre rezultate.
Visoke srote pasulja se seju u kućice, u koje se položi od 6 do 8 zrna. Međuredni razmak je 70 cm, dok razmak između kućica u redu mora da bude od 35 do 40 cm. Postoje i drugi načini gajenja pasulja, kao što je špalirni, ali taj način slabije zastupljen. Po hektaru je uglavnom potrebno 100-180 kg kvalitetnog semena, u zavisnosti od krupnoće zrna i sorte pasulja, kao i od načina setve.
Tokom vegetacije pasulja neophodno je preduzeti mere nege i zaštite. Ukoliko je setveni sloj zemljišta isušen, bez dovoljno vlage za nicanje, površina se može povaljati glatkim valjcima. Sa druge strane, pokorica nastala krivicom proizvođača usled gaženja,i koja otežava nicanje ili usled jakih pljuskova, uništava se lakom drljačom i pri tome se pazi da se ne oštete nežni ponici.
Sadnja sadnice
Da bi se dobio prinos pasulja 2 nedelje ranije, preporučuje se uzgoj pasulja sadnicama. Već od kraja aprila, u fazi kada se pojave dva prava lista, sadnice se sade u otvoreno tlo i prekrivaju polietilenom da bi se zaštitile od niskih temperatura.
Zemljište
Zemljište za pasulj treba da bude rastresito, plodno i humusno. Pasulj neće dati dobre rezultate ako su zemljišta teška, zbijena i kisela, i ako imaju visok nivo podzemnih voda.
Temperatura
Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10°C. Niske temperature, počev od -0,5 do 1°C će uništiti usev. Visoke temperature zajedno uz nisku relativnu vlažnost vazduha će uticati na opadanje cvetova, pri čemu će mahune ostati šture.
Uzgoj pasulja
Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim prinosom od oko 1,3 t/ha. Pasulj se kod nas dosta gaji i u združenoj setvi sa kukuruzom, ali površine statistički nisu obrađene.
Biljka pasulja je veoma osetljiva na kiselu reakciju zemljišnog rastvora i na slane tipove zemljišta. Pasulju odgovara neutralna reakcija zemljišnog rastvora. Pasulj može uspevati na različitim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama, ali mu odgovaraju tereni viših nadmorskih visina. Veoma je osetljiv na monokulturu, a strnine i krompir su odlične predkulture pasulju. Pasulj je dobar predusev za većinu ratarskih i povrtarskih kultura.
Plodored
Pasulj sadite uz paradajz, tikvice, spanać, zelenu salatu, krompir i krastavac, ali izbegavajte sadnju uz crni luk i beli luk.
U mnogim krajevima naše zemlje, posebno na jugu i jugoistoku zemlje, najveći deo površina pod pasuljem je u združenom usevu sa kukuruzom. To je tradicionalan način gajenja pasulja, gde pasulj i kukuruz imaju obostrane koristi prilikom ovakvomg načina gajenja. Tako, pasulj, zahvaljujući simbiozi atmosferskog azota, povećava rezerve azota kukuruzu, a kukuruz stvara neophodne mikroklimatske uslove pasulju, koji se teško oplođuje i naliva zrno u čistom usevu pri dugotrajnim sušama i visokim temperaturama.
Sve češće se proizvođači pasulja vraćaju ovakvom načinu gajenja pasulja, pogotovo u organskoj proizvodnji, u kojoj je proizvodnja kukuruza belog zrna vrlo interesantna u kombinaciji sa proizvodnjom pasulja.
Uzgojni oblici
Poreklom je pasulj bio samo puzavica. Kultivacija u obliku "žbuna" je selekcionisana tek nedavno.
Uzgoj u čaši
Za uzgoj pasulja u čaši potrebno je pripremiti čaše, koje ćete izbušiti kako bi višak vode u toku zalivanja odlazio i kako bi se sprečilo truljenje korena biljke. Zato, na dnu čaše je potrebno izbušiti dve rupe, prečnika od 3 do 5mm, pa u čaše staviti zemlju.
Da se ne mučite pitanjima, koju zemlju da stavite, najbolje je otiću u neku cvećaru i kupiti tamo humus za cveće, koje je kiselosti oko 6,5 pH. Ako zemlja nije vlažna, potrebno je navlažiti sa vodom, ali ne previše. Onda, takvu zemlju treba staviti u već pripremljene čaše. Čaša ne treba da bude napunjena sa zemljom do vrha. Ostavite oko 1-2 cm slobodnog prostora.
