Hajdučka trava (lat. Achillea millefolium) naziva se još i stolisnik i predstavlja lekovitu biljku koja samoniklo raste na livadama. Višegodišnja je biljka iz familije glavočika (Asteraceae). Nosi nazive i hajdučica, stoliska, krunica, jezičac i sporiš. Najviše se konzumira u vidu čaja.
Hajdučka trava je najviše rasprostranjena širom Evrope i Azije, a sreće se i u Severnoj Americi, od obale do alpske oblasti. Najviše raste u planinskim oblastima, na visinama iznad 3.500 m, na zemljištu livada i u šumama.
Biljke najaktivnije rastu u proleće, a cvetanje im traje od maja do juna. Dostižu visinu od 90 cm, a grane se nalaze samo na vrhu biljaka i tako su smešteni i cvetovi. Ima veliki broj listova koji su dugi 7 - 12 cm i zbog kojih ima čipkasti izgled. Glavičaste cvasti se nalaze na vrhu biljaka, složene su u grozdove i ima ih 20 - 25. Mogu biti bele ili žute boje. U kućnim baštama se najviše gaje sorte koje su bele, žute, zlatnožute i ružičaste boje.
Biljka raste na raznim tipovima zemljišta, bitno je samo da pH vrednost bude 5.5 - 6.8. Najbolje uspeva na suvim i peskovitim zemljištima koja imaju dobru drenažu. Odgovaraju joj mesta sa dosta sunca i dobro podnosi vrela leta, bilo da su vlažna ili sušna. Lako se širi i može postati invazivna, a privlači oprašivače. Orezivanje nakon cvetanja će stimulisati dodatno cvetanje. Da bi se sadnice održale zdravima, biljke se dele na 2 - 3 godine.
Vrste hajdučke trave
Hajdučka trava je biljka koja je autohtona za područje Severne Amerike. Jednostavna je za gajenje i privlači brojne oprašivače. Služi kao ukrasna biljka, zbog čega je dobra za pokrivanje zemljišta i livada, a dostiže visinu 50 - 90 cm. Nije ga potrebno posebno negovati, treba ga jedino povremeno zaliti kada nastupe velike suše. Ako se nakon prvog cvetanja oreže, ponovo će cvetati u junu.
Prve godine nakon sadnje neće dati cvetove. Poznato je oko 170 vrsta stolisnika, a najpoznatije su balkanski stolisnik, močvarni stolisnik, žuti stolisnik, plemeniti stolisnik, kišobran stolisnik, stolisnik mesečina i vuna stolisnik.
Močvarni stolisnik
Močvarni stolisnik (lat. Achillea ptarmica), odnosno Bertramov stolisnik ne podnosi rast u senci i nalazi se uz tekuće vode, na svežim i vlažnim zemljištima. Dobro podnosi mraz i posolicu, cvetanje traje od juna do oktobra. Listovi su mu uski i na ivicama nazubljeni. Hermafroditna je biljka, a u oprašivanju učestvuju pčele i muve. Odgovaraju mu blago alkalna zemljišta, a najbolje uspeva na peskovitim, ilovastim i glinovitim zemljištima. Može uspevati i na siromašnim zemljištima, ako imaju dobru drenažu. Listovi su jestivi u sirovom stanju ili kuvani, a od ove vrste se dobija i etarsko ulje koje se upotrebljava u biljnoj medicini.
Balkanski stolisnik
Balkanski stolisnik (lat. Achillea ageratifolia), odnosno grčki stolisnik, vodi poreklo iz Grčke i Bugarske. Zbijena je višegodišnja biljka, niskog rasta, dostiže visinu od 20 cm, a toliko ide i u širinu. Listovi su zelene, sive i srebrne boje, cvetovi su beli i veliki, na dugim drškama, a cvetanje traje od maja do jula. Često se sadi u kamenjarima, jer joj odgovaraju krečnjačka, šljunkovita i kamenita zemljišta i mnogo sunca. Dobro se slaže sa biljkama kao što je travolika babina svila.
Plemeniti stolisnik
Plemeniti stolisnik (lat. Achillea nobilis) je veoma retka vrsta. Naziva se još i viteški stolisnik, stolarski korov, mirisni stolisnik, starčev papir. Vodi poreklo iz Evroazije, a najčešće se sreće u Centralnoj Aziji, u Turskoj i na Kavkazu. Dostiže visinu od 30 - 50 cm, a cvetanje joj traje od maja do jula. Cvetovi su kremasto beli. Listovi su sitni, sivozelene boje i imaju intenzivan miris. Sadnja plemenitog stolisnika se može obavljati u kamenjarima, na rubovima šuma, a raste i samoniklo na livadama.
Žuti stolisnik
Žuti stolisnik (lat. Achillea filipendulina) je višegodišnja biljka koja vodi poreklo iz Srednje i Jugozapadne Azije. Dostiže visinu 50 - 60 cm, a cvetanje joj traje od juna do jula. Najviše joj odgovara mesto sa mnogo sunca, na svežem zemljištu, bogatom humusom i sa dobrom drenažom. Cvetovi mogu biti različitih boja - beli, svetlo ili intenzivno žuti, losos ili vatrenocrveni. Mnoge sorte su nastale ukrštanjem Achillea filipendulina i Achillea millefolium. Zbog toga mogu davati cvetove bele i crvene boje sa žutim nijansama.
Achillea clypeolata
Vodi poreklo sa Balkana i nastala je ukrštanjem Achillea clypeolata i Achillea taygetea 1954. godine. Dostiže visinu od 20 - 60 cm, a ističe se po svojim sivozelenim listovima. Listovi su sitni i žute boje, a cvetanje je u junu i julu, a ako se orežu mogu ponovo cvetati u septembru. Najviše joj odgovara suvo zemljište, bogato hranljivim materijama, sa dobrom drenažom i osunčane pozicije. Dobro uspeva na kamenim i stepskim gredicama.
Achillea umbellata
Ova niska vrsta vodi poreklo iz Grčke i može dostići visinu od 15 cm. Prvi ju je opisao 1813. godine James Edward Smith. Vrsta je veoma otporna na vrućinu i sušu i jako dobro podnosi temperature oko 23°C. Najviše joj odgovaraju ilovasta zemljišta, čija je pH vrednost 6.5 - 7.5. Cvetovi su bele boje, grupisani u grozdove, a cvetanje traje od juna do avgusta. Tokom zime listovi ostaju na biljci. Veoma dobro uspeva na kamenjarima, ali mu je potrebna dobra drenaža i povremeno zalivanje.
Achillea tomentosa
Ova vrsta vodi poreklo iz Evrope i Zapadne Azije. Dostiže visinu od 15 cm, a širinu 30 cm. Cvetovi su žute boje, cvetanje traje od juna do avgusta, a listovi su sivi. Da bi dostigla puno cvetanje potrebno je da prođe 2 - 5 godina. Odgovaraju joj osunčana mesta i zemljišta sa dobrom drenažom. Naročito dobro uspeva u kamenjarima i na zelenim krovovima.
Uzgoj hajdučke trave
Hajdučka trava je biljka koja se često sreće u prirodi kao samonikla, naročito na većim visinama, na planinskim livadama. Najbolje vreme za sadnju je u proleće ili rano u leto kada prođe opasnost od mrazeva. Udaljenost među biljkama bi trebala biti 30 - 60 cm. Biljke se brzo šire, pa ih je potrebno kontrolisati. Često se gaji u kamenjarima, ali i po ivicama bašte i dostiže visine i do 60 - 120 cm.
Otporan je na padavine, a dovoljno je prihranjivati ga jednom godišnje, tankim slojem komposta. Nakon cvetanja, sredinom leta, cvetovi se odrežu da bi naredno cvetanje bilo što bujnije. Biljka se deli na 2 - 3 godine.