Posle svega urađenog, u zemlji treba izbušiti dve rupe, olovkom ili nečim drugim, u koje će se staviti proklijalo seme. Seme ne treba preduboko stavljati, jer će mu onda trebati mnogo više vremena da se razvije i izađe na površinu. Dovoljno je da vrh semenke bude u zemlji nekoliko milimetara i nekoliko mm iznad zemlje. Kada se stavlja proklijalo seme u zemlju, trba obratiti pažnju da onaj deo što je izašao iz semenke, a to je koren buduće biljke, ide na dole, nikad ne gore. Stavljeno u zemlju seme treba prekriti zemljom i dobro zaliti, a čašu, u koju ste stavili seme treba držati na sobnoj temperaturi oko 21°C, i izložiti direktnoj sunčevoj svetlosti.
Posle par dana primetićete da je biljka izašla na površinu sa dva mala lista.Ti listovi joj služe za disanje i apsorbovanje sunčeve svetlosti, da bi se dalje razvijala. U tom periodu bitno je biljku redovno zalivati, običnom vodom. Ne treba dodavati aditive. Biljka mora imati direktnu sunčevu svetlost, ne manje od 5h dnevno. Nakon 15-20 dana, a nekad i 30, tj kada biljka bude imala najmanje 10 cm, možete je presaditi na pripremljeno mesto.
Na prethodno pripremljenom mestu treba iskopati rupe dimenzija 10cmx10cmx20xm, gde je 20 cm dubina. U iskopane rupe treba staviti malo humusa ili stajskog đubriva. Posle toga, biljku treba pažljivo izvaditi iz čaše u staviti u iskopanu rupu. Prazan prostor treba popuniti humusom ili stajskim đubrivom. Na kraju rupu treba zatrapati preostalom zemljom. Nakon svega ovoga, zemlju oko biljke treba sabiti i dobro zaliti. Biće joj potrebno oko sedam dana da "odboluje" stres i da nastavi sa rastom. Zalivati biljku treba po potrebi.
Uzgoj na lođi
Za uzgoj pasulja na zastakljenoj lođi pogodne su iste sorte kao i za staklenik. Ova biljka se postavlja uz zidove tako da ne blokira svetlost drugih zasada. Najboljesu sorte u obliku žbuna, jer daju usev pre ostalih sorti. Zbog toga se u regionima sa hladnom i prohladnom klimom i uzgajaju.nZa visoke sorte i pasulj puzavac je potrebna pritka ili neki drugi oslonac oko 60 cm.
Uzgoj u plasteniku
Uzgojem pasulja u plastenicima mogu se dobiti dve kulture: rana i kasna. Možete uzgajati žbunastu sortu pasulja i pasulj puzavac. Žbunasta sorta pasulja zauzima puno prostora u plasteniku, te ne voli veliku vlažnost i hladnoću, ali zbog velike produktivnosti vredi je uzgajati u plasteniku. Vreme sadnje pasulja zavisi od temperature. Povoljna temperatura od 15°C.
Pasulj zahteva i vlažnost vazduha. Potrebno je često zalivanje u vreme kada temperatura poraste iznad 20°C, dok na vrućini morate biti sigurni da tlo ne ispuca i ne presuši se. Zalivanje je najbolje obaviti ujutro, pažljivo, da voda ne pokvasi lišće i ne ošteti biljku. Ako je vlaga u stakleniku ili plasteniku visoka, tada će se pojavljivati gljivice, pa iz tog razloga plastenik treba redovno provetravati.
U isto vreme, ne sme se dozvoliti sušenje vazduha, jer će se u ovom slučaju pojaviti grinje na biljkama. Takođe je potrebno osigurati da pasulj ne zaklone druge biljke i dobije dovoljno svetlosti.
Generalno, prvi usev pasulja se može dobiti već nakon mesec ili po dana nakon sadnje sadnica u plasteniku.
Uzgoj u saksijama
Da biste posadili pasulj u kućnim uslovima, na primer, u saksijama, morate da kupite manje posudice - to mogu biti ili saksije, ili kutije. Možete ga uzgajati na prozoru ili balkonu. Cvetovi pasulja se samooprašuju, te im ne treba veštačko oprašavanje. Pošto je korenski sistem povrća mali, jedan grm pasulja savršeno će se uklopiti u jednu saksiju.
Za početak, nabavite seme. Unapred pročitajte karakteristike sorte koja vas zanima, pa odaberite najprikladnije. Pošto pasulj raste brzo, bolje ga je odmah posaditi u odgovarajuće saksije. Za svaki grm biće potrebno 3 do 5 kg zemlje. Semena možete posaditi u zajedničku kutiju, kao i u pojedinačne kontejnere. Birajte saksije dubine oko 30 cm.