Plodored
U uslovima suve klime, gaji se niskorastući stolisnik, na livadama ili po ivicama. Dobro podnosi sušu, pa mu odgovara rast u baštama sa malo vlage. U baštama se sadi zajedno sa drugim biljkama koje privlače pčele, leptire i druge oprašivače. Listovi na dnu biljke ostaju zeleni čitave godine u uslovima umerene klime, ali ako nastupe jaki mrazevi, biljke će uvenuti.
Hajdučka trava je korisna kada se gaji uz voćke ili povrtarske kulture, jer privlači oprašivače i korisne insekte koji se hrane lisnim vašima. Često se sadi u blizini kupusnjača (kupus, karfiol, kelj, brokoli, prokelj, repa, keleraba, uljana repica), pasulja, paradajza, patlidžana, spanaća. Dobro je i da se sadi uz začinske biljke, kao što su ruzmarin, majčina dušica, origano, bosiljak, lavanda.
Voće, kao što su jabuke, jagode, borovnice i slično, se takođe često gaje u blizini stolisnika, jer privlači oprašivače. Biljke kao što su kupusnjače najbolje rastu na hladnijim mestima, pa je to još jedan razlog zbog kog se stolisnik sadi blizu njih, jer im daje senku. Beli luk i paradajz su takođe pogodni za sadnju blizu stolisnika.
Treba izbegavati gajenje biljaka kao što su lubenice, dinje, bundeve, tikvice i krastavac blizu stolisnika, jer ih lako napada pepelnica. Takođe ne bi trebalo gajiti četinare (tisa, čempres, tuja, ariš), kao i pčelinji melem ili travu, jer su različite visine i jedni drugima mogu blokirati sunčevu svetlost.
Zalivanje
Hajdučka trava je veoma otporan na sušu, pa je dovoljno zalivati ga jednom mesečno u toku leta. U periodima sa dosta kiše uopšte ga ne treba zalivati. Kada se sade nove sadnice, što je uglavnom u proleće i rano leto, biljke se češće zalivaju da bi mogle da razviju korenov sistem. Kada se dovoljno razvije, može preživljavati bez dodatnog zalivanja.
Đubrenje
Đubrenje stolisnika je veoma retko potrebno. Biljke su se prilagodile uslovima zemljišta i vlage, kako bi sve potrebne materije mogle dobiti iz izvornog zemljišta. Može se prihranjivati kompostom u proleće, pre početka cvetanja i to bi trebalo biti dovoljno za celu godinu. Hajdučka trava je otporan i ne zahteva posebne mere nege. Previše đubrenja bi moglo naštetiti biljci i izazvati opekotine.
Ako se koristi đubrivo u granulama, treba voditi računa da se ne prospe po listovima i da se ne koristi po jako toplom vremenu. Nakon đubrenja, biljku je potrebno dobro zaliti. Tečna đubriva treba razrediti tačno po uputstvu. Ako se koriste prevelike količine, one će biti isprane iz zemljišta, ali mogu i spaliti biljke.
Razmnožavanje
Kada su joj obezbeđeni dobri uslovi, hajdučka trava se veoma brzo širi i postaje agresivna. Zbog toga joj je svake 2 - 3 godine potrebno deljenje. Razmnožavanje deljenjem omogućava i premeštanje biljaka na drugu poziciju u bašti.
U proleće, pre nego što biljka krene sa rastom, treba očistiti zemljište oko nje. Koren se podeli na pola i jedna polovina se deli na onoliko delova koliko biljaka želimo dobiti, pri tome pazeći da svaki deo ima bar 3 stabljike. Delovi se sade u rupe, međusobno udaljeni 30 - 60 cm, a u rupu se dodaje kompost. Gornji vrh korena bi trebao biti u ravni sa zemljištem, a zatim se zatrpa zemljom pomešanom sa kompostom.
Presađivanje
Najbolje je presađivanje obaviti u proleće, za vreme trajanja vegetacije. Iskopa se dovoljno velika rupa da bi se korenov sistem mogao raširiti. Kako se veoma lako širi i agresivna je vrsta, ako se ne kontroliše, preporučuje se sadnja u saksijama. Pre presađivanja u saksiju, rizomi se dele i malo orezuju da bi se umanjio šok od presađivanja.
Može dostići visinu od 1 m, pa joj treba obezbediti veliku saksiju koja se napuni vlažnim supstratom. Nakon presađivanja, biljka se drži u senci, a zemljište se održava vlažnim, ali ne previše, dok ne počne rasti. Tada se može premestiti na mesto sa više sunca.
Podmlađivanje
Da bi hajdučka trava što bolje cvetala, treba ju redovno podmlađivati u proleće, dok traje vegetacija i u jesen kada prođe cvetanje, kako bi biljka bila niža i sprečilo se njeno lomljenje. U vrućim i vlažnim uslovima može dugo rasti. Ako raste u oblastima u kojima je niska temperatura i mogući su mrazevi, biljku treba orezati skoro do zemlje da ne bi propala tokom zime. Na taj način se širi i postaje gušća.
Zemljište
Hajdučka trava se lako prilagođava različitim tipovima zemljišta, kao što je peskovito, ilovasto i glinovito. Najviše mu ipak odgovaraju suva zemljišta sa dobrom drenažom. Najčešće se ne preporučuje korišćenje đubriva i komposta da ne bi došlo da previše bujnog i agresivnog rasta biljaka. Biljke mogu narasti suviše visoko i praviti senku okolnim biljkama. Koren im ide do dubine od 20 cm, a idealna su zemljišta sa pH vrednošću 4.7 - 8.
Klima
Hajdučka travau najviše odgovara topla klima u leto i temperature u rasponu 18 - 24°C. Ako temperature pređu 30°C, mogu se javiti oštećenja od toplote. Najbolje uspeva na osunčanim terenima, ali podnosi i delimičnu senku. Ne voli niske temperature, blizu tačke smrzavanja. Podnosi izvesnu količinu vlage u zemljištu, ali mu više odgovaraju suvi uslovi da ne bi došlo do razvoja gljivica i truleži korena. Stari listovi i stabljike je jesen odumiru, a ostaje samo bazno lišće koje štiti korenje biljke preko zime, pa joj nije potrebna dodatna zaštita.
Sadnja hajdučke trave
Hajdučka trava najviše voli mesta na kojima ima dosta sunca, jer tako duže ostaje kompaktan i daje brojne cvetove. Podnosi delimičnu senku, ali ako nema dovoljno svetlosti, može doći do vretenastog i izduženog rasta biljaka. Zemljište mora imati dobru drenažu, a udaljenost između biljaka je 30 - 60 cm. Zemljište je potrebno održavati vlažnim, dok biljke ne razviju korenov sistem. Bira se zemljište koje je siromašno u hranljivim materijama da ne bi došlo do previše bujnog rasta i dodaje mu se malo komposta.
Vreme sadnje
Najbolje vreme za sadnju stolisnika je proleće, za vreme trajanja vegetacije i kada su temperature povoljne. Za sadnju je idealna temperatura oko 10°C, kada prođe opasnost od mraza. Biljka neće cvetati u godini kada se posadi. Bira se mesto sa dosta sunčeve svetlosti ili u polusenci, a treba izbegavati duboku senku. Potrebno je kontrolisati rast biljke da se ona ne bi širila i pretvorila u korovsku biljku.