Zalivanje
U toku celog vegetacionog perioda pasulj ima izražene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje možete računati na siguran rod sa odgovarajućim prinosom.
Đubrenje
Kada je u pitanju đubrenje pasulja, treba reći da se azotna đubriva upotrebljavaju u manjim količinama i to samo da bi se na početku razvoja biljka osigurala i obezbedila azotom. Kasnije biljke same usvajaju atmosferski azot i na taj način podmiruju svoje potrebe. Prilikom đubrenja najbolje je dodati od 500 do 600 kg NPK 7-14-21 ili 8-16-24. Pasulj nema neke velike zahteve u prolećnom periodu, pa se prihrana uglavnom ne primenjuje. Ako jeporast useva slabiji, tada se može oprezno prihraniti sa 100 kg KAN-a/ha.
Razmnožavanje
Razmnožavanje pasulja se odvija na dva načina: sadnja semenki direktno u tlo ili preko sadnica. Sadnice će obezbediti cvetanje mnogo ranije, međutim, baštovani ne vole baš ovu metodu, jer biljka teže podnosi svako presađivanje. Semenke, koje su se u toku dana natapale u vodi, na temperaturi od + 18’C do 25’C, uz stimulaciju rasta, suše se i šalju na sadnju, što isto nije manje efikasan način.
Održavanje i nega
Nega useva pasulja se sastoji u međurednoj kultivaciji useva, a sve u cilju poboljšanja vazdušnog režima zemljišta. U cilju tretiranja korova, možete koristiti hebricide (posle setve, ali i pre nicanja useva pasulja). Korekcija se može izvršiti u toku vegetacije, preparatima, kao što su Fokus ultra ili Fusileide forte, koji suzbijaju uskolisne korove ili širokolisni korovi (preparati Basagran ili Galbenon).
Veoma je značajno da se preventivno borite protiv najbitnijih bolesti pasulja, kao što su bakterioza, antraknoza pasulja i plamenjača, posebno kada su padavine učestale. Praćenje pojave lisnih vaši takođe je bitno i to sa aspekta njihovog suzbijanja i u cilju zaštite od prenosioca virusa.
Kultiviranje putem kojeg se razbija pokorica i uništavaju korovi, se vrši desetak dana nakon nicanja. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranom (100-150kg/ha KAN-a). Pre početka cvetanja se mora odraditi poslednja međuredna obrada.
Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama. U periodu cvetanja i nalivanja zrna dolazi do nastanka najvećih šteta zbog nedostatka vode u zemljištu. Potrebe za vodom se mogu pojaviti i odmah posle setve, ako je setva obavljena u jako suvo zemljište. Sprovođenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru, a što će opravdati sredstva koja ste uložili u navodnjavanje. Orošavanje useva pasulja u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru će pozitivno uticati na povećanje prinosa pasulja.
Postavljanje oslonca za gajenje visokih ili lozastih sorti pasulja obično se vrši neposredno nakon nicanja biljaka. Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem.
Berba
Niske sorte pasulja, koje su se gajile u čistom usevu, ubiru se kada su im sve mahune zrele. Biljka je obično bez lista i sadržaj vlage u zrnu je do 18%. Berba se obavlja u jutarnjim časovima, jer je tada osipanje najmanje, a mahune su vlažne od rose. Kada se beru visoke sorte pasulja, one, prilikom branja uvek imaju na vrhovima nedozrelih mahuna. Nakon košenja ili čupanja takvih sorti, obavezno se ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje (u trajanju 10 dana). To se najčešće obavlja na mestima zaklonjenim od kiše. U ravničarskom delu Srbije, pasulj stiže za berbu krajem jula i početkom avgusta.
Berba može biti mehanizovana i ručna. Nezavisno od načina berbe naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. Posle vršidbe pasulj teba da se dosuši na 14% vlage. Sušenje se vrši
prirodnim putem ili u sušarama.
Ukoliko zrno nije dobro osušeno, ono gubi na kvalitetu i teško ga je duže čuvati.
Skladištenje
Tokom skladištenja potrebno je obratiti posebnu pažnju na temperaturu i vlažnost. Optimalna temperatura za skladištenje pasulja je od 5 do 10ºC, a vlažnost ne treba biti veća od 50%. Pasulj treba čuvati na čistom, suvom i prozračnom mestu.