Sadnja semena
Hajdučka trava može da se gaji i pomoću semena. Seme može da se seje na otvorenom, direktno u zemljište ili u zatvorenom prostoru. Ako se seje direktno u bašti, setva se obavlja u proleće, a ako se seje u saksije, to se obavlja nekoliko nedelja pre završetka mrazeva. Saksija se ispuni osnovnom mešavinom i u nju se stavlja semenka, a zatim se ostavi na mestu sa dosta sunca. Na ovaj način posejana biljka će dati cvetove za oko 3 meseca.
Sadnja sadnice
Hajdučka trava se sadi u bašti, na unapred određeno mesto. Mesto sadnje ne bi trebalo biti u dubokoj senci, jer biljka tada ne uspeva. Pre sadnje se kopa rupa koja treba da je dovoljno velika da u nju stane korenov sistem koji kada se raširi ide do dubine od 20 cm. Koren se može širiti nekontrolisano, pa se prilikom sadnje mora voditi računa o udaljenosti biljaka.
Biljka se može saditi samostalno ili u kombinaciji sa drugim biljkama kojima odgovaraju slični uslovi, kao rubna ili livadska biljka. Nakon što se posadi, potrebno je obilno zaliti. Kada se jednom ukoreni, nije joj potrebna posebna nega.
Uzgoj u bašti
Ako joj se obezbede odgovarajući uslovi, biljka daje lepe cvetove koji mogu biti bele ili žute boje i koji se hiljadama godina koriste u tradicionalnoj medicini. Potrebno joj je veoma malo nege, povremeno se zaliva u vreme ekstremnih suša i orezuje se da se ne bi previše širila, naročito ako se sadi u bašti ili kao rubna biljka. Dobro podnose suva zemljišta koja imaju dobru drenažu, a prihranjuju se samo u vreme sadnje ili presađivanja.
Uzgoj u stakleniku
U zatvorenom prostoru se setva stolisnika obavlja 6 - 8 nedelja pre očekivanog zadnjeg mraza. Seme se seje na vlažnu površinu, ali ne i previše vlažnu da ne bi došlo do truljenja korena.
Da bi stolisnik proklijao, potrebna mu je svetlost i temperatura 15 - 18°C. Nakon izvesnog vremena, seme proklija, a sadnica, kada bude dovoljno visoka i uslovi dopuste, može da se posadi na stalno mesto u bašti.
Uzgoj u saksijama
Nakon setve semena stolisnika, saksija se stavlja na toplo mesto sa dosta sunca. Semenu je potrebno 14 - 21 dan da bi proklijalo, što zavisi od uslova. Klijanje se može ubrzati ako se posuda prekrije plastičnom folijom koja se nakon klijanja uklanja. Ako se nastavlja gajiti u saksiji u zatvorenom prostoru, treba se pridržavati određenih pravila:
- Hajdučka trava najbolje raste ako je veći deo dana izložen punoj sunčevoj svetlosti.
- Saksija u koju se sadi mora biti dovoljno velika da u nju stane debeo korenov sistem.
- Biljku treba zalivati svake druge nedelje, a odgovara joj suvo do srednje vlažno zemljište.
- Nije osetljiva na napade štetočina, ali ako je u suviše vlažnoj sredini, može doći do gljivičnih bolesti i truljenja korena.
- Biljci se može dodavati kompost, ali to nije neophodno.
Održavanje i nega
Da bi hajdučka trava uspešno rasla, potrebni su joj suvo zemljište i malo nege. Potrebno joj je povremeno orezivanje da bi se kontrolisalo njeno širenje, a zasad se čisti od propalih biljaka. Prihranu biljaka je dovoljno obavljati jednom godišnje, organskim kompostom, najbolje u proleće. Odgovarajući razmak između biljaka će obezbediti cirkulaciju vazduha i sprečiti napad bolesti i štetočina.
Održavanje zasada
Biljku je potrebno orezati svakog proleća da bi se obezbedilo da cveta između juna i jula. Prve godine nakon sadnje, biljka neće cvetati, jer se u to vreme prilagođava. Cvetovi stolisnika su lekoviti, pa precvetale treba redovno uklanjati, kako bi se obezbedilo što bujnije cvetanje. Ako se sadi kao dekorativna biljka, kombinuje se sa kompatibilnim biljkama, jer tako odbija štetočine i omogućava joj se dug period cvetanja.
Proređivanje
Rezanjem cvetnih stabljika na početku leta, stimuliše se cvetanje kasnije u leto i u ranu jesen, a zatim i u kasnu jesen. Glavice semena takođe treba ukloniti pre nego što sazru da ne bi došlo do nekontrolisanog širenja. Hajdučka trava se brzo širi i lako postaje invazivan, pa ga je teško držati pod kontrolom. Da bi se sprečio nekontrolisani rast, biljka se svake 2 - 3 godine deli da bi se kontrolisao njen rast i veličina.
Berba
Berba se odvija u leto, kada se otvore pupoljci. Pre branja, biljka se proverava. Kada se beli cvetovi potuno otvore, ubere se nekoliko listova koji se protrljaju i pomirišu. Ako je miris intenzivan i začinski, stolisnik se može brati, ako nije, pričeka se još nekoliko dana. Odseca se na 5 cm iznad površine zemljišta, može se odjednom ubrati i 10 stabljika. Potrebno je nositi zaštitne rukavice da ne bi došlo do alergijske reakcije.
Skladištenje
Osušene biljke stolisnika se čuvaju u staklenim posudama. Najbolje ga je skladištiti na suvom, tamnom i hladnom mestu. Najviše se koristi za spravljanje čajeva, za lečenje različitih bolesti. Seme u takvim uslovima može zadržati 30% klijavosti za 10 godina.
Priprema za sledeću sezonu
Hajdučka trava tokom zime nije potrebno malčirati, niti ga štititi na bilo koji način. Ako se gaji kao višegodišnja biljka u bašti, dovoljno je orezati ga i prekinuti zalivanje da bi mogao ući u fazu mirovanja i spremiti se za narednu sezonu. Sadnice koje se gaje u zatvorenom, traže više nege, naročito u toku zime da bi što ranije mogle da se posade na otvoreno.
Bolesti
Mada stolisnik ne zahteva naročitu negu, postoji nekoliko bolesti i štetočina na koje je osetljiv. Najčešće biljke napadaju siva plesan ili pepelnica. Supstance koje koren stolisnika izlučuje u zemljište povećavaju otpornost drugih biljaka na bolesti, tako što im intenziviraju miris, ukus i boju.
Siva plesan
Siva plesan (lat. Botrytis cinarea) je gljivična bolest koja ugrožava biljke kada je visoka vlažnost. Manifestuje se u vidu pegavosti, promene boje i uvenuća. Pupoljci ostaju zatvoreni, a cvetovi mogu izgledati staro i osušeno. Normalnu smeđu boju od starosti biljke dobijaju prvo na spoljašnjoj ivici cvetova. Kod sive plesni smeđa boja se prvo javlja na unutrašnjoj strani. Listovi i izdanci dobijaju lezije smeđe boje i na njima se vide smeđe spore.
Ostatke biljke koji padnu na zemlju treba pokupiti i uništiti. Zaraženi delovi biljke se orezuju i uništavaju spaljivanjem ili zakopavanjem na dubine veće od 30 cm. Od koristi može biti i korištenje fungicida.
Pepelnica
Pepelnica (lat. Golovinomyces orontii) je bolest karakteristična za suve i tople krajeve i temperature 15 - 27°C. Da bi se širila, potrebna joj je velika vlažnost, ali u hladnijim područjima se sporije širi, a sporo se širi i na temperaturama preko 32°C. Ugroženije su biljke koje su u senci, nego one na direktnom suncu.
Pepelnica prekriva lice listova. Za veoma kratko vreme će se raširiti na veliki broj listova i uzrokovati njihovo lomljenje. Najčešće se javlja kasnije u toku vegetacije. Može se lečiti prirodnim putem, sodom bikarbonom, kao i korištenjem fungicida.