Redovan pratilac pasulja je i veoma opasa po pasulj, štetni insekt, žižak pasulja, koji u skladišta stiže sa zrnima pasulja u koja se "ubuši". U toku sazrevanja pasulja ženka ove štetočine polaže jaja i larve se ubušuju u zrno. Za jako kratak vremenski period žižak pasulja može u potpunosti da uništi uskladišteni pasulj i učini ga totalno neupotrebljiivim i za ishranu, i za setvu. U jednom zrnu može biti veći broj larvi, a napadnuti pasulj će biti pun izmeta štetočine.
Treba znati da ova štetočina u toplim skladištima može da razvije više generacija i da se larve sele iz zrna u zrno što otežava zaštitu zrna pasulja. Celokupan razvoj ove štetočine u skladištu,uz odgovarajuću temperaturu i vlagu, može trajati oko mesec dana. Da bi se sprečilo propadanje zrna pasulja i preduhitrio napad ove štetočine, pasulj se može izlagati niskim ili visokim temperaturama.
Najbolje je da se pasulj tokom zime skladišti na temperaturi 0°C.
Zrno pasulja koje će se kasnije koristiti za ishranu, se može staviti i pod dejstvo visokih temperatura i tako će se isto zaštiti od žižka. Pasulj je potrebno ostaviti na temperaturi od 80 do 90°C, 4-5 minuta. Nakon izloženosti visokoj temperaturi pasulj treba ostaviti da se prohladi. Pasulj koji je tretiran na ovaj način, nije prigodan za setvu.
Pasulj koji je tretiran uticajam niske ili visoke temperature najbolje je skladištiti u staklenim teglama sa poklopcem. Da bi se obezbedila bolja očuvanost pasulja bilo bi dobro da se u teglu sa pasuljem doda i beli luk.
Bolesti
Najčešće bolesti koje napadaju pasulj su:
Antraknoza
Najrasprostranjenija bolest kod pasulja i veoma štetna po pasulj. Ovoj bolesti pogoduju letnje kiše i toplo vreme. Patogen se održava u zemlji, na biljnim ostacima. Glavni način prenosa zaraze je preko semena. Na kotiledonim listovima se pojavljuju pege, ugnute, okrugle ili izdužene, crvenkasto-purpurne, koje kasnije postaju tamne. Na mahunama se pojavljuju duboko ugnute pege, mrkocrvene boje, okrugle, nekrotične, oivičene mrkom zonom, a veličine su od 5 do 7 mm.Preporučuju se sledeće meresuzbijanja: obavezno sejati seme tretirano fungicidima. Neophodno je uništiti zaražene ostatke. Neophodno je primenjivati najmanje trogodišnji plodored. Biljke ne treba saditi blizu, kako bi se obezbedilo provetravanje izmežu redova i kako ne bi došlo do pojavljivanja infekcije.
Rđa pasulja
Ova bolest sepojavljuje na kasnim sortama pasulja. Češće se javlja na vlažnim i slabo osunčanim njivama, kao i prilikom gajenja pasulja u združenom usevu ili uz pritku, postrnoj setvi i monokulturi. Održava se ova bolest na obolelim biljnim ostacima. Simptomi ove bolesti se najviše vide na naličju lista, a manje na mahunama i ređe na stablu biljke. Prvo se formiraju sitni, beli, uzdignuti sorusi, koji kasnije poprimaju crvenkastu boju, tj boju rđe. Sorusi su ispunjeni praškastom, rđastom masom spora gljive i okruženi oreolom žute boje. Lišće koje je više zaraženo, brzo se suši i otpada, a prinos je znatno umanjen. Mere za suzbijanje ove bolesti su: duboko zaoravanje biljnih ostataka, trogodišnji drvored, kao i primena hemijske zaštite, u periodu kada su biljke najosetljivije, pri pojavi prvih simptoma i od početka cvetanja, pa do četiri nedelje pre žetve.
Siva i bela trulež
Parazitne gljive se pojavljuju najčešće u pregustim usevima i u uslovima velike vlažnosti. One stvaraju sklerocije, zahvaljujući kojima se dugo zadržavaju u zemljištu. Kada se ova bolest pojavi, stabljike, mahune i lišće ubrzo propadaju.Ova gljiva stvara na početku sivu prevlaku na napadnutim delovima, a kasnije miceliju nalik vati. Mere suzbijanja: setva zdravog i dezinfikovanog semena. Zaoravanje žetvenih ostataka. Višegodišnji plodored. Čim se primete prvi simptomi, potrebno je primeniti fungicide.