Štetočine
Hajdučka trava privlači pčele i druge oprašivače, ali i tera štetočine, čime štiti i sebe i okolne biljke. Najčešća štetočina su lisne vaši.
Lisne vaši (lat. Aphididae) su štetočine koje isisavaju sokove iz biljaka. U zavisnosti od vrste, javljaju se na listovima, stablima, pupoljcima i cvetovima. Za sobom ostavljaju lepljivi trag, mednu rosu koja može izazvati rast gljivice čađave plesni. Lisne vaši mogu izazvati deformaciju cvetova i plodova. Mogu da prenose i viruse među biljkama. Prirodni neprijatelji su im bubamare koje se njima hrane. Lisne vaši se mogu suzbijati prskanjem blagim rastvorom sapuna.
Upotreba hajdučke trave
Hajdučka trava ili stolisnik se vekovima koristila u narodnoj medicini. Podstiče regeneraciju kože, pa je našla mesto i u kozmetičkoj industriji. Najviše se koristi kao čaj, ali se sve više upotrebljava i u kulinarstvu.
Kuhinja
Konzumiranje stolisnika je bezbedno u umerenim količinama. Najpoznatiji način je u obliku čaja koji ublažava groznicu, glavobolju i mučninu. Ukus čaja se poboljšava dodavanjem meda ili agavinog sirupa i limuna. Listovi i cvetovi se mogu sušiti i samleti i takvi koristiti kao začin. Mogu se dodavati sveži salatama, supama, varivima i sl, kao povrće ili dekoracija.
Kozmetika
Biljka pozitivno utiče na podmlađivanje kože. Deluje protivupalno, a ublažava i bol, pa može umiriti kožu koja je sklona iritacijama. Može se na baviti kao ekstrakt ili etarsko ulje. Ekstrakt se može mešati sa kremom ili dodavati u ulje da bi se izbegla iritacija kože. Takođe sadrži i materije koje mogu povećati osetljivost kože.
Zdravlje
Hajdučka trava je lekovita biljka koja je vekovima korištena za lečenje raznih tegoba. Nadzemni delovi, a posebno cvetovi se koriste za izradu lekova. Koristi se za ublažavanje groznice, prehlade, kod izostanka menstruacije, dizenterije, proliva, tegoba gastrointestinalnog sistema, gubitka apetita i za podsticanje znojenja. Takođe se korist za ublažavanje anksioznosti i alergija.
Zanimljivosti
Hajdučka trava vodi poreklo iz Evrope i Zapadne Azije, a najviše se raširila u Severnoj Americi, Australiji i na Novom Zelandu. Zajedno sa još nekim lekovitim biljkama, pronađena je u grobovima neandertalaca.
Latinsko ime je dobila po grčkom ratniku Ahilu koji ju je koristio da bi lečio rane svojim vojnicima tokom Trojanskog rata 1200 godina pre nove ere. Legenda kaže da je Ahila kentaur Hiron naučio kako da koristi stolisnik, za koji se kaže da je izrastao iz rđe na njegovom koplju. Hajdučka trava se takođe vezuje za Afroditu, Hermesa i evropskog rogatog boga.
Predstavlja jednu od najstarijih biljaka koje su ljudi koristili i pominje se u zapisima iz 65.000 g. p.n.e. kao biljka koja se gajila zbog lekovitih svostava i za ukras. Mnoga plemena u Severnoj Americi su ga koristila kao lek.
Od srednjeg veka se počelo praviti pivo od stolisnika u Evropi, a u Kini se smatra simbolom sreće.
Luis i Klark su prikupili ovu biljku tokom svoje ekspedicije, u blizini Kamiaha u Idahu, 1806. godine. Millefolium u nazivu ima značenje "hiljadu listova".
Foto: Pixabay
Ostavite odgovor