Sem gore navedenih bolesti, poznate su bakterioze pasulja, oreolna pegavost lišća, obična plamenjača, virus običnog mozaika pasulja, virus žutog mozaika pasulja, virus nekroze duvana na pasulju, virus mozaika lucerke na pasulju.
Štetočine
Pasuljev žižak i migracione sovice ili pamukove gusenice su dve najčešće štetočine koje možete videti na svom pasulju.
Pasuljev žižak
Najopasnija štetočina pasulja, na polju ili u skladištu. Ima više generacija godišnje. U jednom zrnu može biti više larvi. Larve se hrane sadržajem zrna, te se takvo zrno ne može koristiti ni za ishranu, niti za setvu. Mere suzbijanja koje sepreporučuju: manje količine pasulja se mogu zamrzavati na dva do tri dana, bez promena svojstava, a veće količine pasulja se izlažu delovanju hemijskih sredstava - fugimanata, koji svojim gasovima uništavaju insekte na svim stadijumima. Pre unošenja pasulja u skladište, treba skladište očistiti i dezinfikovati insekticidma. Na polju se insekticidi protiv žiđka ne primenjuju, sem kad je napad veoma jak..
Pamukove gusenice ili migracione sovice
Veliku štetu mogu da naprave gusenice pamukove ili migracione sovice. Njegove gusenice podsećaju na gusenice kukuruznog plamenca, koje su takođe štetne za pasulj. Radi efikasne zaštite potrebno je uočiti gusenice dok se hrane na vegetativnim delovima biljke. Potrebno ih je tražiti oko cele biljke i po njoj. Tretiranje useva treba obaviti preparatima iz grupe piretroida ili preparatima na bazi Bacilus thuringiensis.
Upotreba pasulja
Pasulj nam je najčešće poznat u kuhinji, ali ne treba zanemariti njegova lekovita svojstva.
Zimnica
Kuhinja
Zrno pasulja ima veliku hranjivu vrednost koju zadržava i posle kuvanja. Sadrži proteine, vlakna, ugljeno-hidrate, većinu bitnih aminokiselina, vitamine (B6, B1, B2, folnu kiselinu), minerale (gvožđe, selen, kalijum, fosfor). Ima energetsku vrednost oko 300 kalorija u 100g suvog zrna. Sušenjem takođe zadržava svoje sastojke, ali tokom skladištenja gubi na ukusu i mora duže da se kuva. Pošto je teško svarljiv, dugo drži sitost, međutim, ne preporučuje se da se u ishrani koristi više od tri puta nedeljno. Lakše se vari u vidu pirea ili kaše.
Zrno pasulje se u ishrani koristi kuvano, sušeno ili konzervirano. Koristi se kao glavno jelo bez mesa, ali i sa raznim vrstama mesa (sušeno meso, slanina, kobasice i slično) i kuvan kao čorba ili gust, zapečen u rerni. Preporučuje se i deci i trudnicama. Kako bi se smanjila nadustosti i gasovi, uz pasulj se preporučuju prirodni začini, kao što su kim, peršun, nana, beli luk, đumbir, lorber ili kari.
Zbog težeg varenja, pasulj se ne preporučuje osobama koje imaju probleme sa želudcem, crevima, bubrezima, a i težim srčanim bolesnicima.
Zdravlje
Pasulj je i lekovita biljka. U lekovite svrhe upotrebljava se zrela mahuna bez semena (Phaseoli legumen, Phaseoli cortex fructus), od pasulja čučavca i to cela biljka sa korenom. Budući da pasulj sadrži dosta lekovitih materija, veoma povoljno deluje na organizam.
Zanimljivosti
Verovatno nema onoga, ko nije čuo izreku "prosto ko pasulj". A da li znate kako je nastala ta izreka? Naime, ova izreka je nastala davno, još u doba staih grka i rimljana i nema nikakve veze sa pripremanjem pasulja kao jela.
Tako, dok su preiređivali neke svečanosti tokom proleća, kada su terali zimu, glumci, koji su izlazili na pozornicu, jeli su kaše od mahuna i žita, time prikazujuću dolazak obilja i radosti. Jedenje ovih plodova predstavljalo je ritual "jedenja boga", odnosno fazu smrti, koja je po simbolici bila san i glupost, i ponovno rađanje boga, koje donosi obilje.
Tako je vremenom pasulj (mahuna) počeo da se povezuje da ludošću i glupošću i zato kada je nešto jednostavno, prosto je, kao pasulj. Tako smo dobili i glagol "opasuljiti se", koji u prevodu znači "doći sebi, urazumiti se".
Foto: Digital Buggu / Pexels
Ostavite odgovor